ekološki urbani inženjering

Download Ekološki urbani inženjering

Post on 18-Oct-2015

31 views

Category:

Documents

1 download

Embed Size (px)

DESCRIPTION

:)

TRANSCRIPT

  • 5/27/2018 Ekolo ki urbani in enjering

    1/26

    Ekoloki urbani inenjering

    Vetaki ivotni prostori i zagaenje

    ivotne sreine U pomanjkanju urbanog prostora pribegava se raznim

    nainima koridenja onog prostora sa kojim se

    raspolae:

    - objekti visoke spratnosti, ili

    - podzemni urbanizam

    Podzemni Podzemni urbanizam urbanizam sese prvenstveno prvenstveno koristi koristi zaza

    reavanje saobradajnih problema u graovima -

    pozemne eleznice, pozemne stanice, prolazi,

    peake ulice, sa trgovinama, restoranima Ovi vetaki prostori su esto lepo i luksuzno oblikovani

    ALI

    ekoloki su nezravi za boravak i ivot

    JER

    zahtevaju vetaku klimu

    zahtevaju zahtevaju veliku veliku potronju potronju energije energije

    negativno utiu na vi, isajne organe, PSIHU

    socioloki aspekt posebno je nepovoljan, jer se u ovim

    prostorima u vedem procentu primeduju patoloke

    rutvene pojave: kriminal, prostitucija, narkomanija Ekoloki problemi se javljaju i u nazemnim

    vetakim prostorima velikim trnim centrima

    zbog:

    vetakog osvetljenja i

    vetake klime.

    Posebno Posebno susu ugroeni ugroeni zaposleni zaposleni Bez obzira na nain granje (visoka

    spratnost ili pod zemljom) gradnja

  • 5/27/2018 Ekolo ki urbani in enjering

    2/26

    egraira pejza

    Razlozi su:

    ekonomski

    neznanje i nemar

    samovolja pojedinaca

    neovoljno rutvene kontrole.Najede egrairani pejzai su:

    obale reka, mora i jezera (zatrpanost smedem, zamudenost voe...)

    Turistiki objekti neprilagoeni sreini i neestetikom esto remete

    predeo

    Na pejzane vrenosti prostora utiu:

    izgradnja izgradnja novih novih naselja naselja (urbanih, (urbanih, ruralnih, ruralnih, turistikih,

    turistikih, viken viken ili ili

    industrijskih)

    izgradnja infrastrukturnih sistema za ljudska naselja (drumskih,

    inskih, alekovoa, aeroroma, saobradajnih petlji i sl.)Urbanizacija zagauje

    materijalna dobra (spomenici, skulpture, verski objekti, mostovi,

    graevine i sl.)

    korozija je u graovima 20 puta veda nego na selu

    uzronici zagaenja:

    bioloki (na mestima ge ima vie vlage, manje sunca alge,

    mahovina, liajevi, gljivice)

    fiziki (mraz, ega, paavine)

    hemijski (zagaen vazuh, agresivni gasovi, kisele kie) Zagaena voa estruktivno utie na mostove,

    okove, graevine u

    priobalju, posebno u poplavama

    Zagaeno zemljite utie na materijalne vrenosti, posebno povono

  • 5/27/2018 Ekolo ki urbani in enjering

    3/26

    tlo

    Buka Buka ii vibracije vibracije (oteduju (oteduju temelje temelje ii konstrukciju konstrukciju

    graevine) graevine)Aerozagaenje, posleice i zagaivai

    ist vazuh se praktino vie ne moe nadi u priroi

    ta se smatra zagaenim vazuhom?

    vazduh koji je poprimio gas, paru, im, prainu i ruge materije iz

    razliitih izvora u koliinama koje mogu tetno uticati na zravlje

    stanovnika, stanovnika, ivotnu ivotnu sreinu sreinu ii materijalna materijalna obra obra

    Zagaen vazuh (aerozagaenje) najedenastaje ovekom

    aktivnoduPosleice su:

    smanjena vidljivost

    neprijatan miris

    prljavina

    korozija metala

    otedenje fasaa, spomenika i sl.

    otedenje biljnog fona

    Aerozagaenje se:

    moe preneti na velika rastojanja

    prostor zagaenja zavisi o brzine rasprostiranja difuzije i

    brzine sedimentacijetaloenja zagaujudih materijaVrste zagaenja zavise o mnogih inilaca:

    tehnolokog procesa

    vrste koridene sirovine

    svojstava poluproizvoda ili gotovog proizvoda

    Najvedi zagaiva vazuha je inustrija, a posebno:

    energetski objekti

    hemijska industrija

  • 5/27/2018 Ekolo ki urbani in enjering

    4/26

    crna i obojena metalurgija

    inustrija nemetala i graevinskog materijala

    inustrija celuloze i papiraZagaivanje povrinskih voa

    problem zagaenja voe obio je meunarodne razmere

    zagaivai voe svrstavaju se u ve velike grupe:

    koncentrisani izvori zagaenja

    rasuti izvori zagaenjaKoncentrisani izvori zagaenja voe

    I urbana naselja

    II industrijski objekti

    III energetski objekti

    IVIV poljoprivredni poljoprivredni objekti objekti zaza tov tov stoke stoke

    V deponije - smetlitaRasuti izvori zagaivanja voa

    I. hemizacija tla u poljoprivrednoj proizvodnji upotrebom

    pesticia i vetakih ubriva

    II. deponije industrijskog otpada

    III. deponijesmetlita komunalnog otpaa (manje, ivlje,

    nastale stihijski)

    IV. atmosferske padavine - kisele kie

    V. transport i transportna sredstva

    VI. lokacije za eksploataciju peska i ljunkaUgroavanje zemljita

    Zemljite je ogranien prironi resurs

    Neobnovljiv je ukoliko je trajno zauzet

    Degrairano ili zagaeno zemljite je mogude obnoviti

    po oreenim uslovima

    Zemljite je ugroeno:

