Internacionalni univerzitet BrčkoPravni fakultet

Bosna i HercegovinaBRČKO DISTRIKT

BOSNE I HERCEGOVINEInternacionalni

univerzitet Brčko

Босна и ХерцеговинаБРЧКО ДИСТРИКТ

БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ

Интернационални универзитет Брчко

Osnovne akademske studije

PARNIČNI POSTUPAK (Seminarski rad)

Predmet: Građansko procesno pravo

Mentor: Student: Prof. Zehra Komserović

OP 179/12

Brčko, 2013.

1

Sadržaj:

Presuda u parničnom postupku 3

Delimična presuda 5

Međupresuda 6

Presuda na osnovu priznanja13

Presuda na osnovu odricanja13

Presuda zbog propuštanja 14

Presuda zbog izostanka 14

Presuda bez održavanja rasprave 15

Donošenje i objavljivanje presude 15

Pismena izrada i dostavljanje presude16

Dopunska presuda 16

Pravnosnažnost presude 17

Ispravljanje presude 17

Zaključak 18

Literatura 19

2

PRESUDA U PARNIČNOM POSTUPKU

Parnica se, po pravilu, posle raspravljanja i dokazivanja na glavnoj raspravi, okončava presudom. Presuđenje stvari misaono predstavlja najteži deo obavljanja sudske funkcije pogotovo kada je vrši sudija pojedinac, jer upućen sam na sebe. U svesti sudije treba da su čvrsto postavljeni aksiomi parnične presude: da sud nikad ne dosuđuje ono što je od njega stranka nije tražila i da parnicu ima da reši isključivo na osnovu sprovedenih dokaza čijom ocenom ima da dođe do istine o osporenim činjenicama. U vezi za s tim sudija mora temeljno poznavati odredbe o bitnim povredama parnične procedure, kao i materijalno pravo koje u sporu ima da bude osnov zakonite presude.

Presudjivnje stvari u sudskom veću, kad je ono sastavljeno od sudije profesionalca (kome je to stalno zanimanje) i od dvojice sudija porotnika (koji kao gradjani povremeno vrše sudsku funkciju) ima specifične činioce složenosti obavljanja ove sudske radnje.

Predsednik veća, po zakonu, rukovodi većanjem i glasanjem stara se da se sva pitanja svestrano razmotre, na njemu leži odgovornost da neutrališe nepovoljan položaj sudija portonika i da svoje profesionalno znanje i iskustvo unosi u većanje na način koji razjašnjava detalje u procesu mišljenja i sudjenja. Pri tom ne sme da bude sugestivan, da se ne izjašnjava unapred. Moralna snaga kojom predsednik veća sebe ograničava na meru ravnopravnog učešča svih članova veća u presudjenju čini temelj na kome počiva pravilno obavljanje većanja i glasanja o ishodu parnice.

Kako je za svaku odluku potrebna većina glasova zakon postavlja pravila koja imaju za cilj da otklone eventualne smetnje izglasavanju odluke. Članovi veća ne mogu odbiti da glasaju o pitanjima koja postavi predsednik veća. Zakon takodje razjašnjava da član veća koji je pri glasanju o nekom ranijem pitanju ostao u manjini ne može da se uzdrži od glasanja o pitanju o kome se ima docnije odlučivati. Zakon daje i uputstva kako će se postupiti u slučaju podele glasova na više različitih mišljenja tako da ni jedno od njih nema većinu, a posebno kad je reč o visini novčanog iznosa koji se presudom dosudjuje.

Presudom sud odlučuje o zahtevu koji se tiče glavne stvari i sporednih traženja. Ako postoji više zahteva, sud će o svim tim zahtevima, po pravilu, odlučiti jednom presudom. Ako je više parnica spojeno radi zajedničkog raspravljanja, a za konačnu odluku je sazrela samo jedna parnica, može se doneti presuda samo u pogledu te parnice.

Sud može da naloži tuženom da izvrši određenu činidbu samo ako je ona dospela do zaključenja glavne rasprave. Ako sud usvoji zahtev za izdržavanje, za naknadu štete u vidu rente zbog izgubljene zarade ili drugih prihoda po osnovu rada ili zbog izgubljenog izdržavanja, može naložiti tuženom i činidbe koje nisu dospele.

3

Presuda kojom je tuženom naloženo da preda ili preuzme stvari date u zakup, može se doneti i pre prestanka tih odnosa.

Ako je tužilac u tužbi tražio da se dosudi izvesna stvar ili tuženom naloži ispunjenje neke činidbe, a istovremeno je u tužbi ili do zaključenja glavne rasprave izjavio da je voljan da umesto stvari primi neku drugu činidbu ili novčani iznos, sud će, ako usvoji tužbeni zahtev, izreći u presudi da se tuženi može osloboditi od davanja stvari ili činidbe čije mu je ispunjenje naloženo ako plati taj novčani iznos ili ispuni tu drugu činidbu.

Kad se stranci u presudi nalaže izvršenje kakve činidbe, odrediće se i rok u kome je ovu činidbu dužna da izvrši. Ako posebnim propisima nije drukčije određeno, rok za izvršenje činidbe iznosi 15 dana. Sud može odrediti duži rok za činidbe koje se ne sastoje u novčanom davanju. U meničnim i čekovnim sporovima ovaj rok iznosi osam dana. Rok za izvršenje činidbe počinje da teče prvog dana posle dostavljanja prepisa presude stranci kojoj je naloženo izvršenje.

Presuda se donosi posle raspravljanja i dokazivanja. Sudija sudi na osnovu izvedenih dokaza i on nikad ne dosuđuje ono što stranka nije tražila. Presuda se objavljuje odmah po završetku glavne rasprave ili u roku od 8 dana.

