gradjansko pravo m

7/21/2019 Gradjansko Pravo m

1/27

1. PREDMET I METOD GP. (gradjanskog prava)

1.Tertmin GPpotie iz rimskog prava od latinske reci jus civile njegov predmet sunajee imovinsi odnosi povodom stvari , koje on ureuje. Kao i odnosi izmeusubjekata fizikih lica, drutveno pravnih lica ili meusobni odnosi i jednih i drugih, tj

odreeno ponaanje ljudi i ono zahteva pravno ureenje.Tj.predmet GP su robno novani odnosi i !ina neimovinska prava koja se moguiska"ati u nov#u.dreivanje predmeta i metoda znacajno je, jer nam to poma!e daodredimo da li neki spor spada pod graanske ili privredne sudove.

$.Metode ( karakteristike) G.P.R%&'OPR%&'OTstrana"princip po kome su svi uesnici imov. dnosa #. $i suodnosi regulisani naelima jednakosti stranaka i ravnopravnosti njihovih voja %TO'OMI*%vo!je%mogunost subjekta prava da po svojoj volji urede svojeodnose i slobodno odlucuju o vrenju prava koja im pripadaju. buhvata& sloboduzasnivanja pravnih poslova i slobodu vrenja prava'zuzetci su inperativni propisi, nije

apsolutna"nemo!e se odreivati sadr!aj () odnosa mimo naela. IMO&I'+%sank#ija,graanska odgovornost subjekta za neispunjene obaveze.*provodi se na imovini du!nika u skladu sa pravilom jednake vrednosti davanja. +koneplati to se odrazi na imovinu.PROME'-*I&OT,() su po pravilu odvojiva od linosti imogu slu!iti i , zbogtoga je veina imovinskog prava po prirodi prenosiva. -oljom njihovog imaoca ili naodreen zakon ta prava se prenose sa na pranog subjekta. sim neimovinskih ()

jer su vezana za linost i nemogu se prenositi ili su po svojoj prirodi neprenosiva.

/.Graansko pravo je dio privatnog prava. Pravne norme tradi#iona!no se dije!ena javno i privatno pravo 0graansko ili civilno pravo1. (raansko pravo jesuprotnost javnom pravu. Privatno pravo regu!i/e odnose izmeu jednakihsubjekata, dok javno pravo regu!i/e odnose nadreenosti i podreenosti. )rivatnom

pravu se pripisuju propisi iskljuivo slu!e interesima pojedinaca, a javnom pravupropisi koji slu!e iskljuivo interesima zajednice. Privatnopravne grane pravasu&Graansko pravo0$rgovako pravo, Mjenino i ekovno pravo, )ravoosiguranja. *avnopravne grane su& 2stavno pravo, Krivino pravo,pravno pravo0Poreskopravo itd. Kroz privatno pravo tite se ne samo privatni interesi, ve i javni,npr. interesi sigurnosti u pravnom prometu, lakog postojanja pravnog odnosa. 3avno

pravo ne titi iskljuivo javne interese,ve uzima u obzir i interese pojedinca.2 oblastiprivatnog prava gdje va!i naelo jednakosti volja,sredstvo za regulisanje pravnog

odnosa je ugovor. 2govor zahtjeva saglasnost obje stranke.2 njemu nemo!e jednastranka drugoj jednostrano nametnuti obaveze ili da ogranii prava, a to je mogue ujavnom pravu. *avnopravni ugovor jesredstvo za regulisanje meudr!avnih odnosau meunarodnom javnom pravu, i ti se odnosi baziraju na jednakosti stranakaugovornica i koordinaciji njihove volje. 4azlikovanje sistema prava na privatno i

javno tie se samo materijalnog prava,a ne procesnog prava. Pro#esno pravo posvojoj sutini nije ni javno niti je pravno. 5a materijalno pravo je ova podela nu!na,

jer od nje u krajnjoj konsekvenci zavisi koji put i nain treba izabrati za njegovuzatitu. 2 naoj teoriji postoje koncepcije o podeli prava na privatno i javno. 3edna otome da je nae pravo jedinstveno a zastupaju klasino gledite podele na javno i

privatno


2/27

. Graansko pravo je privatno pravoi obuhvata skup pravnih normi koje reguliurobno novane odnose i neke line neimovinske odnose 06pr. )ravo na ugled, cast isl.1. 2 njih ljudi stupaju povodom stvari, inidbom ili imovinom ili nekim neimovinskim odnosima. Privatno pravoregulie odnose izmeu jednakih subjekata,dokjavno pravoregulie odnose nadreenosti i podreenosti. 0npr. )oziv u vojsku,

poreska obaveza i sl1. Ovo je osn pode!a.-eina civilista graansko pravo dijele naopti dio ,stvarno pravo, obligaciono pravo i nasledno pravo. Op/ti dio() sadr!i ona

pravila i naela koja su zajednika svim dijelovima (). 6ajee se u okviru optegdijela graanskog zakonika nalaze odredbe koje se tiu linih, statusnih prava fizikihi pravnih lica, zatim odredbe o rokovima zastarjelosti, o cilju i vrenju graanskih

prava. tvarno pravosadr!i skup pravnih normi u kojima se reguliu odnosi ljudipovodom stvari. 2 stvarnom pravu obuhvaene su norme o pravu svojine i nainanjenog sticaja,o oblicima svojine, o slu!benostima, hipoteci. Ob!iga#iono pravo jeskup pravnih normi u kojima se reguliu imovinski odnosi u kojima je jedna stranaovlaena, da od druge strane zahtjeva neku inidbu, a ova je du!na da tu inidbuizvri. *adr!i odredbe o ugovorima pote,o vanugovornim odnosima i odgovornosti za

tete iz delikata,nezvanom vrenju tuih poslova neosnovanom bogaenju. 'as!ednopravo regulie prelazak imovine ostavioca za sluaj njegove smrti na njegovenaslednike. 'orme nas!ednog prava sadr2e odredbe o osnovima nasleivanja,zakonskom naslednom redu, testamentu i ostavinskom postupku. vo je tzv.P%'DE+T'I ITEM PODE-E."prvi ga je uveo njem. (ra. 5akonik jos789.gde je jo bilo obuhvaeno i porodino pravo )rivatno pravne grane prava su(), trgovako pravo, menino i ekovno pravo, )ravo osiguranja. 3avnopravne granesu& 2stavno p. Krivino p. 2pravno, )oresko p. itd. )rivatnim pravom pored

