muzika i komunikacija 0207

7/22/2019 Muzika i Komunikacija 0207

1/15

1

MUZIKA I KOMUNIKACIJA UVOD

U proteklih desetak godina raste interes za prouavanje muzike u vezi sa

komunikacijom. Tako se etnomuzikolozi interesuju za studije medija, a muzikologija seokree pitanjima kulture. U isto vreme oni koji se bave komunikacijom imaju problem samuzikom kao tipom komunikacije koji se ne uklapa u klasine jezike ili poiljalac-primalac modele komunikacije. Muzika povezuje standardne kategorije u studijamamedija, ali i nestaje, propada u graninim oblastima izmedju ist ih. Kod nekihkomunikologa muzika je jo uvek oklevetani medij, uprkos svojoj centralnoj ulozi usvakodnevnom savremenom ivotu i ogromnom industrijskom i tehnolokom prostorumasovnih medija. Muzika i komunikacija moraju imati interdisciplinarni pristup.

KOMUNIKOLOGIJA

kakva je to nauka, ta prouava, geneza (postanak ili poreklo) termina i pojma.

1. Komunikacijaprestavlja odnos prema okolini i kao instiktivni proces adaptacije na

okolinu prethodi svakoj drugoj biolokoj aktivnosti. Sutina ljudskog ivota zasnovana jena povezanosti sa drugim ljudima. Povezanost zavisi od komunikaije, koja seuspostavlja prenosom informacija pomou znakova: posredna interakcija meujedinkama koja se ostvaruje znakovima(psiholozi), simbolika interakcija izmedju iusred ljudi(lingvisti). Komunikacija se odredjuje kao fundamentalna disciplina kojabi trebalo da pomou jedinstvenih principa objasni podjednako uspeno kako razvitakprimitivnih organizama tako i razvitak ljudskog drutva.

Osnovne vrste komunikacije su verbalnai neverbalnakomunikacija.

Verbalnakomunikacija ostvaruje se znakovima- simbolimaa neverbalnakomunikacija

znakovima- signalima.Za komunikaciju nije vano kakva je poruka ve da li je poslataili primljena i koliko je dugo zadrana.

Pored verbalne i neverbalne komunikacije, postoje i jednosmerna i uzajamna

(interakcija), interpersonalna i intrapersonalna, kao i masovna komunikacija.

Komunikologija prouava oblike i naine drutvenog komuniciranja oveka odinterpersonalnog do masovnog. Ona istrauje smisao, svrhu i efekte simbolikeinterakcije, strukturu i funkcije komunikacijskih sistema. Komuniciranje je optenje,saobraaj, saoptavanje, bivanje u vezi. To jetemeljni proces koji omoguuje nastanak ifunkcioniranje ljudskih zajednica. Komunikologija prouava sadrinu, oblik i naineovjekovog meusobnog i masovnog komuniciranja, smisao, svrhe i efekte simbolikeinterakcije, kojom se ljudi sporazumevaju, podstiu na delatnost, kao i strukture i funkcije komunikacijskih sistema..

Prema Donu Fisku, komunikologija prouava proces prenoenja poruka injihove refleksije, a problemima proizvodnje i razmene znaenja bave se teorije informacija. Da bi se komunikologija mogla razvijati kao zasebna nauka, potrebno je


2/15

2

uspostaviti razliku izmeu pojmova komuniciranje i informacije. Prvi pojam jeodnos izmeu subjekata, a informisanje je ono to ini svrhu i sadraj tog odnosa.Mada postoje i modeli tehnikih komunikacija, komunikacija je uvek aktivnostorganizma, ne samo ljudi nego i drugih vrsta ivih bia. Govorei o komunikacijimislimo na proces koji se zbiva meu ivim biima.

2. Komuniciranjedefinicija; komuniciranje i informisanjerazlikeKomuniciranje je optenje, saobraaj, saoptavanje, bivanje u vezi. To je temeljni

proces koji omoguuje nastanak i funkcionisanje ljudskih zajednica. Osnovni nainsporazumevanja posredovanja znaenja pomou simbola; uspostavljanje zajednitvajednog ivog bia sa drugim, sutinski nain sporazumevanja ljudi, naroda uslovnastanka, razvoja i opstanka ljudskog drutva.

ISTORIJAT

Nain, sredstva, karakter i ciljevi

Prvobitna zajednica: Pre nego poinje komunicirati sa pripadnikom svoje vrste,ovjek komunicira sa prirodom koja ga okruuje. Za uspeno savlaivanje prirodnihdatosti trebaju i druge jedinke i time nastaje era ljudskog tzv. humanog komuniciranja.

Crtei kao poruke koji su pronaeni u praistorijskim peinama potvrivali suovu tezu. Zanajraniji period razvoja oveanstva karakteristina je komunikacija izmeu jedinki, jedinki i grupe i grupa meusobno, iji je motiv bio komunikacija i savlaivanje prirode.O svesnom, ciljnom drutvenom komuniciranju moe se govoriti u prakomunistikimzajednicama, jer je na tom stupnju razvoja ljudskog drutva najvanije za opstanak bilomeusobno sporazumevanje, elementarnaobavetenost i dogovaranje.

Raslojavanjem prastarih drutvenih zajednica, oblici drutvenog komuniciranja seprilagoavajunovim uslovima. Informacija kao novi element dobija novu ulogu i formu.Na taj nain su u novonastalom robovlasnikom sistemu povlaenivladali: izmeu njih irobova nije bilo komuniciranja, osim vlasnikog odnosa jednih i obaveze premagospodaru drugih.

Antiko doba: Atina i RimU Atini je bilo vrlo izraeno iznoenje i razmena ideja i miljenja, saoptavanje i

irenjesaoptenja od ireg drutvenog znaaja, a to je izraz politikog odnosa i politikihborbi unutar vladajueg sloja drutva. Poela se posveivati posebna panja nainusaoptavanja miljenja, obavetenja i ideja. To najbolje potvruje injenica da se u Atinipojavio snaan i do sadaneprevazien razvoj umetnosti retorike u slubi govornitva,koje je bilo interakcijskog znaenja. U starom Rimu komuniciranje je dobilo jo jednudimenziju, a to je uticaj na mase slobodne svetine iju snagu treba usmeravati ueljenompravcu, istovremeno drati je okupljenom.