Postoje dve podele presude:

- prema sadržini dele se na:

osuđujuća – kondemnatorna utvrđujuća - deklarativna preobražajna- konstitutivna

o delimična- odricanje od tužbenog zahtevao međupresuda- zbog izostankao na osnovu priznanja- i dopunska presuda

Osuđujuća presuda u tekstu izreke sadrži zapovest države tuženom da izvrši dužinu činidbu u korist tužioca. Za svaku presudu ono što je bitno jeste činidba, koja ima da se izvrši. Pošto sud odlučuje na temelju onog činjeničnog stanja koje postoji u trenutku zaključenja rasprave, činidba koja se naređuje presudom mora u tom trenutku da postoji da bi mogla činjenično da se utvrdi.

Osuđujuća- kondemnatorna presuda obavezuje tuženog na činidbu koja se sastoji od uzdržavanja, nečinjenja ili propuštanja- dare, facere i non facere. Na zahtev tužioca dugujuća činidba se prinudno sprovodi.Prinudno izvšenje se može tražiti tek po dospelosti. Činidba se vrši u određenom roku- paricioni rok, to je rok za dobrovoljno ispunjenje i iznosi 15

4

dana. Po proteku paricionog roka: može se tražiti prinudno izvršenje. Ako osuđujuća presuda glasi na trpljenje, uzdržavanje ili nečinjenje paricionog roka nema. Ako se duguje nenovčani iznos sud će u presudu navesti da će se dužnik osloboditi obaveze isplatom određenog iznosa novca tada ne ispituje da li novčani iznos odgovara dugovanoj činidbi

Pravilo o dospelosti činidbe kao materijalnopravnoj predpostavci za osuđujuću presudu trpi u zakonu predviđene sledeće izuzetke:

- Ako sud usvoji zahtev za izdržavanje, može obavezati tuženog i na činidbe koje nisu dospele, s tim što se u praksi određuje i vreme u kojem će ubuduće ispunajvati.

- Presudu kojom se tuženi obavezuje da preda ili preuzme stvari date u najam ili zakup, sud može doneti i pre prestanka tih odnosa. Međutim , prinudno rešenje ne može biti dozvoljeno pre nego što taj odnos prestane.

- Parnični rok za izvršenje činidbe iznosi po zakonu 15 dana ako posebnim propisima nije drugačije rešeno i ako nije reč o činidbi koja se ne sastoji u novčanom davanju, jer zakon u ovom slučaju ovlašćuje sud da odredi duži rok.

Utvrđujuća- deklarativna presuda njome se utvrđuje- deklariše postojanje ili nepostojanje jednog prava – ili istinitost ili neistinitost jedne isprave. Kod je nije potrebno prinudno izvršenje. Ova presuda se donosi povodom deklarativne tužbe. Njeno delovanje je preventivno na moguće povrede prava u budućnosti. Za razliku od kostitutivne presude deklarativna presuda ne stvara nikakvu promenu u spornom materijalno pravnom odnosu.

Konstitutivna- preobražajna presuda, njome se vrši promena jednog prava, kada se ona ne može ostvariti voljom subjekta, već samo pravosnažnom sudskom odlukom, npr.: odrediti vreme ispunjenja, povećanje alimentacije. Ova presuda ma dejstvo ubuduće- ex nunc – kao razvod braka ili ima povratno dejstvo- ex tunc – kojom se poništava neki pravni posao, tada se smatra kao da pravni posao nije ni postojao. Ova presuda se donosi povodom konstitutivne tužbe.

Delimična presuda

Ako su od više tužbenih zahteva, usled priznanja, odricanja ili na osnovu raspravljanja, samo neki sazreli za konačnu odluku ili ako je samo deo jednog zahteva sazreo za konačnu odluku, sud može u pogledu sazrelih zahteva, odnosno dela zahteva, zaključiti raspravu i doneti presudu (delimična presuda). Pri oceni hoće li doneti delimičnu presudu sud će posebno uzeti u obzir veličinu zahteva ili

5

dela zahteva koji je sazreo za odluku. Sud je dužan bez odlaganja doneti delimičnu presudu ako su, na temelju priznanja ili odricanja od više istaknutih zahteva samo neki sazreli za konačnu odluku, ili ako je samo deo jednog zahteva sazreo za takvu odluku.

Sud je dužan doneti delimičnu presudu ako je tužbeni zahtev koji se tiče više suparničara sazreo za konačnu odluku na temelju priznanja ili odricanja samo prema nekom od suparničara, ili ako je neki od više tužbenih zahteva koji se tiču različitih suparničara sazreo na temelju priznanja ili odricanja za konačnu odluku samo prema suparničaru kojeg se tiče.

Delimičnu presudu sud može da donese i kad je podignuta protivtužba, ako je za odluku sazreo samo zahtev tužbe ili zahtev protivtužbe. Sud će prilikom odlučivanja da li će doneti delimičnu presudu, naročito uzeti u obzir veličinu zahteva ili dela zahteva koji je sazreo za odluku. Delimična presuda je samostalna presuda u pogledu pravnih lekova i izvršenja.

U slučaju žalbe protiv delimične presude sud će umnožiti spis i prepis spisa sa žalbom i odgovorom na žalbu dostaviti drugostepenom sudu, a postupak drugih zahteva ili dela zahteva o kojim nije odlučio nastaviti.

Međupresuda

Međupresuda je posebna vrsta presude koju, prema odredbama Zakona o parničnom postupku Republike Srbije (“Sl. glasnik RS”, br. 125/04) parnični sud donosi u nekoliko različitih situacija.Ako je tuženi osporio i osnov tužbenog zahteva i iznos tužbenog zahteva, a u pogledu osnova stvar je sazrela za donošenje odluke, sud može iz razloga celishodnosti da donese prvo presudu samo o osnovu tužbenog zahteva (međupresuda). Do pravnosnažnosti međupresude sud naknadno utvrđuje iznos tužbenog zahteva.

U srpskom parničnom postupku postoji, faktički, nekoliko vrsta međupresuda s obzirom na uslove, razloge, ciljeve i faze postupka u kojima se one donose.

