SEMINARSKI RAD

oli Mirsad

1. UvodUloga saobraaja u privrednom ivotu svake zemlje jeste mnogostrana i vrlo znaajna. Postoji vrsta uzajamna zavisnost izmeu stepena razvitka saobraaja u jednoj zemlji i nivoa razvoja proizvodnih snaga. Saobraaj je rezultanta odreenog nivoa razvitka privrede s jedne strane, a s druge strane on sam vri uticaj na privredni razvoj svake zemlje.

2. PodjelaOsnovi vidovi saobraajnih transporta su:1.eljezniki 2.Drumski 3.Vodni 4.Avio 5.Cijevni

2.1 eljeznii saobraaj

eljezniki saobraaj danas zauzima drugo mesto po obimu prevoza tereta (posle morskog) i putnika (posle automobilskog). Po ukupnoj duini mree puteva (oko 1,2 mil. km) on zaostaje iza automobilskog i vazdunog transporta. Glavna funkcija eljeznikog saobraaja je prevoz masovnih industrijskih i poljoprivrednih tereta (ugalj, elik, ito i dr.) na velika rastojanja.

*

2.2 Drumski saobraaj

Drumski saobraaj ima vodeu ulogu u prevozu putnika (80% svjetskog prometa putnika), a takoe roba na kratka i srednja rastojanja (od vrata do vrata). Meu drugim vrstama saobraaja vodei je i po duini mree saobrajnica (24 mil. km, ili 70% svjetskog saobraajnog sistema).

2.3 Vodni saobraaj

Morski saobraaj ima prvorazredni znaaj za ostvarivanje spoljne trgovine. On obezbjeuje oko 4/5 ukupnog transporta u meunarodnoj trgovini. U njemu je posebno veliki udio prevoza tereta (nafte, derivata, ruda, uglja, ita itd.). Morskim transportom se preveze preko 5,5 mlrd. t tereta godinje. Morski transport preveze relativno mali deo ukupnog fizikog obima prevezenog tereta, ali zbog velikog prosenog rastojanja (7-8 hilj. km) na njega otpada 60% od ukupnog svetskog prevoza robe.

2.4 Vazduni saobraaj

Vazduni saobraaj, brz ali skup, ima najvei znaaj u meunarodnom prevozu putnika na velikim distancama. Infrastrukturu vazdunog transporta predstavlja mrea aerodroma meunarodnog i lokalnog znaaja. Aerodromi imaju ulogu da upravljaju letovima, primaju putnike, organizuju njoihove usluge itd. U meunarodnim vazdunim vezama uestvuje preko 1 000 aerodroma.

2.5 Cijevovodni saobraaj

Cijevovodni saobraaj je relativno mlai, ali ekspanzivan vid saobraaja, koji slui za transport tenih, gasnih i rasutih vrsta proizvoda. U najveem obimu cijevovodima se transportuje zemni gas, nafta i derivati nafte. Gasovni naftovodi (ukupna duina u svijetu dostie 1,8 mil. km2) najvie su rasprostranjeni i naftonosni i gasonosnim regionima Severne amerike (SAD, Kanada), ZND (Rusija), Bliskog i srednjeg Istoka, a takoe EU koja uvozi velike koliine nafte i gasa. Po obimu rada cijevovodnog saobraaj na prvom mesti je Rusija (vie od polovine svjetskog prometa u toj vrsti transporta).

3. Urednost i tanost u obavljanju prevoza

Da bi jedno saobraajno sredstvo moglo da odgovori zahtjevima privrede, ono mora biti sposobno da obavlja proces prevoza sa izvesnom urednou i tanou.Urednost prevoza u irem smislu podrazumeva obavljanje prevoza po naprijed utvrenom redu vonje, odnosno plovidbe, bez prekida. Urednost je vrlo znaajna sa stanovita korisnika prevoznih usluga, jer oni mogu da znaju kada im stoje na raspolaganju transportna sredstva i za koje vrijeme mogu biti obavljeni prevozi.

Tanost prevoza je ui pojam od urednosti ili redovnosti saobraaja i podrazumijeva obavljanje procesa prevoza svakodnevno u tano odreeno vreme prema redu vonje. To znai da redovnost saobraaja i tanost u izvravanju procesa prevoza, iako se meusobno razlikuju ipak se dopunjavaju. Poznato je, na primjer, eljeznica moe da odrava redovan saobraaj na jednoj liniji, ali to ne znai da se taj saobraaj odvija tano po redu vonje, tj. da vozovi saobraaju bez zakanjavanja. Prema sadanjem stanju organizacije saobraaja i tehnikoj sposobnosti pojedinih saobraajnih sredstava odravanja redovnog saobraaja nije mogue kod svih saobraajnih grana.

4. Redovnost putnikog saobraaja

Vozila gradskog saobraaja kreu se na svojim linijama po utvrenom redu vonje koji odreuju vreme polaska sa poetne i krajnje stanice (terminusa). Da bi se red vonje mogao odrati, osoblje mora striktno da odrava odreeni reim kretanja izmeu krajnjih stanica, predvienim grafikonom vonje. Nepridravanje grafikona izaziva odstupanje od reda vonje, odnosno saobraaj postaje neredovan, to izaziva velike poremeaje na liniji.

Redovnost saobraaja zavisi od subjektivnih faktora, kao to je disciplina osoblja vozila, ali i od objektivnih, a to su vrsta vozila koji rade na liniji i vrsta i stanjetrase po kojoj se vozilo kree.Zavisnost redovnosti saobraaja od vrste vozila i karaktera trase, kao i od grafikona vonje, ispoljava se na vie naina.

5.Red vonje eljeznikog saobraaja

Red vonje je osnovni plan saobraaja vozova za prevoz putnika i stvari i predstavlja osnovu tehnolokog procesa prevoza kojim se usklauju potrebe u prevozu s tehnikim mogunostima eljeznice kao prevoznika.

Red vonje se mora zasnivati na poslovnoj politici i godinjem planu prevoza eljeznikih transportnih organizacija i da pri tome:

zadovolji potrebe u prevozu putnika i stvari, bude elastian u odnosu na potrebe u prevozu u pojedinim periodima reda vonje, da osigura racionalno korienje kapaciteta i povoljne ekonomske efekte za eljeznike transportne organizacije i Bosansko-Hercegovake eljeznice kao cjelinu,bude realan tj., izraen u skladu sa materijalno-tehnikim mogunostima,da je usklaen sa zahtevima susjednih eljeznikih uprava, koje proizilaze iz dogovora vezanih za izradu meunarodnog reda vonje,bude jedinstven za cijelu mreu FBH.

6. ZakljuakTrokovi i organizacije saobraaja i transporta bitna su stavka ukupnim trokovima izrade i kupoprodaje robe. Uvek se nastoji da se trokovi saobraaja i transporta smanje, a time i povea ekonominost saobraaja. Principi urednosti i tanosti prevoza su jako bitni u ostvarivanju ovih ciljeva.Princip tanosti podrazumijeva da se prevoz robe i ljudi obavi po tanom redu vonje i u tano odreeno vrijeme.

*