gradjansko procesno pravo - knjiga

Author: zeljko-novakovic

Post on 08-Apr-2018

892 views

Category:

Documents


106 download

Embed Size (px)

TRANSCRIPT

  • 8/7/2019 Gradjansko procesno pravo - knjiga

    1/340

    GRAANSKO PROCESNO PRAVO

    Novi Sad, april 2009.godine

    1

  • 8/7/2019 Gradjansko procesno pravo - knjiga

    2/340

    ISPITNA PITANJA IZ GRAANSKOG PROCESNOG PRAVA

    1) Zatita subjektivnih graanskih prava u gradjanskom sudskom postupku2) Samozatita3) Sadraj, predmet i struktura gradjanskog sudskog postupka4) Norme graanskog procesnog prava5) Graansko procesno i graansko pravo

    6) Izvori graanskog procesnog prava7) Parnica, pojam i obeleja8) Pravna priroda parnice9) Subjekti parnice10) Pravo na pravnu zatitu11) Procesne pretpostavke12) Pojam, organizacija i naela o radu sudova13) Pravna pomo14) Sudije i sudije porotnici15) Sastav suda16) Vrednost predmeta spora, pojam, znaaj i odreivanje

    17) Izuzee i iskljuenje sudija i sudija porotnika18) Organi i ustanove koji uestviju u parninom postupku19) Pojam i vrste nadlenosti20) Stvarna nadlenost21) Funkcionalna nadlenost22) Mesna nadlenost, pojam i vrste23) Prorogacija nadlenosti24) Atrakcija, delegacija i ordinacija nadlenosti25) Sukob nadlenosti26) Prejudicijelno pitanje27) Parnini i upravni postupak

    28) Parnini i krivini postupak29) Naelo dispozicije i oficijelnosti30) Raspravno i istrano naelo31) Naelo obostranog sasluanja stranaka32) Naelo usmenosti i pismenosti33) Naelo neposrednosti i posrednosti34) Naelo utvrdjivanja istine35) Naelo javnosti36) Naelo pouavanja neuke stranke37) Naelo savesnog korienja procesnih naela38) Naelo ekonominosti i efikasnosti reavanja sporova u razumnom roku

    39) Pojam, sticanje i sukcesija parnine stranke40) Stranaka, parnina i postulaciona sposobnost41) Stvarna i procesna legitimacija42) Zakonsko zastupanje stranaka43) Zastupanje pravnih lica44) Ugovorno zastupanje45) Pojam i vrste parninih radnji46) Parnine radnje suda47) Dostavljanje48) Vreme vrenja parninih radni-rokovi i roita

    2

  • 8/7/2019 Gradjansko procesno pravo - knjiga

    3/340

    49) Proputanje parninih radnji i povraaj u predjanje stanje50) Pojam, sadraj, osnov i odreenost tube51) Vrste tubi52) Kumulacija tubenih zahteva53) Pravna dejstva podnoenja tube sudu i tuenom54) Povlaenje i preinaenje tube55) Uputanje tuenog u parnicu i uputanje u raspravljanje

    56) Odbrana tuenog57) Prigovor kompenzacije58) Protivtuba59) Suparniarstvo, pojam i vrste60) Specijalne vrste suparniarstva61) Obavetavanje o parnici i imenovanje prethodnika62) Umea63) Trokovi parninog postupka64) Oslobaanje od plaanja trokova postupka65) Obezbeenje parninih trokova66) Postupak za reavanje spornog pravnog pitanja67) Pojam, predmet i teret dokazivanja68) Dokazni postupak i ocena rezultata dokazivanja69) Isprave kao dokazno sredstvo70) Uviaj kao dokazno sredstvo71) Svedoci72) Vetaci73) Sasluanje stranaka kao dokazno sredstvo74) Obezbeenje dokaza75) Pripremanje glavne rasprave76) Glavna rasprava77) Prekid i zastoj postupka78) Sudsko poravnanje79) Reavanje sporova medijacijom80) Presuda-pojam, donoenje, objavljivanje,forma,sadraj i dostavljanje81) Nedostaci, dopuna i ispravljanje presude82) Osuujua, utvrujua i preobraajna presuda83) Konana presuda i meupresuda84) Potpuna, delimina i dopunska presuda85) Presuda na osnovu priznanja, odricanja i zbog proputanja86) Reenje87) Pravosnanost presude, pojam, vrste i dejstva88) Granice pravosnanosti89) Pojam i podela pravnih lekova90) Pretpostavke za doputenost pravnih lekova91) alba protiv presude, pojam, obeleja, doputenost92) albeni razlozi93) Granice ispitivanja presude pobijane albom94) Postupak i odluke drugostepenog suda po albi protiv presude95) alba sa alternativnim predlogom za revizijsko odluivanje-direktna revizija96) Revizija protiv presude97) Revizija protiv reenja98) Zahtev za zatitu zakonitosti

    3

  • 8/7/2019 Gradjansko procesno pravo - knjiga

    4/340

    99) Ponavljanje postupka100) Odnos izmeu predloga za ponavljanje postupka i drugih vanrednih pravnih lekova101) Postupak u parnicama iz radnih odnosa i postupak u parnicama povodom kolektivnih ugovora.102) Postupak u parnicama zbog smetanja dravine103) Izdavanje platnog naloga104) Postupak u parnicama o sporovima male vrednosti105) Postupak u privrednim sporovima

    106) Osnovna obeleja branih i porodinih sporova107) Pojam i osnovna obeleja vanparninog postupka108) Subjekti vanparninog postupka109) Pokretanje i obustava vanparninog postupka110) Prethodno pitanje u vanparninom postupku111) Sudske odluke i redovni pravni lekovi u vanparninom postupku112) Pravosnanost i vanredni pravni lekovi u vanparninom postupku113) Postupak lienja i vraanja poslovne sposobnosti114) Postupak povodom zadravanja u zdravstvenoj organizacijikoja obavlja delatnost u oblasti

    neuropsihijatrije,115) Postupak proglaenja nestalog lica za umrlo i dokazivanje smrti116) Postupak produenja roditeljskog prava117) Postupak lienja i vraanja roditeljskog prava118) Postupak davanja dozvole za stupanje u brak119) Postupak ureenja upravljanja i korienja zajednike stvari120) Postupak deobe zajednikih stvari i imovine121) Postupak ureenja mea122) Postupak sastavljanja isprava123) Postupak potvrivanja sadrine isprave124) Postupak uvanja isprava125) Postupak ponitavanja isprave126) Sudski depozit127) Pojam i predmet izvrnog postupka128) Odnos izvrnog i parninog, steajnog i upravnog postupka129) Subjekti izvrnog postupka130) Naela izvrnog postupka131) Nadlenost za sprovoenje izvrnog postupka132) Pretpostavke za odreivanje izvrenja133) Odluke povodom predloga za izvrenje134) Sprovoenje, odlaganje i obustava izvrenja135) alba u izvrnom postupku136) Prigovor na reenje o izvrenju donetog na osnvovu verodostojne isprave137) Prigovor na reenje o izvrenju donetog u skraenom postupku138) Prigovor treeg lica i izluna tuba139) Protivizvrenje140) Sudski penali141) Izvrenje na pokretnim stvarima radi naplate novanog potraivanja142) Izvrenje na nepokretnosti radi namirenja novanog potraivanja143) Izvrenje na novanom potraivanju dunika radi naplate novanog potraivanja poverioca,144) Izvrenje potraivanja da se predaju pokretne stvari radi ostvarivanja nenovanog

    potraivanja,145) Ispranjenje i predaja nepokretnosti radi ostvarivanja nenovanog potraivanja146) Izvrenje obaveze na injenje, neinjenje ili trpljenje

    4

  • 8/7/2019 Gradjansko procesno pravo - knjiga

    5/340

    147) Izvrenje odluka iz oblasti porodinog prava-predaja i oduzimanje deteta148) Izvrenje radi vraanja zaposlenog na rad149) Izvrenje odluke o deobi stvari, upisivanje u javne knjige i izdejstvovanje

    izjave volje150) Posebna pravila izvrenja u trgovinskim i sa trgovinskim povezanim stvarima151) Skraeni izvrni postupak152) Zalono pravo na nepokretnim i pokretnim stvarima na osnovu sporazuma stranaka

    153) Prethodne mere154) Privremene mere

    Literatura:

    1. Zakon o parninom postupku (Sl.glasnik RS br.125/2004)2. Zakon o posredovanju medijaciji (Sl.glasnik RS br.18/2005)3. Zakon o vanparninom postupku (Sl.glasnik SRS br.25/82 i 48/88 i Sl.glasnik

    RSbr.46/95 i br.18/2005)4. Zakon o izvrnom postupku (Sl.glasnik RS br.125/2004)

    5. Udbenik Graanskog procesnog prava iz 2004.god

    Napomena:Proveriti aktuelnost propisa (Zakon o sudovima, tuiocima, advokaturi...), s obzirom da je donet novi Ustav 08.11.2006.g

    5

  • 8/7/2019 Gradjansko procesno pravo - knjiga

    6/340

    Tip dokumenta: PropisNaslov: ZAKON O SUDOVIMA ("Sl. glasnik RS", br. 46/91, 60/91 - ispr., 18/92 - ispr., 71/92,

    63/2001 - dr. zakon, 42/2002 - dr. zakon, 27/2003 - dr. zakon i 29/2004 - dr. zakon)Kljune rei: Sudovi, Sudije, Organizacija sudova, Nadlenost sudovaGlasilo: Slubeni glasnik RS, 29/2004 od 17.03.2004Vrsta propisa: ZakoniPropis na snazi: 08.08.1991 -

    Verzija na snazi: 18.03.2004 -Komentar urednika: Odredbe l. 12 do 20 ovog zakona prestaju da vae, odnosno da se primenjuju 1. januara

    2007. godine na osnovu Zakona o ureenju sudova ("Sl. glasnik RS", br. 63/2001, 42/2002,27/2003 i 29/2004).Zakonom o ureenju sudova ("Sl. glasnik RS", br. 63/2001, 42/2002, 27/2003 i 29/2004)predvieno je da odredbe l. 12 do 20. ovog zakona prestaju da vae, odnosno da seprimenjuju od 1. januara 2007. godine. Osnov za odlaganje poetka primene Zakona oureenju sudova jeste Ustavni zakon za sprovoenje Ustava Republike Srbije ("Sl. glasnikRS", br. 98/2006).