Prvi tip međupresude izričito je regulisan u odredbi člana 335. ZPP.

To je ona presuda koju donosi prvostepeni parnični sud po službenoj dužnosti i iz razloga celishodnosti kad su u jednoj parnici sporni osnov i visina tužbenog zahteva. Ako je tuženi osporio osnovanost tužbenog zahteva tako što je osporio i pravni osnov tužbenog zahteva i visinu iznosa tužbenog zahteva, a u pogledu osnova je pravna stvar sazrela za odlučivanje, sud može, iz razloga celishodnosti, da sâm odluči da donese međupresudu i da njome odluči samo o osnovu tužbenog zahteva. Pošto donese međupresudu, sud će zastati sa postupkom dok ne istekne rok za izjavljivanje pravnog leka ili dok drugostepeni sud, ukoliko je izjavljena žalba, ne odluči o pravnom leku. Tek kad međupresuda, kojom je odlučeno o

6

postojanju pravnog osnova, postane pravnosnažna, prvostepeni sud, u nastavku postupka, pristupa utvrđivanju visine spornog iznosa tužiočevog zahteva i konačno odlučuje o osnovanosti tužiočevog tužbenog zahteva.

U daljem toku postupka, pošto je pravni osnov tužbenog zahteva nesporan, jer je njegovo postojanje utvrđeno na autoritativan način, sud izviđa činjenice koje se odnose na visinu istaknutog zahteva i, kad stvar sazri za odlučivanje, donosi konačnu presudu.

Međupresuda iz odredbe člana 335.

ZPP je vrsta presude koja se u prvostepenom postupku, po pravilu, može doneti povodom kondemnatorne tužbe odnosno protivtužbe. Pored toga, prema opšteprihvaćenom mišljenju u domaćoj procesnoj literaturi i sudskoj praksi, ona se može doneti i u pojedinim parnicama u kojima je istaknut zahtev za preinačenje pravne situacije (npr. u parnici u kojoj tužilac zahteva smanjenje ugovorne kazne). Parnični sud može doneti međupresudu ukoliko utvrdi da postoji preobražajno pravo odnosno pravo na pravnu promenu čije postojanje predstavlja uslov da sud izrekne traženu pravnu promenu određene vrste.

Međupresuda se ne može doneti ako je tuženi ili samo osporio osnov ili je samo osporio iznos zahteva. Ukoliko je tuženi osporio samo iznos istaknutog zahteva, nema uslova za donošenje međupresude jer se smatra da tuženi priznaje postojanje pravnog osnova tužbenog zahteva i da je on nesporan.

U parnicama u kojima je osporena osnovanost tužbenog zahteva tako što su osporeni i osnov i iznos zahteva, opravdano je i celishodno donošenje međupresude, jer se u postupku izbegava nepotrebno i suvišno dokazivanje činjenica koje se odnose na visinu spornog potraživanja, ukoliko se konačno ispostavi da tužilac nije imao pravni osnov i da je zbog toga njegov zahtev bio neosnovan.

Ako bi prvostepeni sud, u situaciji kad su sporni pravni osnov i visina zahteva, doneo konačnu presudu i naknadno se, pošto je i bio sproveden drugostepeni postupak, ispostavi i utvrdi da ne postoji pravni osnov tužbenog zahteva, to bi, ne samo izazvalo nepotrebno angažovanje suda u pogledu izvođenja dokaza koji se odnose na visinu zahteva i nepotrebno dugo trajanje postupka, već bi izazvalo i povećanje troškova postupka.

Iz tog razloga, u parnicama u kojima su sporni i osnov i visina tužbenog zahteva, zakonodavac predviđa mogućnost da sud, iz razloga celishodnosti, može prvo da odluči o osnovu tužbenog zahteva i da zastane sa postupkom u kome bi se raspravljalo, izviđalo i odlučivalo o iznosu tužbenog zahteva. Donošenjem međupresude, kojom odlučuje samo o osnovu tužbenog zahteva, sud privremeno odlaže izvođenje dokaza koji se odnose na utvrđivanje visine spornog iznosa potraživanja. O razdvajanju postupka i odlučivanju u dve etape, prvostepeni sud odlučuje po službenoj dužnosti jer je mogućnost donošenja međupresude

7

inspirisana isključivo razlozima celishodnosti, a o tome isključivo odlučuje sud jer tužilac nije istakao zahtev takve sadržine.

Svaki iskusan sudija najpre će izvideti i raspraviti pitanje o pravnom osnovu tužbenog zahteva, da bi, tek ukoliko zaključi da on postoji, utvrđivao činjenice i izvodio dokaze koji se odnose na visinu istaknutog zahteva. Mogućnost donošenja međupresude, po shvatanju zakonodavca, predstavlja sredstvo koje omogućava da se, s jedne strane, rasčlani procesna građa. S druge strane, međupresuda predstavlja instrument koji omogućava da se donese zakonita i pravilna konačna presuda.

Kad sud zaključi da prvo treba da odlučuje međupresudom u pogledu osnova tužbenog zahteva, on će, praktično, odlučivati o postojanju uslovljavajućeg pravnog odnosa ili prava tj. o zahtevu za utvrđenje koji je prećutno sadržan u zahtevu za osudu na činidbu odnosno o pravu na pravnu promenu koji je prećutno sadržan u pravopreinačavnom zahtevu.1

Samo ako je sud zaključio da postoji pravo tužioca da zahteva osudu na činidbu odnosno odgovarajuću pravnu promenu, osnovano je zatražena pravna zaštita.2

U tom slučaju, pošto je zaključak suda o postojanju pravnog osnova tužbenog zahteva pozitivan, sud će o osnovanosti tužbenog osnova odlučiti međupresudom, i do njene pravnosnažnosti zastaće sa postupkom raspravljanja i izviđanja o iznosu tužbenog zahteva, a potom će, posle pravnosnažnosti međupresude, odlučivati o visini zahteva i o tome odlučiti konačnom presudom. Na taj način nastavak raspravljanja i izviđanja po pravnosnažnosti međupresude lišava i prvostepeni sud i stranke opasnosti da će čitav trud oko utvrđivanja visine iznosa tužbenog zahteva biti uzaludan i da će, eventualno, nepotrebno biti izložene troškovima ukoliko je viši sud u postupku kontrole zakonitosti uvrdio da tužiocu ne pripada pravo da zahteva određenu činidbu.Prvostepeni sud međupresudom odlučuje o jednom elementu tužbenog zahteva - o osnovu tužbenog zahteva. Međupresudom se ne može odlučivati o elementima samog osnova tužbenog zahteva ili o prigovorima tuženog koji se tiču osnova tužiočevog zahteva.