I u Atini i Rimu intenzitet javnog komuniciranja nije bio uvijek jednak. Bilo jeperioda kada je javna drutvena komunikacijasvedena na zvanine objave, kada su mislii ideje ostajale u krugovima onih koji su imali vlast. Tako se videlo da autokratija,

odnosno diktatura i tiranija, ne podnose iznoenje miljenja i javno saoptavanjeinjenica, osim onih koji deluju u pravcu stabilizacije vladavine. Uspesi i padovigovornitva u antikom svetu potvruju da uzrok tome lei u radikalnim promenama


3/15

3

politikih i drutvenih odnosa, do ega je dolo posle pada Republike. A to znai da se sasmenom demokratskog autokratskim politikim sistemom pogorala komunikacionasituacija.

Srednji vek: Pogoranje ove situacije se jasno oituje u narednoj etapi razvojaoveanstva, kada je crkva, koja je i sama bila feudalac, teila da potini i feudalca i

plemia pomou svoje dogme (osnovna taka u verskoj nauci), a ipomou seljaka koji jebio oruje u njenim rukama. U srednjem veku se snano razvija tzv. crkvenogovornitvo,kojim se crkva sluila neogranieno, jer je elela da u drutvu bude glavni tuma i sudija.Dokaz za to je da se kao obavezan predmet na Univerzitetu predavala retorika -manipulacijom govornitva crkva je mogla drati sve tokove drutvene komunikacije.Ova komunikaciona situacija se nije menjala ni pojavom tampe -poto je videla znaajovog sredstva, crkva i krupni feudalci su ga uzeli pod svoju kontrolu i drali sve dograanskih revolucija.

Meutim, poetkom renesanse, sitaucija se neto menja i graanski pokreti zahtevajuoslobaanje javne rei i tampe, odnosno preotimanje kontrole nad javnomkomunikacijom od monarhistikih reima i crkvene hijerarhije. Ti zahtevi su znaili

slobodu govora, zbora, javnog istupanja, tampe itd., ali ih je najbolje izrazila velikaFrancuska revolucija. Buroaske revolucije su omoguile dotada nevien razmah javnerei, odnosno javnog drutvenog komuniciranja. Neki pokuaji da se to ogranii ilizaustavi bila su kratkotrajni. Buroaziji se nametnulo pitanje kako vladati javnomkomunikacijom, jer razvoj robne proizvodnje, ubrzana urbanizacija naselja, opteosnovno obrazovanje, i drugo, izazivalo je ubrzan razvoj sredstava za kontribuciju(novane i druge isplate) i distribuciju informacija, ime se multiplicira (umnoava)snaga javne rei i mogunost uticaja njenim posredstvom. Vlada i vladajue politikesnage sluile su se demokratskim sredstvima, kao to su vlasnitvo nad sredstvimainformisanja, vezivanjem tampe za industrijski i bankarski kapital, uticajem napersonalni sastav redakcije i drugim.

Masovno drutvo geneza i karakteristike; ta je zapravo masovno drutvo?

Masovno drutvo je kulturno-istorijska pojava koja oznaava graansko kapitalsko,profitno drutvo, vladavinu elite moi i bogatstva. Masovno drutvo je proizvodindustrijalizacije proizvodnje i urbanizacije ivljenja. Menjanjem naina proizvodnje irazmene roba, menjaju se i odnosi prema ljudima, kako u proizvodnji tako i u razmeni,

zatim nastaju migracije velikog broja ljudi iz sela u gradove, to menja ljudski nainivota. U okviru svega ovog nastale su i mnoge druge pojave, to sve zajedno inimasovno drutvo. Masa sainjava mnogo ljudi, odnosno rulju, a komunikologijapojam drutvo preuzima od sociologije, kao komunikolokifenomen.

Sredstva masovne komunikacije u slubi kontrolisanja masa, (crkva, politika, izbornekampanje)da ili ne?


4/15

4

MUZIKA

Muzika spada u neverbalnu, uzajamnu(interaktivnu), interpersonalnu i/ili masovnu

komunikaciju. Jezik i muzika nas definiu kao ljudska bia. Ove dve karakteristike,

aspekta, pojavljuju se u svim vrstama ljudskih zajednica, drutva, bez obzira na to da lineki drugi aspekti kulture nedostaju. Muzika nije prirodni fenomen, ve ljudskiproizvod. Bez obzira na suprotne tvrdnje, nije poznato da bilo koja vrsta stvara ili reaguje

na muziku. Muzika je sveprisutni deo ljudske kulture.

U ranim stadijumima ljudske civilizacije muzika je sigurno vie koriena kaosredstvo komunikacije nego za zadovoljstvo: bubnjevi, rogovi, zvona, ak i ljudski glas,mogli su da se uju kilometrima. Neki naunici smatraju da se rani oblik ljudskog govorarazvio iz pra-muzike komunikacije. Prvobitni jezik posedovao je jedinstvo rei,intonacije, i pokreta, pa je tako govor najstarija muzika forma. Ljudi i danas, dokgovore, zapravo pevaju. Povezanost muzike i jezika ima duboke korene. Za rano nastalu

spregu ova dva psihoakustika fenomena neki naunici smatraju da su u svojimevolucionim poecima bili jedno: da je ljudska komunikacija nastala kao muzjezik.Muzika i govor su, povrno gledajui, dramatino razliiti,: muzika upotrebljava

visinu tonova razliito od govora, a u govoru se koristi zvuna boja razliito od muzike.Iako se muzika i govor razlikuju u primarnim akustikim odlikama koje definiuformiranje zvuka, izgleda da se mehanizmi kojima se proizvode i odravaju usvojenezvune kategorije u oba domena u prilinoj meri poklapaju. Ovaj fenomen ima zaposledicu bolje razumevanje i izuavanje teoretskih i praktinih pitanja razvoja ljudskekomunikacije.

Danas se smatra da se melodija slogova u govoru, intonacija i akcentiprozodija-odslikava i u muzici. eki kompozitor Leo Janaek voleo je da notira tonske uspone ipadove izgovorenih govornih fraza, kao su male melodije. Bio je ubeen da se u prozodijinalaze kljuevi za shvatanje emocionalnog sadraja muzike. Svaki put kada bi m i nekogovorio, moda nisam shvatio rei, ali sam uhvatio uspon i pad zvukova. Odmah samznao kakva je ta osoba: znao sam kako se osea, da li lae, da li je uznemirena. Uzvucima, intonaciji ljudskog govora, kao i svakog ivog bia, za mene lei najdubljaistina.