    Tip dokumenta: PropisNaslov: ZAKON O UREENJU SUDOVA ("Sl. glasnik RS", br. 63/2001, 42/2002, 27/2003,

    29/2004, 101/2005 i 46/2006)Kljune rei: Sudovi, Organizacija sudova, Nadlenost sudova, Unutranje ureenje suda, Pravosudna

    uprava, Prekrajni sudovi, Vii prekrajni sudRubrika: IV-1 - Pravosue i sudski postupci / PravosueGlasilo: Slubeni glasnik RS, 46/2006 od 02.06.2006Vrsta propisa: ZakoniPropis na snazi: 01.01.2002 -Verzija na snazi: 10.06.2006 -Ukaz: Na osnovu lana 83. taka 3. Ustava Republike Srbije, donosim

    UKAZO PROGLAENJU ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA OUREENJU SUDOVAProglaava se Zakon o izmenama i dopunama Zakona o ureenju sudova, koji je donelaNarodna skuptina Republike Srbije, na etvrtoj sednici Prvog redovnog zasedanjaNarodne skuptine Republike Srbije u 2006. godini, 25. maja 2006. godine.

    PR broj 28U Beogradu, 30. maja 2006. godine

    PredsednikRepublike,Boris Tadi, s.r.

    Donosilac: Narodna skuptina Republike SrbijeKomentar urednika: Primena ovog zakona bila je predviena od 1. januara 2007. godine. Osnov za odlaganje

    poetka njegove primene jeste Ustavni zakon za sprovoenje Ustava Republike Srbije("Sl. glasnik RS", br. 98/2006).

    Tip dokumenta: PropisNaslov: ZAKON O JAVNOM TUILATVU ("Sl. glasnik RS",

    br. 63/2001, 42/2002, 39/2003, 44/2004, 61/2005, 46/2006- dr. zakon i 106/2006 - odluka USRS)

    Kljune rei: Javno tuilatvo, Tuilac, Javni tuilac, Visoki savetpravosua, Osnovna plata

    Rubrika: IV-1 - Pravosue i sudski postupci / PravosueGlasilo: Slubeni glasnik RS, 106/2006 od 24.11.2006Vrsta propisa: Zakoni

    6

  • 8/7/2019 Gradjansko procesno pravo - knjiga

    7/340

    Propis na snazi: 01.01.2002 -Verzija na snazi: 24.11.2006 -Preambula:Donosilac: Narodna skuptina Republike Srbije

    Naslov: ZAKON O ADVOKATURI ("Sl. list SRJ", br. 24/98, 26/98 - ispr., 69/2000 - odluka

    SUS, 11/2002 i 72/2002 - odluka SUS i "Sl. list SCG", br. 1/2003 - Ustavna povelja)Kljune rei: Advokatura, Pruanje pravne pomoi, Advokat, Dostojnost poverenja, Odbijanje pravne

    pomoiRubrika: IV-1 - Pravosue i sudski postupci / PravosueGlasilo: Slubeni list SCG, 1/2003 od 04.02.2003Vrsta propisa: ZakoniPropis na snazi: 14.07.1998 -Verzija na snazi: 04.02.2003 -

    Tip dokumenta: PropisNaslov: ZAKON O JAVNOM PRAVOBRANILATVU ("Sl. glasnik RS", br. 43/91)Kljune rei: Javno pravobranilatvo, Republiki javni pravobranilacRubrika: IV-1 - Pravosue i sudski postupci / PravosueNivo dokumenta: Republike SrbijeGlasilo: Slubeni glasnik RS, 43/1991 od 20.07.1991Vrsta propisa: ZakoniPropis na snazi: 28.07.1991 -Verzija na snazi: 28.07.1991 -

    1. ZATITA SUBJEKTIVNIH GRAANSKIH PRAVA U GRAANSKOM SUDSKOMPOSTUPKU

    Pravo kao drutvena pojava ureena zakonom sadri skup pravilaponaanja u okviru kojih se ostvarujezatita subjektivnih prava pojedinaca, koja oni izvode za sebe iz objektivnog prava.Tu zatitu prua drava, po potrebi i aktima realne prinude, ako drugi instrumenti nisu dovoljni daobezbede ostvarivanje tog prava.

    7

  • 8/7/2019 Gradjansko procesno pravo - knjiga

    8/340

    Put sprovoenja pravne zatite je metod, odnosno postupak u kojem se utvruje pravo na zatitu i izriedosuda odreene pravne zatite.To svakako ne moe biti jedan uniforman postupak isti u svim situacijama u kojem treba obezbeditizatitu prava.

    Vie je razloga koji ne dozvoljavaju ni isti put ni isti sadraj pravne zatite. To su:

    nejednaka priroda, sadrina i dr. svojstva pojedinih subjektivnih prava; funkcionalnost prava; organizacija institucija koje vode postupak pravne zatite i optimalne granice delovanja prava.

    Takoe je nerealno oekivati da se za svako pojedinano subjektivno pravo uspostavi svojstven put pravnezatite.To ne bi bilo u skladu sa:

    - organizacijom drutva;- interesima nacionalne ekonomije;- zahtevima pravne sigurnosti;

    - i uopte sposobnostima i moi odreenog drutva da odgovori zadacima koji se trae u pruanjupravne zatite,Pratei evoluciju ostvarivanja pravne zatite zapaa se prisustvo specijalizacije u postupanju i u samommetodu ostvarivanja pravne zatite, ne samo:

    - prema vrstama subjektivnih prava, ve i- vrstama organa pred kojima se ona sprovodi.

    Specijalizacija u postupanju dovela je do formiranja vie postupaka:1) graanski postupak;2) krivini postupak;3) upravni postupak.

    U daljem razvoju su se iz ovih i uz ove postupke uspostavili drugi ui i specijalizovaniji postupci:

    1) steajni postupak;2) zemljinoknjini postupak;3) prekrajni postupak;4) postupak u upravnom sporu i dr.

    To ipak ne znai da se u svakom od ovih postupaka ostvaruje zatita samo onih subjektivnih prava, koja ponazivu odgovaraju oznaci jednog od ovih postupaka.U osnovi je to tano gledajui predmet postupka odreen subjektivnim pravima koja se preteno tu tite,njegovu pravnu konstrukciju, sadraj pravne zatite i dr. vanije odluke.

    Meutim, nekad se ista subjektivna prava tite i u drugim postupcima i metodama koji su specifini tom

    postupku.Subjektivna graanska prava su grupacija prava za koju je veoma rano formulisan i izgraen svojevrstanmetod zatite graanski sudski postupak.

    U graanskom sudskom postupku se ostvaruju prava iz: radnog prava; porodinog prava; privrednog prava; saobraajnog prava,

    8

  • 8/7/2019 Gradjansko procesno pravo - knjiga

    9/340

    i drugih prava koja su ranije bila u sklopu graanskog prava.

    Subjektivno graansko pravo bez obzira da li se ostvaruje kao pravna vlast, pravna mo ili pravomzatien interes, pretposatvlja u svom sadraju postojanje jednog ili vie ovlaenja i uz to zahtev da seputem dravne vlasti ovlaenje ostvari.

    Ta ovlaenja titulara subjektivnog prava koje je izraeno kao pravni odnos i obaveze drugih subjekata

    da postupaju po pravilima tog pravnog odnosa ine sferu pravnog poretka.Svest da je odreeno ponaanje pravom odreeno i obezbeeno sankcijom preventivno utie na odreenaponaanja, tako da se ona nekad ostvaruju i bez intervencije prava.

    Tek kada doe do povrede ili ugroavanja subjektivnog prava, otvara se pitanje pravne zatite.Subjektivno pravo je povreeno:

    kad obveznik propusti da izvri odreenu radnju koju je duan da uini (dunost injenja);

    kad izvri radnju od koje je trebalo da se uzdri (dunost uzdranja) (bilo da je to dozvoljena

    radnja za koju je pravnim poslom odreeno da se ne vri, niti da spada u zabranjene deliktneradnje);

    kad sprei vrenje radnje u svojoj pravnoj zoni, to je inae trebao da trpi (dunost trpljenja)(pravna zatita je ovde u pravilu represivna usmerena na spreavanje protivpravnih postupaka iotklanjanje nedozvoljenih posledica).