  • 5/27/2018 Ekolo ki urbani in enjering

    5/26

    zauzimanjem, pretvaranjem u neprirodno

    moernom obraom, pretvaranjem zemljita u poljiprivreno

    osiromaenjem biljnog fonda

    povrinskom eksploatacijom mineralnog i runog bogatstva

    nekontrolisanim i prekomernim navonjavanjemZagaenje bukom

    Buka je fenomen savremenog naina ivljenja

    Komunalna buka posebno se svrstava u opasna zagaenja

    Definicija: buka je nepoeljan ili neprijatan zvuk

    Fizike orenice buke su:

    jaina (energija)

    boja (oscilacija)

    visina (frekvencija)Izvori buke

    Graevinske maine i oprema

    Transportna srestva i ureaji

    Svaki motor ili maina koja u sebi sari motor

    Elektrini ili elektronski ureajiKarakteristike izvora buke

    Prostorne (statiki, mobilni)

    Vremenske (stalni, promenljivi)

    Akustine (jaina, spektar, usmerenost)

    Vrste buke

    Prema poreklu (prironi izvor, vetaki izvor)

    Prema izvoru i mestu nastanka (u radnoj sredini, u stambenoj

    sredini - komunalna buka)Prouavanje i merenje buke

    Aspekti prouavanja:

    Medicinskozravstveni (tetnost buke po zravlje, ranu

  • 5/27/2018 Ekolo ki urbani in enjering

    6/26

    sposobnost, ivotni vek)

    Fiziko Fiziko tehniki tehniki(definisanje (definisanje izvora, izvora, merenje merenje inteziteta,

    inteziteta, mogudnost mogudnost

    otklanjanja)

    Drutveno pravni (onoenje propisa, utvrivanje stanara, naini

    finansiranja) Merenje buke:

    Obavlja se raznim instrumentima

    Postupci za merenje su razliiti i zavise o cilja

    Tipini Tipini pristupi pristupi merenju merenju buke buke::

    o objektivni (nivo buke, amplitude spektra buke, vreme trajanja)

    o subjektivni (osedaj pojeinca i njegova reakcija na buku)Posleice buke uticaj na zdravlje

    Buka veoma teti zravlju i umanjuje prouktivnost

    Klasifikacija:

    I stepen (4050 DB) ............psihike reakcije

    IIII stepen stepen ((60608080 DB) DB) ............ ............rastrojstvo rastrojstvo vegetativnog

    vegetativnog nervnog nervnog sistema sistema

    III stepen (90110 DB) .........otedenje sluha

    IV stepen ( vie o 120 DB)....povrea sluha i slunog aparataEkoloke imenzije zatite o buke

    Apsolutna eliminacija buke je nemoguda

    Ublaavanje njenog ejstva

    reenjima vezanim zasaobradajnice (izmetanje ili sputanje na

    niu niu kotu kotu oo objekata, objekata, postavljanje postavljanje barijera barijera oo zelenog

    zelenog rastinja rastinja ili ili

    objekata slabije rezonancije)

    reenjimavezanim za pojeinane objekteU planiranju novih sreina

    Glavne saobradajnice ne sprovoiti kroz naselja

    Kroz naselja planirati vie biciklistikih i peakih staza

  • 5/27/2018 Ekolo ki urbani in enjering

    7/26

    Autoput graditi minimalno 200 m od naseljenog mesta

    Autoput Autoput graditi graditi nana nioj nioj koti koti oo naselja naselja

    Nivo buke se moe ublaiti visokim zelenim rastinjem

    U izgranji koristiti materijale koji su loiji rezonanti

    GENERALNI PRINCIPI MONITORINGA

    SADRAJ

    1. UVODNE NAPOMENE..............................................................................................................1

    2. ZATO MONITORING..............................................................................................................2

    3. KO OBAVLJA MONITORING..................................................................................................2

    4. TA I KAKO PRATITI...............................................................................................................2

    5. REIM MONITORINGA............................................................................................................3

    Reim povremenog monitoringa......................................................................................................5

    Reim stalnog monitoringa ..............................................................................................................5

    Reim stalnog ali uestaliheg monitoringa ......................................................................................5

    Reim intenzivnog monitoringa.......................................................................................................5

    6. KAKO PRIKAZATI REZULTATE MONITORINGA I VREDNOSTI ZA MDK....................5

    7. SAGLEDAVANJA MONITORINGA U VREMENU I PROSTORU .......................................6

    8. KAKO POSTUPATI SA GREKAMA I NEODREENOSTIMA...........................................6

    9. MDK I ZAHTEVI MONITORINGA MORAJU UVEK BITI POZNATI..................................6

    10. LANAC DOBIJANJA PODATAKA ......................................................................................7

    11. POUZDANOST I UPOREDIVOST........................................................................................7

    12. EMISIJE...................................................................................................................................7

    Totalna emisija.................................................................................................................................7

    Difuzna, fugitivna i izuzetna emisija ...............................................................................................7

    13. VREDNOSTI ISPOD LIMITA DETEKCIJE I VREDNOSTI ZA ODBACIVANJE............8

  • 5/27/2018 Ekolo ki urbani in enjering

    8/26

    14. VRSTE MONITORINGA .......................................................................................................8

    Direktna merenja..............................................................................................................................9

    Posredni ili surogatni podaci............................................................................................................9

    Bilans masa ......................................................................................................................................9

    Preraunavanja............................................................................................................... ................10

    Emisioni faktori .............................................................................................................................10

    Ocena ispunjenosti uslova..............................................................................................................10

    15. SAOPTAVANJE REZULTATA MONITORINGA...........................................................11

    16. TROKOVI MONITORINGA..............................................................................................11

    __________________________________

    1. UVODNE NAPOMENE

    Monitoringje aktivnost koja se moe protumaiti na nekoliko naina:

    Prvi: Monitoring

    1

    je analitiko merenje i onosi se na specifian oblik hemijske analitike koja se

    propisuje zakonom i polee zakonskim, onosno pozakonskim propisima. Zakonska regulativa

    koju treba potovati obuhvata omade zakone i irektive Evropske unije. Tako, na primer,

    integrisano spreavanje i kontrola zagaenja *Integrate pollution prevention an Control - IPPC]

    je obaveza koja je uspostavljena Evropskom irektivom jo o 1996. goine[EU Concile Directive

    1

    Nadgledanje

    Ivan Gretid, HF 196/61/EC+, a ko nas Zakonom o integrisanom spreavanju i kontroli zagaivanja

    ivotne sreine

    (Sl. glasnik RS, 135) od 2004. Ovom direktivom se uvodi obavezan monitoring kojim se proverava

    a li je nako postrojenje, itava fabrika ili inustrija usaglaena sa ozvoljenim emisijama

  • 5/27/2018 Ekolo ki urbani in enjering

    9/26

    zagaujudih suspstanci u atmosferu, vou i zemljite.

    Drugi: Monitoring je kombinacija posmatranja i mera koje prate uinak prilikom izvoenja nekog

    programa, propisanih mera ili plana raa i njihovu usaglaenost sa zakonskom regulativom i

    politikom zatite ivotne sreine

    Tredi: Monitoring obuhvata niz mera kojima se obezbeuju informacije o uspehu nekog projekta,

    plana ili slinog sa ciljem a se osigura a se upravljanje i saranja na projektu sprovoi u sklau sa

    planom, finansijama i postavljenim zahtevima, a ime se obezbeuje ostvarenje cilja atog projekta

    2. ZATO MONITORING

    Kaa je re o monitoringu kao analitikom postupku/procesu postoje tri osnovna razloga zato se

    radi monitoring:

    1. Da se ustanovi a li su i koliko su priroa i ovek ugroeni usle emisije zagaijudih

    supstanci,

    2. Rai proveravanja a li se potencijalni zagaiva prirava zakonski dozvoljenih

    normi o ozvoljenom nivou zagaivanja,

    3. Rai obezbeenja releveantnih poataka o nivou zagaenja koji se potom stavljaju na

    uvi zainteresovanima (rav u i javnosti).

    Osim za ove potrebe monitoring podaci se mogu koristiti i u druge svrhe sve dok su jasni i

    upotrebljivi na aekvatan nain a se ne zloupotrebljavaju ili pogreno interpretiraju.

    3. KO OBAVLJA MONITORING

    Ogovornost za monitoring je generalno poeljena izmeu sleedih inioca:

    1. Organa rave zauenih za ivotnu sreinu (ministarstva, agencije, inspektorata) i

    2. Izvoaa monitoringa (ovladene ustanove, potencijalnog zagaivaa), to

    porazumeva struna lica obuena a rae monitoring (prvenstveno hemiari i

    fizikohemiari).

    U praksi organi rave zaueni za ivotnu sreinu preputaju obaveze izvoenja monitoringa na

  • 5/27/2018 Ekolo ki urbani in enjering

    10/26

    potencijalnog zagaivaa ili ovladenu ustanovu, a zaravaju pravo a vre kontrolu u onosu i

    na bazi vaedih propisa. Zato je veoma vano a se ogovornost vezana za monitoring vrlo jasno

    efinie izmeu svih ogovornih strana (ministarstva, agencije, inspektorata, ovladene ustanove,

    potencijalnog zagaivaa) kako bi se tano znalo ko ta rai i kakve su mu obaveze. Ogovorne

    strane su une a za monitoring u potpunosti razviju sistem obezbeenja kvaliteta i njegovu

    kontrolu.

    4. TA I KAKO PRATITI

    Parametri monitoringa se oreuju na bazi procesa koji se prati (proizvoni, usluni...), sirovina

    koje se upotrebljavaju u procesu i otpadnih supstanci koje se pri tom stvaraju, kao i na bazi

    instalacija koje se koriste u procesu. Obino se pradeni parametri tako biraju i mere a su tesno

    povezani sa operacijama koje se izvode tokom procesa ili su u isto vreme to parametri kojima se

    kontrolie i/ili optimizuje sam proces. Monitoring se u funkciji o mogudeg rizika tako uspostavlja:

    Ivan Gretid, HF 21. a je u funkciji procene potencijalnih rizika,

    2. a je u funkciji o veliine tete koja moe anastane u ivotnoj sreini, i

    3. a menja svoj reim u zavisnosti o ostignutog stepena rizika.

    Pri oreivanju rizika osnovni parametar, ali ne i jeini, je procena, onosno verovatnoda a de

    propisana maksimalno dozvoljena koncentracija (MDK) biti prekoraena. Za svaki sistem moraju

    postojati iskustveno definisane vrednosti koje uspostavljaju:

    1. Stanje poviene pripravnosti jer emisija prekorauje uobiajene vrenosti,

    2. Stanje neolone akcije a se sprei prekoraenje MDK jer se emisija opasno pribliila

    graninoj vrenosti i

    3. Alarmantno stanje rai smanjenmja prekoraenja MDK i vradanja u okvire MDK.

    5. REIM MONITORINGA

    Razliiti nivoi potencijalnog rizika po ivotnu sreinu efiniu potrebu za razliitim reimima

    monitoringa. Pri definisanju reima monitoringa (njegobog intenziteta) prate se osnovni elementi

  • 5/27/2018 Ekolo ki urbani in enjering

    11/26

    koji utiu na rizik:

    Verovatnoda a se prekorai MDK, i

    Posleice koje nastaju u ivotnoj sreini zbog prekoraenja MDK.