Bela Bartok mislio je na isti nain, da obrasci govora mogu ponuditi model muzikeekspresije emocija. I Janaek i Bartok bili su vredni sakupljai folklorne muzike, koju sushvatali kao riznicu istinskog muzikog glasa naroda. Ruski kompozitor MihailGlinkaje tvrdio da: Narodi/nacije stvaraju muziku, kompozitori je samo prireuju.

Ali, da li nacionalna muzika zaista otelotvoruje jezik tog naroda? (Balkan-meovitiritmovi, Maari akcenat na prvom slogu, itd)

Postoje takodje teorije da je muzika nastalakao plod, rezultat suvika energije, kaotrenutak afekta (Herbert Spenser), ili sredstvo kojim se bia suprotnih polova privlae(arls Darvin), ili kao veza sa proizvodnjom pratila je pokrete u radu (Karl Biher), ilije bila signal za komunikaciju ( i danas se dovikuju sa brda na brdo); vezana sa

magijskim obredima - oruje za odbranu i napad - svakako je bila drutvena pojava,


5/15

5

nastala u drutvu i za drutvo. Muzika je mono sredstvo pomou koga se potvrdjujeidentitet grupe, opta saznanja o svetu, koordinacija i sve ono to je sasvim zgodnosluilo preistorijskom oveku u potrazi za hranom ili u meuopornoj (meuplemenskoj)borbi za prevlast i osvajanje teritorije.

Na kraju se muzika odvojila od govora i jezika, ali ne sasvim i ne do kraja, ali o tomekasnije. I danas muzika ispunjava interkulturalnu funkciju, onim to poruuje,komunicira zvukom....Iza zvuka uvek postoji znaenje, smisao, kontekst. I danas ona nijesamo struktuirani zvuk, ve ispunjava socijalnu funkciju: izraava emocije, izazivazadovoljstvo, prati ples, potvrdjuje rituale i drutvene institucije, promovie socijalnustabilnost. za Kaluli narod sa Papue, Nova Gvineja,muzikom se komunicira sa mrtvima. muzika Venda naroda(Juna Afrika) pomae definisanju drutvenih odnosa. Re muzika u jeziku Igbo naroda iz Nigerije je sinonim sa rei igra, a u

Lesotu nema razlike izmeu igre i pesme. U delovima podsaharske Afrike muzika bez konstantnog ritma, znai ona na koju

ne moe da se plee,ne smatra se uopte muzikom, ve formom naricanja.

Pra-instrumenti su istovremeno sredstva pra-komunikacije

Muzika je i danas pra-sredstvo komunikacije (bubnjevi koji govore afrikih kulturavezani su za strukturu i tonske visine afrikog tonalnog jezika.Drevna muzika i komunikacija mnogo pre savremenih komunikacionih sistemaovek je pronaao da duvaki instrumenti napravljeni od koljki mogu da se uju nadaleko. Neki primeri u kojima su se koljke koristile, ili se koriste i danas:

Poziv na religioznu ceremoniju, kao na Tibetu Dnevni poziv na molitvu, into u Japanu,Triton Trumpet shell (Charonia tritonis Poziv ratnika u boj i objava pobede Najava ulaska kralja, cara, junaka, vane ososbe (in Fiji to this very day, to

announce that fish is being sold at the market, or at the pier!)

Poziv narodu za masovno okupljanjeplemenski ili drutveni sastanak, proslava,sportski dogadjaj

Vana objava - Samoa danas, signal da se brodovi vraaju sa puta ili iz ribolova. Sirena na svetioniku, i danas na Mediteranu Kao pratnja duhovnim i svetovnim pesmama i igrama- danas na IndoPacifiku. Kao ritualna Havajima i danas se duva u koljku na zalasku sunca (Charonia

tritonis Linne)

Muzika je mono sredstvo psiholokog izraza. Pesma jeprimitivnom oveku, pre20.000 godina, pomagala da organizuje kolektivni rad i da ublai teke fizike napore. UStarom veku smatralo se da sutinu muzike ine najpovoljnije kombinacije matematike imagije. Pitagora se bavio materijalnim izvorima (vibracije, treperenje), kao i fizikimefektima zvuka na oveka jo u estom veku pre nove ere, a Pitagorejci su odavali poastbogovima uz pomo muzike, jer je ulo sluha, po antikom shvatanju, uestvovalo uviem tipu estetskog uivanja. Prema Pitagorejcima, ceo kosmiki sistem kree se prema


6/15

6

matematikim jednainama, koje odgovaraju muzikim notama. Muzika sfera,muzika kojom se oglaava kosmos u svom veitom kretanju, harmonino deluje na svesisteme na zemlji. Zato je Pitagora eleo da pobolja muziku svog vremena, koja je zanjega bila suvie uzbudjena, nedovoljno harmonina. Koristei iani instrument sajednom icom, monokord, Pitagora je istraivao odnose izmedju visine tonova i duine

ice, na osnovu ega je razvio svoju matematiku teoriju muzike. Dananji naziv nauke ozvuku, akustike, vodi poreko od grke rei akoustos, to u grubom prevodu znaisluanje. Sokrat i Platon su verovali da je studiranje muzike jedna od najvanijihdisciplina za razvijanje miljenja, pa su insistirali na uloz i muzike u vaspitanjuadolescenata, kao na najboljoj kombinaciji nauke i duha. Platon je, kada je govorio o

muzici, naglaavao, sa jedne strane, unutranje znaenje harmonije, ritma, ak i ljubavi,koja je u nju utisnuta, ali je isto tako dobro znao, kao i mi danas, da nita bolje od muzikene moe da natera vojsku u bitku!

Kako muzika utie na oveka, fiziki i psihiki, direktno i indirektno

Znaenje muzike: ima li ga?

NEGATIVNO

Mnogi su negirali da muzika moe bilo ta da kae. Stravinski: Ako muzika izgledada neto moe da izrazi, to je samo iluzija, a ne realnost. Jean-Jacques Rousseau,Immanuel Kant, Georg Wilhelm Friedrich Hegel and Hermann von Helmholtz svi su se

sloili da muzika nema subjekt kao takav - ona nije o neemu ve samo jeste.Stravinsky : muzika je medijsui generis.