    Ugroavanje subjektivnog prava postoji kad pravo nije neposredno povreeno, ali je prisutna izvesnaopasnost ili verovatnoa da do toga moe doi.(Npr: osporavanja postojanja jednog prava ili se tvrdi da to pravo ima drugu sadrinu ili se uznemiravatitular prava u njegovom vrenju)

    Povodom ugroavanja subjektivnih prava zatita je redovno preventivna da bi se predupredila povredaprava.Prava pojedinaca postoje da se vre i da se ostvaruju.Pitanje pravne zatite se ne postavlja sve dok se postupa po pravu i dok se pravni poredak ostvaruje saglasnopravu. Kad je to subjektivno pravo povreeno ili ugroeno, titular prava je ovlaen da trai pravnu zatitu putem dravnih institucija, a nekad i pred ustanovama koje sami subjekti formiraju arbitraama.

    P.S.Najznaajnija crta graanskih subjektivnih prava je da se preputa dispoziciji titulara prava dazatitu trai ili da to ne uini.

    U odreenim situacijama put pravne zatite je otvoren i kada nema subjektivnog prava (pa nema njegovepovrede niti ugroavanja), a to su sluajevi:

    kod kojih je neophodno da postoji pravom priznata pretenzija na uspostavljanje subjektivnog prava;ili

    ostvarivanje drugih interesa u sferi pravanpr:

    - zahtev da se odredi pravo prolaza;- traenje da se utvrdi da neko nije titular odreenog subjektivnog prava;

    9

  • 8/7/2019 Gradjansko procesno pravo - knjiga

    10/340

    - sporazumno traenje da se ukine odreeni pravni odnos, ako je za to potrebna odluka suda.

    2. SAMOZATITA

    Samozatita, iako relikt ranije epohe, kada se zatita prava ostvarivala aktima pojedinaca ili grupa, ponjihovoj proceni i sa efektima koji su odgovarali njihovoj snazi, prisutna je i danas.

    Vrenje prava bilo bi neostvarivo, ako se prava ne bi smela tititi putem samozatite. Titular prava svakakotreba da preduzme akte da obezbedi ostvarivanje svojih prava ili da otkloni opasnost koja ugroava njegovaprava.Takva zatita je neophodna i u savremenim sistemima, pa je samozatita i danas dozvoljeni akt zatite uzonu koju prua drava.Nedostatak prava kao drutvene institucije i nemo da se uvek pravovremeno deluje na eliminaciji povrede iugroavanja prava, ak ni putem operativnih dravnih organa, opravdava sopstvenu zatitu prava.

    U odnosu na ranija vremena, samozatita se danas ureuje pravom i sada nastupa kao dopunskikoordinirajui instrument u sistemu pravne zatite.Neki pravni sistemi,na jedan uopten nain, ureujusamozatitu ovlaenje da se ona upotrebi i oblike u kojim se moe preduzeti.Mahom se institucionalizuju samo neki do sada afirmisani oblici samozatite, dok se ostali u nekim pravnimsistemima tek sporadino odreuju ili se samo promoviu u sklopu drugih pravnih instituta.Tu spada i na pravni sistem.Samozatita je najizraenija u oblicima:

    nune odbrane; stanja (krajnje) nude i samopomoi.

    Samozatita u nunoj odbrani ureena je krivinim zakonodavstvom. Propisano je : da nije krivinodelo povreda tueg dobra (prava) izvrena u zatiti sopstvenog dobra.Naravno, prema licu koje vri protivpravni napad, ili se ponaa tako da je nesumnjivo da napad neposredno

    predstoji, a uz to da je takva zatita bila neophodna.Isto tako nije krivino delo povreda tueg dobra izvrena u krajnjoj nudi, u situacijama:

    - kad je to neophodno da se od sebe ili svog dobra otkloni neskrivljena opasnost, i- uz uslov da povreda tueg dobra ne bude vea od one koja bi nastupila ostvarenjem opasnosti.

    Tome, u osnovi jednaka i neto pozitivnije izraena pravila za graanskopravne odnose, sadrana su uzakonodavstvu o obligacionim odnosima i strarnopravnim odnosima (l.161.ZOO i l.76.Z o stv.pravu).

    Samopomo uspostavljanje svog prava sopstenim aktima u pravilu je zabranjeno i kaznenimzakonodavstvom - kvalifikovana kao krivino delo: samovlaa..Izuzetno, u pojedinim zakonskim

    tekstovima, je to u nekim situacijama dozvoljeno :- bilo kao restitucija;- bilo kao prevencija

    (npr: - pravila l.122. ZOO o prigovoru neizvrenog ugovora;- pravila l.286 ZOO o retenciji.

    3. SADRAJ, PREDMET I STRUKTURA GRAANSKOG SUDSKOG POSTUPKA

    DEFINICIJA:

    10

  • 8/7/2019 Gradjansko procesno pravo - knjiga

    11/340

    Graansko procesno pravo je posebna grana pravnog sistema, koja ureuje graanski sudski postupak,odnosno aktivnosti i radnje uesnika u ovom postupku.Graanski sudski postupakje put zatite graanskih subjektivnih prava pred sudskim ustanovama.Po pitanju pravne forme graanski sudski postupak je uniforman i pored promena i varijacija u sadraju inainu ostvarivanja pravne zatite.On je takoe i trajan jer je uspostavljeni put zatite prisutan u dugom vremenu.Forma ostvarivanja pravne zatite prilagoena je grupacijama subjektivnih prava koja se tite i organima pred

    kojim se pravna zatita sprovodi.SADRAJ:Graanski sudski postupakse vodi pred sudom sa strankama i drugim uesnicima, po utvrenim naelima ipravilima sa ciljem da se postigne odreeni rezultat pravna zatita.To je osnovni put zatite graanskih subjektivnih prava, koja se ostvaruju aktivnostima suda, stranaka idrugih uesnika u postupku, usmerenim na utvrivanje:

    1) da li postoji pravo na traenje pravne zatite;2) da li postoji povreda ili ugroavanje subjektivnog prava (da li je traenje osnovano); i3) dosuuje se pravna zatita odreenog sadraja.

    Sud, stranke i drugi uesnici u postupku preduzimaju u odreenoj formi postupanja niz meusobnopovezanih radnji, koje se preduzimaju po ovlaenju, saglasno pravu, radi postizanja postavljenog cilja dosude pravne zatite.Za preduzimanje ovih procesnih radnji unapred je odreen: nain, redosled, pa i sadraj ponaanja svihuesnika u postupku.Ne moe se dozvoliti da u vrenju ovih radnji sud i stranke ili drugi uesnici postupka, postupaju po svomopredeljenju.Pokretanjem graanskog sudskog postupka dolazi se samo do hipoteze o povredi ili ugroavanjusubjektivnog prava i o potrebi da se dosudi pravna zatita.Tek posle toga predstoji put utvrivanja:

    - da li postoji pravo na zatitu,- da li je pravo povreeno ili ugroeno; i- da li je sankcija koja se trai pravu odgovarajua.

    To neminovno podrazumeva: intelektualno ispitivanje, istraivanje, procenu, zakljuivanje i saznanje.Put ostvarivanja pravne zatite nije samo stvar pojedinca ije je pravo povreeno ili ugroeno, vepredstavlja iri interes drutva izraen u pravnoj politici.

    PREDMET ZATITE

    Put zatite koji se sprovodi u graanskom sudskom postupku prvenstveno je usmeren zatiti graanskihsubjektivnih prava, koja ine sadraj graanskopravnih odnosa.Promene i u strukturi pravnog sistema i diferenciranje, osamostaljivanje i uspostavljanje novih granapravnog sistema (mahom sprovedene u 19. veku) - veoma mnogo su dodirivale oblast graanskog prava.Dovele su do suenja ove pravne discipline svodei je na opta pravila: stvarno, obligaciono i naslednopravo.Treba spomenuti i porodino pravo, radno, trgovako, saobraajno, autorsko pravo i pravo industrijskesvojine.I pored osamostaljivanja ovih pravnih disciplina, pravna zatita iz njih izvedenih subjektivnih prava i dalje seostvaruje u graanskom sudskom postupku, uz odreene specijalizacije postupka.

    11

  • 8/7/2019 Gradjansko procesno pravo - knjiga

    12/340

    Predmet graanskog postupka su i neka sasvim nova prava, koja nemaju zajedniku vezu sa graanskimpravom (npr: pravo informatike).

    Iako je graanski sudski postupak usmeren zatiti povreenih i ugroenih graanskih prava i drugihsubjektivnih prava, u graanskom postupku se ostvaruje zatita i kada nema povrede ili ugroavanjaprava.To je odreeno

    povodom nekih pravnih stanja; pravnih pretenzija i interesa i u drugim situacijama kad je ovaj put pravne zatite pogodan i kad je to posebno propisano.

    (ovde spadaju naroito: sporazumni razvod braka i promene u drugim pravnim odnosima, ako je za topotrebna sudska odluka, kao to su:

    - odreene promene u linom statusu i- drugim pravnim stanjima i- neka sredstva obezbeenja.

    STRUKTURA

    Ve u ranom vremenu razvoja graanskog sudskog postupka, sprovedena je specijalizacija u metodamapravne zatite, prema predmetu postupka.Graanski sudski postupak razdvojio se na:

    1) parnini postupak i2) na postupke koji to nisu neparnini sudski postupci (ovi postupci se redovno oznaavaju kao

    vanparnini postupci u irem smislu)

    Tu su najznaajniji:- zemljinoknjini postupak;- steajni postupak;

    - izvrni postupak;- postupak obezbeenja;- vanparnini postupak ( u uem smislu).