    Elementi sistema koji se prate da bi se utvrdila verovatnoda prekoraenja MDK su:

    a) Broj izvora zagaenja koji oprinose ukupnoj emisiji,

    b) Stabilnost procesa,

    c) Puferski kapacitet efluenata koji se koriste,

    ) Kapacitet izvora i njegova mogudnost a ublai oatnu emisiju,

    e) Potecijalna mogudnost mehanikog ispaa iz raa usle korozije,

    f) Fleksibilnost pri stvaranju proizvoda,

    g) Sposobnost inustrije a reaguje kaa se pojavi prekoraenje MDK

    h) Starost opreme koja se koristi,

    i) Rani reim opreme (malo opteredena, optimalno opteredena, preopteredena),

    j) Katastar zagaivaa koji se oslobaaju ili mogu a se osloboe tokom havarije,

    k) Maksimalni nivo koncentracije i protoka opasne supstance tokom havarije (visoka

    koncentracija, veliki protok),

    l) Fluktuacije u sastavu efluenata.

    Elementi sistema koji se prate a bi se utvrile posleice koje nastaju u ivotnoj sreini zbog

    prekoraenja MDK:

    a) Trajanje mogude havarije,

    b) Akutni efekti opasne supstancehazardne karakteristike zagaivaa,

    c) Poloaj postrojenja (blizina naselja),

    ) Meteoroloki uslovi.

    Kako se koriste prethodni elementi da bi se ustanovio nivo rizika prikazano je u tabeli 1.

    Ivan Gretid, HF 3Tabela 1. Nivo rizika u funkciji o elemenata koji se koriste za efinisanje reima

    monitoringa

  • 5/27/2018 Ekolo ki urbani in enjering

    12/26

    RIZIK

    numerika oznaka

    rizika

    Mala verovatnoda

    1

    Srenja verovatnoda

    23

    Velika verovatnoda

    4

    Elementi sistema koji se prate a bi se utvrila verovatnoda prekoraenja MDK

    Broj izvora zagaenja

    koji doprinose ukupnoj

    emisiji

    Jedan Nekoliko (1-5) Brojni (>5)

    Stabilnost procesa Stabilan Stabilan Nesrabilan

    Puferski kapacitet

    efluenata koji se koriste

    Efiksan Ogranien Neefikasan

    Kapacitet izvora i

    njegova mogudnost a

    ublai oatnu emisiju

    Efikasan Ogranien Neefikasan

    Potecijalna mogudnost

    mehanikog ispaa iz

    rada usled korozije

  • 5/27/2018 Ekolo ki urbani in enjering

    13/26

    Nema korozije Normalna korozija Velika korozija

    Fleksibilnost pri

    stvaranju proizvoda

    Samo za jedan proizvod

    oreenog kvaliteta

    Ogranien broj

    kategorija kvaliteta

    Sve vrste kvaliteta

    Katastar zagaivaa koji

    se oslobaaju ili mogu

    da se oslobode tokom

    havarije

    Nema katastra jer nije

    potreban

    Znaajan Veoma veliki katastar

    Maksimalni nivo

    koncentracije i protoka

    opasne supstance tokom

    havarije

    Znaajno ispo

    propisane MDK

    Na graninoj vrenosti

    MDK

    Znaajno izna MDK

    Elementi sistema koji se prate a bi se utvrila ozbiljnost posleica koje nastaju u ivotnoj sreini zbog

  • 5/27/2018 Ekolo ki urbani in enjering

    14/26

    prekoraenja MDK

    Trajanje mogude

    havarije

    Kratko (< 1 h) Osrednje (1 h do 1 dan) Dugo (> 1 dan)

    Akutni efekti opasne

    supstancehazardne

    karakteristike zagaivaa

    Nema Mogudi Prisutni

    Poloaj postrojenja

    (blizina naselja)

    Industrijska zona

    Na propisanom

    rastojanju

    U naselju

    Stepen razblaenja u u

    mediju u kome se nalazi

    zagaiva

    Visoko razblaenje

    (oko 1000 puta)

    Normalno

    Nisko razblaenje

    (svega oko 10 puta)

    Na bazi poataka koji su prikazani u tabeli 1 moe se kombinovanjem ogovora na postavljena

    pitanja u prvoj koloni dobiti odgovor kom nivou rizika pripada postrojenje, proces ili fabrika za koji

    se mora uspostaviti monitoring. Oreen nivo rizika se tako nalazi to se sabiraju pozitivni

  • 5/27/2018 Ekolo ki urbani in enjering

    15/26

    ogovori pokolanama i to se bira onaj nivo rizika sa najvie pozitivnih ogovora. Ove treba

    napomenuti da je ova tabela samo dobar primer, ali se za svako postrojenje, proces ili fabriku oravi

    specifina tabela koja njima primerena.

    Uleedem koraku treba ustanoviti reim monitoringa. On se oreuje na osnovu logikog

    rasuivanja u funkciji o verovatnode prekoraenja MDK to je zapravo ustanovljeno u prethonom

    koraku u kome su utvreni nivoi rizika u skali o 1 o 4. Korisredi se slikom 1 moe se uzvriti

    kakav reim monitoringa je najpriklaniji za ati sluaj.

    Ivan Gretid, HF 4Slika 1. Reim monitoringa u funkciji od

    nivoa rizika (verovatnoda ogaaja u funkciji

    od ozbiljnosti posledica)

    U osnovi postoje etiri reima monitoringa o povremenog, stalnog, stalnog i uestalog o

    intenzivnog.

    Reim povremenog monitoringa

    Monitoring se radi meseno, kvartalno ili jenom goinje.

    Reim stalnog monitoringa

    Monitoring se radi jedanom do tri puta nedeljno. Ovo je sasvim dovoljno da se detektuju i stanja

    poviene emisije.

    Reim stalnog ali uestaliheg monitoringa

    Monitoring se radi jedanom dnevno do jednom nedeljno.