Međupresudom se ne odlučuje o delu tužbenog zahteva, kao što je to slučaj sa delimičnom presudom. Razlika između ova dva tipa presude je u njihovoj procesnoj funkciji iako je donošenje obe vrste presuda inspirisano razlozima celishodnosti i ekonomičnosti.

Sud upavlja postupkom i suvereno odlučuje kad je pojedino sporno pitanje sazrelo za odlučivanje. Delimičnom presudom sud odlučuje konačno o jednom od više kumuliranih tužbenih zahteva ili o delu tužbenog zahteva, dok međupresudom odlučuje o jednom elementu tužbenog zahteva. Međupresuda, za razliku od delimične presude, nije konačna presuda jer se njenim donošenjem postupak za

1 Jakšic,Aleksandar, Gradjansko procesno pravo, Prosveta, Beograd 2008, str 1542 Krkljuš, Ljubomirka, Vanredni pravni lekovi,Novi Sad 2003. strana 67-72

8

rešavanje spora konačno ne završava. Ona samo “priprema teren” za donošenje konačne presude koja se ne može doneti pre no što međupresuda postane pravnosnažna.

Međupresuda koju sud donosi po službenoj dužnosti predstavlja izuzetak od pravila da sud odlučuje o zahtevu i u granicama istaknutog zahteva jer sâm sud, iz razloga celishodnosti, odlučuje međupresudom samo o osnovu tužbenog zahteva iako tužilac u tužbi nije postavio izričit zahtev da sud odluči o osnovu njegovog zahteva i da o njegovom zahtevu odlučuje u dve etape. 3

Pošto se radi o pitanju koje je prećutno sadržano u tužiočevom tužbenom zahtevu, donošenjem međupresude sud ne sudi ni ultra ni extra petitum.Međupresuda je odluka koja ima utvrđujući karakter i to karakter pozitivnog utvrđenja o postojanju pravnog osnova tužbenog zahteva. 4

Njome se utvrđuje postojanje pravnog odnosa, koji je od prejudicijelnog značaja za odlučivanje o osnovanosti istaknutog tužbenog zahteva.

 Međupresuda se ne može doneti ako sud zaključi da ne postoji pravni osnov tužiočevog zahteva, iako to zakonom nije izričito predviđeno, jer to nesumnjivo proizlazi iz logike stvari. Ako sud utvrdi da pravni osnov tužbenog zahteva ne postoji, onda je očigledno da tužbeni zahtev nije osnovan u celini i u takvoj situaciji sud ne može doneti međupresudu kojom bi odlučio da ne postoji pravni osnov.

Sud će odmah doneti konačnu odluku - i o osnovu i o visini zahteva i odbiti tužbeni zahtev kao neosnovan, bez raspravljanja i izviđanja o visini zahteva.

Kad postane pravnosnažna, međupresuda, pre svega, proizvodi dejstvo u konkretnoj parnici u kojoj je odlučeno o postojanju pravnog osnova osporenog tužbenog zahteva.

Kad međupresuda postane pravnosnažna, nastavlja se postupak da bi se odlučilo o visini spornog potraživanja i u daljem toku postupka, po prirodi stvari, ne može se više raspravljati o uslovljavajućem odnosu o kome je odlučeno međupresudom.

Pošto se radi o pravnosnažnoj presudi u kojoj je meritorno odlučeno o postojanju određenog pravnog odnosa ili prava, međupresuda deluje i izvan parnice u kojoj je donesena, kao i svaka pravnosnažna presuda deklarativnog tipa.

Međupresuda se može pobijati i predlogom za ponavljanje postupka. Iako međupresuda nije konačna ili završna odluka o istaknutom zahtevu, postupak u kome se raspravljalo i odlučivalo o osnovu je završen i utvrđeno je da zahtev ima osnov. Iz tog razloga može se ponoviti postupak koji je prethodio međupresudi.

3 Jovanovic, Nebojsa, Građansko procesno pravo, Beograd, strana56-604 Simic,Igor, Zbirka sudskih odluka , Sluzbeni glasnik,Beograd 1994 ,str 45

9

Međupresuda predviđena u odredbi člana 335. ZPP predstavlja specifičnu vrstu presude čije je postojanje rezultat nastojanja zakonodavca da omogući efikasno, ekonomično i celishodno rešavanje spora koji je bio povod parnici ukoliko je prvostepeni sud zaključio da je u pogledu osnova stvar sazrela za donošenje odluke. 5

Donošenjem međupresude omogućava se pojednostavljenje postupka u složenim pravnim stvarima i znatna ušteda sudskog rada i troškova ukoliko međupresuda postane pravnosnažna.

Drugi tip međupresude u parničnom postupku

Drugi tip međupresude nije izričito regulisan u ZPP, za razliku od međupresude iz odredbe člana 335. ZPP, iako je samim zakonom regulisana situacija u kojoj je mogućno da sud donese ovu vrstu međupresude. Naime, prvostepeni sud može da odluči međupresudom i kad je u parnici istaknut zahtev za utvrđenje u toku parnice (međupredlog za utvrđenje ili incidentni odnosno prejudicijelni zahtev za utvrđenje).