    Neki od ovih postupaka vremenom su se izdvojili i postali samostalne procesne discipline, tako da vie nisu usastavu graanskog sudskog postupka. To su prvenstveno: zemljinoknjini i steajni postupak.

    U strukturi graanskog postupka su: parnini, vanparnini i, izvrni postupak.

    I Parnini postupak

    Parnini postupakje najvaniji put pravne zatite i najvie razvijena procesna institucija u zatiti graanskihsubjektivnih prava.l.1 ZPP predvidja parnini postupak kao osnovni i redovan put pravne zatite i reavanja gradjanskopravnihodnosa, osim kada je posebnim zakonom predvidjena druga vrsta postupka.Utvrdjeno je da stranke imaju pravo na zakonitu, jednaku i pravinu zatitu svojih prava.Naela su preuzeta iz Ustava i odredbe l.6 Evropske konvencije o zatiti ljudskih prava i osnovnih sloboda.

    12

  • 8/7/2019 Gradjansko procesno pravo - knjiga

    13/340

    Doslednom primenom ovako postavljenih naela lake e se regulisati prava stranke i efikasnije ostvaritipravda.Pokree se tek po predlogu stranke kada postoji spor o povredi ili ugroavanju subjektivnog prava.To je iskljuivo dvostranaki postupak u kome:Sud u kontradiktornom i usmenom postupku odreenim metodama saznavanja utvruje istinu i odluujepresudom.Postupak je dvostepen uz obezbeenje potrebnog broja vanrednih pravnih lekova.

    Ovde postoji specijalizacija za neke ue grupe pravnih stvari i sprovedena je uvoenjem posebnih postupaka.NEDOSTACI:Postupak je veoma skup, nije dovoljno brz i pokree se tek po traenju odreenog subjekta. Ovi nednostaci seotklanjaju uvoenjem vanparninih postupaka.

    II Vanparnini postupak

    Vanparnini postupakje metod zatite subjektivnih prava. Sprovodi se povodom zatite subjektivnih prava,pravnih interesa ili drugih pravnih stanja u situacijama u kojima je u manjoj meri izraena konfrontacijaizmeu subjekata ili je spor oslabljen ueem vie subjekata. To su najee takve situacije u kojima uoptenema spora ili povodom kojih se trai operativnije postupanje suda.(npr: Lienje poslovne sposobnosti, oduzimanje roditeljskog prava, podela zajednike imovine, ponitajisprave i sl.)Ovaj postupak obezbeuje efikasniju i dobru pravnu zatitu. U ovom postupku sud je ovlaen da poslubenoj dunosti pokrene postupak i da prikupi potrebnu procesnu grau.P.S.Ovde je sprovedena specijalizacija, tako da su za mnogo ue grupe pravnih stvari formulisani posebnivanparnini postupci,

    III Izvrni postupak

    Izvrni postupakje zavrni akt u ostavrivanju pravne zatite, mada nije uvek potreban i neophodan(izvravaju se samo kondemnatorne osuujue odluke).Posle donoenja sudske odluke kojom je nareeno da se neto izvri obvezanom licu predstoji da to voljnouini ili e se na to prinuditi.Ukoliko obvezano lice ne izvri postavljenu obavezu, sud vodi postupak izvrenja, po slubenoj dunosti ilipo predlogu, ako je tako propisano.Obvezno lice se poziva ili se aktima realne prinude prisiljava da izvri svoju dunost (npr: prodaju se stvariradi namirenja dosuenog novanog potraivanja, oduzima se stvar koja treba da se preda, izriu se inaplauju novane kazne i sl.)

    Osetljive situacije pri izvrenju sudskih odluka trae da ovaj postupak bude precizno normiran i da seunapred tano znaju prava i dunosti uesnika.

    Zato se izvrni postupak izdvaja iz vanparninih postupaka i nastupa kao samostalna procedura u sastavugraanskog sudskog postupka.

    Izvrnoj proceduri se, u funkcionalnom smislu dodaje jedan samostalan poseban postupak, a to je :postupak obezbeenja tu se procesne radnje vre u cilju da se obezbedi isvrenje pretpostavljene ili veutvrene obaveze (npr: odreivanje zalonog prava, zabrana raspolaganja, oduzimanje i uvanje stvari i sl.)

    4. NORME GRAANSKOG PROCESNOG PRAVAO graanskom procesnom pravu

    13

  • 8/7/2019 Gradjansko procesno pravo - knjiga

    14/340

    Graansko procesno pravo je skup pravila kojima se ureuje put i proces pravne zatite subjektivnihgraanskih prava i poloaj i postupanje subjekata u postupku.To su pravila kojim se ureuje graanski sudski postupak(parnini, vanparnini, izvrni).Zadatak pravne normative graanskog procesnog prava je da u ostvarivanju organizovane pravne zatiteu graanskom sudskom postupku - unapred uredi poloaj i postupanja, radnje i meusobne odnose suda,stranaka i svih drugih uesnika u postupku.

    Graansko procesno pravo kao funkcionalno pravo je pravo kojim se ureuje poloaj i postupanje subjekatau postupku, a ne njihova organizacija i status.Graansko procesno pravo se nekad oznaavaformalnim pravom u odnosu na materijalno(supstancijalno) graansko pravo, kojim se ureuju pretpostavke za uspostavljanje, odvijanje i prestanakgraanskopravnih odnosa.Graansko procesno pravo utvruje pretpostavke za uspostavljanje odvijanja i prestanak pravnih procesnihodnosa.Postupak se odvija kontinuelnim preduzimanjem niza procesnih radnji i zato postoji potreba za dobromtehnikom postupka, koja e omoguiti jednak poloaj subjekata, pravnu sigurnost i disciplinu.Osnovni cilj graanskog procesnog prava je u formulisanju institucija graanskog sudskog postupka izatita povreenih i ugroenih subjektivnih prava, a samim tim i zatita pravnog poretka.

    Cilj graanskog procesnog prava ostvaruje se:1) represivnim i2) preventivnim aktima

    na represiju se u pravilu ide kada je subjekrivno pravo ve povreeno, pa treba spreiti dalje povredei odstraniti nastale protivpravne posledice.

    Preventivna zatita se dozvoljava onda kada je subjektivno pravo u jednom intezivnijem stepenuugroeno. Ovim aktima se deluje na spreavanju verovatno dolazee povrede prava ili naobezbeivanju uslova da se u sluaju nastupanja povrede efikasno odredi represivna zatita.

    Norme graanskog procesnog prava

    a) priroda normi graanskog procesnog prava

    Po liberalistikim pogledima prethodnog veka drava i sudske institucije trebaju da obezbede nesmetan toki razvoj sudskog postupka,u skladu sa procesnim pravilima, a samo kretanje postupka mahom je stvarinicijative i dosta irokih dispozicija subjekata.Sud se stavlja u poloaj posmatraa sukoba izmeu stranaka, snabdeven ovlaenjima da kontrolie da sesukob odvija po odreenim pravilima i da po dovretku postupka saopti, ko je u tome pobednik.

    Pod uplivom novih ideja, a najvie shvatanja o socijalnoj funkciji prava, trai se intezivnija intervencijadrave u ureivanju drutvenih odnosa, tako da put pravne zatite vie nije stvar pojedinca pa ni onda kadase trai zatita takvih prava (privatnih, graanskih)VE:Sudska organizacija i sudske institucije treba da omogue da put pravne zatite treba da bude svakompristupaan, pravno siguran, tako da u postupku ima realne izglede da postigne pravnu zatitu koja mupripada.Zato je potrebno da sud u postupku raspolae adekvatnim procesnim instrumentima i da ima ira (oficijelna)ovlaenja da intervenie.

    14

  • 8/7/2019 Gradjansko procesno pravo - knjiga

    15/340

    b) priroda normi

    Pristajui da bude privatna stvar i ulazei u krug javnopravnih ustanova, graanski sudski postupak ureujese prinudnim pravom ius cogens.Mali broj pravila je dispozitivne prirode, tako to uvode dopunsku normu koja se primenjuje ako voljomstranaka nije neto drugo odreeno.Uglavnom su to kogentne norme koje utvruju vrsta pravila o pokretanju, voenju, razvoju i dovretku

    postupka, kojima se garantuje pravna sgurnost pojedinaca.c) subjekti

    Svako, pa i sam sud, ima da uvaava unapred odreeni put ostvarivanja pravne zatite, postavljen tako daakteri postupka budu u jednakom poloaju i da im bude obezbeeno ostvarivanje procesnih ovlaenja ucilju postizanja pravne zatite.I pored toga to su norme graanskog procesnog prava kogentne, subjekti redovno pred sobom imajudosta opcija u izboru procesnih sredstava i odreivanju toka postupka koji vie odgovaraju njihovimopredelenjima na putu ostvarivanja pravne zatite. Oni su samo ogranieni tako da treba da preduzmuodreenu procesnu radnju: na nain u sadraju i vremenu kako je to odreeno.Meutim, ni jedna stranka nije duna da vri procesne radnje i ne mora prisustvovali izvoenju procesnihradnji druge stranke. Moe se braniti utanjem, negiranjem, prigovarati nadlenosti, predloiti dokaze isl.I pored zabrane da sami subjekti utvruju pravila procedure i odrede put pravne zatite, dozvoljava se da uodreenim zonama sudsku funkciju vre izbrani sudovi (arbitrae) i ovlauju subjekte da tu skoro u svemuutvrde pravila postupka. (ovde se ne radi o situacijama kada se subjekti opredele za neki poseban put zatite,prihvatajui tu propisana pravila procedure postupak smetanja dravine, postupak u sporovima malevrednosti, postupak ureenja mea).Sud je duan da se povinuje pravilima postupka, kao i drugi subjekti, ali ima vie opcija u preduzimanjuradnji, a moe da neku procesnu radnju uopte ne preduzme. U opredelenju svojih procesnih akata povodi seinteresima celishodnosti, ali uvek u skladu sa pravom.

    d) vaenje normi graanskog procesnog prava

    1) teritorijalno vaenje

    Teritorijalni princip domaih zakona na domaoj teritoriji proizilazi iz principa dravnog suvereniteta.Stoga se ne dozvoljava da se organizacija sudova i sudski postupci u jednoj dravi ureuju po pravu stranedrave.Pravilo:lex fori ovde ima znaenje da sud postupa po procesnim zakonima drave iji je organ i nateritoriji te drave.