privatnih intersa se tite i javni inter. 6pr. *igurnosti u pravnom prometu lakogpostojanja pravnog odnosa.0zemljine knjige1, ali ne titi iskljuivo javne interese, veuzima u obzir interese pojedinca kada mu je upravnim aktom povreeno pravo ili nazakonu zasnovani interes on ima pravo da protiv takvog akta pred sudom vodi upravnispor. $ime pojedinac u javnosti titi svoj privatni interes. Privatna prava nastajuvoljom pojedinaca i zatiuju se samo po zahtevu tih lica 0privatna tu!ba1, dok javnonataje voljom dr!ave i za povredu dejstvuje javni dr!avni tu!ilac, po slu!benojdu!nosti.

(4+6: )4'-+$6( prava su; trgovako, ekovno, pravo osiguranja, menino.(4+6: 3+-6( prava su 2stavno, Krivino, 2pravno, )oresko pravo itd.Pro#esno pravonespada ni u privatno ni u javno"bazira se na postupku pred sudom unjemu postoji odnos izmeu subjekata koji uestvuju u sporu i suda koji vodi

postupak ...odnos nije ravnopravan, a ravnopravnost je od karakteristika ().

3. R%4GR%'I5E'*E GR%6%'+OG OD OT%-I7 GR%'% PR%&%

"(raansko i porodino pravo8 *ve grane prava u pravnom sistemu nisu meusobnoodvojene,ve su u odreenom odnosu. (raansko pravo ima za predmet robneodnose, a porodino pravo postoji i u sistemima koji nemaju razvijeno graansko

pravo. Graansko i porodino pravo se ra"!ikuju i po metodu regu!isanja.)orodino pr. 'ma za predmet regulisanje porodinih odnosa, a () robnonov,odnose i njihovu funkciju.


3/27

uslov za nastanak niza imovinskih i neimovinskih linih,konkretnih pravnih odnosa.'pak dio )) ima odreene imovinske odnose na koje se primenjuju norme ()."""odnosa imovinskog karaktera,voenje zajednikog domainstva, zajednika imovinasteena za vrijeme trajanja braka, razni ugovorni odnosi u koje brani drugovi stupaju,reguliu se na osnovu principa graanskog prava. 2 () sankcija je imovinske prirode,

dok je u )) linog karaktera i pogaa linost. )orodini odnosi se zasnivaju na linimneimovinskim vezama.8Graansko pravo i radno pravo" 4) je dugo vremena bilo u okviru () iz kojeg je inastalo. 6jegov osnovni instrument je bio !o#atio #ondu#tio operarum8ugovor os!u2bi. =Karakter radnog prava" da li ono spada u privatno,ili javno pravo = 5a jednekarakter radnog prava regulie privatne odnose izmeu radnika i poslodavca,u njemu

prete!u karakteristike privatnog prava. 5a druge su bitni javnopravni elementi uradnom pravu,uveane proirenom intervencijom dr!ave.$rei vide elemente

privatnog radnog prava.>etvrti smatraju da ova kombinacija elemenata graanskog iadministrativnog prava ne predstavlja nipoto prost mehaniki zbir. 6ije se promeniloto da 4) i dalje odreene odnose regulie na osnovu principa () 0odgovornost za

tetu koju nanese radnik na radnom mj, ili graanskopravni ugovor za ukljuivanjeradnika u radnu organizaciju 1.

8Graansko pravo i trgovako pravo )ostoje varijante ovog odnosa i to dua!istika i monistika.K+"

potpuno odvajanje trgovine od (). @6'*$'>K+"zadr!ava jedinsfvenost () za svevrste pravnih subjekata i pravnih poslova sa eventualnim odstupanjem za privredno

pravne subjekte i poslove.'nstituti () se sporo izgrauju, dok kod $r. ) toga nema.)oto se trgovako pravo izdvojilo iz (), njihov odnos je odnos izmeu opteg i

posebnog prava. Ra"!ikuje se po tome ko su subjekti u odnosa .2 () to supojedinci, fizika lica, a u $r.) to su trgovci. $r. ) pre se nazivalo )rivredno pravo0usocijalizmu1 i sada kod na postoji vise izraza tog prava,"poslovno pravo"sad. $r. ) serazlikuje od () po tome to trgovci tra!e br!i obrt kapitala, potrebna je vea slobodakretanja nego u () imaju vie timskih ugovora, kod trgovakih poslova formalnist je

jae izra!ena nego u () i forma je apsolutna0kod menica, eka i sl.1, svaki prometzahteva postojanje poverenja izmeu stranaka, nemaju dr!. (ranica,internacionalizam 0 promet se nezaustavljja se unutar dr!.1 br!a realizacija poslovakupac je du!an da usmeno obavesti o kvalitetu robe, nita se ne radi bez naknade onase sama po sebi podrazumeva i do izra!aja dolazi u pravilima o kamatama, koje tekukod novanih potra!ivanja posle njihove dospjelosti, ako i obavezi plaanja provizije

bez obzira da li je ona posebno ugovorena.2 upravnom prometu izmeu trgovaca

dolazi do masovnog zakljuivanja istovrsnih poslova koje se svakodnevnoponavljaju .....kod $r. ) nema poklona, tj ugovora o poklonu, ve odreena vrstaugovora za to......9. I4&ORI GR%6%'+OG PR%&%

$o su uzroci ili povodi koji dovode do nastajanja prava. @ogu biti materija!ni i9orma!ni.@aterij. *u oni faktori koji stvaraju pravo, donosioci zakona,0skuptina1 idr. Aorm."