U procesnoj literaturi, koja je nastala u vreme važenja oba jugoslovenska ZPP, postojala su različita shvatanja u pogledu mogućnosti donošenja međupresude povodom odnosno međupredloga za utvrđenje, odnosno prejudicijelnog (incidentnog) zahteva za utvrđenje. Naime, bilo je mišljenja da se o međupredlogu može doneti samo delimična presuda, da sud, iako donosi delimičnu presudu, suštinski odlučuje međupresudom jer ona svojim sadržajem uslovljava konačnu presudu, kao i da sud o međupredlogu odlučuje međupresudom. 6

ZPP je parnična radnja tužioca kojom on u toku parnice, pored tužbenog zahteva, ističe novi zahtev za presudu kojim traži da sud utvrdi da postoji ili da ne postoji pravni odnos ili pravo od koga, u celosti ili delimično, zavisi osnovanost tužbenog zahteva ukoliko je tuženi osporio njegovu osnovanost u toku parnice.

Često se događa da tužilac, u trenutku podizanja tužbe, ne zna da će tuženi u toku parnice osporiti postojanje pravnog odnosa ili prava na kome tužilac zasniva svoj zahtev za presudu. Ukoliko tuženi osporava tužiocu postojanje prava ili pravnog odnosa pre parnice, a tužilac ima interesa da se spor ove vrste definitivno likvidira, on će, još u tužbi, pored zahteva za osudu na činidbu, istaći i zahtev za utvrđenje.

Kad tužilac u tužbi istakne samo zahtev za osudu na činidbu, jer nije znao da postoji spor između njega i tuženog oko postojanja pravnog odnosa ili prava, a tuženi, u svom odgovoru na tužbu, ospori postojanje pravnog odnosa ili prava na kome se taj zahtev zasniva, tužilac će morati da dokazuje da taj pravni odnos ili pravo postoji.

5 Simič,Igor, Zbirka sudskih odluka , Sluzbeni glasnik,Beograd 1994 strana 656 Vlatkovic, Milan., Osnovi sudskog postupka , Prometej, Novi Sad 2004, strana 65

10

Pošto se zahtev za utvrđenje prećutno sadrži u zahtevu za osudu na činidbu, sud će ispitivati da li taj uslovljavajući odnos ili pravo, koji su od prejudicijelnog značaja za odluku o tužbenom zahtevu, postoje i o tome će se izjasniti u presudi, kao o prejudicijelnom pitanju, u obrazloženju odluke. Odluka o prejudicijelnom pitanju, sadržana u obrazloženju presude, ne može da postane pravnosnažna jer o tome sud nije autoritativno odlučivao, i zato spor oko postojanja ili nepostojanja pravnog odnosa ili prava, i dalje latentno postoji.

Da bi omogućio da se nastali spor oko postojanja pravnog odnosa ili prava definitivno reši, zakonodavac je predvideo mogućnost da tužilac, čim sazna da su oni osporeni, podigne zahtev za utvrđenje u toku parnice (ili međupredlog za utvrđenje) i da ovom svojom novom parničnom radnjom u tekućoj parnici, istakne novi zahtev za presudu o kome će sud autoritativno odlučiti.

Odluka koju sud donosi povodom zahteva za presudu koji je sadržan u zahtevu za utvrđenje istaknutom u toku parnice može da postane pravnosnažna i stekne snagu presuđene stvari, tako da će spor oko postojanja ili nepostojanja nekog pravnog odnosa ili prava, biti definitivno i autoritativno likvidiran.

Kad je tužilac, pošto je tuženi u parnici osporio osnov i visinu tužiočevog tužbenog zahteva, istakao novi zahtev za presudu u formi zahteva za utvrđenje u toku parnice, prvostepeni sud može, na predlog tužioca, da o njemu odlučuje odvojeno ili istovremeno kad odlučuje o tužbenom zahtevu.

Ako je izviđanje i raspravljanje o tužbenom zahtevu i zahtevu za utvrđenje istaknutom u toku parnice bilo odvojeno, sud može, na predlog tužioca, da donese međupresudu i da njome, najpre, odluči o zahtevu koji je istaknut međupredlogom ukoliko je to celishodno, jer međupresuda, kao posebna vrsta odluke, može da ubrza postupak i donese uštede u radu i parničnim troškovima.

Međupresudom koju donosi povodom zahteva za utvrđenje istaknutog u toku parnice sud, na traženje tužioca, odlučuje o jednom pravnom odnosu od koga zavisi donošenje odluke o osnovanosti odluke o tužbenom zahtevu.

Ukoliko sud zaključi da o zahtevu za utvrđenje istaknutom u toku parnice ne treba da odlučuje međupresudom, sud će o novom zahtevu za presudu odlučiti konačnom presudom istovremeno kad donosi odluku o tužbenom zahtevu. Sud će tada u dispozitiv konačne presude uneti i odluku kojom je utvrdio postojanje uslovljavajućeg odnosa koji je bio istaknut zahtevom za presudu u toku parnice. Međupresuda koju sud donosi po zahtevu koji je sadržan u međupredlogu za utvrđenje razlikuje se od presude koju sud donosi po sopstvenoj inicijativi i po službenoj dužnosti.7

Kad odlučuje međupresudom o zahtevu za utvrđenje koji je istaknut u toku parnice (odnosno o međupredlogu za utvrđenje), sud odlučuje o novom zahtevu

7 Stankovic, Gordana, Gradjansko procesno pravo, Sven, Nis 2007 , strana 345

11

za presudu i na traženje tužioca; kad donosi međupresudu iz razloga celishodnosti, on odlučuje o pravnom osnovu tužbenog zahteva iako stranka nije izričito zahtevala da sud takvu odluku donese.8

Treći tip međupresude u parničnom postupku

Treća vrsta međupresude je ona koju donosi drugostepeni sud. Ova vrsta međupresude, predviđena odredbom člana 373. stav 2. ZPP, predstavlja novo zakonsko rešenje u parničnom postupku koje je inspirisano dosadašnjom sudskom praksom.