    Reim intenzivnog monitoringa

    Monitoring se radi kontinualno ili nekoliko puta dnevno. Ovakav monitoring detektuje sve

    nestabilnosti u procesu i omogudava a se omah reaguje ako oe o alarmantnog stanja.

    Svakako da su predlozi za reim monitoringa u ovom tekstu ati kao primer, a a se u stvarnosti

    reim mora uvek prilagoiti veliini rizika. To znai a je prethono znaajno proceniti kakvi

    reimi monitoringa se pripisuju za oreene vrste rizika.

  • 5/27/2018 Ekolo ki urbani in enjering

    16/26

    6. KAKO PRIKAZATI REZULTATE MONITORINGA I VREDNOSTI ZA MDK

    Nain prikazivanja rezultat monitoringa i vrenosti za MDK pre sve zavise o ciljeva zbog kojih se

    izvodi monitoring. Generalno postoji nekoliko vidova prikazivanja rezultata: koncentracija

    zagaivaau datoj zapremini, masi, u funkciji od vremena, kao emisioni faktori ili na neki drugi

    nain. U svakom sluaju merenja moraju biti tako izraena a su u saglasnosti sa jeinicama u

    kojima je izraena MDK vrenost, a u sito vreme tako a iskazane vrenosti ne izazivaju zabunu ili

    ne omogudavaju alternativne interpretacije jene te iste pojave ili jenog te istog merenja.

    Ivan Gretid, HF 57. SAGLEDAVANJA MONITORINGA U VREMENU I PROSTORU

    Za svaki monitoring treba propisati takve uslove, pre svega uzimanja proba, a zatim i merenja, koji

    obuhvataju pravilno rasporeene aktivnosti oko uzorkovanja/merenja u prostoru (mesta i gustina

    uzorkovanja) i vremenu (uestalost uzorkovanja/merenja).

    Oreivanje mesta i uestalosti pre svega zavisi o vrste emisije zagaivaa i o promene emisije

    sa vremenom (Slika 2). Strategija mora biti standardizovana kako bi se dobijeni rezultati mogli

    koristiti za pradenje oreenog procesa i kako bi u isto vreme mogli a poslue za uporeivanje

    istih procesa koji se primenjuju u razliitim vremenima i na razliitim mestima (na primer,

    razliitim inustrijama).

    Svaki rezultat mora biti tatko pripremljen a se moe uporeiti sa MDK i a se na bazi njih moe

    nedvosmisleno utvrditi da li dato postrojenje radi u saglanosti ma propisanim normama.

    Slika 2. Primeri kako se emisija moe

    menjati tokom vremena:

    Avrlo stabilna i ujenaena emisija,

    Bemisija sa ciklinim promenama,

    Cstabilna emisija sa kratkim i visokim

    pikovima, i

    Demisija sa krajnje promenljivim

  • 5/27/2018 Ekolo ki urbani in enjering

    17/26

    ponaanjem.

    8. KAKO POSTUPATI SA GREKAMA I NEODREENOSTIMA

    Kaa se monitoring rai sa ciljem a se proveri a li se potencijalni zagaiva prirava zakonski

    ozvoljenih normi o ozvoljenom nivou zagaivanja (MDK) posebno se voi rauna o veliini

    grekeili mogudim neoreenostima koje mogu a se pojave tokom procesa monitoringa. Ukoliko

    postoje veliina greke ili moguda neoreenost, one se uvek prikazuje zajeno sa obijenim

    rezultatima.

    9. MDK I ZAHTEVI MONITORINGA MORAJU UVEK BITI POZNATI

    Zahtevi za pravilno izvoenje monitoringa mora a obuhvate sve uslove koji proizilaze iz MDK.

    Zato je uvek preporuljivo uzimati u obzir sleede injenice:

    1. zakonski i pravosnani status zahteva za monitoring,

    2. ogranienja koja se tiu polutanta ili poataka o njima,

    3. mesto uzorkovanja i merenje,

    4. vreme potrebno za uzorkovanja i merenje,

    5. mogudnosti a se oree etekcijoni limiti raspoloive metoe za monitoring,

    6. generalni pristup monitoringu u odnosu na stvarne potrebe,

    7. tehnike etalje ooreenoj metoi za monitoring,

    8. mogudnostima samo-monitoringa o strane potencijalnog zagaivaa,

    9. uslovima rada pod kojima se obavlja monitoring,

    10. procene ispunjenosti uslova za izvoenje oreene proceure,

    Ivan Gretid, HF 611. obezbeenje kvaliteta i kontrola kvaliteta (QA/QC),

    12. pripreme za oreivanje i objavljivanje poataka o neozvoljenim emisijama.

    10. LANAC DOBIJANJA PODATAKA

    Dobijanje monitoring podataka uvek prati nekoliko uzastopnih koraka koji se svi moraju izvesti

    prema tano oreenim stanarima ili posebnim preporukama, kako bi se obezbeili rezultati

  • 5/27/2018 Ekolo ki urbani in enjering

    18/26

    visokog kvaliteta i kako bi se obijeni rezultati uvek mogli uporeivati sa rezultatima iz rugih

    laboratorija. Niz koraka na bazi kojih se dobijaju potrebni podaci sastoji se o sleedih seam

    koraka:

    1. Merenje protoka,

    2. Oprobavanje,

    3. Pakovanje, transport i uvanje proba,

    4. Priprema proba,

    5. Analiza proba,

    6. Obrada dobijenih podataka,

    7. Saoptavanje poataka.

    11. POUZDANOST I UPOREDIVOST

    Praktina vrenost monitoringa i poataka koji se pri tom obijaju zavisi o stepena poverenja,

    onosno pouzanosti koja moe a se oekuje o rezultata, kao i o zakljuaka koji proistiu tokom

    uporeivanja atih poataka sa nekim rugim poacima (komparabilnost, uporedivost) iste vrste ali

    nainjenih u rugo vreme ili na rugom mestu. Naravno a je o posebnog znaaja a se pre

    uporeivanja poataka mora ustanoviti a li postoje sve pratede informacije koje su neophone a

    bi se zakjljuilo a su poaci uporeivi (komparabilni) tj, a su raeni po istom stanarnom

    postupku, a su probe uzimane i pripremane na isti nain, it. Ukoliko su poaci obijeni na

    razliite naine, to znai a se proceure obijanja poataka razlikuju ili a su obijeni razliitim

    stanarnim postupcima, taa se ti poaci ne mogu irektno uporeivati.