4/27

razliitih oblasti, specijalni"tano odreene odnose i uvek imaju prednost recimo kadase regulie pravo o nasleivanju taj se zakon i primenjuje.O:I5%*'O PR%&O +%O I4&OR P."obiaj je odreena ponaanja koja se dugo

ponavljaju tako da su vremenom prihvaena od graana kao pravila ponasanja, tjobiaj. @o!e biti genera!no i spe#ija!no. *pecijalno va!i Ba specifine odnose u

posebnoj zajednici, npr. verskoj. bavezno je u samo tano odreenom podruju ineprimenjuje se van te zajednice. 4elevantni su samo u okolnostima kada je pravnomnormom propisano da se mo!e primeniti i obiajno pravo i kada postoji pravna

praznina za koju je takoe navedeno da se moze popuniti primenom obiajnog prava.1>?$. 4OO0 usvojen od strane save"nog ve@a skup/tine AR* $B oktobra 1CB. jo/uvek se primenuje sa odreenim i"menama i dopunama od strane R i :i7.. PORODI5'I 4. Donesen $>>g. . 4O P%R'I5'OM POTP+8$>>g.3. 4O &%'P%R'I5'OM POTP+8$>>Cg. Tu su jo/ i 4O Graevinskom"em!ji/tu0 4O "em!ji/nim knjigama0 4O vodama.....

D. &RTE TM%5E'*% & "akonsko i !ega!no tuma#enje0 sudsko tuma#enje0doktrinarno tuma#enje. 4akonska tuma#enjavri organ koji je normu donio. no


5/27

ima optu obaveznu snagu i dato je u formi zakona kojim se ranije doneta norma odzakonodavca interpretira i ima retroaktivno dejstvo. 0kod nas je to 6arodna*kuptina1. udsko tuma#enje daju sudovi pri primjeni zakona na konkretneslucajeve. $umacenje jedne pravne norme koje je preduzeto u cilju doneenja jednekonkretne odluke od strane bilo kog suda, obavezno je samo za konkretni slucaj.

Doktrinarno 0tzv. privatno1 tumacenje koje daje pravna nauka u naucnim radovima0ud!benicima,monografijama, komentarima1 ne obavezuje sudiju, mo!e i nemora dase prihvati, ali mo!e da pomogne pri utvrivanju pravnog smisla pravne norme

. METODE TM%5E'*%,Gramatiko t. -ogiko t. istematsko t. Istorijsko t.Fi!jno i!i teo!o/ko t. sko i!i /iroko t. %na!ogija.

GR%M%TI5+Ot.%zbog zakonodaveve specifine upotrebe jezika posebno izrazai termina koji imaju svoje posebno znaenje neophodno je utvrditi pravi smisao rei,

posebno iz razloga sto re mo!e imati vie znaenja. (ramatickim tumacenjemrijeci dobija se vie znacenja upotrebljivih izraza u zakonu. $o je znak da ova metoda

ne daje siguran rezultat,tj. da je nedovoljna za pravilnu primjenu zakona.


6/27

ITORI*+% M. T.88


7/27

sposoban za rasudivanje, samoodgovoran, pravno i poslovno sposoban.2 pogledusistematike Fode civil usvaja institucioni sistem, po kome se sva materija dijeli na triknjige 0*$-+4',?'F+,$2HI:1.)osle kratkog uvodnog dijela posvecenog primjenizakona,kodeks se dijeli na tri knjige&o licima,stvari i vrste svojine,raznim nacinimasticanja svojine.Kodeks je pridavao poseban znacaj privatnoj svojini. 2 pogledu stila i

jezika Fode civil je postigao savrenstvo koje kasnije nije mogao da dostigne ni jedanzakonik. 6jegove poruke su bile ciste, jasne, sigurne i kratko izrecene. 6i jedangradanski zakonik nije imao takav uticaj na razvoj gradanskog prava kao Fode civil.*astavljen je bez teorijskih pretenzija, sa jasnim i vrlo elasticnim formulacijama bezglomaznih definicija, njegova fleksibilnost mu je omoguila da opstane do danas.

6:


8/27

licima 0punoljetstvo1, detaljni propisi o udru!enjima i ustanovama 0pravna lica1 iobjektima 0stvari1. Fentralno mjesto u zakoniku zauzimaju odredbe o pravni

poslovima i zastarjelosti.$vorci 6(5 podr!avajuci pandektnu sistematiku i ugledajucise na (ajevu troclanu podjelu obuhvatili su u optem dijelu tri osnovna elementagradansko pravne teorije" pravne subjekte i objekte, pravne poslove i vrenje prava. 2

stvarnom pravu tretiraju se prava na stvari 0svojina,hipoteka1. ob!iga#ionom pravuradi se o pravima koja jednom licu daju zahtjev samo prema odredenom subjektu,naosnovu ugovora, neosnovanog obogacenja i delikta. ?judska slika na kojoj su tvorci

6(5 gradili zakonik bio je apstraktni pojedinac E sa preduzetnickim i trgovackimsmislom.2 toj slici nema mnogo mjesta za industrijskog radnika, ve su oni stavljeniu rubriku ugovora o slu!bi i o radu, i propisi vie odgovaraju zanatliji ili radniku kojiradi kod kuce nego novom sloju fabrickih radnika. 2 prvom planu je svojina nad

pokretnim stvarima 0razumljivo jer je 6jem prelazila na kapitalistiki nainproizvodnje1 -OE TR%'E & ""to je pisan visokim stilom razumljiv samo zapravne eksperte, """Aavorizovanje bogatih na raun siromanih,"""Aavoriz. )ravnihlica na raun fizikih. DO:RE TR%'E. E uvoenje kraljevskih ordonansi0 zabrana

zloupotrebe prava, savjesnost i potenje, dobre obiaje.1 """bavi se objektivnomodgovornou, ""uvodi novi pojam dr!avine. 2veo je nove institute, bavio seinstitutom zastarelosti. 2zor 3apanskom (5