Međupresudu, po pravilu, donosi prvostepeni sud. Međutim, u instancionom postupku, i drugostepeni sud može da donese jednu vrstu međupresude, tako da pored prvostepene međupresude postoji i drugostepena međupresuda.

U jugoslovenskoj literaturi je dosta dugo bilo sporno pitanje da li drugostepeni sud može doneti međupresudu. U tom pogledu postojala su ranije različita shvatanja. Dileme oko mogućnosti donošenja međupresude u drugostepenom postupku u parničnom postupku Republike Srbije više ne postoje, jer je ZPP (2004) normativno regulisao situaciju kad drugostepeni sud može da donese međupresudu, iako ovu odluku instancionog suda nije izričito nazvao drugostepenom međupresudom.

Drugostepeni sud može da odluči međupresudom prilikom ispitivanja osnovanosti žalbe u materijalnopravnom domenu.

Kad drugostepeni sud u postupku po žalbi na prvostepenu presudu nađe da je prvostepeni sud pobijanom odlukom pravilno odlučio u pogledu osnova tužbenog zahteva ali da nije pravilno odlučio u pogledu iznosa tužbenog zahteva, jer je pogrešno presudio u pogledu visine dosuđenog iznosa, on može ukinuti prvostepenu presudu samo u pogledu iznosa tužbenog zahteva, a potvrditi je u pogledu osnova tužbenog zahteva.

U tom slučaju drugostepeni sud je odlučio samo o jednom elementu tužbenog zahteva - o pravnom osnovu tužbenog zahteva i to pravno pitanje je sada nesporno, jer je odluka o uslovljavajućem odnosu postala pravnosnažna.

Delimičnim ukidanjem pobijane presude samo u pogledu iznosa tužbenog zahteva, drugostepeni sud svojom odlukom kreira međupresudu jer faktički utvrđuje da je donesena presuda osnovana samo u pogledu samog osnova tužbenog zahteva.

U ponovljenom postupku pred prvostepenim sudom, prvostepeni sud je vezan za odluku drugostepenog suda kojom je odlučeno o osnovu tužbenog zahteva.

8Jovanovic , Nebojsa., Građansko procesno pravo, Beograd, strana 201

12

Prvostepeni sud će u ponovljenom postupku ponovo sprovesti izviđanje o okolnostima od kojih zavisi odluka o visini tužbenog zahteva i ponovo će odlučivati samo u pogledu iznosa tužbenog zahteva.

Očigledno je da je i donošenje međupresude u drugostepenom postupku motivisano u određenoj meri principom ekonomičnosti jer se njome na nesumnjiv i autoritativan način utvrđuje postojanje tužiočevog prava, a prvostepenom sudu prepušta da pravilno odmeri obim dugovane činidbe

Presuda na osnovu priznanja

Ako tuženi do zaključenja glavne rasprave prizna tužbeni zahtev, sud će bez daljeg raspravljanja doneti presudu kojom usvaja tužbeni zahtev (presuda na osnovu priznanja). Sud neće doneti presudu na osnovu priznanja i kad su ispunjeni potrebni uslovi, ako nađe da je reč o zahtevu kojim stranke ne mogu raspolagati. Donošenje presude na osnovu priznanja odložiće se ako je potrebno da se o navedenim okolnostima prethodno pribave obaveštenja. Priznanje tužbenog zahteva, na ročištu ili u pismenom podnesku, tuženi može i bez pristanka tužioca opozvati do donošenja presude. Priznanje može biti delimično, tada se donosi delimična presuda ili može biti u celosti. Sud ovu presudu neće doneti ako je pravna posledica zabranjena ili protivna javnom poretku – primer: ako se traži veća kamata od zakonske ili rspolaganje sa nekretninama protivno zakonu.

Presuda na osnovu odricanja

Ako se tužilac do zaključenja glavne rasprave odrekne tužbenog zahteva, sud će bez daljeg raspravljanja doneti presudu kojom odbija tužbeni zahtev (presuda na osnovu odricanja).

Za odricanje od tužbenog zahteva je potreban pristanak tuženog, jer se presuda donosi u njegovu korist. Sud neće doneti presudu na osnovu odricanja i kad su ispunjeni potrebni uslovi ako nađe da je reč o zahtevu kojim stranke ne mogu raspolagati.

Donošenje presude na osnovu odricanja odložiće se ako je potrebno da se o navedenim okolnostima prethodno pribave obaveštenja. Odricanje od tužbenog zahteva, na ročištu ili u pismenom podnesku, tužilac može i bez pristanka tuženog opozvati do donošenja presude.

13

Presuda zbog propuštanja

Ako tuženi u roku koji mu je odredjen za davanje odgovora na tužbu, ne odgovori podneskom na tužbu, sud donosi presudu zbog propuštaja kojom usvaja tužbeni zahtev. Da bi se ova presuda potrebno je da se ispune sledeći uslovi. Da je tuženom tužba uredno dostavljena sa poukom o posledicama propuštanja, da činjenice na kojima tužilac u tužbi zasniva svoj tužbeni zahteva nisu u suprotnosti sa dokazima koje je sam tužilac podneo uz tužbu ili sa činjenicama koje su opšte poznate okolnosti iz kojih proizilazi da su tuženog sprečiti opravdani razlozi da na tužbu ne odgovori.

Kad se radi o zahtevima kojima stranke ne mogu slobodno raspolagati, sud neće doneti presudu zbog propuštanja i kad su navedeni uslovi ispunjeni.