POZITIVNO

Aristotelje verovao da je muzika u osnovi moralna, jer direktno imitira duevnestrasti in a taj nain ih moe izazvati: kada ljudi uju tu imitaciju, ak bez samog ritmai melodije, njihova oseanja se kreu u saglasnosti. U svojoj Politici je insistirao dasluanje pogrene vrste muzike ini ljude loima, dok dobra muzika neguje um, kao togimnastika neguje telo. Boethiusu estom veku podrava ovo, govorei da muzika imamo da unapredi ili pokvari na karakter. Tako muzika moe biti orue za formiranjekaraktera nacije: Platonje napisao Dajte mi da napiem muziku narodu, pa me nezanima ko pie zakone. Ovo je bio razlog zbog koga je muzika bila strogo regulisana uranim odredbama Atine i Sparte U antikoj Grkoj muziko znaenje je bilo eksplicitnoobjanjeno reima kojima je praena. Platon nije odobravao istu instrumentalnu muzikuba zato to kada nema rei, teko je raspoznati znaenje harmonije i ritma, ili videti dali imitiraju kakav vredan objekat.

Sveti Avgustinje ozakonio upotrebu muzike u crkvi, kada je tvrdio u svom delu Demusica da muzika moe da vodi duu ka uzvienom i pobonom ponaanju. MartinLuterje, dok je inae bio za ienje bogosluenja od svakog oblika povrnosti, uivao umuzici, govorei da su bogatstva muzike tako izvanredna, i tako vredna, da minedostaju rei svaki put kada pokuavam da je opiem ili diskutujem o njoj In summa,posle boije rei, plemenita muzika umetnost je najvee blago na svetu. Ona kontrolie


7/15

7

nae misli, um, srce i duh. Muzika je disciplina, al i gospodarica reda i lepih navika, onaini ljude blaima i nenijima, moralnijima i razumnijima. U dvadesetom veku PaulHindemitdeli ista uverenja u spritualne i moralne vrednosti muzike.

Drutveni znaaj muzikei njena velika mo apostrofirani su jo od vremena drevneKine (Konfuije), Egipta (veza muzike sa religijom i hramom), antike Grke (Platon),

pa sve do danas.

Muzika je kognitivna sposobnost visokog nivoa, u mnogim aspektima slina jeziku.Kao i jezik i muzika je univerzalna ljudska pojava, a muziki sistemi se razlikuju meurazliitim kulturama sveta, muzika kao i jezik, se ui. Ali za razliku od jezika, muzikanije referentna spoljanjem svetu ona se sastoji od nezavisnih, samodovoljnih zvunihobrazaca, od kojih su neki univerzalni u svim muzikim kulturama, a neki ne. Ova dvaaspekta muzike nezavisnost i univerzalnost sugeriu da se opti principi nervnedinamike mogu primeniti u percepciji muzike i muzikom doivljaju. Vremensko-temporalni odnosi koji se pojavljuju u ljudskim muzikim interakcijama spadaju unajsloenije odnose u prirodi.

U Mesopotamiji, Indiji, Kini, staroj Grkoj, verovalo se da snaga muzike utie namateriju, a kako na materiju, tako utie na misli, emocije, harmoniju tela i pokreta,odredjuje pravac misli i aktivnosti oveka. Kao snaga koja odredjuje karakter ljudi, pomiljenju starih naroda, muzika odredjuje pravac razvoja jednog naroda, ili civilizacije.Ako je bila u rukama zla, to je moglo znaiti propast civilizacije, a u rukamaprosvetljenihulazak u zlatno doba mira i napretka. Kineski carevi su proveravali stanjesvog carstva po ujednaenosti timovanja instrumenata i kvalitetu muzike koja se izvodi.Po Pitagori, cela vasiona sa nebeskim telima kree se po zakonima muzike (Muzikasfera).

Povezana sa religioznim ceremonijama, radom, ratom ili samostalna, muzika je uvek

ispunjavala drutvenu funkciju propagande. U vavilonskom ropstvu Jevrejima je dizalamoral, obnavljala nade u oslobodjenje i jaala otpor protiv ugnjetaa(analogija sa srpskimnarodnim pesmama u srednjem veku). U Egiptu su se muzikom zastraivali porobljeni, aistorija hrianske crkve, istorija je iskoriavanja muzike kao propagande. PrethodnicuAleksandra Makedonskog u njegovom pohodu na svet inila je ratna muzika. Tako oddavnina ratuju koti. Muzika plai neprijatelja, ali i deluje ohrabrujue na vojsku.Jednolini ritmovi bubnjeva uvode u trans, iz koga se lake ratuje i gine. Muziku kojadovodi do transa koriste vudu arobnjaci, ali i drevno japansko No pozorite za svojupubliku. Uz Marseljezu goloruki Pariani juriali su na Bastilju muzika u slubirevolucije i etike. Dvadeseti vek iznedrio je Hitlera, koji je majstorski iskoristio momuzike u organizaciji faistikih monstruoznih masovnih mareva, u kojima se postizalojedinstvo mase kao vojske robota muzika upotrebljena neetiki. Sluaoci rokkoncerata na stadionima jednako su hipnotisani muzikom, kao i publika koja sluakoncert tri tenora u Areni.

Muzika postoji kao umetnost, kao spektakl, kao obred, kao zabava, kao traganje za

intelektualnim i socijalnim izrazom. Za "posveene majstore" slobodnog zidarstvakatedrala je bila nalik muzikom instrumentu, usklaenom sa posebnim i uzvienimduhovnim sazvujem, slino harfi. Arhitekte su, po miljenju rimskog arhitekteVitruvijusa, predstavljale neku vrstu maga, upuenog u sveukupno ljudsko znanje, u


8/15

8

kome je muzika stajala na vanom mestu poretka. Od Hirama do Mocarta, umetnost negubi svoja magina svojstva. Praelement muzike je sklad, njena sutina ritam. Sadrajmuzike suformepokrenute tonovima.

FIZICKI UTICAJ, NAUNI PRISTUP, MOZAK....

Muzika je organizovani zvuk.

Bioloko-psiholoka funkcija muzike pranjenje nervne energije i uravnoteavanjeorganizma sa sredinom odvija se tako da ona odmara i vraa nervni sistem u stanjepoetne fleksibilnosti, koja se gubi zamaranjem tokom radnog dana.