11. %'G-O%+O'+O GR%%'+O PR%&O

buhvata pravne poretke gotovo svih zemalja engleskog govornog podruja, to jepravo koje promenjuje kraljevski sud. Iazira se na precedentnom pravu, ija jesutina u tome da se presudi na isti ili slian nain, kako je u slinom predmetu ranije

presueno. 2 :ngleskoj nikada nije doslo do recepsije 4imskog prava pa su institutitog 4. )rava nepoznati u tom pravnom sistemu. -remenom je postao sist.pravazasnovan na naelima koja proizilaze iz sudskih odluka. 8"ti vj. )restavlja

prekretnicu za englesko pravo zbog industrijske revolucije koja je mnoge radnikeostavila bez posla. 5asnivao se na istorijskoj sluajnosti a ne na racionalnom pravu,

pa se pojavila potreba za kodifikacijom prava. -remenom prestaje da bude gomilasudskih odluka koje nita ne vezuju,vec postaje sistem prava zasnovan na nacelimakoje proizilaze iz sudskih odluka. *redinom M'- vijeka pojavila se praksa da sestranka koja nije mogla da dobije Nrit 0tu!bu1 ili koja je izgubila spor kod kraljevskogsuda zbog nepoznavanja pravilca postupka,obrati molbom kralju da drugu strankusvojom zapovjecu prinudi na ponaanje koje ne odgovara striktnim pravilimaFommon ?aN,vec zapovjeti morala i svjesnostti. $j stranka nije morala da navodi

osnov tu!be ve samo injenino stanje. *vi engleski zakoni,bez obzira na njihovbroj,predstavljaju sekundarni izvor prava.

1$. GR%%'+I 4%+O'I+ 4% +'E


9/27

+ustrijskom gradanskom zakoniku i predstavlja njegov skraceni prevod na srpski iparafrazu, pregledan je od strane jedne komisije, koja ga je odobrila. 4akonik jeprog!a/en $3.marta.1HH.g.G4 ima C3> paragra9a,i mnoge definicije su postalenejasne, nerazumljive i potpuno ne upotrebljive zbog skracenog prevoda.3ezik kojim

je pisan zakonik te!ak je, zastarjel i izvjetacen,pa je i to doprinjelo nerazumljivosti

samog teksta. *istematika zakonika je ista kao i u +(5, a uveden je samo crkvenibrak i !ena je izjednaena sa starijim maloletnikom0samo plodo u!ivanje imov.@u!a ,nije mogla da ga nasledi1 4akonik obuJvata i porodi#no kao i nas!ednopravo. 5akonik je u toku svoje va!nosti od 7GG do 8G pretrpio neke izmjene, kaoto je zabrana o istra!ivanju ocinstva. 5atim je *(5 dopunjen u vezi sa paulijanskomtu!bom, starateljstvom, i u pogledu forme testamenta.

1. OPTI IMO&I'+I 4%+O'I+ 4% FR' GOR

Frna (ora je krajem 8 vj. donela svoj gradanski zakonik. 6jegov autor je pravnik-altazar Iogiic. n je sebi postavio zadatak da kodifikacija na kojoj radi mora

odgovarati stvarnim potrebama, prilikama i uslovima Frne (ore, kao i zahtevimanauke svog doba. n je iao u narod i sakupljao narodne umotvorine unoseci ih uzakon.)rvi uvodi pojam imovinskog prava, dok porodicno i nasledno pravo ostajuvan ovog zakonika. 4akonik sadr2i= uvodna op/ta naredenja0pravi!a o "akonima ipravi!a medunarodnog privatnog prava0pravi!a o subjektima prava0stvarnaprava. ' u sadr!inskom pogledu pti imovinski zakonik za F. (oru imao je nekeinstitute koji su kasnije neopravdano pripisani 6jemackom gradanskom zakoniku.0teoriju zloupotrebe prava1. Iogiic u svoj zakonik uvodimoderan pojam dr2avinekoji se razlikuje od rimskog shvatanja. 3asno je u samom zakoniku ukazao da kad unjemu nije sadr!ano pravilo koje na konkretan slucaj treba primjeniti, sudija jeovlaten da se obrati obicaju, zatim analogiji i uopte pravdi i pravici. Iogiicevzakonik predstavlja najznacajniju kodifikaciju gradanskog prava koju smo ikada imalina jugoslovenskim prostorima.)rimenjuje se u F( do 8G.....=

1. . subjekti prava= 4a Ai"ika !i#a imamo pravnu i pos!ovnu sposobnost.

)4+-6+"""djeliminu poslovnu sposobnost, prestanak subjektiviteta, fingiranu smrt,pretpostavljenu smrt, proglaenje lica za umrlog i podledice i prestanak dejstvaproglaenja za umrlog.

+ )*?-6+ *)*I. A'5. ?'F+"""*tepen poslovne sposobnosti, uticajdrutvenih nedostataka na poslovnu sposobnost, deliktna sposobnost. *-3*$-+ fiz.?icaOO+$4'I2$' su& 'me, prebivalite, dr!evljanstvo.

PR%&'% POO:'OT A. -IF%"""")ravno sposoban je onaj ko mo!e bit nosilacprava i obaveze. 4adi se o sposobnosti da se za odreenog subjekta vezuju odreenaprava i obaveze, a ne da li neko faktiki ima prava ili da li mo!e sopstvenim radnjamsticati ista i obaveze. )ravna i poslovna sposobnost razlikuju se od . *amo pravnosposobna lica mogu uestovati u pravnom !ivotu. no sto nije pravno sposobno je

pravni objekat mada pravo i ti titi 0!ivotinje, spomenici...1 )ravna sposobnost stie seroenjem.


10/27

da se kasnije rodi ima isti tretman sa ve roenom djecom ostavioca. $ako je i unasem pravu kada je u pitanju nasleivanje, ipak je njegova pravna sposobnost samodjelimina jer postoji samo za odreene odnose.0..........1 )ravna sposobnost)4:*$+3: 0predtanak subjektiviteta1 smru lica, a to se tie njegove imovine koja

je ostala bez subjekta otvara se nasleivanje prema naelima naslednog prava. *mrt

lica se mora prijaviti radi unoenja ove injenice u maticne knjige, kao to je sluaj ikod roenja. )otvdru o smrt lica daju bolnice ili sudovi. Kada vie lica izgubi !ivot uzajednikoj nesrei to se naziva K@4'3:6$' i esto se nemo!e utvrditi kojie jelice najpre umrlo, pa to ostaje neizvesno. 6pr. )orodica u nesrei.....uzima se da sulica komorijenti tj.


