ekoloŠki menadŽment

of 30/30
EKOLOŠKI MENADŽMENT

Post on 16-Oct-2021

2 views

Category:

Documents

0 download

Embed Size (px)

TRANSCRIPT

ekomen3 [Compatibility Mode]• Zakon materijalne ravnotee: Masa materijala koja ulazi u proces transformacije mora biti jednaka masi materijala koja izlazi iz tog
procesa.
ZAGAENJE
• Ubrzan rast ljudske populacije i neusklaen ekonomski i ukupan razvoj sa mogunostima ekosfere prouzrokuje promene na Zemlji koje mogu ozbiljno da ugroze ljudski opstanak.
• Nestaju šume i obradive površine – nastaju pustinje,
• Voda za pie nestaje – podzemni izvori se ve koriste,
• Za JEDAN SAT na Zemlji nestanu ETIRI BIOLOŠKE VRSTE!
ZAGAENJE
ZAGAENJE
• Zagaenje predstavlja odreene neeljene promene u karakteristikama vazduha, vode, zemljišta ili hrane koje mogu imati nepovoljne uticaje na zdravlje, aktivnosti i opstanak ljudske populacije i drugih ivih organizama.
• Naješe se pojavljuju u obliku vrstih, tenih ili gasovitih hemikalija proizvedenih kao nusproizvod ili otpad u procesu ekstrakcije, prerade i pretvaranja u gotove proizvode odreenih resursa, ili u procesu potrošnje finalnih proizvoda.
• Zagaenje moe biti i u obliku neeljene emisije energije, npr. prekomerna toplota, buka ili zraenje.
ZAGAUJUE MATERIJE
EFEKTI ZAGAENJA
• Kakve i kolike efekte e imati odreene zagaujue materije u ivotnoj sredini zavisi od tri faktora:
• Hemijske prirode,
EFEKTI ZAGAENJA
• Prvi faktor pokazuje koliko je zagaujua materija aktivna i škodljiva za specifine vrste ivih organizama.
• Drugi pokazuje koliinu zagaujiih materija po jedinici obima vazduha, vode, zemljišta ili teine tela.
• Trei faktor pokazuje koliko dugo zagaujue materije ostaju u vazduhu, vodi, zemljištu ili ljudskom telu.
X b X =
• Ukupna degradacije i zagaenje ivotne sredine na datom podruiju zavise od tri faktora:
• Broja ljudi,
• Koliine zagaenja ili degradacije koje prouzrokuje korišenje jedinice resursa.
Broj ljudi Broj
AEROZAGAENJE
• Zagaen vazduh predstavlja onaj vazduh u kojem se nalaze novi, do tada nepoznati, sastojci u uobiajenom sastavu, ili onaj vazduh u kom su njegovi sastojci prisutni u enormnim koliinama.
• Zagaen vazduh je onaj koji je poprimio gas, paru, dim, prašinu i druge materije iz razliitih izvora u koliinama koje mogu štetiti zdravlju stanovnika, ivotnoj sredini i materijalnim dobrima.
AEROZAGAENJE
• Zagaen vazduh iznad urbanih sredina naziva se SMOG.
• Pod zagaenim vazduhom smatra se svaki vazduh koji je kontaminiran materijama štetnim po zdravlje ili opasan na drugi nain, bez obzira na njegovo agregatno stanje.
AEROZAGAENJE
AEROZAGAENJE • Faktori koji utiu na transport i difuziju zagaujuih
supstanci u vazduhu su: • Brzina rasprostiranja zagaujuih materija, • Brzina sedimentacije zagaujuih materija, • Vetrovi, • Vazdušne turbulencije, • Termika struktura atmosferskih slojeva, • Visina dimnjaka, • Mogunosti samopreišavanja atmosfere,
idrugi.
• Kvaliteta (fiziko – hemijskih osobina ) zagaujuih materija,
• Kvantiteta (koliine) zagaujuih materija. • Najvei zagaiva vazduha je industrija, a naroito:
• Energetski objekti, • Hemijska industrija, • Crna i obojena metalurgija, • Industrija nemetala i • graevinskog materijala, • Industrija celuloze i papira.
ZAGENJE POVRŠINSKIH VODA
• Voda pokriva ¾ površine Zemlje i njeno zagaenje postaje sve vee!
ZAGENJE POVRŠINSKIH VODA
• Zagaivai površinskih voda su brojni, a svi se svrstavaju u dve grupe:
• Koncentrisani zagaivai (izvori), • Rasuti izvori.
ZAGENJE POVRŠINSKIH VODA
• Koncetrisani zagaivai površinskih voda se lako mogu evidentirati i naješe se nalaze na obalama reka, jezera i mora.