Muzika je univerzalna jer je, bez poznavanja jezika i govora, direktno dostupna ne

samo ljudima, nego svakom ivom biu. Indijski naunici su uprotoplazmi jedne biljkeiz porodice vodenih trava otkrili podudarnost ivotnih ritmova razvoja biljke sa dejstvommuzike na taj razvoj. U eksperimentima indijskih naunika Singha i Panijaha ozvuenavodena mimoza je za jedan i po put prevazila u intenzitetu rastenja onu neozvuenu.

Muzika deluje i na stanovnike voda, pa su tako delfini normalno plivali uz zvuke valcera,sa broda u Crvenom moru, ali su se na dez, kao po komandi, razbeali. Australijanci suzapazili da izvor zvuka u vodi deluje na ajkule : skladno harmonizovane kompozicije,kao Bramsova Uspavanka, privlaile su ajkule i one su se ponaale kao u transu(kolutale su oima, prevrtale se sa boka na bok, ritmino razmahivale repovima), dok suse na rok muziku razbeale na sve strane. Muzika podstie rast biljaka (harmonina), ilimoe da ih ubije(disonantna),pa ak da im menja hromozome. Dokazano je da kravedaju vie mleka, boljeg kvaliteta, kada sluaju muziku Mocarta.

Ruska istraivanja su pokazala da se obina voda ledi u kristalerazliitih oblika, uzavisnosti od muzike koja se emituje. Tako se Bah kristali razlikuju od open kristala, aovi od Musorgskog (Masaru Emoto,1943, japanski naunik i fillozof takodje se baviovim pitanjem). Jaje stavljeno na scenu rok koncerta, biva tvrdo kuvano na krajukoncerta. Visoki i pitei tonovi mogu da izazovu koagulaciju proteina u tenimmaterijama. Pa i zidovi grada Jerihona srueni su zvukom truba.

Muzika moe direktno da utie na na organizam: ubrzava ili usporava rad srca iritam disanja, poviava ili sniava nakrvni pritisak, umiruje ili stimulie nerve, miie,organe za varenje. Muzika moe biti okida psiholokih procesa sasvim udaljenih odisto kognitivnih. Naprimer, moe uticati na imuni sistem, poviavajui nivo proteina kojise bore protiv bakterijskih infekcija. I sviranje i sluanje muzike reguliu proizvodnjuhormona koji utiu na raspoloenje, kao to je kortizol znai da postoji biohemijskaosnova za upotrebu muzike u terapijama.

Merenja reakcija autonomnog sistema organizma otkriva da muzika utie naritam disanja, otkucaje i pravilnost rada srca, kao i telesnu temperaturu perifernog

sistema (prsti).

Muzika je najblia prirodi i njenim zakonima. Kao sloena fizika pojava, zvuk(muzika) emocionalno deluje na oveka na sledei nain: pre nego to je shvaenomuziko znaenje tona u muzikom tekstu, on je ve prouzrokovao odredjenu ulnureakciju kod sluaoca. Ova fizioloka predveza samo je jedan od specifinih naina


9/15

9

kojima muzika utie na oveka, emu se tek u skorije vreme posveuju posebnaistraivanja u oblasti psihofiziolokih aspekata percepcije, akustike i psiho-akustike. Ciljje potpunije razumevanje uticaja zvuka na ljudski perceptivni sistem i njegove

adekvatnije upotrebe i primene u raznim oblastima ljudskog ivota, od savremenogmultimedijalnog marketinga do leenja muzikoterapijom.

Dokazano je da ljudi iz razliitih kulturnih podruja razliito reavaju isti zadatak,koriste se razliite vrste sinapsi, to se jasno vidi na snimcima glave. A prilikomdelovanja i bavljenja muzikom koriste se obe hemisfere mozga. Muzika deluje naduevno stanje bre i intenzivnije nego bilo koje drugo umetniki lepo. Delovanje tonovaje ne samo bre, nego i neposrednije i intenzivnije od drugih vrsta nadraaja, drugihumetnosti. Ovo intenzivnije delovanje muzike na na nervni sistem(i to na desnuhemisferu, stoga, po najnovijim studijama, levo uvo je naklonjenije muzici od desnog)pokazuje da ona ima, u stvari, vie moi od drugih umetnosti, to i psihologija ifiziologija priznaju kao injenicu.

Asimetrija u hemisferama mozga

Ideja da su percepcije govora (leva)i muzike (desna)podeljene asimetrino, na levutj. desnu hemisferu mozga prilikom obrade podataka, je stara i vrsto ukorenjena uneuropsihologiji. Ipak, najnoviji nauni dokazi pokazuju da detaljniji uvid u ovumateriju sugerie da se zvune kategorije i jezika i muzike obrauju bilateralno, tojestsimultano u zvunom(auditornom) korteksu mozga.

MOCART EFEKAT: Jo jednom se mora naglasiti znaaj muzike, jer je dokazano da jekod svih vrsta inteligencije koji su identifikovani, menjanje svesti najvee poduticajem muzike i ritma. Ameriki muziar Don Kembel, tvorac teorije Mocartovuinak, ovim pojmom opisuje veliki uticaj muzike na zdravlje, obrazovanje izadovoljstvo, pozivajui roditelje, nastavnike i lekare da ga iskoriste u odgajanjusrenije, zdravije i usretsredjenije dece. Godine 1982. Kembel se u izuavanjufiziologije mozga nadovezuje na pionirski rad francuskog naunika Alfreda Tomatisa,koji je tvrdio da uho ima kljunu ulogu za celokupno mentalno i fiziko zdravlje.Iskustva su pokazala da odredjena klasina muzika jaa mentalno i telesno zdravlje,smanjuje stres, poboljava pamenje i svesnost, pokree telo i uravnoteuje spavanje.Muzika pomae i kod leenja poremeaja sluanja, nedostatka panje, disleksije iautizma.

Nekako slino matematikim sposobnostima je i sposobnost vizualizacije imentalne manipulacije slika u prostoru i vremenu. Odnosu izmeu ove sposobnosti imuzike posveeno je dosta panje, emu pomae iroko raspravljan Mocart efekat pokome sluanje muzike dovodi do kratkotrajnog poboljanja prostorno-temporalnihperformansi.