11/27

""")ravno stanje,""""pravna mo,"""pravni polo!aj ili status. PR%&'I T%T """dnosi sa !ivotnim dobrima koji jo ne sacinjavaju prava vec stepene u zasnivanju

prava, odnosno kada izvjesni dalji dogadaji nastupe, vode postojanju subjektivnogprava0drzalac neke stvari nema subjektivno pr. ve se nalazi u naroitom pravnomstanju1, """pravna mo@888 je pravo odredenog !i#ada jednostranom izjavom volje

stvori pravni odnos izmedu sebe i drugog lica ili da ga sadr!inski bli!e odredi, izmjeniili ukine. *ubjektivno pravo ima svoj objekat, neku imovinsku vrijednost, dobro.)ravna moc nema poseban objekat. -ri se u odreenom rekluzivnom roku a ti rokovise nemogu produ!ivati.888pravni po!o2aj(status)888iniga skup okolnosti u vezi sa licem od kojih zavisi njegova mogunost da bude titular nekog subjektivnog prava. 2taj status spadaju poslovna, pravna, deliktna sposobnost....

1C. +-%IAI+%FI*% GP& """"apsolutna, """""relativna, """"meovita.%PO-T'%%to su stvarna prava, djeluju prema svima i daju pravo nosiocu dasvoju stvar potra!uju od svakog lica kod kojeg se ona nalazi. Klasino takvo pravo je

pr. svojine. +psolutna pr. se vre preko svojine, dr!anjem, koritenjem i otuenjem.C.PODE-% %PO-T'I7 PR. 888tvarna0888 !ina0888 autorska.+%R%+TERITI+E *$-+46'L )4+-+ *2 neposrednost0 tipinost0apso!utnost0 pripadnost0 numerus #!ausus0vezan za rok, mora de djelovati uodreenom roku1.'z ovog pr. izvedeno je pr. slu!benosti i zaloge.*tvarno pr. ima strane unutrasnju"""gde vlasnik mo!e slobodno postupati sa svojom stvari ispo!ja/nu """"koju ini odnos subjekta prema licima.Ir. stvar. )r. je propisanzakonom tj ima ih toliko koliko zakon propisuje. GR%'E T&%R'OG PR%&%supr. svojine0 "a!o2no pr. stvarne i!i !ine s!i2benosti0 pr. rea!nog tereta0 pr0graenja. -I5'% PR%&% to su& Prava !i#nosti i njeniJ !i#niJ dobara0 2ivota0#asti0 "drav!ja0 s!obode0 intimne s9ore u2ivaju "a/titu pravnog porektakrivi#nopravnu i gradanskopravnu0 kro" naknadu stete i" de!ikta. )unaafirmacijalicnosti, njenih prava, dostojanstva i *lobode omogucenja je tek ukapitalizmu, gdje covjek postaje gospodar orua i sam odlucuje o svojoj sudbini iuslovima !ivota. 0od 7 vj. 2 vajcarskom (5 u lanu 7 vie se daje na znaajulinim pravima1. 'z optih licnih prava u zakonodavstvu pojedinih zemalja razvila suse i prava&"""pravo na sliku. 'zrada i objavljivanje fotografija je dozvoljena samo akose radi o javnom doradajima, ili ako cilj objavljivanja lica vec predjela"""pravo naizgovorenu rjec"""pravo na tajnu sferu0povjerljiv sadr!aj pisma ili spisa1""""pravo nazatitu initimne sfere. 5a povrede ovih prava pravni sistemi nekih zapadnih zemaljavre naknadu materijalne i nematerijalne tete. 6ai sudovi pod uticajem *ovjetske

teorije nisu dosudivali nadoknadu moralne tetetek 8JC je prvi put dosuenanematerijalna teta. Filj satisfakcije nije u gubitku koji pretrpi tetnik, vec uotklanjanju patnje povrijedenom za pretrpljene fizike bolove, duevne, umanjenje!ivotne sposobnosti, estetske povrede, povrede ugleda, asti , slobode, strah, smrti

bliskog lica....vezana su za linost. ?ina prava se mogu titi ne samo novano ve idemantom, ako neko demantuje nesto u novinama.?ina prava titi (), krivino,2pravno pr..%TOR+O PR%&O""" to je posebna grana linih prava iji je objekat proizvodljudskog uma, duha, misli. na su deo apsolutnih prava. $u spadaju knj. dela, tonskadela, pronalasci. 6isu regulisana graanskim zakonikom ve posebnim propisima a to

je 5+K6 o novim autorskim pravima od CCg.


12/27

negativna i sastoji se od uzdr!avanja ili neometanja titulara u vrenju prava,""" nezastarevaju,"""zahtev za zatitu nastaje tek njihovom povredom, """iskljuiva su toznai da nemogu postojati paralelno apsolutna pr.0vlasnika nad nekretnine1.RE-%TI&'% PR%&%""""$o su obligaciona prava deluju prema ogranicenom broju.+%R%+TERITI+E RE-.PR.%u pravnom odnosu se nalaze lica poverilac i

du!nik,"""obaveza je imovinska,uvek pozitivna, zahteva se ispunjenje odreeneinidbe, ova prava u pravilu zastarevaju.@3:-'$+ Esu djelimicna 0apsol. ' relativna1 to su pr. slu!benosti, zalozno pr.

$1. II +RITERIM 4% +-%IAI+. :*E+TI&'I7 PR%&%888Prenosiva i neprenosiva% prenosiva su subjektivna (), lina pr se nemogu

nasleivati, ako su imovinska gase se smru.888amosta!na i nesamosta!na%)odela je napravljena po kriteriju da pr. zavisi od ili ne. +ko ne to je samostalno, ako da to je sporedno ili akcesorno pravo. +kcesorna

pr. su zalo!no pr. jemstvo, pr. na ugovornu kaznu....zavisi od potra!ivanja, nemo!enastati bez glavnog a sa gaenjem prestaje i akcesorno pravo."""pr. koja su nasta!a i!i su u nastajanju"""za nastanak ovih prava je potrebno vieinjenica, one uglavnom ne nastaju odjednom ve je potrebno vreme kao kod sticanjasvojine nad tuom stvari pod odreenim uslovima u odreenom roku 0J"Cg zanepokretnosti.1.

$$. Pod vr/enjem pr. podrazumevamo ponaanje ovlaenog lica, koje odgovarasadr!aju njegovog prava. %PO-IT'% pr. se vee preko svojine,dr!anjem iotuenjem, a RE-%TI&'%%ispunjenjem inidbe. d stranke zavisi da li ce neko pr.vriti ili ne. 6eka prava se mogu vriti lino ili preko zakonskog zastupnika.@o!e sevriti dok postoji i samo je u tom vr. *tranka legitimisana da zahteva i dokazuje pravo.

