VISOKA TEHNIČKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA U NIŠU

predmet: MEHANIZACIJA PRETOVARA

Studijski program:DRUMSKI SAOBRAĆAJ

Predmetni nastavnik:mr Boban Cvetanović

Predavanje broj 4.MAŠINE

SA PREKIDNIM RADOM

2

4. MAŠINE SA PREKIDNIM RADOM

Kod mašina sa prekidnim radom radni organ ima svoj radni -produktivni hod (premeštanje tereta) i povratni - prazni hod (radni organ se vraća po novi zahvat). Premeštanje tereta se vrši u ciklusima (periodičnom smenom).

Tipične kategorije sredstava sa cikličnim dejstvom su različiti tipovi transportno - manipulativnih vozila sa jedne, i dizalične mašine sa druge strane

Napomena: neki autori kao posebne grupe izdvajaju,

pored navedenih,

i automatski

vođena

vozila

i liftove.

3

4

Navedene kategorije sredstava koriste se pri realizaciji različitih klasa zadataka u okviru logističkih sistema, a kao tipični zadaci mogu se izdvojiti: istovar transportnih sredstava, transport robe, međufazno skladištenje, uskladištenje, sortiranje ili sabiranje robe, pakovanje i utovar robe u transportna sredstva.

Najznačajnija karakteristika sistema koja suštinski odslikava efekte angažovanja pretovarnih sredstava pri realizaciji određenog zadatka je transportni kapacitet. Pored njega izuzetan značaj imaju još i vučne i geometrijske karakteristike sistema.

5

4.1. TRANSPORTNI KAPACITET

Tehnički kapacitet pretovarnog sistema (QPS) baziranog na primeni sredstava sa cikličnim dejstvom predstavlja broj ciklusa koji se realizuju u nekom unapred određenom vremenskom intervalu pomnožen prosečnom težinom tereta u jednom ciklusu G, ili prosečnim brojem jedinica tereta u jednom ciklusu N, ili prosečnom zapreminom tereta u jednom ciklusu V (u zavisnosti koji kapacitet sračunavamo.Ako je interval jedan čas (3600 sekundi) onda je:

QPS

= G .

3600 / TC (t/h)QPS

= N .

3600 / TC (kom /h)QPS

= V .

3600 / TC (m3/h)gde je TC

trajanje ciklusa u sekundaman

= 3600 / T

–

broj ciklusa u jednom času

6

Dužina ciklusa TC obuhvata ukupno trajanje niza vezanih aktivnosti pretovarnog sredstva (zahvatanje tereta, kretanje, odlaganje...), dakle označava interval između dve uzastopne realizacije identičnih aktivnosti procesa, a definiše se često i kao “vremenski interval između dva uzastopna zahvata tereta”.

7

Jedan od osnovnih problema koji prati proračun dužine ciklusa jeste problem objektivnosti definisanja pojedinih parcijalnih vremena

s

obzirom da ona zavise od velikog broja faktora, počev od konstruktivnih karakteristika sredstva, karakteristika zahteva koji se realizuje, pa do obučenosti i trenutnog psihofizičkog stanja rukovaoca-vozača.

8

9

Eksploatacioni (stvarni) kapacitet kod sredstava sa cikličnim dejstvom iznosi:

QEPS

=Gn . ξ. ψ

. t (1-φ). 3600 / TC (t/dan)

Gn

(t) -

nominalna nosivost mašineξ

= Gn

-Gz

/Gn

=Gk

/Gn

≤1 –

koeficijent korisne nosivostiGz

(t)-sopstvena težina zahvatnog organaGk

=Gn

-Gz

–

korisna nosivostt-

broj radnih časova u toku dana

(jedna, dve ili tri smene)Ψ ≤1 –koeficijent popunjenosti (odnos između stvarnog i punog zahvataφ

~0,1 do 0,25) –

gubitak vremenat(1-φ)

–

efektivno radno vreme u časovima

Pošto je G=Gn.ξ.ψ

–

stvarni prosečni zahvat materijala u jednom radnom ciklusu pa je

QEPS

=G .t (1-φ) . n (t/dan)

10

4.2. DIZALIČNE MAŠINE

Dizalične mašine čine najbrojniju grupu mašina prekidnog transporta.