10/15

10

UTICAJ RITMA NA VID

Istraivanje sugerie da muziki ritam poboljava vizuelnu preradu informacija.Istraivaki tim voen psihologom Nikolasom Eskofijeom sa Nacionalnog univerziteta u

Singapuru (Nicolas Escoffier of the National University of Singapore) naaoje dokazeda muziki ritam sinhronizuje i olakava sloenu preradu nadraaja. Njegovaistraivanja sugeriu da vam ritam( recimo u formi ritma bubnja, koji permanentno svirakao u vojnim ceremonijama) pomae da brzo razumete ono u ta gledate. Dokazano je daritmovi koje sluate poveavaju psihiku budnost, to dovodi do poveane panje.Takoe, uporni ritam moe biti okida za promene u alokaciji panje, upozoravajuimozak da svoje ograniene resurse fokusira na ono to je pri ruci. U oba sluaja izgledada je muziki ritam moni modulator ljudskih kognitivnih procesa: poboljava njihovuefikasnost i omoguava sinhronizaciju grupe jedinki. Kroz ovu sinhronizacijupojedinci, jedinke, kolektivno doivljavaju svoju okolinu i mogue je da oseaju,misle i delaju kao jedan.

Bliska povezanost izmeu pokreta i muzike sugerie da na oseaj za ritam u muzicimoda vodi poreklo od pravilnosti prirodnih kretanja kao to su otkucaji srca ili ritamdisanja. Postoji i nauen, kulturom specifino uslovljen aspekat muzikog metra.Prilikom mnogih pokreta, kao to je hodanje, ukljuene su proste 1:1 ili 1:2 metrikestrukture, kao u maru. U zapadnoj muzici dominiraju odnosi 1:1 and 1:2 , pa zapadnjacibolje detektuju promene u ritmu sa jednostavnim metrom nego ritmove sa kompleksnijim

metrom. Oni koji su od rodjenja pod uticajem meovitih ritmova(Balkan), u njima sebolje snalaze.

Muzika utie blagotvorno na ljudski mozak ba kao to to za telo ini plivanje, po-kazala su najnovija istraivanja. Muzika predstavlja jedan od najznaajnijih vidovamodane gimnastike. Ova nematerijalna umetnost doprinosi razvoju prostornih, moto-rikih, verbalnih, matematikih i vizuelnih sposobnosti kod dece, ali i odraslih ljudi. Ovanaizgled poznata teorija dodatno je razraena na Aldebur festivalu muzike koji se 2010.odravao u istoimenom engleskom gradiu. Za razliku od klasinog uenja, muzika naneposredan i kompleksan nain pomae mozgu da razvije uroene i pobolja steene ve-tine pojedinca. Iako se kognitivna psihologija ve decenijama bavi fenomenom uticajamuzike na ovekove vetine, um i intelekt, i dalje sa sigurnou nije utvreno na koji na-in se to odvija. Grupa engleskih naunika sa Filipom Bolom (Muziki instikt, 2010)naelu ovih dana u okviru radionica na Aldebur festivalu pokuava da odgovori na neka odpitanja koja se tiu ovog fenomena.

MUZIKA KAO JAKA DROGA ZA UIVANJE

U studiji sa McGill Univerziteta (Kanada) pronaeno je da sluanje muzike od kojese jeite poveava proizvodnju dopamina do 21%.Muzika upotrebljena u eksperimentunije imala tekst, da bi bili sigurni da je muzika, a ne rei uticala na uesnike.Ali muzika ne ini samo da se oseate mentalno dobro. Skoranja otkria mogu se

upotrebiti kao baza za korienje muzike u leenju obolelih od Parkinsonove bolesti, jer
http://web.mac.com/trevorpenney/iWeb/Laboratory%20Site/Eiscoffier%20Introduction.htmlhttp://web.mac.com/trevorpenney/iWeb/Laboratory%20Site/Eiscoffier%20Introduction.html


11/15

11

se smatra da se bolest odnosi na nizak nivo dopamina. Ono to nije moglo precizirati jekoja kombinacija nota ima ovaj efekat na sluaoca. Za ovom maginom kombinacijomkompozitori e stalno tragati. Nai nalazi pruaju neurohemijski dokaz da intenzivniemocionalni odziv koji izaziva muzika ukljuuje prastari sistem nagrade u mozgu islui kao poetna taka za detaljnije istraivanje bioloke osnove, koja je osnova

apstraktnih formi zadovoljstva.Pronaeno je da uesnici eksperimenta imaju 6-9% relativno poveanje nivoadopamina ako su sluali muziku koju su drugi odabrali. Ono to su uesnicieksperimenta sami birali, izazivalo je vii nivo dopamina. Jedan uesnik je imao 21%poveanje. Ovo pokazuje da muzika moe biti vrhunsko zadovoljstvo.U ranijimstudijama sa psihoaktivnim drogama kao to je kokain, ekipa istraivaa je pronala da jeje relativni nivo dopamina porastao preko 22%, dok je taj nivo bio oko 6% za vreme

jedenja izvanrednog obroka.U eksperimentu je birana je muzika od klasine do roka, panka i elektronskog densa.

Jedna kompozicija stalno se pojavljivala kod razliitih ljudi Barberov Adagio zagudae( Barber's Adagio for Strings), i to kao klasini muziki komad, a takodje je i

remiks ove melodije bio najpopularniji u densu, transu i tehno anrovima.

Muziari i nemuziari

Istraivanja pomou slika magnetne rezonance (MRI) pokazuju strukturalne razlike umozgu izmeu muziara i nemuziara. Pronadjeno je da je siva materija u slunom delukorteksa(auditory cortex)poveana kod muziara u poreenju sa nemuziarima, i da jestepen poveanja povezan sa muzikim vetinama i znanjima,

Strukturna razlika nije ograniena samo na sluni korteks. U poreenju sanemuziarima, muziari imaju vie sive materije u delovima koji reguliu pokret .Upotrebljavajui novu vrstu merenja debljine korteksa Bermudez i ekipa istraivaa je2008. pronala da je korteks muziara deblji od nemuziara u podruju koje jepovezano sa izvrnim funkcijama i radnom memorijom. Studije slika funkcionalnemagnetne resonance (Functional magnetic resonance imaging (fMRI

1) takoe sugeriu

upotrebu iroke mree podruja mozga kod muziara. Upotreba frontalnih delova mozganajverovatnije odslikava veliko optereenje koje muzika interpretacija zahteva odcentara stalne memorije, kontrole i reprodukovanja zvukovnih obrazaca.