$. 4%TIT% PR%&%2 pogledu zatite prava razlikujemo samo"a/titu u vidu obrane0 samopomo#i,stanja nu!de kao i "a/titu koju pru2a dr2ava putem suda. "


13/27

rei1 tj.mogucnost da se pravo prinudnim putem ostvari. Prigovor je pravo tu2enikada sprijeci provodenje prava od strane drugog lica tu!itelja. 0npr. da mu tu!ba budeodbaena kao neblagovremena, nedozvoljena...1 )o pravilu prigovor se istice usporu.


14/27

&REME'+E GR%'IFE

""Prek!u"ivi i!i strogi rokovi ;gubi se pravo.4astare!ost ;pr. se negubi samo jeos!ab!jeno.PRE+-4I&'I%va!i za pravne moi odnosno preobra!ajna prava onasu vrenenski ograniena i posle tog roka se nemogu produ!iti ni ako istiu u neradnidan.$ako se pr. posao zakljuen u zabludi mo!e osporavati prema l. D 5 u rokuod g.od saznanja za zabludu0subjektivni rok1, odnosno /g. d zakljuenja ugovora0objektivni rok1. ni su vezani i za proputanje procesne radnje jer ako je stranka u

procesu propusti nemo!e je preduzeti naknadno 0kod tu!be istekom roka nastajeprekluzija, to jest nemogunost da se ona podnese.1 6a njih sud pazi po slu!benojdu!nosti. )rekluzivni rok se bazira na pravnom poslu.4asniva se na "akonu0 sudskojod!u#i i!i pravnom pos!u. 4%T%RE-OT" "asniva se isk!juivo na "akonu. $o je

jedno ogranicenje u vrenju prava, a nastupa protokom vremena, usled koga nastaje

gubljenje zahtevaO tu!be u materijalnom smislu, protekom se gubi naknadamaterijalne tete.


15/27

poinje od tog momenta kada sud donese reenje. $u!ba o injenju 0pozajmljennovac1 ima parcijalni rok obino J dana ako se neispune obaveze po reenju, tu!bi,npr. kod saobraajne nezgode podnoenje tu!be nakon prestanka leenja od tada teetok za tra!enje tete. Rokovi "astare se MOG PROD


16/27

ugovora i!i jednostranim pravnim pos!om i!i po si!i "akona.Iitno je za identititetprava da i posle izvrenih primjena objekat ostaje isti

PR%&'I PO-O&I$o je ili vie radnji izazvani od strane ili vie lica. )r.posao mora uvek sadr!ati

i"javu vo!jea da bi on bio valjan zahtevaju se i odreeni pravni uslovi0izjave / lica,prethodne dozvole i odobrenja isl.1.6astaje i prestaje voljom lica. 4askid jednostranogpr. posla vri se voljom onog lica koje ga je preduzelo i naz. *e OPO4I&(testament).adr2ajne grani#e=


17/27

izgovorenom ili nepisanom reju, ali i na neki nain da to stranka razumije, kaokonkludentnim radnjama 0klimanjem glavom ii rukovanjem kao znak postignutesaglasnosti 1, i E@ora biti usmerena na postiBanje pravnog egekta iz ega se mo!eizvui zakljuak da je izjavljena za tano odreen posao. Menta!na re"erva,:itna

je ona vo!ja koja je i"jav!jena.6e va!i unutranja rezerva koju stranka ini u sebi

dajui izjavu, da ono to je izjavila ne !eli. 2 tom sluaju pravni posao neva!i.'eposredna i!i posredna i"java%neposredna je ako su spoljne injenice ukojima se manifestuje volja lica + dole neposredno do lica I prema kome izjava lica+ treba da deluje. 'zjava je posredna ako nije data neposredno od izjavioca, ve preko lica0telegram, oglas, novine...1 I"riita vo!ja,treba da bude nedvosmis!ena i

jasna i da je razumije stranka kojoj je upuena. 'zriite su sve izjave volje koje su dateobjektivnim srestvima izra!avanja i iji je smisao jasam sam po sebi.Pre@utna i"javavo!je ii @utanje Emogua je u onim sluajevima gde zakon za izjavu ne predviaodreenu formu0ako poverilac pred du!nikom iscepa prizbanicu o dugu ili je vrati,manifestovao je volju da mu oprosti dug1.

TM%FE'*E GO&OR%)od tumaenjem podrazumevamo delatnost koja je usmerena na to da utvrdi smisao,znsenje izjavljene volje, naroito izra!enim reima. Filj%da se urvrdi smisa pr.

posla. Kod ugovora o poklonu sud staje na stranu poklonodavca0npr. fotmalni iadhezioni ugovori tumae se u korist one strane koja pristupa takvoj vrsti pravnog

posla1. *tranke se mogu dogovoriti i da nek / lice tumai njihov ugov.i ako gaprihvati onda je njegovo tumacenje vjerodostojno na sudu, ako odbije podnese setu!ba sudu i on onda vri to tumaenje.$umaenje prema 5%ug. se tumai onakokako glasi, ako je jasan odnos onda se ne treba tumaiti.0tumaci se .J dinuma zemljeoranice u zk. 'zvodu,a u stvarnom stanju .J, zoo mora nai zajedniku voljuugovaraa.1 Objektivno%*(5 ne sadr!i odredbe i tumaenju dok u +(5 u noveli nal. 8G predvia& )ri tumaenju ugovora ne treba se dr!ati doslovno smisla izraza vetreba ispitivati nameru stranaka i ugov. tako razumeti kako to odgovara vrenju