    12. EMISIJE

    Emisije zagaivaa mogu se poeliti u nekoliko klasa: totalna, fifuzna, figitivna i izuzetna emisija.

    O svakoj de se redi par rei.

    Totalna emisija

    Totalna emisija intalacije ili tehnoloke jeinice se ne iskazuje samo kao emisija iz oaka ili

  • 5/27/2018 Ekolo ki urbani in enjering

    19/26

    kanala otpanih voa, ved ona obuhvata ifuzne, fugitivne i izuzetne emisije. Zato se preporuuje

    a se u okviru objeinjenog spreavanja zagaenja ivotne sreine i kontrole, kada je to potrebno i

    razumno, postave uslovi koji de obezbeiti monitoring i ovakvih vrsta zagaenja.

    Difuzna, fugitivna i izuzetna emisija

    Znaajan je napreak postignut u smanjenju kanalne emisije (iz imnjaka, iz kanala, iz cevi), tako

    da su ostali viovi emisije znaajno obili na vanosti, na primer, ifuzne (takasta, liniska, sa

    povrina ili zapreminska) i fugitivne (razna curenja na spojevima) emisije su saa u ii

    interesovanja. Ustanovljeno je a ovakve vrste emisije mogu znaajno a ugroze ivotni sreinu i

    zravlje ljui, a a gubici koji nastaju na taj nain mogu a buu ekonomski znaajni. Na slian

    Ivan Gretid, HF 7nain panja se posveduje i izuzetnim emisijama, na primer, tokom kvarova i havarija,koje se mogu

    dalje klasifikovati u predvidive (na primer, tokom opravke) i nepredvidive (havarije).

    13. VREDNOSTI ISPOD LIMITA DETEKCIJE I VREDNOSTI ZA ODBACIVANJE

    Upotreba vrenosti ispo limita etekcije i vrenosti za obacivanje znaajno moe a utie na

    ukupne rezultate, a posebno su opasne kod komaparacije podataka ili seta podataka, pa zato oko

    njih mora a se postigne poseban ogovor. Preloeno je pet razliitih naina za postupanje sa

    ovakvim poacima, maa se ni jean o njih ne moe favorizovati:

    1. Izmerena vrenost se uzima u razmatranja iako je nepouzana. Ovaj nain se primenjuje

    samo u posebnim sluajevima, kaa nema rugog izbora i kaa analitiar iskustveno

    proceni a je ovaj nain prihvatljiv, akle kaa ne postoje uslovi za bilo koji rugi

    pristup, na primer, merenja osetljivijom metodom.

    2. Numerika vrenost za etekcijoni limit

    2

    se koristi umesto dobijene vrednosti i prikazuje

    se kao < DL (manje o DL). U ovakvim sluajevima postoji opasnost a se ovakvi

    rezultati precene u daljim razmatranjima, ime se znatno uvedava nepoznata realna

  • 5/27/2018 Ekolo ki urbani in enjering

    20/26

    vrenost. Kako se ovakva merenja uzimaju u obzir ona utiu na srenju vrenost i

    standardnu devijaciju.

    3. Polovina vrednosti za detekcioni limit se koristi umesto dobijene vrednosti ukoliko se ne

    raspolae sa nekom rugom vrenodu koja je ustanovljena nekom rugom metoom.

    4. Izraunava se procenjena vrenost na bazi sleede formule: Procenjena vrenosat =

    (100%-A)*DL, gde je: Aprocenat broja merenja od ukubnog broja merenja koja se

    nalaze ispod DL. Ako je, na primer, 6 merenja od ukupno 20 merenja ispod DL, tada je

    Procenjena vrednost = (100-30)*DL = 70% od DL.

    5. Umesto obijene vrenosti stavlja se nula. U ovakvim sluajevima postoji opasnost a

    se ovakavi rezultati podcene u daljim razmatranjima, ime se znatno umanjuje nepoznata

    realna vrenost. Kako se ovakva merenja uzimaju u obzir ona utiu na srenju vrenost i

    na standardnu devijaciju.

    Vrednosti za odbacivanje se ustanovljavaju na bazi iskustva onog koji meri (eksperta) ili na bazi

    statistikih pravila. Ko opreeljenja za iskustveno obacivanje treba imati u viu a li su merenja

    obuhvatila neke abnormalmne emisije i stanja u postrojenju kod kojih se radi monitoring.

    14. VRSTE MONITORINGA

    Postoji nekoliko vrsta monitoringa:

    1. Direktna merenja,

    2. Dobijanje posrednih (surogatnih) podataka,

    3. Bilansiranje masa,

    4. Preraunavanja, i

    2

    Treba razlikovati DL metode od DL za ati supstrat. DL metoe se oreuje pri iealnim uslovima kaa

    ne postoje

  • 5/27/2018 Ekolo ki urbani in enjering

    21/26

    nikakve smetnje u oreivanju DL o strane neistoda, loeg rastvaraa ili slinog. DL za ati supstrat je

    realna

    vrednost za datu metodu i za dati suptrat jer obuhvata i sve mogude smetnje koje proizilaze zbog

    rastvaraa,

    interferenci, neistoa it. To znai a je DL za ati supstrat najrealnija vrenost koju treba koristiti ka

    god je to

    mogude.

    Ivan Gretid, HF 85. Emisioni faktori

    3

    .