Dele se, prema konstruktivnom izvođenju, na:

a) proste dizalične mehanizme i mašine

b) kranove

11

4.2.1. PROSTI

DIZALIČNI

MEHANIZMI I MAŠINE

U ovu grupu mašina spadaju:Male (ručne) dizaliceKoturače i čekrciDoboši za vuču

male (ručne) dizalice: Za dizanje tereta na male visine (od 300-500 mm) primenjuju se male ručne dizalice; one imaju malu težinu i zato se lako mogu prenositi. Primenjuju se najčešće kod montažnih i remontnih radova.

Ove dizalice se dele na:dizalice sa zupčastom polugom, dizalice sa zavojnim vretenom ihidraulične dizalice.

12

a)

teret se podiže pomoću zupčaste poluge (ručna dizalica sa zupčastom polugom

i prenosom cilindričnim zupčanicima), b)

zavojnog vretena (ručna ili električna dizalica sa zavojnim vretenom) c)

pomeranjem klipa (hidraulična dizalica

sa pokretnim klipom).

13

.Dizalice sa zavojnim vretenom primenjuju za terete od (0-200 kN), a njihova brzina dizanja je 15-35 mm/minUgao penjanja zavojnice mora biti manji od ugla trenja da se dizalica ne bi sama spuštala pod pritiskom tereta; on je obično od 4º-5º.

Hidraulične dizalice služe uglavnom za dizanje velikih tereta (2000 kN i više)Sastoje se iz cilindra 1, klipa 2, slavine za spuštanje 3, pumpe 4 i rezervoara za tečnost 5. Pri ubacivanju tečnosti u cilindar pomoću ručice klip se izdiže sa teretom; pomoću slavine 3 tečnost se iz cilindra ispušta u rezervoar i teret se spušta. Tečnost se iz rezervoara usisava preko ventila 6, i ubacuje se u cilindar preko ventila 7. Kao radni fluid primenjuje se ulje i smeša vode i glicerina.

.

14

15

koturače i čekrci: i ovi mehanizmi služe za dizanje tereta na male visine, ali oni moraju biti obešeni na grede. U literaturi se često ovi mehanizmi ubrajaju u grupu ručnih dizalica.

16

doboši za vuču (vinde): prosti dizalični mehanizmi za dizanje i premeštanje tereta u horizontalnoj ili kosoj ravni

17

4.2.2. DIZALICE -

KRANOVI

To su složene dizalične mašine namenjene za dizanje i prenošenje tereta u horizontalnoj i vertikalnoj ravni. Mogu prenositi komadastu i sitno komadastu i rasipnu robu u posebnim pоsudamа.

Period rada ovih dizaličnih mašina sastoji se iz sledećih operacija:vešanja tereta o noseći organ dizalice,radnog hoda (dizаnjа, premeštаnjа u horizontаlnoj rаvni,spuštаnjа tereta) odvezivanja tеrеta sa nosećеg orgаna dizalicepovratnog (mrtvog) hoda do mesta ponоvnоg vezivanja za teret.

18

Dizalice najčešće rade na sledeći način: teret se prihvata uređajima zakačenje (kuke,hvatači...), zatim se podiže užadima ili lancima, prekokoturova, namotavanjem na doboše. Za zaustavljanje u određenompoložaju služe kočnice i ustavljači.

Kapacitet dizaličnog postrojenja je obrnuto srazmeran visini dizanja i dužini vodoravnog premeštanja tereta. Ova osobenost dizaličnih postrojenja, oštro naglašava razliku u odnosu na mašine sa neprekidnim transportom, kod kojih kapacitet ne zavisi od dužine transporta.

Montaža i demontaža ovih mašina su složeni monterski zadaci i moraju se sprovoditi tačno za svaki tip po uputstvima proizvođača i svim sigurnosnim merama. Trajanje procesa montaže i demontažemože biti reda veličine nekoliko sati do reda veličine nekoliko sedmica, zavisno od veličine dizalice, vrste, marke i tipa.

19

Prema načinu rada (horizontalnog premeštanja tereta) dele se na:

1.

dizalice mostovskog oblika

(horizontalno premeštanje tereta postiže se kombinacijom translatornih pomeranja)

2.

obrtne

dizalice (horizontalno premeštanje tereta postiže se okretanjem)

Postoje i druge podele npr. na dizalice opšteg karaktera

i specijalne dizalice (pored klasifikacije u ove dve grupe, u praksi se pojavljuju i druga konstruktivana izvođenja, zavisna od specifičnih uslova eksploatacije).

