muzika srednjeg veka

7/21/2019 Muzika srednjeg veka

http://slidepdf.com/reader/full/muzika-srednjeg-veka 1/23

Razvoj hrišćanstva

• istorija muzike srednjovekovne Evrope usko je povezana saistorijom hrišćanske crkve koja je bila dominantna društvenainstitucija

• do 313. godine, hrišćanstvo je postalo prisutno u većini gradovaRimske imperije, uprkos proganjanjima vernika

• 313. g. car Konstantin ilanskim ediktom priznaje hrišćanstvokao religiju• 3!". g. car #eodosije proglašava hrišćanstvo zvani$nom religijom

i zabranjuje sve ostale religije %izuzev judaizma&• do '((. godine, $itava teritorija koju kontroliše Rim postaje

hrišćanska



)odela Rimskog carstva

)odela Rimskog carstva na *sto$no i +apadno %3!. g.&-• /'. g. +apadno carstvo pada pod najezdama varvarskih plemena

0 po$etak rednjeg veka• *sto$no carstvo sa centrom u Konstantinopolju2arigradu

%današnjem *stanbulu& pada pod tursku vlast 13. godine

+apadna crkva %Rimokatoli$ka&-• pod vo4stvom rimskog biskupa 0 pape• posle 3. veka, zvani$ni jezik postaje latinski*sto$na crkva %5izantijska&-• prethodi današnjim pravoslavnim crkvama•

zvani$ni jezik gr$ki



uzika u 6ovom zavetu

➔ 7evan4elje po ateju "'-3(, 7evan4elje po arku 1-"' 8*pošto su otpojali hvalu, izi4oše na aslinsku goru9.➔ )oslanica E:e;anima -1! 8<ovorite jedan drugom u psalmima, ihimnama, i duhovnim pesmama, pevajte i pojte <ospodu u srcu

svome9.➔ )oslanica Kološanima 3-1' 8=ristova re$ neka bogato obitava uvama> u svakoj mudrosti u$ite i opominjite jedan drugogapsalmima, himnama, duhovnim pesmama, umilno pevajući ?ogu usrcima svojim9.



6astanak gregorijanskog pevanja

• hrišćanska crkva je imala razli$ite obrede• svi obredi su imali crkveni kalendar sa specijalnim doga4ajima

tokom godine, liturgiju %tj. tekstove i elemente obrednogrituala&, repertoar pesama %jednoglasne pesme na odre4enetekstove&

• postojalo je nekoliko varijanti hrišćanskog obreda-ambrozijanska %ilano&, galikanska, mozarapska, starorimska• papa <rgur * %!(@'(& je sproveo uni:ikaciju svih varijanti

pevanja %gregorijansko&• chola antorum %5** v.&



Adlike pevanja

6a$ini izvo4enja• responzorijalno- pevanje soliste se smenjuje sa pevanjem

hora2vernika• anti:ono- dva hora pevaju naizmeni$no•

horsko, bez podele#retman teksta• silabi$an- jedan slog@jedan ton• melizmati$an- jedan slog@dugi melodijski pasa;i



Razvoj notacije• muzika je prenošena usmenim putem• notacija je nastala u te;nji da se uni:icira raznovrsnost pojanja• najraniji primeri notacije datiraju iz !. veka• u pitanju su neume koje ukazuju samo na intervalske odnose•

<vido iz Breca %<uido di Brezzo, C* v.& je ustanovio linijskisistem notacije• ritam- neki rukopisi sadr;e oznake sa ritam, ali nau$nici nisu

pouzdano utvrdili njihovo zna$enje• savremena izvo4a$ka praksa 0 sve note imaju istu ritmi$ku

vrednost• solmizacija- <vido iz Breca 0 prvi slogovi :raza himne Ut queant

laxis %Dt, re, mi, :a, so, la 0 , , E, F, <, B&



<vido iz Breca %C* vek&

Dt Gueant laHis,

Resonare :ibris,ira gestorum,Famuli tuorum,olve polluti,Iabii reatum, ancte 7oannesJ



=imna v. 7ovanu

Dt Gueant laHis,Resonare :ibris,ira gestorum,Famuli tuorum,olve polluti,Iabii reatum, %ancte*ohannes&

a bi sluge tvoje,iz sveg glasa,mogle veli$ati$uda tvojih dela,i o$istiti grehsa svojih ne$istih usta,veti 7ovane.



isa• 6ajva;nija slu;ba u Rimokatoli$koj crkvi• )roprium

– promenjivi delovi mise – tekst varira u zavisnosti od dana u crkvenom kalendaru – *ntroitus %Dlaz&, <raduale %)odizanje&, Blleluia, A::ertorium

%)rikazanje&, ommunio %)ri$est&• Ardinarium

– stalni delovi mise– Krie %<ospodine&, <loria %lava&, redo %5erujem&, anctus

%vet&, Bgnus ei %7aganj$e ?o;ji&– od 13. veka, ordinarium missae se komponuje kao ciklus



elovi miseDvodni deo• Introit 0 ulazna pesma• Kyrie, molitva za oproštenje Kyrie eleison/Christe eleison

