ekoloŠki rizik

of 26/26
EKOLOŠKI RIZIK _________________________________________________________________ _____________

Post on 11-Jan-2016

46 views

Category:

Documents

0 download

Embed Size (px)

DESCRIPTION

EKOLOŠKI RIZIK. Koncept rizika. Analiza ekološkog rizika je sastavni element procesa donošenja ekoloških odluka. Donosioci ekoloških odluka moraju prvo identifikovati sve rizike i oceniti mogućnost negativnih uticaja na životnu sredinu. Na toj osnovi biće omogućen izbor - PowerPoint PPT Presentation

TRANSCRIPT

  • EKOLOKI RIZIK______________________________________________________________________________

    ______________________________________________________________________________

  • Koncept rizika______________________________________________________________________________Analiza ekolokog rizika je sastavni element procesa donoenja ekolokih odluka.

    Donosioci ekolokih odluka moraju prvo identifikovati sve rizike i oceniti mogunost negativnih uticaja na ivotnu sredinu. Na toj osnovi bie omoguen izbor najpodesnijeg pravca akcije za smanjenje rizika.

    Realno, ne mogu svi ekoloki rizici biti eliminisani.

    Zbog toga je vano da donosioci ekolokih odluka odrede koliki je taj nivo rizika kojii bi drutvo moglo da tolerie. Neophodno je odrediti prihvatljiv nivo rizika.

    ______________________________________________________________________________

  • Koncept rizika______________________________________________________________________________

    Sa stanovita ekoloke ekonomije, upravljanje ekolokim rizikom trebalo bi bazirati na analizi trokova i koristi (cost benefitanalysis) sa smanjenjem ekolokih teta.

    Naalost, menaderi su esto suoeni sa nedostatkom podataka neophodnih za potpunu procenu trokova i korisiti smanjenja ekolokog rizika.

    Rizik se moe definisati kao negativno procenjena posledica ije je ostvarenje neizvesno.

    Iz same definicije rizika, da bi se izbegle negativne posledice, slede dva osnovna zadatka a to su: identifikacija i procena rizika, i reagovanje na rizik.

    ______________________________________________________________________________

  • Vrste rizika______________________________________________________________________________

    .... dobrovoljno preuzet rizik ....

    ... nametnut rizik ...

    ______________________________________________________________________________

  • Dobrovoljno preuzet rizik______________________________________________________________________________

    Ova kategorija rizika podrazumeva rizik koji jeobazrivo i promiljeno preuzet na individualnom nivou. On je rezultat svesne odluke. Svakog dana ljudi donose line odluke o preduzimanju odreenih aktivnosti koje implicitno poveavaju ili smanjuju nivo rizikakoji su oni kao pojedinci izabrali da prihvate.

    Iako je u pitanju dobrovoljno preuzimanje rizika, neke aktivnosti kriju u sebi rizik koji je u momentu preduzimanja aktivnosti neuoen.

    Mnogi dobrovoljno preuzeti rizici rezultat su line odluke opreduzimanju odreenih aktivnosti koje su sastavni deo svakodnevnog ivota (npr. puenje cigareta).

    ______________________________________________________________________________

  • Dobrovoljno preuzet rizik______________________________________________________________________________

    U sluaju dobrovoljno preuzetog rizika javni sektor po pravilu nije ukljuen , ili igra veoma malu ulogu.

    Kada Vlada intervenie, njena intervencija jenajee ograniena na identifikovanje uslova ili proizvoda koji su potencijalno opasni, kao i na prezentaciju informacija drutvu o takvim opasnostima.

    Na ovaj nain Vlada pomae pojedincima u identifikovanju i proceni rizika, ali im ne namee odluke o nainu reagovanja.

    ______________________________________________________________________________

  • Nametnut rizik______________________________________________________________________________

    Nametnuti rizik je onaj rizik koji se nalazi izvankontrole pojedinca i koji je rezultat odreenetvrdoglave odluke.

    Primeri nametnog rizika:tete na imovini i povrede prouzrokovaneprirodnim katastrofama (rizk od teta koje prouzrokuje uragan ili zemljotres nije dobrovoljno preuzet, iako odreena verovatnoa nastanka takvih dogaaja postoji),Zagaenje vazduha,Skladitenje opsanog otpada (opasnost od izloenosti hemikalijama nastaje kao eksterni efekat proizvodnje, prometa opasnog otpada ili korienja proizvoda u potronji). Rizik je znaajan zbog toga to se uticaji meusobno proimaju i proiruju na ljudsko zdravlje i ivotnu sredinu.