20

4.3. TRANSPORTNO

-

MANIPULATIVNA VOZILA

Transportno-manipulativna vozila su mašine za podizanje i prenos tereta pri čemu se premeštanje tereta vrši u određenim intervalima deo po deo.

Transportno manipulativna vozila se najcešce klasifikuju na sledece osnovne kategorije

1.

kolica 2.

traktori i vucni sastavi 3.

karete 4.

paletna kolica 5.

portalni slagaci 6.

viljuškari

21

Neki

autori

kao

posebnu

grupu

sredstava

izdvajaju

transportno

manipulativna

vozila

za

rukovanje

kontenerima

(zbog

nekih

specificnosti

u konstrukciji

ili

funkciji):•

kolica

i pomocni

uredaji•

portalna

vozila•

viljuškari

za

manipulaciju

kontenera

Zbog

naglog

razvoja

i primene

u poslednjih

nekoliko

godina

automatski

vođena voyila su se izdvojila kao posebna grupa iako po karakteristikama, funkcijama i načinu rada pripadaju TMV

22

Kolica

su

najprimitivnije

sredstvo

u ovoj

grupi

i namenjena

su

za

transport lakih

tereta

na

kratkim

distancama

(L = 50m) u procesima

malog

intenziteta.Nisu izgubila svoj znacajni u eri široke primene mehanizacije zbogsvoje jednostavne kostrukcije, visokog koeficijenta gotovosti za rad, niske nabavne ceneKoriste se pre svega kao pomoćna transportna sredstva u procesimagde se pojavljuju sporadicne potrebe za transportom. Danas se na tržištu nudi veliki broj razlicitih konstrukcija kolica koja suprilagodena razlicitim pojavnim oblicima tereta. Ova sredstva se mogu grubo razvrstati na: kolica sa jednim, dva, tri i cetri tocka. Kolica se dalje mogu razvrstavati prema nacinu zahvatanjatereta na kolica sa aktivnim i pasivnim zahvatanjem i odlaganjem.

23а

) Коlica sa jednim točkom

b) Коlica sa dva točka v) Коlica za transport preko stepenica g) Коlica za burad

24

Paletna

kolica

su

posebno

prilagoden

oblik

za

transport

paleta. Ona

imaju

mogucnost

aktivnog

zahvatanja

i odlaganja

palete.

25

Traktori

i vucni

sastavi, u zavisnosti

od

namene

grade se sa

veoma

razlicitim

tehnicko-eksploatacionim

karakteristikama. U pretovarnim

procesima

i industrijskom

transportu

koriste

se uglavnom

mali

vucni

traktori

sa

elektrobaterijskim

pogonom

i SUS-motorima.Traktori

sa

elektrobaterijskim

pogonom

imaju

brzinu

kretanja

izmedu

4 i 12 km/h i vucnu

silu

od

50 do 250 daN, dok

traktori

sa

SUS-motorom

imaju

bolje

performanse: brzina

kretanja

je 15 do 20 km/h (izuzetno

do 35 km/h), a vucna

sila

na

poteznici

od

500 do 1000 daN.

26

27

Kolica sa motornim pogonom (kareta) je najstariji obliktransportno - manipulativnog vozila koje je još uvek u upotrebi bezradikalnih promena u koncepciji gradnje. Poseduje slican pogonski i upravljacki sistem kao i drumska vozila, tovarni prostor je obicno u obliku platoa, a može da bude sanduk ili neki drugi oblik nadgradnjePaletna kolica sa motornim pogonom namenjena su za transport kompaktnih komadnih tereta tj. paletnih tovarnih jedinica. Imaju istefunkcionalne karakteristike kao i paletna kolica sa manuelnimpogonom, a pošto su opremljena uredajem za podizanje i spuštanjetereta poseduju osobinu aktivnog zahvatanja i odlaganja tereta. Zahvaljujuci mehanickom pogonu, koji je po pravilu elektrobaterijski, ona se koriste za duže transportne distance i radno intenzivnijeprocese Težište tereta se nalazi u geometrijskom središtu površinekoju obrazuju dodirne tacke tockova sa podlogom.

28