potenog prometa.)ri tumaenju spoljnih odredbi netreba se dr!ati doslovno znaenja upotrebljenihizraza, ve treba istrazivati zajedniku nameru ugovaraa i odredbu tako razumetikako to odgovara naelima obligacionog prava utvrenim zakonom"to jesubjektivniKobjektivni kriterijum. 5 sadr!i G l. tumaenju ugov. i oni seodnose na ug. privrednog prava i na sve ostale ug. (). 6ajva!nijia%odredba l. 88koji u sebi sadr!i generalni stav kako treba vriti tumaenje i to ug. se tumai onakokako glasi, ako je jasan smisao onoga to je u u ugov. onda nema potrebe za

tumaenjem.0paulusova maksima"kada su rei pisane ispravne i jasne ne mo!e sedokazivati da je volja njenog sastavljaa bila drugaija1.5 postavlja pravila o ugovaranju i to su& 5 l.CC" adJe"ioni ugovori,9otma!ni i!i tipski0nemo!e se uticati na sadr!aj1,2 slucaju kada je ugov.zakljucen

prema unapred odtampanom sadr!aju odredbe e se tumaiti u korist strane kojanije pripremala tekst ugovora. 6ejasne odredbe treba tumaiti u smislu kojim seostvaruje pravian odnos uzajamnih davanja. >esti su u privrednom pravu. + koddobroinih ugovora treba tuma. 2 smislu kojim se ostvaruje pravian odnos koji jemanje te!ak za du!nika TeretniJ8$ stranke su obave"ne "a odreene radnje0prodakuu,da pare1. 5 l.C"" Dopunjuju@e tumaenje,popunjavanje praznina u

pravnom poslu i to u okolnostima kada se konstatuje da se postojea pravila nemogu

primeniti0kada ugovorne strane neku taku u ugov. nisu regulisale 1.$akve prazninemogu popuniti sudovi u postupcima dispozitivnim normama uzimajui u obzir naelo


18/27

savesnosti i potenja, kao i okolnosti sluaja i cilj zakljuenja ugovora.


19/27

'%-OG,On na!a2e nekom ne/to, on obavezuje ali ne odla!e neko dejstvo zarazliku od odlo!nog uslova koji neobavezuje ali odla!e dejstvo.)ostoji kod dobroinih

pr. poslova, teretnih kod testamenta obavezuje na odreenu inidbu. Kod poklona sanalogom, nalog mo!e biti u interesu samog poklonoprimaoca ili u interesu / lica, takoako primalac neispuni nalog poklonodavac mo!e tu!bom zahtevati ispunjenje naloga

ili zbog neispunjenja naloga od strane poklonoprimaoca tra!iti raskid ugovora opoklonu. RO+%budui izvesni dogaaj od ijeg nastupanja zavisi dejstvo i nastanakpravnog posla. )oetak roka je prvi naredni dan od nastanka dogaaja. @ogu seraunati na god. @esece i to je tzv. Fivi!no raunjanje i na sate, minute%astronomsko raunanje 0kod hipoteke1.Kod pravnog posla sa raskidnim rokomdejestvo posla prestaje sa dolaskom zavrnog termina,a kod pr. posla sa odlo!nimrokom potpuno dejstvo pr. posla nastupa sa tanim terminom. )rekluzivni rok postojionda kada se jedna pravna radnja mo!e preduzeti samo u okviru datog roka, kodzastarelosti se ne gubi ali se ne mo!e ostvariti putem suda jer je zahtev zastario.5+*$2)6'$-%5astupnik je lice koje preduzima pravnu radnju u tue ima i zatui raun. )ravni odnos koji poinje izmeu zastupnika i zastupanog naz. *e

unutra/njim odnosom0 a odnos izmeu zastupanog i / lica%spo!jni odnos. Kodzastupnitva zastupnik zakljuuje pr.posao u granicama datog ovlatenja pa poslediceiz zakljuenog ugovora pogaaju neposredno zastupano lice. O&-%LE'*E 4%4%TOP. e ba"ira na "akonu0 statutu0 aktu kod nad!e2nog organa i na [email protected] svoje ovlatenje o zastupanju mo!e preneti na lice samo ako

je za to ovlaen. Kod prekoraenja zastupanja pr. posao neobavezuje zastupanog akoga nije naknadno odobrio. Direktno0direktno dolazi do pr. posledice za pravno lice1 iindirektno "astupanje.4+5(4+6'F:63: 5+*$2)6'K+ <


20/27

'E&%


21/27

posao u kome jedno lice preuzima jednu obavezu koja mora biti slobodna od svakepravne prinude, i prema moralnom shvatanju mo!e biti jedino doneta na osnovuslobodne odluke lica koje se obavezuje. 6emor. 3e pos.ako se njime ograniava lina i

privredna sloboda odreenog lica, tako da se du!nik potinjava poveriocu.4E-E'E+I PR. PO-O&I%ovi poslovi su regulisani u 5 u l. G i oni su

apsolutno nitavni. $o su pr. )osl. (de se neko lice koristei se neijim stanjem nu!deugovori za sebe ili drugog odreenu imovinsku korist.


22/27

na.sigurnosti u pl.prometu. *tranke bi bile pro!ete oseanjem nesigurnosti da bi senjihovi ug, mogli naknadno ponititi.

R-*I&I PR. PO-O&I,Ovi pos!ovi su najpre punova!ni,a kasnije se moguponititi u odreenom roku i utvrditi njihova nitavnost. 4ok je prekluzivan,

subjektivni rok je god. d dana saznanja za razlog ruljivosti, a objektivni /g. odzakljuenja pr. posla. *ubjektivni rok se uvek mora ostvariti u unutar apsosutnog rokai nemo!e se produ!iti izvan njega. *ud nepazi po sluzbenoj du!nosti na ove poslove.