%Gospodine, smiluj se! Hriste smiluj se! Gospodine smiluj se! &•

Gloria %Slava bou na visini &lu;ba re$i• $itanja iz ?iblije• pevanje i $itanje psalama•

Bleluja• Evan4elje• )ropoved• Credo %Ispovest vere&



elovi miseEuharistijska slu;ba %)oslednja ve$era&• ""ertorium %arovna molitva&• San#tus $Svet, Svet, Svet &• molitva %e na& • 'nus (ei %)aanj%e *o+ji &• Communio %)ri$est&



6ove :orme

• uprkos standardizaciji repertoara %5*** i *C vek&, nastaju novemuzi$ko@tekstualne :orme

• trope- dodavanje novog teksta i muzike na po$etku pevanja iizme4u odre4enih :raza %pogotovo u delovima *ntroitus i <loria&

•

sekvence- dodavanje novog teksta i muzike u izvo4enjumelizmati$ne Bleluje• #ridentski koncil %1@'3& je odobrio upotrebu samo $etiri

sekvence od kojih su najpoznatije ♫ i#timae pas#hali laudes %zaDskrs& i ♫ (ies irae %u isi za mrtve&



ekvenca-5ictimae paschali laudes•

vetoj Lrtvi uskrsnicidajte slavu kršteniciJ7anje ovce oslobodi,Krist nas grešne preporodi.

• a ;ivotom smrt se sastai $udesna borba nasta-5o4a ;ivih pade tada

i ;iv ;ivcat opet vlada.• arijo, o reci što jeMNto ti oko vidjelo jeMO<rob ja vidjeh Krista ?oga,svijetlu slavu uskrsloga,

• Bn4ele i platno bijelou kom bješe sveto tijelo

D:anje mi uskrslo je,Krist, moj <ospod i sve moje>• )red vama će tamo gdje je

cvjetna strana <alileje.O+namo da si doistineuskrsnuo, ?o;ji ine>

• )objedni$e, Kralju divan,

budi nama milostivanJBmen, alelujaJ



ekvenca-ies irae %an gneva&•

D dan onaj, u dan gnjevaAgnjem svijet će sav da sijeva-a ibilom avid pjevaJ

• Kolik strah će na sve pastiKada udac s višnjom vlastio4e pretrest ljudske strastiJ

•

trublje $udan zvuk romoni,D sva groblja budeć roni* pred prijestol mrtve goni.

• mrt i narav zadivljeneotre ljude o;ivljene6a sud ?o;ji sakupljene.

• Atvara se knjiga jada,Knjiga grešna ljudskog rada,Nto će vagnut biti sada.

• Kada udac sudit stane,ve će tajne biti znane,ve grehote pokarane.



=ildegard iz ?ingena%=ildegard von ?ingen, 1(!P@11/!&

• ;ene su mogle da muziciraju samo u manastirima• monahinjama je bilo dozvoljeno da se bave

intelektualnim aktivnostima, uklju$ujući u$enjelatinskog jezika i komponovanje

• =ildegard je bila poglavarka manastira ?ingen na Rajni• bavila se pisanjem i komponovanjem• zapisala je i objasnila svoje misti$ne vizije•

njeno stvaralaštvo uklju$uje dramska i poetska dela,tekstove iz oblasti medicine i teologije i bogatuprepisku sa tadašnjim crkvenim i svetovnimautoritetima



=ildegard iz ?ingenauzi$ko stvaralaštvo

• ponovo otkriveno tek krajem "(. veka• najzna$ajniji i najobimniji opus duhovne jednoglasne muzike

rednjeg veka

rdo virtutum %-ed vrlina, oko 111. g.&• oralna alegorija o borbi ljudske duše %izme4u vrlina i 4avola&• uloge- 5rline %1/ ;enskih glasova&, uša %;enski hor&, Qavo %muški

glas&• P" jednoglasne melodije•

♫

rdo virtutum. In prin#ipio omnes 0 završni hor 5rlina



uzi$ka teorija• gr$ku :ilozo:sku tradiciju sledili su u svojim spisima arcian

Kapela %artianus apella& i ?oetije %?oetius&• arcian Kapela je napisao alegorijski traktat en%anje er0ura i

1iloloije %5 v.&•

?oetije (e institutione musi#a %5* v.&• prakti$niji pristup muzici u delima usi#a en#hiriadis %uzi$ki

priru$nik& i S#oli#a en#hiriadis %Adlomci iz priru$nika& anonimnogautora %*C v.&

• i#rolous <vida iz Breca %<uido di Brezzo, C* v.&- vodi$ za

peva$e



arcian Kapela-en%anje er0ura i 1iloloije %5 vek&

edam slobodnih veština-#rivium-• <ramatika•

ijalektika• Retorikauadrivium-• <eometrija• Britmetika• Bstronomija• =armonija %uzika&



?oetije(e instiutione musi#a %5* vek&

#ri vrste muzike-23 usi#a mundana 0

muzika s:era

43 usi#a humana 0harmonija ljudskog telai duha

53 usi#a instrumentalis 0instrumentalna muzika%i glas&

muzika srednjeg veka

Documents