Kad nisu ispunjeni uslovi za donošenja presude zbog propuštanja sud je dužan zakazati pripremno ročište a ako tužba na ročištu ne bude preinačena, sud će doneti presudu kojim odbija tužbeni zahtev neosnovan. Donošenje presude sud će odložiti, kada je radi utvrđivanja postojanja zahteva sa kojima stranke ne mogu raspolagati potrebno pethodno pribaviti obavestenja ili izvesti dokaze.

Odlaganje donosenja presude zbog propustanja meoguće je i onda kada je nesumnjivo da je tužba tuženom upucena ali nema dokaza da je djostavcljanje izvršeno po predvidjenim pravilima i ZPP. U takvoma slucaju su je dužan izvideti potrebne okolnosti, i to u roku od 30 dana ako je jdostavljanje vrseno u zemlji, odnosno duže od roka kada se dostavljanje vrši u inostranstvu.

Sud može predlog tužioca za donošenje presude zbog propuštanja rešenjem odb iti i protiv tog rešenja nije jdozvoljena posebna žalba, nego žalba uz glavnu stvar uz žalbu na presudu, ako bude uložena protiv presude. Kad je donošenje presude odloženo, sud je ovlašćen da presudu donese i bez prethodnog izjašnjenja stranaka.

Presuda zbog izostanka

Kad tuženi ne dođe na pripremno ročište do njegova zaključenja, ili na prvo ročište za glavnu raspravu ako pripremno ročište nije održano, ili ako dođe na ta ročišta, ali neće da se upusti u raspravljanje ili se udalji s ročišta, a ne ospori tužbeni zahtev sud će na predlog tužioca ili po službenoj dužnosti doneti presudu kojom se prihvata tužbeni zahtev (presuda zbog izostanka) akosu ispunjeni sledeći uslovi:1) ako je tuženi bio uredno pozvan,2) ako tuženi nije podneskom osporio tužbeni zahtev,

14

3) ako osnovanost tužbenog zahteva proizlazi iz činjenica navedenih u tužbi,4) ako činjenice na kojima se temelji tužbeni zahtev nisu u protivnosti s dokazima koje je sam tužioc podneo ili s činjenicama koje su opšepoznate,5) ako ne postoje opšepoznate okolnosti iz kojih proizlazi da su tuženog sprečili opravdani razlozi da dođe na ročište.

Donošenje presude zbog izostanka odložiće se ako je potrebno da se o ovim okolnostima pribave obaveštenja. Ako iz činjenica navedenih u tužbi ne proizlazi osnovanost tužbenog zahteva, a tužba na ročištu nije preinačena, sud će doneti presudu kojom se tužbeni zahtev odbija. Donošenje presude zbog izostanka može se odložiti i ako nema dokaza da je tuženi uredno pozvan, a nesumljivo je da mu je poziv upućen. U tom slučaju predsednik veća određuje rok, koji ne može biti duži od trideset dana za dostavu u zemlji odnosno duži od šest mjeseci za dostavu u inostranstvu, da se da se istraži da li je tuženi uredno pozvan. Ako se u tom roku utvrdi da je tuženik bio uredno pozvan, predsednik veća doneće presudu zbog izostanka. Protiv rešenja kojim se odbija predlog tužioca da se donese presuda zbog izostanka žalba nije dopuštena

Presuda bez održavanja rasprave

Ako je tuženi u odgovoru na tužbu priznao odlučne činjenice, nezavisno od toga što je osporio tužbeni zahtev, sudac pojedinac, odnosno predsednik veća može bez zakazivanja ročišta doneti presudu ako ne postoje druge smetnje za njeno donošenje.

Donošenje i objavljivanje presude

Presuda se donosi i objavljuje u ime naroda. Kad se glavna rasprava održava pred većem, presudu donose predsednik veća i članovi veća koji su učestvovali na ročištu na kome je glavna rasprava zaključena. Odmah po zaključenju glavne rasprave sud donosi presudu koju objavljuje predsednik veća. U složenijim predmetima sud može da odloži donošenje presude za osam dana od dana zaključenja glavne rasprave. U takvom slučaju presuda se neće objaviti, već će sud prepis presude dostaviti strankama. U slučaju iz člana 305. stav 2. ovog Zakona o parničnom postupku, presuda će se doneti najdocnije u roku od osam dana od dana prijema spisa, odnosno zapisnika. Ova presuda se neće objavljivati.

Kad se presuda objavljuje, predsednik veća će javno pročitati izreku i saopštiti ukratko razloge presude. Prilikom objavljivanja presude može se saopštiti da je sud odlučio da se o odmeravanju troškova naknadno odluči. U takvom slučaju odmeravanje troškova vrši sudija, a odluka se unosi u pismeni sastav presude.

15

Ako je javnost na glavnoj raspravi bila isključena, izreka presude će se uvek javno pročitati, a sud će odlučiti da li će se isključiti javnost prilikom objavljivanja razloga presude. Svi prisutni saslušaće čitanje izreke presude stojeći.

Pismena izrada i dostavljanje presude

Presuda se mora pismeno izraditi u roku od osam dana od donošenja. U složenijim predmetima sud može odložiti pismenu izradu presude za još 15 dana. Izvornik presude potpisuje predsednik veća. Strankama se dostavlja overen prepis presude sa uputstvom o pravu na izjavljivanje pravnog leka protiv presude.Pismeno izrađena presuda mora imati uvod, izreku i obrazloženje. Uvod presude sadrži: naznačenje da se presuda izriče u ime naroda, naziv suda, ime i prezime predsednika i članova veća, ime i prezime, prebivalište, ili boravište, odnosno sedište stranaka, njihovih zastupnika i punomoćnika, vrednost predmeta spora, kratko označenje predmeta spora, dan zaključenja glavne rasprave, naznačenje stranaka, njihovih zastupnika i punomoćnika koji su toj raspravi prisustvovali, kao i dan kad je presuda donesena. Izreka presude sadrži odluku suda o usvajanju ili odbijanju pojedinih zahteva koji se tiču glavne stvari i sporednih traženja i odluku o postojanju ili nepostojanju potraživanja istaknutog radi prebijanja. U obrazloženju sud će izložiti: zahteve stranaka i njihove navode o činjenicama na kojima se ti zahtevi zasnivaju, dokaze, kao i propise na kojima je sud zasnovao presudu, ako zakonom nije drukčije određeno. U obrazloženju presude zbog propuštanja, presude na osnovu priznanja ili presude na osnovu odricanja izneće se samo razlozi koji opravdavaju donošenje ovakvih presuda.