    IZUZETNO: - kod pruanja:- meunarodne pravne pomoi mogu se segmentarno uvaiti neki zahtevi stranog procesnog prava pod

    uslovom da to nije suprotno naem javnom poretku (npr: sasluanje stranke u postupku u prisustvudva svedoka).

    2) Vaenje u pogledu subjekata

    Pravilo lex foriodnosi se i na subjekte koji su povinovani naem sudstvu, bez obzira na njihovodravljanstvo ili pripadnost i nezavisno od toga da li se u ureivanju odnosa primenjuje domae ili (strano)materijalno pravo.

    15

  • 8/7/2019 Gradjansko procesno pravo - knjiga

    16/340

    Od toga postoje izuzeci prvenstveno oni koji se tiu: sudskog imuniteta; eksteritorijalnost ambasade; stranog ratnog broda ili vazduhoplova.

    Pravilima meunarodnog prava ureeno je pitanje imuniteta:- efova stranih drava;

    - stranih diplomatskih predstavnika u povremenoj misiji;- stalnih stranih diplomatskih i konzularnih predstavnika;- meunarodnih organizacija i njihovih funkcionera

    IPAK:U pogledu imuniteta u odnosu na linost ovi subjekti mogu da prihvate jurisdikciju naeg suda i da setako povinuju naem procesnom pravu.

    P.S.to se tie samih drava, smatra se da one mogu nastupiti kao procesni subjekti, povodom graanskih idrugih imovinskih prava , uz primenu procesnog pravila po pravilu lex fori.

    3) Vremensko vaenje graanskog procesnog prava

    Sudski postupakobino traje dui vremenski period i izraen je promenama u pravu.Svaka promena procesnih pravila povlai pitanje momenta od kojeg ona stupaju na pravnu snagu i dali vae za ve do tada ostvarene procesne situacije.Procesni zakoni vae od momenta njihovog stupanja na pravnu snagu i primenjuju se na sve buduesluajeve, a procesne radnje preduzete po starom zakonu ostaju na snazi.U suprotnom, to bi se kosilo sa pravilom o steenim pravima i praktino vodilo retroaktivnom dejstvu pravnenorme.Takve pravne situacije u kojima je jedan postupak zapoet i u toku po starom zakonu, a nije zavren

    stupanjem novog zakona na pravnu snagu ureuje novi zakon u uvodnim ili zavrnim odredbama.U tim sluajevima postoje ve standardna reenja:

    da se zapoeti postupakdovri po ranijim pravilima; pravni lekovi iz ranijih propisa mogu se uloiti, iako ih novi zakon ne poznaje; procesni rokovi za ulaganje pravnih lekova ostaju u vanosti, iako su dui od novopropisanih; promene u organizaciji suda vode nastavku postupka pred drugim sudovima i u pravilu, po proceduri

    po kojoj postupaju ti sudovi.

    5. GRAANSKO PROCESNO PRAVO I GRAANSKO PRAVO

    S obzirom da je cilj graanskog procesnog prava zatita graanskih subjektivnih prava, izvesno je dapostoji vrsta veza izmeu ovih delova pravnog sistema.Ve davno su naputena gledita da je sudski postupak u graanskim stvarima samo jedan pravni posaoizmeu subjekata povinovan normativi graanskog prava.Ona su negirala postojanje graanskog procesnog prava ili moda njegovu samostalnost, pa se nije nipostavljalo pitanje veze izmeu ovih disciplina.

    16

  • 8/7/2019 Gradjansko procesno pravo - knjiga

    17/340

    Pitanje povezanosti graanskog procesnog prava i graanskog prava inteziviralo se u drugoj polovini 19.veka kada je dolo do izdvajanja i osamostaljivanja graanskog procesnog prava.Graansko procesno pravo ureuje metode zatite graanskih subjektivnih prava, eliminaciju povrede iliugroavanja i uspostavljanje pravnosti u sferi tih prava. Pravnost mora biti u skladu sa sistemom graanskogprava, naelima i sadrajem tog prava.Ako obavezno lice ne uspostavi poredak graanskih prava, to se postie u graanskom sudskompostupku.Izreena sankcija kao izraz odreene zatite u poretku graanskih prava, ima da odgovori prirodi i

    sankciji ovih prava.Pravna konstrukcija postupka, procesna sredstva i uopte ureivanje prava da se trai pravna zatita, nainutvrivanja subjektivnih prava, ustanovljene da je pravo povreeno ili ugroeno i izricanje odgovarajuesankcije - treba da budu adekvatan odraz prirode i sadrine prava koje se titi, odnosno graanskog prava.Zato se moe govoriti o instrumentalnom karakteru graanskog procesnog prava, pa i svih drugihprocesnih prava.Pravila graanskog procesnog prava - ureuju pretpostavke uspostavljanja i razvoja odnosa, koji nastajupovodom sudskog ostvarivanja zatite graanskih subjektivnih prava, isto kao tograansko pravo kao materijalno (supstancijalno) pravo ureuje pretpostavke za uspostavljanje, odvijanjei prestanak graanskopravnih odnosa. Ovo pravo normira odreeni krug odnosa u njihovom materijalnomsadraju.Svako od ovih prava intervenie u odreenoj oblasti odnosa, ureujui ih sebi svojstvenim metodama iuspostavljenim ustanovama, radi postizanja cilja koji pred tim pravom stoji.Samostalna po predmetu normiranja i kao izgraene pravne ustanove, ova dva prava koordinirano deluju naostvarivanju opteg cilja prava.Graansko pravo i graansko procesno pravo imaju jedan opti cilj.To je:ureenje odnosa u drutvu i njihovo odravanje.Postojanje graanskopravnog odnosa je osnov da se ostvaruje zatita u graanskom sudskom postupku.Njegova vrsta nekad predodreuje nadlenost jednog suda i proceduru posebnog postupka, pa i u sudskomaktu odreena sankcija se izvodi po normi graanskog prava odnosno, predstavlja konkretizaciju tog prava.

    6.IZVORI GRAANSKOG PROCESNOG PRAVA

    Pravni izvori formulisani i obraeni u teoriji prava nastupaju i kao izvori graanskog procesnog prava, madasa neto izmenjem znaenjem pojedinih grupacija pravnih izvora.Priroda predmeta normative i zahtevi pravne sigurnosti predodreuju da su pored:

    ustavnih tekstova, najvaniji izvori prava zakonski akti. Tu treba uvrstiti i meunarodne sporazume i ugovore koji po odreenoj proceduri postaju deo

    naeg prava ili nas obavezuju kao meunarodno pravo u odreenim pravnim stvarima. Neznatan prostor i ne tako vaan preputen je podzakonskim aktima.

    To su uputstva o radu sudova, pravilnici o nekim vetaenjima i sudski poslovnici, pravila o naknaditrokova, tarife i dr. tekstovi.

    Autonomni opti akti su mahom akti kojima se ureuju izabrani sudovi i mirovna vea. Oni, pored odredbio njihovoj organizaciji i funkciji sadre vie ili manje procesnih pravila:(pravila o spoljnotrgovinskoj arbitrai, pravila o radu mirovnog vea i dr.)

    Ni obiajno pravo nema vei znaaj poto se ovde insistira da sudovi u svom radu postupaju po zakonu.Samo u nekim oblastima meunarodnog prava koje su jo uvek ureene obiajnim pravom i koje suatraktivne u sudskom postupku, ono se moe pojaviti kao izvor prava (npr. pravila o imunitetu; poloajdrave kao proceskog subjekta...)

    Pregled izvora:

    17

  • 8/7/2019 Gradjansko procesno pravo - knjiga

    18/340

    U naem pravnom sistemu ne postoji kodeks graanskog procesnog prava, t.j. pravila graanskogprocesnog prava nisu kodifikacijom sistematizovana i smetena u jedna zakonski tekst.Legislativni pristup je posebno ureivanje parninog, vanparninog i izvrnog postupka, tako da su u ovimdelovima graanskog sudskog postupka doneti posebni i osnovni zakonski akti.Prema prirodi i vrsti postupka u pravnim stvarima povodom kojih se vodi postupak, u pravnom sistemu biveSavezne Republike Jugoslavije pravila graanskog procesnog prava, spadala su u savezno i republinozakonodavstvo.