• Naješi su: • Urbana naselja, • Industrijski objekti (hemijska, metalopreraivaka, prerada ruda,
prehrambena, celuloza i papir, tekstil, graevinski materijal), • Energetski objekti (termoelektrane, toplane, nuklearne elektrane,
hidroelektrane),
ZAGAENJE POVRŠINSKIH VODA
pod uticajem pesticida i veštakih ubriva, • Deponije otpada, • Kisele kiše, • Transportna sredstva, • Lokacije za eksploataciju peska i šljunka.
ZAGAENJE ZEMLJIŠTA
• Savremeni nain obrade u poljoprivredne svrhe (savremen mašine, veštaka ubriva i pesticidi),
• Osiromašivanje biljnog fonda (trovanje zemljišta), • Površinskom eksploatacijom rude i minerale, • Nekontrolisanim i prekomernim
navodnjavanjem.
• Posmatrano sa fizikog aspekta, reziduali procesa proizvodnje i potrošnje sastoje se od razliitih vrsta materijala i energije i izbacuju se tri medija ivotne sredine: vazduh, voda, zemlja.
• Za potrebe ekološkog menadmenta, sve zagaujue materije moemo klasifikovati kao:
• Kumulativne i nekumulativne, • Zagaujue materije lokalnog, regionalnog i
globalnog uticaja, • Zagaujue materije iz lako prepoznatljivih i
neprepoznatljivih izvora emisije, • Zagaujue materije iz kontinuiranih i epizodnih
emisija.
zagaujue materije • Veoma vana informacija za projektovanje preventivne
zaštite ivotne sredine jeste da li se zagaujue materije kumuliraju tokom vrmena ili nestaju putem transformacije u bezopasne materije odmah nakon emitovanja.
Nekumulativno zagaenje – buka!
Kumulativne i nekumulativne
zagaujue materije • Izmeu dva navedena ekstrema poste razliite vrste
zagaujuih materija koje se u ivotnoj sredini kumuliraju u manjoj ili veoj koliini.
• Primer za ovakve materije predstavljaju organske materije emitovane u vodene tokove ili površinske akumulacije. One se pod uticajem prirodnih procesa razlau na svoje sastavne elemente koji su bezopasni. Sve dok reni tokovi i površinske vodene akumulacije mogu putem svog prirodnog asimialativnog kapaciteta da prihvate otpadne organske materije, ine ih manje štetnim za ivotnu sredinu.
Kumulativne i nekumulativne
zagaujue materije • Ukoliko koliine otpada prevaziu apsorpcioni
kapacitet reka, dolazi do kumuliranja zagaujuih supstanci.
• Primer je CO2! Nije kumulativna materija, ali je zbog prekomerne emisije u atmosferu prouzrokovao niz globalnih problema u ivotnoj sredini.
Kumulativne i nekumulativne
nekumulativne
kumulativne
globalnog uticaja • Lokalne zagaujue materije uglavnom se opaaju kao
štetna za mali krug ljudi, pojedinaca, na odreenom prostoru. Primeri su buka, degradacija pejsaa. Ova razgranienost napravljena je na osnovu rasprostranjenosti uticaja zagaujuih materija iz odreenog izvora emisije.
• Regionalni ekološki problemi su naješe vezani za kisele padavine, efekat staklene bašte i sl. I mogu imati globalni karakter.
• Lokalni problemi se najlakše rešavaju!
Zagaujue materije iz lako prepoznatljivih i
neprepoznatljivih izvora
• Lako prepoznatljivi izvori zagaenja su: termoelektrane, toplane, kanalizacioni odvodi...
• Neprepoznatljivi izvori zagaenja su: poljoprivredne hemikalije koje dolaze u zemlju na disperzivan nain, urbani smog i zagaeni vodotokovi u urbanim i industrijalizovanim mestima...
Zagaujue materije iz kontinuiranih i epizodnih
emisija
ugalj i dr.
• Epizodne emisije su neoekivane i nije mogue odrediti naine upravljanja – menadment!
• Primer epizodnih emisija su havarijska izlivanja nafte ili hemikalija!
2009.
Nemanja Berber Saradnik u nastavi Visoka poslovna škola strukovnih studija Novi Sad
[email protected] Konsultacije : utorak, kabinet 12, Liman, od 10h do 12 h