    U principu mnogo je direktnije, ali ne i u vek tanije, kaa se koriste metoe koje porazumevaju

    irektna merenja (kvantitativno oreivanje polutanta na oreenom izvoru), ipak, kaa su postupci

    vrlo kompoleksni, skupi ili nepraktini, ruge metoe se preporuuju. Kako ove ruge metode

    prestavljaju posreni nain obijanja neophonih parametara taa je prvo potrebno okazati a je

    odabrana metoda za posredno dobijanje podataka ispravna i dovoljno precizna.

    Ko oluivanja koja de se metoa koristi obino glavnu re imaju ovladena tela ili organi koji

    onose konano oluku a li oreena metoa zaovoljava potrebe, ciljeve i zakonske obaveze.

    Direktna merenja

    Monitoring sa direktnim merenjem koristi kontinualne i diskontinualne tehnike. Kontinualne

    tehnike monitoringa imaju prenosti jer aju znaajan broj poataka i stalno prate oreeni proces,

    ali one imaju i mane kao to je njihova visoka cena, smanjena osetljivost jer koriste specifine

    ureaje i slino. Ko kontinualnog monitoringa treba voiti rauna a li se raisa ureajima koji

    irektno mere (in situ) u kanalu, u cevi ili u matici, ili se rai sa ureajuma koji kontinualno

    oprobavaju (on line), odnosno uzimaju male frakcije nekog supstrata i potom ga mere. Primeri za

    direktna merenja su, na primer:

    Merenja saraja tekih metala u otpanim voama,

    Merenja saraja tekih metala u zemljitu,

  • 5/27/2018 Ekolo ki urbani in enjering

    22/26

    Merenje saraja SO2 u imnim gasovima,

    Merenje saraja suspenovanih estica u imnim gasovima,

    Oreivanje tempersature, it.

    Posredni ili surogatni podaci

    Koridenje posrenih poataka ima nekoliko prenosti jer su jeftiniji za obijanje, angauju se

    manje kompleksne tehnike i mogude je obiti vedi broj poataka. Pa i pore toga imaju i oreene

    mane jer je potrebno povremeno vriti korelacija sa direktnim merenjima, jer su podaci koji se

    obijaju tani samo u oreenim intervalima i jer se ne mogu uvek koristiti u suskim aktima i

    postupcima. Skoro uvek pored posrednih postoje i direktni postuci koji se izbegavaju jer su mnogo

    skupi ili mnogo komplikovani. Primeri za sirogatne podatke su, na primer:

    TOC jer meri totalni organski ugljenik, a ne oreuje se svaka organska supstanca posebno,

    TOC obuhvata ugljenik iz, na primer, PAH ili PCB-a,

    HPK jer oreuje hemijsku potronju kiseonika sa sve oksidacione procese u vodi, a da se

    ne zna tano kiji su sve procesi zastupljeni,

    BPK jer oreuje biohemijsku potronju kiseonika za sve biohemijske procese, a a se ne za

    svaki proces posebno, sobzirom a se esto i ne zna koji se sve biohemiski procesi odvijaju

    u otpadnoj vodi, itd.

    Bilans masa

    Balans masa obuhvata bilanciranje reaktanata i proukata, uz pradenje stvaranja, akumulacije ili

    ekompozicije supstanci o interesa. Razlike na ulazu i izlazu iz nekog procesa obino su posledica

    3

    Emisioni faktori se obino efiniu kao koliina zagaivaa izraena u jeinicama mase poeljena sa

    jeininom

    veliinom mase, zapremine, rastojanja ili trajanja aktivnosti o koje potie emitovani zagaiva. Ovakvi

    faktori

  • 5/27/2018 Ekolo ki urbani in enjering

    23/26

    olakavaju procene emisije zagaivaa iz razliitih izvora koji zagauju vazuh. U najvedem broju

    sluajeva emisioni

    faktori su usrenjene vrenosti obijenih merenja za vedu koliinu, zapreminu, onosno veliko

    rastojanje ili ui perio

    ovijanja procesa zagaivanja i to ne samo za jenu vrstu izvora zagaenja ved za vie vrsta izvora

    zagaivaa koji su

    meusobno slini ili ak isti.

    Ivan Gretid, HF 9oslobaanja pojeinih supstanci u ivotnu sreinu. Rezultati balansa masa su, dakle,

    male razlike

    izmeu velikih koliina rektanata (input) i velikih koliina proukata (output), s tim to uvek treba

    imati u viu i netanosti pri oreivanju masa (koliina) rektanata i proukata. To znai a se bilans

    masa moe koristiti samo ako je mogude precizno oreiti sve mase (koliine) svih supstanci koje

    uestvuju u procesu (reakciji) i kaa se moe oreiti veliima greke koja se pri tom pravi. Kao

    primer moe a poslui izraunavanje koliine emitovanog SO2 nabazi poataka o saraju

    sumpora u tenom gorivu. Tokom sagorevanja sav sumpor se prevoi u sumporioksi tako a se

    na bazi bilansa masa lako i tano ustanovljava veliina emisije SO2.

    Preraunavanja

    Prilikom koridenja preraunavanja rai ustanovljavanja emisije potrebno je raspolagati sa nizom

    poataka koji obuhvataju elom poatke merenja, bilansiranja masa ili uz pomod kojih se moe

    izraunati emisija. Ovaj postupak znatno komplikovaniji o postupka sa emisionim faktorima. Kao

    primer moe a poslui preraunavanje kolika koliina pepela se obija sagorevanjem lignita u

    nekoj termoelektrani ako se zna prosean saraj pepela u uglju.

    Emisioni faktori

    Emisioni faktori su preraunavanja koja se bazraju na bazi iskustvenih poataka, usrenjenih

    vrenosti i obrog poznavanja oreenog procesa. Za njihovo koridenje prethono je potrebno

    obiti saglasnost ovladenih institucija ili organa u protivnom ne mogu se koristiti kao relevantan

    poatak. U svakom sluaju primena emisionih faktora je izvanrena metoda za dobijanje brzih ili

  • 5/27/2018 Ekolo ki urbani in enjering

    24/26

    globalnih procena.