    Opti sudski postupci normirani su saveznim zakonoma, a republikim posebni postupci u stvarimapovodom kojih republike donose materijalnopravne propise.Dravna zajednica Srbije i Crne Gore uspostavljena je aktom o proglaenju Ustavne povelje dravnezajednice Srbije i Crne Gore na sednici Savezne skuptine odrane 04.02.2003. godine.Prestala je dapostoji 2006.g, a 08.11.2006.g je donet novi Ustav RS. i time su prestali da vae propisi, doneti pre togdatuma, a odnosili su se na dravnu zajednicu SCG.Graansko procesno pravo po tekstu ustavne povelje nije spadalo u legislativnu nadlenost dravne zajedniceSCG. Da bi se odrano kontinuitet i postojanost pravnog sistema, u l.64. UP pod nazivom: primenazakona SRJ, propisana su sledea pravila:

    Stav 1. Zakoni SRJ u poslovima dravne zajednice SCG, primenjivae se kao zakoni dravnezajednice SCG

    Stav 2. Zakoni SRJ izvan poslova dravne zajednice SCG primenjivae se kao zakoni drava lanica,do donoenja novih propisa od strane drava lanica, osim zakona za koje skuptina drave laniceodlui da se ne primenjuje.

    Istovremeno sa ustavnom poveljom donet je od Savezne skptine 04.02.2003. godine i Zakon za sprovoenjeustavne povelje Dravne zajednice SCG.Pravilima l. 20. Zakona o sprovoenju ustavne povelje, doneti su propisi kojim su detaljizirane odredbelana 64, Ustavne povelje i odreeno vreme u kojem se propisi imaju usaglasiti.Znaajna je bila odredba lana 20. stav 4. tog zakona u kojoj je odreeno da Zakoni SRJ, koji su ureivalioblast u zakonodavnoj nadlenosti drava lanica, primenjivali kao opti akti drava lanica dok ih njihovinadleni organi nisu stavili van snage.Propisi SRJ se nisu primenjivali u delovima koji su bili suprotni ustavnoj povelji.

    Tako su postojala dva sistema graanskog procesnog prava ( sistem drave lanice Srbije i sistem dravelanice Crne Gore).

    a) Izvori parninog procesnog prava:

    Prvi zakonski tekst u Jugoslaviji o parninom postupku bio je:Zakonik o sudskom postupku i graanskim parnicama od 1929. godine donet po uzoru na Austrijskoparnino procesno pravo.Primenjivan je u toku okupacije 1941. godine i posle rata, kao pravna pravila sve do 1955. godine, kada jeizmenjen Zakonom o ubrzanju parninog postupka pred redovnim sudovima, a ve 1956. godine donetje potpun pravni tekst: Zakon o parninom postupku.Ovaj zakonski akt sa imenama primenjivan je sve do 1976. godine, kada je donet novi Zakon o parninompostupku.Zakon o parninom postupku iz 1976. godine, poslednje izmene 2002. godine, a sada je osnovni pravnitekst:

    Zakon o parninom postupku donet 22.11.2004. godine, koji je u primeni od 23.02.2005. godine,Sl.glasnik br.125/2004).

    Zakon o posredovanju-medijaciji, Sl.glasnik br. 18/2005

    Iz saveznog ZPP iz 1977.godine, ostale su na snazi odredbe, koje se odnose na postupak predizabranim sudovima, koje e ubudue vaiti u RS, budui da se radi o procedurama pred nedravnim

    18

  • 8/7/2019 Gradjansko procesno pravo - knjiga

    19/340

    sudovima, o materiji koja treba da se regulie posebnim zakonom, koji je donet 2006.godine(Zakon oarbitraama).

    Novi zakon ne predstavlja potpunu reformu procedure u parninom postupku, pre svega zbog toga totada jo nije bio donet novi Ustav(donet 2006.godine). Novi ZPP zadrao je i postojeu sistematiku, uz vee ili manje promene odredjenih zakonskihreenja, ali i neka potpuno nova reenja. Osnovni cilj te faze reforme parnine procedure je bio uskladjivanje sa Ustavnom poveljom

    dravne zajednice SCG, a posebno sa Poveljom o ljudskim i manjinskim pravima i gradjanskim slobodama,te potrebom za stvaranjem uslova za poveanje efikasnosti rada i iznalaenje optimalnih mera za to.Zto se posebno vodilo rauna o implementaciji i ostvarenju prava na pravino sudjenje, to je

    regulisano odredbom l.6. Evropske konvencije za zatitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, a radiostvarenja prava svakog oveka na:

    pravino i javno sudjenje, sudjenje u razumnom roku i, pred nezavisnim i nepristrasnim sudom, koji je ustanovljen zakonom.

    Tenja zakona je pojednostavljenje postupka, gde god je mogue.Skraenje postupka je regulisano rokovima, novim procedurama, procesnim ovlaenjima suda i veomdisciplinom svih uesnika u postupku.

    Pitanja nadlenosti i primene prava u relacijama izmeu drava lanica, ureeni su Zakonom oreavanju sukoba zakona i nadlenosti u statusnim , porodinim i naslednim odnosima iz 1979. godine.

    b) Izvori vanparninog pravaPravila vanparninog postupka sadrana su u zakonskim tekstovima drava lanica. To su:

    Zakon o vanparninom postupku Srbije iz 1982. godine, koji je izmenjen 2005. godine i

    c) Izvori izvrnog pravaSadanji zakonski tekst je:

    Zakon o izvrnom postupku iz 2004. godine (donet 22.11.2004. godine, Sl.glasnik br.125/2004).I ovde je znaajna primena pravila parninog postupka, kao supsidijarnog izvora (tako i kod vanparninog

    postupka).

    Pored drugih zakonskih tekstova koji samo delom sadre neka pravila vana za postupak izvrenja, potrebnoje navesti:

    Zakon o pomorskoj i unutranjoj plovidni iz 1998. godine i Zakon o vazdunoj plovidbi iz 1998. godine

    Kojim su formulisani posebni izvrni postupci u ovim pravnim oblastima.

    d) Sudska praksaSudska praksa nije izvor prava, mada se ne moe osporiti snaga judikature.To se odnosi i na pravna shvatanja, miljenja i stavove najviih sudova, usvojena povodom optih pravnih

    pitanja i odreenih sudskih stvari.

    7. PARNICA (POJAM I OBELEJA)

    Parnino procesno pravo ine pravila kojim se ureuje ostvarivanje pravne zatite graanskih subjektivnihprava u (sudskom) parninom postupku. Ovim pravom se ureuje parnini postupak, odnosno pravilapostupanja suda i stranaka u graanskopravnim sporovma iz linih, porodinih, radnih,trgovakih,imovinskopravnih odnosa i drugih graanskopravnih odnosa fizikih i pravnih lica, osim sporovaza koje je posebnim zakonom predviena druga vrsta postupka.

    19

  • 8/7/2019 Gradjansko procesno pravo - knjiga

    20/340

    Parnini postupakse definie kao: opti, osnovni i redovan put pravne zatite prilikom reavanjagraanskopravnih sporova.

    Parnini postupak spada u kognicione postupke (cognitio upoznavanje, saznavanje) u kojima sud istraujei saznaje faktike i pravne injenice i utvruje ta je pravo,DOK je:

    1. vanparnini postupakvie okrenut pravnom administratiranju, evidenciji, operativi, a

    2. u izvrnom postupku se sprovodi uspostavljanje pravnosti prinudnim putem na snovu parninih,vanparninih i drugih odluka.Parnica predstavlja skraenu oznaku za parnini postupak.Prema sadraju parnica ini niz meusobno povezanih radnji suda i stranaka: od podnoenja tube i tekpokrenutog postupka, pa do njegovog definitivnog dovretka pravosnanom presudom.Odvija se izmeu dve suprostavljene strane - tuioca i tuenog.

    Naziv parnica se koristi samo da se oznae radnje suda i drugih uesnika u postupku zatite graanskihsubjektivnih prava, koje oni preduzimaju po pravilima parninog procesnog prava u parninom postupku.

    Bit parnice je spor izmeu dve strane o subjektivnom pravu, pravnom interesu ili pretenziji. Nemogunostda se spor rei sporazumom, poravnanjem ili na drugi miran nain, u pravilu je osnovni razlog da sepokrene parnini postupak.P.S.Onog momenta kada je sudu podneta tuba sa traenjem da se utvrdi tanost tvrdnje i osnovanosttraenja, subjekta koji je podneo tubu (tuioca) spor postaje pravni odnos parnica.

    Predmet parninog spora, odnosno parnice je utvrivanje - da li je tana tvrdnja tuioca o ugroavanju ilipovredi prava, odnosno pravom priznatog interesa, te ako jeste, da li iz toga njemu pripada pravna zatita usadraju koji trai (prema tuenom) i o tome se donosi sudska odluka.Vie se u toj stvari izmeu istih stranaka i u istom traenju ne moe suditi. Eventualno, povodom uloenogvanrednog pravnog leka se moe naloiti ponovno voenje postupka i presuenje.