Dopunska presuda

Ako je sud propustio da odluči o svim zahtevima o kojima se mora odlučiti presudom, ili je propustio da odluči o delu zahteva, stranka može u roku od 15 dana od prijema presude da predloži parničnom sudu da se izvrši dopuna presude. Sud će, bez održavanja ročišta odbaciti neblagovremeni odnosno odbiti neosnovani predlog za dopunu presude. Ako stranka ne predloži donošenje dopunske presude u napred navedenom roku, smatraće se da je tužba u tom delu povučena.Kad sud nađe da je predlog za dopunu presude osnovan, zakazaće glavnu raspravu radi donošenja presude o zahtevu koji nije rešen (dopunska presuda). Dopunska presuda može se doneti i bez ponovnog otvaranja glavne rasprave ako ovu presudu donosi isto veće koje je donelo i prvobitnu presudu, a zahtev u pogledu koga se traži dopuna dovoljno je raspravljen. Ako sud nađe da je predlog za donošenje dopunske presude neblagovremen ili neosnovan, odbaciće odnosno odbiće predlog rešenjem. Ako se predlog za dopunu presude odnosi samo na troškove postupka, odluku o predlogu donosi sud bez održavanja ročišta.

16

Ako je pored predloga za dopunu presude podneta i žalba protiv presude, prvostepeni sud će zastati sa dostavljanjem ove žalbe drugostepenom sudu dok se ne donese odluka o predlogu za dopunu presude i dok ne istekne rok za žalbu protiv ove odluke. Ako protiv odluke o dopuni presude bude izjavljena žalba, ova žalba zajedno sa žalbom protiv prvobitne presude dostaviće se drugostepenom sudu. Ako se prvostepena presuda pobija žalbom samo zbog toga što prvostepeni sud nije presudom odlučio o svim zahtevima stranaka koji su predmet parnice, žalba će se smatrati kao predlog stranke da se donese dopunska presuda.

Pravnosnažnost presude

Presuda koja se više ne može pobijati žalbom postaje pravnosnažna ukoliko je njome odlučeno o zahtevu tužbe ili protivtužbe. Sud tokom celog postupka po službenoj dužnosti pazi da li je stvar pravnosnažno presuđena, i ako utvrdi da je parnica pokrenuta o zahtevu o kome je već pravnosnažno odlučeno, odbaciće tužbu. Ako je u presudi odlučeno o potraživanju koje je tuženi istakao prigovorom radi prebijanja, odluka o postojanju ili nepostojanju ovog potraživanja postaje pravnosnažna.Pravnosnažna presuda deluje samo među strankama. Pravnosnažna presuda deluje i prema trećim licima zbog prirode spornog prava ili pravnog odnosa, pravnog odnosa koji postoji između stranaka i trećih lica ili kad je odredbama zakona to predviđeno. Pravnosnažnost presude vezuje se za činjenično stanje utvrđeno do zaključenja glavne rasprave.Sud je vezan za svoju presudu čim je objavljena, a ako presuda nije objavljena, čim je otpravljena. Presuda ima dejstvo prema strankama od dana kad im je dostavljena.

Ispravljanje presude

Pogreške u imenima i brojevima, kao i druge očigledne pogreške u pisanju i računanju, nedostatke u obliku i nesaglasnost prepisa presude sa izvornikom ispraviće predsednik veća, odnosno sudija pojedinac u svako doba. Ispravljanje će se izvršiti posebnim rešenjem i uneće se na kraju izvornika, a strankama će se dostaviti prepis rešenja. Ako između izvornika i prepisa presude postoji nesaglasnost u pogledu neke odluke sadržane u izreci presude, strankama će se dostaviti ispravljeni prepis presude sa naznačenjem da se ovim prepisom presude zamenjuje raniji prepis presude. Rok za izjavljivanje pravnog leka u pogledu ispravljenog dela presude teče od dana dostavljanja ispravljenog prepisa presude. O ispravljanju presude sud može odlučiti bez saslušanja stranaka.

17

ZAKLJUČAK

Građanski parnični postupak je opšta, redovna i osnovna metoda zaštite ugroženih ili povrijeđenih subjektivnih građanskih prava, a koju pružaju državni sudovi [1] (za razliku od arbitražnog postupka gde arbitražni sud ovlašćenje za postupanje crpi iz sporazuma stranaka o podvrgavanju svojih sporova arbitraži).

Parnični postupak je uređen Zakonom u parničnom postupku. Ovim se postupkom sudski rešavaju sporovi iz ličnih i porodičnih odnosa, iz radnih odnosa, iz trgovačkih, imovinskopravnih i drugih građansko pravnih odnosa fizičkih i pravnih lica.Postupak može pokrenuti svako domaće i strano, fizičko ili pravno lice, a pokreće se TUŽBOM, uz koju se uvek podnose i prilozi, odnosno isprave i drugi dokazi koji činjenično i pravno potkrepljuju tužbene navode.

18

Literatura:

Krkljuš Ljubomirka, Vanredni pravni lekovi, Novi Sad, 2003.

Jovanović Nebojša, Građasko procesno pravo, Beograd

Simić Igor, Zbirska Sudskih odluka, Službeni Glasnik, Beograd, 1994.

Vlatković Milan, Osnovi sudskog postupka, Novi Sad, 2004.

Stanković Gordana, Građansko procesno pravo, Niš, 2007.

Jakšić Aleksandar, Građansko procesno pravo, Beograd, 2008.

19