6a nitavnost se mo!e pozivati samo ugovorna strana jer je ustanovljena u njenuzatitu. )o 5 ugovor je ruljiv kada ga je zakljucila ogranicenno poslovnosposobna strana,kada je pri njegovom zakljucenju bilo mana u pogledu voljestrana,kao i kada je to 5akonom o obligacijama i posebnim propisima drugaijeodredeno. 6ajva!niju grupu rzuljivih pravnih poslova cine svakako oni poslovi kodkojih postoje mane u izjavljenoj volji, a to su poslovi koji su zakljuceni u 5abludi091

pod prevarom09J1, pretnjom09C1 i prividni, fiktivni, simulvani0991ugovori to jeregulisano u 5. 4ulj.pr.pos.se ponitavaju od dana zakljuenja tj. 4etroaktivno,

nije bitno kada je proglaen ruljivim ve kada je zakljuen. 5+I?2


23/27

misli da !eli da je izda u zakup ili da na poklon.Kod ove vrste zablude i nema pravnogposla,jer postoji odsustvo saglasnosti,volja.Kada strane veruju da su saglasne,a ustvari medu njima postoji nesporazum o prirodi ugovora,ili osnovu,ili o predmetuobaveze,ugovor ne nastaje.Kod otvorenog nesporazuma stranke su svesne da se jonisu saglasile.6e postoji zabluda o prirodi pravnog posla kod falsa demonstratio.2

ovom slucaju stranke su svoju volju izrazile netacnim recima, izabrale su pogrenuoznaku za ugovor,ali su u stvarnosti saglasne. PRE&%R%""Kod prevare se radi ospecijalnom slucaju zablude i njene karakteristike su to se svijesno izaziva ili koristi.)rvu grupu ine mane volje koje su rezultat uticaja nekonkretnog ponaanja protivnestranke ili / lica0prevara, pretnja, prinuda1.grupu obuhvataju mane koje nisu

prouzrokovane etikim povredama strane ugovornice0zabluda1.509J1 razlikujedva slucaja prevare& kada je druga strana ugovornica dolaznu prevaru prouzrokovala, ikada je / lice prouzrokovalo prevaru,a je str. ugovornica svesno prevaru iskoristila.4ak. i sudska praksa ra"!ikujudve vrste prevarnih radnji&a1 cutanje o odredenimcinjenicama i nepru!anje odgovarajuce informacije; b1 namerno navodenje pogrenih

podataka kako bi se druga strana navela na zakljucenje ugovora. )revarena str.mo!e

zahtevati ponitenje ovako zaklj.ug.u prekluz.roku od g. koji tee od momentasaznanja0subj.rok1 ili /g.0objektivni r.1 ako se u tom roku ug. nenapadne on sekonvalidira i smatra kao da je od po.punova!no zakljuen.)revarena strana uvek ima

pravo za naknadu tete.PRET'*%"")retnja predstavlja nedostatak volje i sastoji se utome to je jedna strana ugovornica daje odredenu izjavu volje pod uticajem pretnji istraha koji je kod nje prouzrokovan.5a pretnju moraju biti ispunjeni odredeniuslovi&@ora se raditi o opravdanom strahu.$o znaci da lice kome je zapreceno uoptenije u stanju da spreci ono sto ga eka.@ora da bude sadanja,tj. da lice od njenemo!e da se odbrani i da ona mo!e izazvati strah i kod nepokolebljivog lica. )retnjamora biti protiv pravna. 'zmeu straha i odluke volje kod lica kome se preti mora

postojati uzrona veza. )onitenje ug. zaklj. )od pretnjom u roku od g.od saznanjaza pretnju odnosno od prestanka prinude i /g. od zaklj.05 D.1@o!e sekonvalidirati ako se stranka odrekne prava da ug. pobija zbog pretnje i smatra se da jeod po. Iio ponuva!no zaklj.PRI'D%"")ravni posao je zakljucen pod prinudomkada se u momentu zakljucenja pravnog posla primenjuje sila.6eko lice je poduticajem batina koje je dobio,dalo izjavu da pristaje na zakljucenje jednog ugovora.R-*I&I PR. PO-O&I = 9iktivni0 simu!arni0 menta!na re"erva#ija0 pr.pos!."ak!ju. u /a!i05, 7.na pozornici,1.AI+TI&'I%nema pravne volje da se netozakljui,prestava za druge 0kao doslo je do posla1, izmeu str.ugovornica pr.odnosnema nikakvo dejstvo,prividnost ug.mo!e se isticati prema / savesnom licu i nemoguse vreati njegovi interesi.0ako+ da Ia I da F, + nemo!e traziti povrat od F1. 0

menta!na re"erva#ija,"a "ak!j.posl. ova lica moraju imati odobrenje od svogzak.zastupnika ili da mu ih je zakon dozvolio.+ko je zaklj.pos.bez zakonskogzastupnika taj posao nije nitavan ve nepunova!an i mo!e se osna!iti naknadnom

punova!nou,odobrenje treba dati u roku od /C dana od ovog poziva05 J71.*to setie posledica neva!nostiimamo situac. 1 ug. nije izvren i 1 ug. jeste isvren. +ko strana nije savesna sud mo!e da donese odluku da se njegova prestacija oduzme ukorist optine,kao sankcija za nesavesno ponaanje.O:*E+TI GP%su ono na ta je upereno odreeno subjektivno pravo. To su=ovek injegova !inost0 prava0 stvari0 imovina0 industriska predu"e@a kao komp!eksi0!judske radnje ako se mogu iska"ati u nov#u. T&%RI su g!avni obj.GP, to jematerijalno dobro prirode potinjeno ljudskoj moi. 6a optim dobrima se nemo!e

stei pravo0vazduh, reke...1.*tvari koje mogu biti predmet imovinsko pravnih poslovasu stvari u prometu 0res #ommer#ium1.6ajveu kategoriju stvari van prometa


24/27

predstavljaju stvari u optoj upotrebi, tj. javna dobra.6a njima postoji svojinajavnopravnih korporacija,dr!ave i optine. stvari van prometa spadaju sudske irazne upravne zgrade,kasarne,vojna utvrdenja,naoru!anje.O.PODE-% T&%RI=sr.". proi"vodnju0 potro/ne 0one se troe i mogu se otuivati1, nepotro/ne0individua!no odreene0mogu se zameniti samo novcem, slika1, stv.odreene po

rodu 0krompir, za krompir1,pokretne0mogu se prenositi s mesta na mesto bezpovrede njihove sutine1 i nepokretne0 "birnestv.0par cipela1 I "bir stvari0 knj.ubibl.1)?


25/27


26/27


27/27

gradjansko pravo m

Documents