    Nekada se parnica moe povesti i:- ako nema izrazitog spora (granini sluajevi)-npr: ako tueni ne osporava tvrdnje i zahtev

    tuioca, ali ne pokazuje volju da odgovori svojoj obavezi (nema sredstava da vrati dug, nije umogunosti da momentalno izvri radnju, ne eli da ispuni obavezu dok se o tome ne donesesudska odluka i dr.) - ovde dunik nije spreman da izvri svoju obavezu, iako je to njegovapravna dunost; ili

    - ako uopte nema spora (sporazumni razvod braka).Postupak se pokree po zahtevu odreenog subjekta tubom i dvostranaki je. To je odnos izmeustranaka: tuioca i tuenog. (sud nije ovlaen da po slubenoj dunosti pokrene postupak).Samim inom da je sudu podneta tuba sa zahtevom protiv odreenog lica, ono stupa u procesni poloajtuenog. Njemu pripada ovlaenje da odgovori na tubu ili da se brani, ali moe da ostane i sasvim pasivan.Sud treba da ispita predloge stranaka, da sprovede dokaze, utvrdi istinitost tvrdnji i presudom odlui: - da lije zahtev pravno osnovan.Stranka koja nije zadovoljna presuenjem ovlaena je da uloi redovan pravni lek i tim inicira voenjedrugostepenog postupka, radi kontrole da li je prvostepena presuda pravilna i zakonita. Proputanjem da seuloi redovan pravni lek ili donoenjem drugostepene odluke, parnini postupak se definitivno zavrava.Postoji jo i mogunost da se pod utvrenim pretpostavkama uloi vanredni pravni lek.(parnini, vanparnini i izvrni postupak su relativno samostalni metodi zatite u sklopu graanskog sudskogpostupka).Parnino procesno pravo sadri i dosta pravila koja su zajednika za druge postupke normirane ugraanskoprocesnom pravu.

    20

  • 8/7/2019 Gradjansko procesno pravo - knjiga

    21/340

    Posebnim procesnim pravilima se odstupa od ovako prikazanog globalnog parninog postupka, jer su uodreenim pravnim stvarima propisana specijalna pravila, i to za:1) postupak u privrednim sporovima;2) postupak u sporovima iz radnih odnosa;3) postupak zbog smetanja dravine;4) postupak za izdavanje platnog naloga;5) postupak u sporovima male vrednosti;

    6) postupak u branim sporovima; i7) postupak u paternitetskim i maternitetskim sporovima.

    8. PRAVNA PRIRODA PARNICE

    Pitanje pravne prirode parnice je bilo predmet izuavanja i rasprava jo pre izdvajanja graanskogprocesnog prava u samostalnu disciplinu.Dovoljno je navesti jedan od istaknutih stavova - misli se da je parnica po uzoru na neka shvatanja uustanovi litis contestatio(sve to nije osporeno, smatra se nespornim) rimskog prava samo jedanpravni posao izmeu stranaka.Po tom ugovoru, stranke prihvataju da njihov spor rei sud i obavezuju se da e se povinovati presuenju.Izdvajanjem graanskog procesnog prava u samostalnu disciplinu razliitu od graanskog prava, ovipogledi su izgubili znaaj. Danas se pitanje moe svesti na stavove koji u pravnoj prirodi parnice videprocesnopravni odnos i uenje o parnici kao pravnom stanju.

    a) parnica kao procesnopravni odnos

    Premda danas preovlauju pogledi na parnicu kao procesnopravni odnos, oni su jo uvek daleko odjedinstvenosti u odreivanju parnice kao pravnog odnosa. To se najvie ispoljava u oznaavanju ko susubjekti ovog pravnog odnosa.Gledano sa aspekta glavnih procesnih subjekata, parnica se odreuje kao dvostrani ili trostrani pravni odnos.

    prema jednim shvatanjima - parnica je procesnopravni odnos u kojem uestvuju dve strane:tuilac i tueni. Sud kao dravni organ vri funkciju suenja u sporu izmeu stranaka, pa ne smeistovremeno da bude i subjekat u tom odnosu (dvostrani pravni odnos);

    prema drugim shvatanjima parnica je duplicitetan dvostrani pravni odnos. Ti odnosi nastajuizmeu svake stranke pojedinano i suda. Izmeu samih stranaka nema procesnih prava i dunosti, patu onda ne moe biti ni pravnog odnosa;

    Trea shvatanja polaze od stava da je parnica trostrani pravni odnos. Prava i dunosti istina unejednakim sadrajima i dejstvu, postoje na strani svih uesnika u parnici.(svake stranke pojedinanoi suda i izmeu stranaka meusobno).

    Izvesno je da je parnica odnos u kojem uestvuje vie lica, zato je to bar dvostrani ili, ako se obuhvate sviglavni subjekti trostrani odnos.

    Procesnim pravom su ureeni: nastanak, razvoj i prestanak tog odnosa, ko su uesnici u njemu i u kakvomstatusu.Tuilac dolazi u taj procesni poloaj po svojoj volji, aktom podnoenja tube sudu.Istog momenta i sud kome je podneta tuba stupa u poloaj subjekta koji e voditi postupak i presuditi upravnoj stvari.Od momenta kada je tuba dostavljena licu protiv koga je podneta to lice redovno, protiv svoje volje,dobija poloaj tuenog.Sud, ako postoje sve pretpostavke duan je da postupak povede i stvar presudi. On ne sme da odbije suenje.Svi ovi subjekti samim tim to su uesnici u postupku i sledstveno svom procesnom poloaju, duni su dapostupaju po propisanim pravilima procedure.

    21

  • 8/7/2019 Gradjansko procesno pravo - knjiga

    22/340

    Parnica ili procesnopravni odnosi u parnici su javnopravne prirode.

    b) parnica kao pravno stanje

    Parnica je pojava koja se od postanka, vrenjem procesnih radnji dalje razvija i unapreuje. Sve je to ujednom cilju da se ispita: da li je osnovano traenje pravne zatite i da se ona odredi.Takav razvoj parnice se odvija i traje do presuenja, inei osnovu presude kojom se pravno ureuju odnosi

    izmeu stranaka. Sud vodi parnicu i upravlja njenim razvojem, pazei da se ona odvija po odreenojproceduri.Takav pogled na parnicu i procesno pravo i slika koja se dobija, bili su povod jednim autorima da odrede daje parnica pravno stanje.Polazite je da se procesnim pravom sudu daju instrumenti da ureuje razvoj parnice i opredeljuje njen tokradi postizanja cilja tog postupka.To znai da su pravila procesnog prava i iz toga izlazea procesna sredstva instrument u rukama suda.Parnica posmatrana kao niz povezanih procesnih radnji i njihovih dejstava predstavlja: jedan skup pravnihinjenica pravno stanje. Tek je presuda ona zavrna pravna injenica potrebna da se pravno stanjetransformie u pravo. Presudom se definitivno utvruju odnosi izmeu stranaka i uspostavlja pravnost.Poto je parnica utkana u presudu ona tako ulazi u sferu prava, koja se uspostavlja presudom (pravnostanje prelazi u pravo).

    9. SUBJEKTI PARNICE

    Subjekti parnice: lica i organi koji uestvuju u parninom postupku nastupaju sa razliitih poloaja.Zato ne mogu imati isti procesni status i znaaj u parnici. Parnica je sudski postupak i po prirodi stvari vodise pred sudom. Striktno je odreena kao dvostranaki postupak i tako pravno konstituisana da su to dvasubjekta sa suprotnim interesima.Ne moe ni zapoeti ni odrati se sa jednom ili vie stranaka, koje bi bile u tri ili vie samostalnih(stranakih) procesnih poloaja.Stoga se ti uesnici postupka oznaavaju da su:

    - glavni primarni parnini subjekti.- Pored njih u parnici redovno nastupaju i druga lica.

    To su:Zastupnici stranaka, umea, javni tuilac, svedoci, vetaci, tumai i drugi.Ova lica se nazivaju sekundarnim (pomonim) subjektima, a neka od njih jo i treim licima u parnici(oznaka za umeae).

    a) Sud i stranke Sud u parnici nastupa u svojstvu dravnog organa izvodei iz ustavnopravnih akatagrau da postupak sprovede i odlukom rei sporni odnos izmeu stranaka, ali isto tako i dunost da nesme da odbije suenje.

    Sud nastupa sa statusom subjekta koji vodi postupak, pazi da se postupak odvija po utvrenim pravilima,obezbeuje ravnopravnost stranaka u postupku i sudskim aktom odluuje o zahtevanoj pravnoj zatiti.

    Sudska organizacija, funkcija i nadlenost suda su utvreni zakonskim aktima. I tu je malo togaostavljeno dispoziciji stranaka.To su npr:ovlaenje stranaka da ugovore da im spor presudi arbitraa, da se sporazume da sudiinokosni sudija itd.Inae, u novom ZPP dominira inokosno suenje. Stranke su fizika i pravna lica od kojih jedno(tuilac)trai od suda pravnu zatitu odreenog sadraja prema drugom (tuenom).