EMOCIJE U MUZICIDa ili ne, kako

Mnogi od nas sluaju svakodnevno muziku, elei ili ne, u javnim ili privatnimprostorima. Neka od muzika je blaga, u nekoj se uiva, neka nas razdrauje. Ipak,ponekad, ili ee ako smo sreni, ujemo muziku koja inspirie strahopotovanje, kojanas duboko dirne, ak nas paralie. Ovakva muzika, bilo kom anru da pripada, moe senazvati uzviena, transcedentna. Sluaoci su opisivali da su bili preplavljeni muzikom,dovedeni do suza, osetili su drhtavicu ili jezu, kao i druge telesne senzacije.

1Funkcionalna magnetna rezonanca je poseban tip magnetne rezonance: merenjem hemodinamikihpromena prate se nervnie aktivnosti, emocije ili procesi u mozgu


12/15

12

Zvuni kodovi (znaci) emocija u govoru i muzici

Istraivanja u opaanju otkrila su da sluaoci dobro dekodiraju osnovne emocije (kaoto su srea, tuga, bes i strah) preko zvuka glasa, ak i kada su izgovorene reiemocionalno neutralne ili semantiki nerazumljive, kao govor na stranom jeziku. Ovo

sugerie interkulturalne zajednike osobine u akustikim znacima kod razliitih emocija ugovoru, to moda odslikava psiholoki uticaj emocija na vokalni aparat, kao to je prvinagovestio Herbert Spenser 1857. godine( Herbert Spencer). Spenser je takodje tvrdio

da ovi znaci igraju ulogu u muzikom izraavanju, bazirano na ideji da se u pesmiupotrebljavaju pojaane varijante afektivnih znaka u govoru. Od vremena HerbertaSpensera ideju paralele izmeu afektivnih znakova u govoru i muzike istraivalo jenekoliko savremenih naunika. Druga tema se odnosi na razlike u nainu na koji seakustiki znaci utiskuju u emocije u govor i muzici. Prilikom komparativnog govor-muzika istraivanja utvrene su inter-domenske slinosti, dok razlike postoje i bievane za dokazivanje kognitivnih procesa. Na primer, pronadjeno je da manipulacijavisinom zvuka ima suprotan efekat na uoene valentnosti govora i muzike: vie lociran

govor (Higher pitched speech), ali nie timovana muzika asociraju na pozitivnijevalentnosti.

BOJA : Iako je dosta istraivanja o afektima u govoru i muzici bilo koncentrisano natempo, intenzitet i visine tona, uloga boje (ili kvaliteta glasa u govoru) u prenoenjuafekata bila je manje istraivana, verovatno zato to je teka da se izmeri. Ipak, boja jemoda odluujua u izraavanju i primanju afekata, oseanja. Nema dileme da jebojazvuka takoe vana u prenoenju emocija u muzici. (Neformalna demonstracija,sluanje muzike teme koju izvodi orkestar sa svim svojim orkestarskim bojama, i samoklavir, sa pasaima sa istim ritmom i melodijom, imaju sasvim razliiti afektivni uticaj.Razlika je u boji.) Posebne studije percepcije izgovorenog glasa i instrumentalne

muzike, kroz posebne slike magnetne resonance (fMRI) ukazale su na preklapanje regijau mozgu (superior temporal sulcus) koje kontroliu analizu govorne i muzike boje.

Da li se radjamo muzikalni

Odgovor je pozitivan. Bebe zapadne kulture pokazuju sklonost za konsonantne a nedisonantne intervale, najpre za zvuanje iste kvinte, kao i preference ka pevanju a negovoru, to sugerie da je evolucija posebno oblikovala ljudska bia najranijompredispozicijom i sposobnou za usvajanje muzikih znanja u kasnijem uzrastu.

Muzika i emocije

Muzika je izraz emocija. Muzika nije ograniena na spoljni svet izraavanja, negodotie i unutranji svet samih emocija. Vrednost muzikog dela zavisi od njegove moida generie izvesne samosvojne emocije u sluaocu koji razume apsolutno znaenjemuzike. Jer ne samo da kompozitor slua svoje delo, i tako postaje primarni slualac onmoe da zamisli kako e njegovo delo zvuati, ali i moe pokuati da ono bude sluano


13/15

13

na odredjeni nain. Tako nastaje mogunost prvobitne muzike komunikacije. Akoslualac shvati ovaj proces koji je kompozitor zamislio i nameravao da ga slualacprodje, kompozitor je komunicirao svoje iskustvo sluaocu.

Muzika moe imati apsolutno i referentno znaenje(Leonard B.Meyer: Emotion

and Meaning in Music).

Apsolutno znaenje - muziko delo je intramuzikalno, unutar-muzikalno, odnosi sesamo na forme i odnose koji su uspostavljeni u samom delu i procesa koji su togadoveli.

Referentno znaenje muzikog dela - odnos kompozicije prema vanmuzikimfenomenima na koje se, eventualno, oslanja, emocionalnim stanjima, itd.

Apsolutno znaenje: Formalizam i apsolutni ekspresionizam.

Formalizam podrazumeva da je unutranje znaenje muzike intelektualno, da semuziki odnosi u jednoj kompoziciji shvataju intelektom i proizvode intelektualniinteres i zadovoljstvo muzikom: muzika komunicira sadrajnim procesom koji se ceniintelektom, razumom.

Apsolutni ekspresionizam znai da je intramuziko znaenje muzike emocionalno:muziki odnosi unutar dela pobudjuju emocije kod sluaoca, koji razume stil muzike:muzika komunicira kao proces koji se usvaja kroz emocije i njegova vrednost zavisiod sposobnosti da pobudi emocije kod sluaoca

Ove dve pozicije posmatraju isti muziki proces sa razliitih stanovita, isti muzikiprocesi radjaju se kao dve razliite vrste znaenja,intelektualnog i emocionalnog.

Zakljuak: Postoje dva doivljajna nainana koja muzika dobija znaenje: moe dapobudi emocije kod sluaoca ili intelekt. U prvom sluaju doivljava se afektivno, udrugom konceptualno. Kada se muzika doivi afektivno, dobija emotivno znaenje;kada se doivi konceptualno, znaenje je intelektualno.