    ______________________________________________________________________________

  • Nametnut rizik______________________________________________________________________________

    Zbog toga to su izvori nametnutih rizika izvan kontrole pojedinca, njihova pretnja mora biti posebna vrsta javnog problema.

    Vlada mora nastojati da kontrolie izloenostdrutva odreenim nametnutim rizicima. Kada su u pitanju hemijske zagaujue materije, Vlada moe preuzeti najvei deo odgovrnosti za smanjenjeizloenosti drutva ovoj opasnosti uvoenjem zakonske kontrole. Zabranom opasnih hemikalija smanjenje rizika vodi na nulu, dok u manje ekstemnim sluajevima javni sektor moe ograniiti korienje hemikalija ili ograniiti njihovo izbacivanje u ivotnu sredinu.

    ______________________________________________________________________________

  • Razlika izmeu dobrovoljnog i nametnutog rizika______________________________________________________________________________

    Ovu razliku moemo ilustrovati na primerima savremenihekolokih ishoda.

    CIGARETE!

    Da li je puenje cigareta i rizik od kancera plua i ozbiljnih sranih oboljenja dobrovoljno preuzet rizik?

    DA? ... NE? ... ZATO???

    ______________________________________________________________________________

  • Ekoloki rizik______________________________________________________________________________

    Ekoloki rizik je pokazatelj verovatnoe nastankagubitka ivota, zdravstvene i imovinske tete ilitete u ivotnoj sredini usled izloenosti datoj ekolokoj opasnosti.

    Sadrinu ekolokog rizika odreuju dva osnovna elementa:ekoloka opasnost,izlaganje ekolokoj opasnosti.

    Ekoloka opasnost je izvor ekoloke tete ili negativnog efekta, kao to su otrovne emisije iz fabrika ili toksine hemikalije izbaene u reku. Izlaganje ekolokoj opasnosti obuhvata vezu izmeu izvora tete i ivotne sredine koja trpi uticaj.

    ______________________________________________________________________________

  • Procena ekolokog rizika______________________________________________________________________________

    PROCENA EKOLOKOG RIZIKA (KVANTITATIVNA I KVALITATIVNA PROCENA)IDENTIFIKOVANJE EKOLOKE OPSANOSTIANALIZA ODNOSA DOZE I REAGOVANJAANALIZA IZLAGANJA EKOLOKOJ OPASNOSTIKARAKTERIZACIJA EKOLOKOG RIZIKAUPRAVLJANJE EKOLOKIM RIZIKOM

    ______________________________________________________________________________

  • Procena ekolokog rizika______________________________________________________________________________

    Procena ekolokog rizika predstavlja sistemski pristup kategorizaciji rizika izlaganja odreenojekolokoj opasnosti, tj. obuhvata kvalitativnui kvantitativnu ocenu rizika za ivotnu sredinuod aktuelnog ili potencijalnog prisustva(korienja) odreenih zagaujuih materija.

    Model analize ekolokog rizika koji je predloila amerikaAgencija za zatitu ivotne sredine obuhvata tri osnovne faze:formulisanje problema,analiza rizika,kategorizacija rizika.

    ______________________________________________________________________________

  • Procena ekolokog rizika______________________________________________________________________________

    I faza ili formulisanje problema podrazumeva identifikovanje ciljeva procene rizika, ukupanopseg procene i njen fokus. Ovde se takoeutvruje konceptualni model kojim seidentifikuju ekoloki resursi koje treba zatititi i podaci za kompletiranje procene.

    II faza podrazumeva istraivanje opsega ekolokog zagaenja i odnos izmeu zagaujuih materija i resursa na koje one utiu. Ovde se utvruje odnos uzrok posledica i stepen tete.

    III faza obuhvata ocenu dobijenih rezultata u prethodnim fazama radi identifikovanja verovatnoe tete povezane sa datim zagaujuim materijama.

    ______________________________________________________________________________

  • Procena ekolokog rizika______________________________________________________________________________

    Po metodologiji Amerike akademije nauka,postoje 4 faze u proceni ekolokog rizika:identifikovanje ekoloke opsanosti,analiza odnosa doze i reakcije,analiza izlaganja opasnosti,karakterizacija rizika.