    Ocena ispunjenosti uslova

    Ova metoa generalno obuhvata statistika uporeivanja merenja, uporeivanje statistikih

    poataka izmeu setova merenja, greke pri merenjima, emisione limite ili neke sline podatke od

    znaaja. Oreene ocene ne moraju a se baziraju na numerikim poacima, ved na logikim

    zakljucima a li neto ispunjava uslove ili ne. Merene vrenosti se uporejuju sa propisanim

    limitima, uzimajudi u obzir ogovarajude nesigurnosti merenja, i svrstavaju se u tri osnovne klase:

    Usaglaen sa postavljenim uslovima (ispo granice),

    Na granici sa postravljenim uslovima, i

    Neusaglaen sa postavljenim uslovima (preko granice) (Slika 3).

    Slika 3. Nivo emisije u odnosu na propisanu

    vrednost.

    Ivan Gretid, HF 1015. SAOPTAVANJE REZULTATA MONITORINGA

    Saoptavanje poataka monitoringa obuhvata sumiranje i prezentaciju ogovarajudih poataka i

    informacija, nalaze o usaglaenosti sa propisima i sve to na jasan koncizan i efektivan nain. Dobra

    praksa u saoptavanju poataka obuhvata: sve relevantne zahteve za saoptravanje strune i zahteve

    javnosti, ogovornost a se saoptenje pripremi i saopti, obim saoptenja, kategoriju saoptenja,

    cilj saoptenja, ozvanienu praksu, zakonske okvire koji se onose na saoptavanje poataka, kao i

    ocenu kvaliteta u odnosu na propisane zahteve.

    16. TROKOVI MONITORINGA

    Pri izvoenju monitoringa mora se voiti rauna o optimizaciji trokova, ali ne na utrb kvaliteta,

    objektivnosti i ciljeva. Efektivnost cene monitoringa moe se postignuti ako se ukljue svi zahtevi

    za obezbeenje kvaliteta, optimizacija broja uzoraka, optimicacija uestalosti merenja i ukljuivanje

    u monitoring svih komplementnih ranji koje omogudavaju ire sagleavanje eventualnih problema.

    Trokovi monitoringa se obuno ele na ve osnovne grupe:

  • 5/27/2018 Ekolo ki urbani in enjering

    25/26

    Kapitalne trokove monitoringa koji obiuhvataju: prostor, opremu, softver, stanare,

    servise, rezervne elove, kolovanje karova, amortizacija i rugo,

    Doatne trokove monitoringa koji obuhvataju: uzorkovanje i propremu uzoraka, nabavku

    hemikalija, staklarije i ostalog repro-materijala, pripremu za rad, rad personala, izradu

    izvetaja, transportne trokove, oravanje laboratorija, reiju it.

    Ivan Gretid, HF 11

    PRAENJE KVALITETA IVOTNE SREDINE -MONITORING

    Vazduh Voda Zemljite Biomonitoring Elektromagnetno zraenje

    U AP Vojvodini se monitoring sprovodi radi dobijanja pouzdanih i

    kvalitetnih podataka o stanju i zagaenju ivotne sredine koji bi

    posluili za:

    definisanje mera zatite; identifikaciju zagaivaa; donoenje adekvatnih i pravovremenih odluka; formiranje informacionog sistema; reagovanje u akcidentnim situacijama i izvetavanje javnosti

    U cilju pridruivanja Evropskoj Agenciji za zatitu ivotne sredine

    (EEA) i Evropskoj informacionoj osmatrakoj mrei za ivotnu

    http://www.eko.vojvodina.gov.rs/index.php?q=Vazduhhttp://www.eko.vojvodina.gov.rs/index.php?q=Vodahttp://www.eko.vojvodina.gov.rs/index.php?q=Zemljistehttp://www.eko.vojvodina.gov.rs/index.php?q=Biomonitoringhttp://www.eko.vojvodina.gov.rs/index.php?q=elektromagnetno_zracenjehttp://www.eko.vojvodina.gov.rs/index.php?q=elektromagnetno_zracenjehttp://www.eko.vojvodina.gov.rs/index.php?q=elektromagnetno_zracenjehttp://www.eko.vojvodina.gov.rs/index.php?q=Biomonitoringhttp://www.eko.vojvodina.gov.rs/index.php?q=Zemljistehttp://www.eko.vojvodina.gov.rs/index.php?q=Vodahttp://www.eko.vojvodina.gov.rs/index.php?q=Vazduh
  • 5/27/2018 Ekolo ki urbani in enjering

    26/26

    sredinu (EIONET), Pokrajinski sekretarijat prikuplja podatke o

    kvalitetu vazduha sa teritorije AP Vojvodine, i obraene rezultate,

    dostavlja Agenciji za zatitu ivotne sredine Republike Srbije

    (SEPA).

    Redovni monitoring obuhvata sledee:

    monitoring kvaliteta vazduha monitoring kvaliteta akvatinih ekosistema monitoring kvaliteta zemljita monitoring ugroenih biljnih i ivotinjskih zajednica

    (biomonitoring)

    monitoring inhalatornih alergena

    Mrea automatskih stanica za kontinulano praenje kvaliteta

    ambijentalnog vazduha u AP Vojvodini

    Zbog kontinuiranog praenja stanja i formiranja informacionog

    sistema, postavljeno je 6 automatskih stanica za merenje kvaliteta

    ambijentalnog vazduha u veim centrima Vojvodine, kao i u

    zatienim prirodnim dobrima: u Subotici, Somboru, Novom Sadu,

    Zrenjaninu, Kikindi, SRP "Deliblatska peara" i SRP "Obedska

    Bara".