KOMUNIKATIVNOST MUZIKO-SCENSKE UMETNOSTI

Muziko-scenska umetnost je umetnost u kojoj su zastupljeni muzika, glas, pokret,knjievno stvaralatvo i likovno oblikovanje, u razliitim kombinacijama. Sinkretizam uumetnosti, spajanje razliitih umetnosti u jednom umetnikom inu, star je koliko iljudski rod. Prvobitni jezik posedovaoje jedinstvo rei, intonacije, i pokreta, pa je takogovor najstarija muzika forma. Igra, u zajednici sa muzikom i poezijom ljubavne iratnike igre smatra se praoblikom umetnosti. Umetnost kao praktina aktivnost,muzika u slubi magije i religije razvija se u praistoriji u nedeljivom sinkretizmu. Izjedne od ove dve izvorine grupe umetnosti, po Spenseru, kojoj pripadaju muzika,poezija, i igra, razvila se muziko-scenska umetnost. Na sceni od pre 20.000 godinanalo se sve to ini muziko-scensku umetnost: muzika, glas i pokret.

Muziko-scenska umetnost (muziciranje, pevanje, ples) je posebna po tome to je, zarazliku od drugih vrsta umetnosti, odredjena vremenskim faktorom. Izvodjako-scenskiprerogativi OVDE i SAD odredjuju sasvim drugaiji oblik umetnosti, od, naprimer,


14/15

14

vizuelnih. Dok vizuelne umetnosti trajno i nepromenljivo deluju u prostoru i vremenu,

akt interpretacije kod pijaniste na koncertu je neponovljiv, jedinstven, dogadja se samojednom. Scenska umetnost je iva i efemerna umetnost. Ali, i tu ima razlike: dokkompozitor stvara postepeno, sa vremenskim prekidima, izvodja stvara u jednomnezadrivom toku, u momentu reprodukcije, odjednom. Izvodjaki akt prohuji, dok dela

drugih umetnosti ostaju.

Karakteristike muziko-scenske umetnosti:1. Neponovljivost svakog izvodjenja (ovde i sad)2. Relativna nepredvidljivost toka izvodjenja3. Generalna nekomercijalnost vrhunske umetnosti4. Neopredmeenost ne ostaje materijalna forma5. Generalna komunikativnost sa odredjenim slojem publike6. Konfrontacija u odnosu izvodja - publika(dve strane barijere), i/ili privlaenje7. Publika se ukljuuje direktno samo u trenutku izvodjenja8. Vremenski faktor/temporalizacija - poklapanje premisa ovde i sad sa

prethodnim dugoronim planiranjem dogadjaja

Izraajna sredstva ljudsko telo i pokret ljudski glas (arija, reitativ, parlato...) mehanike naprave (instrumenti, elektronskiuredjaji)Ne postoji opredmeenost (predmetnost) umetnikog dela, akt stvaranja karakterie

ograniena vremenska dimenzija. Vrednuje se tek kada vie materijalno ne postoji, kadasu izvedena i ve su prolost tu je vana uloga umetnike kritike i kritiara.

Muzika memorija genetska predispozicija?

Efemerna priroda muzike, prolaznost zvuka: muzika lako nestaje u vremenu, zato topripada vremenu, seanju na ono to je bilo, memoriji. Ali, muzika se, za razliku odskulpture, ne razgradjuje tokom vremena. ivi doivljaj zvuka, pohranjen u ljudskojmemoriji, muzika memorija, kroz procese priseanja stvara sopstvenu mini istoriju,kontinuitet u seanju sluaoca. Muzika memorija je dugotrajna, ne samo kaoindividualna, ve i kolektivna, povezujui generacije izvodjaa i publike sacivilizacijskom prolou. Muzika rekapitulira istoriju, ponovo i svaki put kada seizvodi na sceni. Poznata arija, na primer, moe biti okida muzike memorije, kaomost izmedju realnog vremena interpretacije i virtuelnog, kompresovanogindividualnog istorijskog vremena. Rekonstrukcija istorije putem muzike memorijevaan je faktor rituala kolektivnog muzikog doivljaja na koncertu. Uostalom, stari suGrci pripisivali Muzama fenomen i kontrolu muzike memorije.


15/15

15

ASPEKTI

Po Leonidu Stoloviu, svaka umetnost poseduje odredjene aspekte, i njima

odgovarajue funkcije:

1. Informacioni aspektsaznajna, prosvetiteljska i prognostika funkcija2. Stvaralaki aspekt-hedonistika funkcija(uivanje, stimulacija stvaralakih

potencijala, razvijanje mate i intuicije)3. Znakovni aspektkomunikativna funkcija4. Psiholoki aspekt sugestivna, katarzina funkcija5. Socijalni aspektfunkcija socijalizacije i organizacije6. Vaspitni aspektfunkcija vaspitanja i obrazovanja7. Aspekt igrehedonistika i zabavna funkcija

UESNICI

Savremeni izvoai su neka vrsta "odailjaa" ili "predajnika" svoje umetnosti, kojutreba u trenutku stvaranja uspeno prevesti preko rampe, barijere koju ini scena, kapublici, "prijemnicima. to je izvodja uspeniji u tome, odnos konfrontacije "prekorampe" uspenije se pretvara u meusobnu interakciju. Ako se u tome ne uspe, a deavase, estetikasuoseavanjasvedena je na minimum, a uticaj na recipijenta je nitavan

Umetnik i publikaod kamenog doba do danas: u sinkretizmu su svi bili sve,autor, izvodja i publika, kasnije seoni odvajaju

Uesnici i njihova meusobna komunikacija: kompozitor-izvodja-publika =sinergija/sinestezija/ interakcija

Ameriki savremeni kompozitor Don Kejd mislida je u tom lancu najvanijapublika.

Naprotiv, Australijski pijanista i muziki teoretiar Manfred Clynes, misli da jenajvaniji izvodja. On je 1980. godine izrekao svoj vrlo kritiki sud o svojstvu zapisanemuzike, muzike partiture:U zapadnoj kulturi izmislili smo jedinstven nain da ubijemo muziku tako to emo jezapisati do detalja u partituri. Onda muzika mora biti oivljena ili vasksnuta krozinterpretaciju. Da bi muziku oiveo, izvodja mora da doda nijanse, mikrostrukturu kojukompozitor nije mogao notirati. U tome je vanost izvodjake umetnosti.

muzika i komunikacija 0207

Documents