    ______________________________________________________________________________

  • Identifikovanje ekoloke opasnosti______________________________________________________________________________

    Ova faza predstavlja naunu analizu raspoloivih podataka kojom se utvruje da li postoji uzroniodnos izmeu odreenih zagaujuih materijai negativnih efekata na ivotnu sredinu.

    Ekoloki efekti su odreeni uticaji na ivotnusredinu kao to su tete na poljoprivrednim usevima, suenje uma, zagaenje zemljita, pomor riba ili unitavanje ekosistema.

    Nakon utvrivanja efekata i uzronika, mora se utvrditi kako ti efekti variraju sa duinom izlaganja zagaujuim materijama. Postoje akutni efekti (kratak rok) i hronini efekti (dug rok).

    ______________________________________________________________________________

  • Analiza odnosa doze i reakcije______________________________________________________________________________

    U ovoj fazi vri se utvrivanje odnosa doza/reagovanjeili odnos izlaganje/reagovanje.

    Znaajan aspekt ove faze jeste identifikovanje nivoa izlaganja opasnosti koji je bezbedan.

    Istraivai oekuju da raspoznaju prag izloenostikoji predstavlja nivo izlaganja opasnosti do kojeg ne postojireagovanje zasnovano na naunim podacima.

    Primer: izloenost oveka ugljen monoksidu. CO nastaje kao posledica nepotpunog sagorevanja benzina u motoru. Pri malim dozama, ovek osea pospanost, ali pri nekim veim koliinama nastupa smrt.

    ______________________________________________________________________________

  • Analiza izlaganja opasnosti______________________________________________________________________________

    U ovom koraku procene ekolokog rizika vri se opisivanje osobina izvora ekoloke opasnosti,nivoa koncentracije na samo izvoru emisije, puteva koji vode od izvora emisije do populacijakoje trpe uticaj, kao i osetljivost populacionegrupe.

    Upoznavanje puteva kojima zagaujue materije stiu do ljudskih i prirodnih resursa znaajan je element analize izlaganja ekolokoj opasnosti. Primera radi, postoje tri glavna puta kojim odreena ekoloka opasnost moe biti apsorbovana u ljudsko telo: udisanjem vazduha, konzumiranjem pia i hrane, kroz kou.

    Analiza izlaganja opasnosti mora utvrditi razlike izmeu nivoa koncentracije na izvoru emisije i stvarne doze koju prima populacija.

    ______________________________________________________________________________

  • Karakterizacija ekolokog rizika______________________________________________________________________________

    Poslednja faza podrazumeva kompletan opisforme i dimenzije oekivanog rizika na osnovu rezultata izvrene identifikacije ekolokeopasnosti i analize izlaganja toj opasnosti.

    Opis obuhvata kvantitativnu i kvalitativnu ocenurizika u mnogo veoj meri od obrade i analizepodataka u prethodnim fazama procene.

    Kvantitativna komponenta karakterizacije rizika pomae utvrivanju magnitude (veliine) odreenog ekolokog rizika i obezbeuje mogunost poreenja dva rizika. Rizik moe biti izraen kao verovatnoa da e se odreena ekoloka opasnost dogoditi korienjem numerikih vrednosti koje kvatifikuju verovatnou dogaanja opasnosti u odreenom vremenskom periodu.

    ______________________________________________________________________________

  • Karakterizacija ekolokog rizika______________________________________________________________________________

    Verovatnou koja je utvrena na osnovu stvarnihpodataka pokazuje nam statistiki rizik. Pokazatelj statistikog rizika dobija seizraunavanjem broja rtava date opsanosti uodnosu na ukupan broj izlaganja opsanosti.

    Primer: verovatnoa prevremene smrti od prirodne opasnosti udara groma je 0,00005% ili 5 ljudi na svakih 10.000.000 stanovnika.

    Druga vrsta merenja verovatnoe moe biti bazirana na osnovu bioistraivanja. Npr. Verovatnoa obolevanja od kancera usled izlaganja odreenoj hemikaliji.

    Ostali ekoloki rizici mogu biti kvatifikovani kao nivo izlaganja opasnosti koja moe biti tolerisana tokom ivota.

    ______________________________________________________________________________

  • Karakterizacija ekolokog rizika______________________________________________________________________________

    Takav nivo izlaganja ekolokoj opasnosti oznaenje kao preporuena ili referentna doza (RD).

    Primer: ukoliko je RD za zagaujuu materiju X0,005 grama po kilogramu telesne mase dnevno,to znai da ta koliina ne prouzrokuje tetutokom ivotnog veka (ali samo taj odnos od 0,005 g).

    Kvalitativna komponenta karakterizacije ekolokog rizika daje kontekst numerike vrednosti rizika. Ona daje opis ekoloke opasnosti, ocene izlaganja njoj, korienih podataka i metoda.

    Karakterizacija rizika povezuje procenu rizika i menadment ekolokim rizikom.

    ______________________________________________________________________________

  • Upravljanje ekolokim rizikom______________________________________________________________________________

    Glavni zadatak upravljanja ekolokim rizikom jestereagovanje na identifikovan rizik.

    Upravljanje ekolokim rizikom obuhvata formulisanje i sprovoenje politike smanjenjadrutvenog rizika odreene ekoloke opasnosti.

    To je proces odabira izmeu odreenih alternativnih regulativnih i neregulativnih instrumenata za reagovanje na ekoloki rizik.

    Za ocenu odreenih alternativa donosioci ekolokih odluka pored informacija iz analize i procene rizika, razmatraju i tehnoloku izvodljivost, trokove sprovoenja politike i ostale ekonomske, socijalne i politike posledice.

    ______________________________________________________________________________

  • Upravljanje ekolokim rizikom______________________________________________________________________________

    Sprovoenja procesa upravljanja ekolokim rizikom sadri dva osnovna zadatka:

    Utvrivanje prihvatljivog nivoa ekolokog rizika,

    Ocena i izbor strategije upravljanja rizikom.

    ______________________________________________________________________________

  • Upravljanje ekolokim rizikom______________________________________________________________________________

    Utvrivanje prihvatljivog nivoa rizika podrazumevanivo rizika koji je neophodan sa aspekta nekihdrugih oblasti. Ovaj nivo je nizak, ali nije nulti.Primer je rad fabrike sa toksinim hemikalijama.Nulti nivo rizika znaio bi zatvaranje fabrike to dovodi do ekonomksih i socijalnih problema.

    Politika prihvatljivog rizika namee izvestan rizik odreenom segmentu drutva ili ekolokom sistemu.

    Koristi se koncept minimalnog rizika. To je nivo rizika ispod kog dalje smanjenje ne moe da opravda trokove smanjenja rizika.

    ______________________________________________________________________________

  • Upravljanje ekolokim rizikom______________________________________________________________________________

    Ocena i izbor strategije upravljanja rizikomobuhvataju sledee strategije:komparativna analiza ekolokog rizika,analiza rizika i koristi,analiza koristi i trokova.

    Komparativna analiza rizika moe pomoi u izboru najpodesnijeg alternativnog instrumenta za efektivnu redukciju rizika. Ovaj pristup je nazvan rizik rizik analiza. Ova strategija upravljanja rizikom ukljuuje uporeivanje verovatnoe procenjenog rizika ili rezultate rangiranja rizika dve ili vie moguih opcija politike (npr. skladitenje ili spaljivanje opasnog otpada).

    ______________________________________________________________________________

  • Upravljanje ekolokim rizikom______________________________________________________________________________

    Analiza rizika i koristi istovremeno razmatra nivo rizika povezanog sa ekolokom opasnou ali i koristi za drutvo od regulisanja dateekoloke opasnosti. Zadatak ove analizejeste da maksimira oekivane koristi i smanjenjerizika. (npr. benzin koristi kao pogonsko gorivo,ali zagauje vazduh sagorevanjem).

    Cost-benefit analiza je metoda ekonomske analize kojom se uporeuju i vrednuju sve prednosti i svi nedostaci nekog privrednog poduhvata ili projekta analizom trokova (cost) i koristi (benefit). Analiza trokova i koristi uporeuje graninu drutvenu korisnost politike smanjenja zagaenja sa povezanim graninim trokovima. Efikasan nivo ekolokog rizika je onaj na kom je granina drutvena korisnost jednaka graninim drutvenim trokovima.

    ______________________________________________________________________________

  • HVALA VAM NA PANJI!!!______________________________________________________________________________

    ______________________________________________________________________________

    ************************