    22

  • 8/7/2019 Gradjansko procesno pravo - knjiga

    23/340

    Izuzetno, i neka druga lica i drutvene tvorevine mogu nastupiti u svojstvu stranke, ako im je taj statuspriznat zakonom ili sudskim aktom (javni tuilac, stambena zgrada, grupa graana i sl.).Samo jedna od stranaka moe da pokrene parnini postupak, tj. da zatrai od suda da vri svoju funkciju iutvrdi da li je osnovano traenje pravne zatite. Druga strana tome ima da se povinuje oekujui da sepostupak sprovede i dovri po propisanoj proceduri.

    b) Ostali uesnici u parnici (sekundarni, pomoni)

    Drugi uesnici u parninom postupku nastupaju ostvarujui neki opti ili pojedinani interes ili vrei nekusvoju javnu ili privatnu dunost.To su:

    1) Zastupnici stranaka zakonski, ugovorni i statutarni (vre procesne akte, ako i sve druge pravneradnje u ime i za raun stranke);

    2) Umea je lice koje se radi ostvarivanja nekog svog pravnog interesa pridruuje jednoj od stranakau cilju da ona postigne povoljne rezultate u postupkuVri parnine radnje sa istim efektom kao da ih je sama stranka preduzela, sa pretpostavkom da ihstranka odobrava. Presuda se meutim donosi za stranku i jedino na nju se odnose bilo pozitivni bilonegativni rezultati parnice.

    3) Javni tuilac moe da nastupi u parnici radi zatite optih interesa ugroenih raspolaganjimastranaka protivno kogentnim propisima. On se kree u okvirima predmeta parnice, ne pristupajui nijednoj od stranaka.

    4) Svedoci uestvuju u postupku kao izvor informacija o relevantnim injenicama, isto kao tovetaci daju struno miljenje i podatke o odreenim pitanjima o kojima sud ne raspolae dovoljnimznanjem. Slina je procesna aktivnost tumaa - potrebna da omogui jeziku komunikaciju suda idrugih uesnika u postupku. Ovi subjekti, uestvovanjem u parnici, izvravaju svoju javnu dunost.

    10. PRAVO NA PRAVNU ZATITU

    Sve do izdvajanja graanskog procesnog prava i njegove afirmacije kao samostalne pravne discipline, nije setoliko ni postavljalo pitanje prava na pravnu zatitu. Procesnim odnosima je pridavan znaaj jednog odizraaja graanskog subjektivnog prava, subjektivnog prava u sporu, a pravo na pravnu zatitu ne vie negoda je jedna svojstvena i relativno samostalna refleksija subjektivnog prava.Izraena su miljenja da pravo na pravnu zatitu postoji kao samostalno pravo, odvojeno od gradjanskog igradjansko procesnog prava.To podvajanje na pravo koje uredjuje odnose(subjektivno) i pravo da se trai zatita, ako je to pravougroeno ili povredjeno, predstavlja dualistiko shvatanje.Izvorna jedinstvenost prava i prava na njegovu zatitu predstavlja monistiko shvatanje.

    a) pravo na povoljnu presudu (konkretno pravo na pravnu zatitu-pravo na tubu).

    Pravo na pravnu zatitu je samostalna pravna ustanova, odvojena od subjektivnog prava, povodom kojeg sevodi parnini postupak.Ono pripada licu koje zahteva pravnu zatitu, naspram drave od koje se trai povoljna presuda i prematuenom da ispuni svoju pravnu obavezu. Pravo na pravnu zatitu je javnopravne prirode pa je nespojivo ine moe initi integralnu celinu sa (privatnim) subjektivnim pravom. Ona su ipak u dodiru, utoliko to je ovopravo uspostavljeno radi zatite subjektivnih prava pred sudom u parninom, vanparninom i izvrnompostupku (u parninom postupku to je pravo na tubu).Pravo na pravnu zatitu pripada onome ko je nosilac ugroenog ili povreenog subjektivnog prava, tako da jeza postojanje i pripadnost tog prava bitna ova konkretizacija (otuda i naziv - konkretno pravo na pravnuzatitu).

    23

  • 8/7/2019 Gradjansko procesno pravo - knjiga

    24/340

    Na uenje o pravu na pravnu zatitu, izraenom kao pravu na povoljnu presudu, upueno je dosta kritika.Ukoliko bi ono postojalo izvan subjektivnog prava i nezavisno od procesnog odnosa, to pravo bi svakako bilojedno predprocesno pravo. Onda bi trebalo da se prethodno vodi odreeni postupak da se utvrdi da li to pravopostoji. To bi praktino bila parnica o tek pretstojeoj parnici.Vredna panje je i kritika: da se i ovo uenje oslanja na ustanove graanskog prava i da ustvari, pravo napravnu zatitu izvodi iz postojanja subjektivnog prava.

    b) Apstraktno pravo na pravnu zatituPrihvata se da graansko subjektivno pravo odreuje fizionomiju postupka, sadraj procesnih radnji i aktpresuenja u pravnoj stvari. Meutim, ono nije ovlaenje titulara da zahteva da sud vodi postupak i presudiu sporu, niti da druga stranka u tome da uestvuje, naroito ne u svojstvu tuenog u parnici.To se izvodi iz jednog samostalnog, apstraktnog prava na pravnu tubu. Ono je javnopravne prirode i povlaidunost suda da sprovede postupak i u sporu presudi, emu druga strana ima da se povinuje.Ovo pravo postoji i pripada pojedincima, samostalno i nezavisno od subjektivnog prava. Ono je zatoapstraktne prirode.Veoma je efektna bila kritika ovog gledita: - primeeno je da jedno takvo apstraktno pravo koje bipripadalo svima i svagda, nije pravo. To je samo faktika mogunost, sfera delovanja pojedinaca koja stojivan prava (ipak ovo uenje nije naputeno ni u novijem vremenu).

    c) Pravo na pravosue

    Uenje o pravu na pravosue u osnovi je blisko pogledima o apstraktnom pravu na pravnu zatitu. I ovdese misli da pojedincima pripada jedno javnopravno ovlaenje prema sudu (dravi).Sud je duan da po zahtevu na pravnu zatitu povede postupak i odlui u pravnoj stvari.Podnosilac zahteva nema ovlaenje na presudu, pogotovu ne na povoljnu presudu. Povodom podnete tube,on ima pravo na sudovanje, vrenje pravosua, da sud po pravilima procedure sprovede postupak i primenomprava, presudi.Sud ne sme da odbije da vodi postupak i da u sporu presudi. Ovo uenje daje dobre odgovore o ustanoviprava na pravnu zatitu, dovodei je u sklad sa procesnim i materijalnim pravom.

    11. PROCESNE PRETPOSTAVKE

    a) Pojam procesnih pretpostavki

    Podnetom tubom pokrenut je parnini postupak, parnica postoji mada procesni odnos jo nijepotpun;

    To e postati, kada se tuba dostavi tuenom i sa tim ukljui u procesni odnos (ne trai senjegov pristanak);

    Parnica dalje tee i razvija se i unapreuje radnjama stranaka i suda; U pravilu donetom presudom o pitanju osnovanosti tubenog zahteva i njenom

    pravosnanou, parnini postupak je dovren.

    Pravo na pravnu zatitu u sadraju: da nalae sudu dunost da zapone i sprovede traenu pravosudnudelatnost (da presudom odlui u pravnoj stvari) u sadanjim sistemima predpostavlja da se to ostvaruje po unapred propisanim pravilima.Tome treba da se povinuju svi uesnici u postupku, mada sud tu ima poseban poloaj da pazi da se postupakodvija po utvrenoj proceduri.

    24

  • 8/7/2019 Gradjansko procesno pravo - knjiga

    25/340

    Pravo na pravnu zatitu ne ovlauje stranke da odreuju uslove pokretanja i sadraj postupka. To je stvarprocesnih pravila.Ova pravila moraju biti uvaavana i na njih se upuuje kada se kae da stranke imaju pravo na pravosue(pravo na pravnu zatitu).

    Uniformnost procedure i tipiziranje koje je tu postignuto, omoguavaju da se grupiu odreene pravneinjenice, koje se po nekoj pravilnosti skoro u istom sadraju, pojavljuju u svakom postupku. To dozvoljava

    da se unapred odredi i njihovo procesno dejstvo (pozitivno ili negativno).Upravo ta stalnost u pojavljivanju i znaajni pravni efekti koje ove injenice stvaraju, opravdava interes da sete injenice utvrde, obrade i ustanovi njihovo dejstvo.Takvu vanost svakako imaju one pravne injenice, koje po pravilima procesnog prava, daju odgovor: da lije konkretno suenje doputeno.Ukoliko suenje ne bi bilo doputeno, to nije negacija prava na pravnu zatitu.Tada stranka nije ispunila uslove koji se u odreenom postupku po pravilima procesnog prava trae.Pravne injenice takvog znaaja i dejstva oznaavaju se izrazom procesne pretpostavke.Moe se uzeti da su to pretpostavke koje se odnose na:

    subjektivne ili odreene institute postupka koje se odnose na sud, stranke, tubu i

    predmet spora; opte u svim postupcima;posebne samo u nekim postupcima, stadijumima ili za odreene procesne radnje (vrednostspora, odravanje roka);

    pozitivne koje treba da postoje (urednost tube);negativne koje ne smeju da postoje (da stvar nije ve presuena)

    apsolutne na koje sud pazi po slubenoj dunosti (parnina sposobnost) irelativne koje sud uzima u obzir tek po prigovoru stranke

    b) Pretpostavke koje se odnose na sud, stranke i predmet sporaOvde navedene pretpostavke spadaju u grupaciju optih i mahom su pozitivne.

    1. pretpostavke koje se odnose na sudPretpostavke koje se tiu suda su sledee: meunarodna nadlenost domaeg suda; nadlenost (jurisdikcija)sudstva; stvarna; funkcionalna i mesna nadlenost suda, koje je podneta tuba.

    2. Pretpostavke koje se odnose na strankeTo su: postojanje stranaka; njihova stranaka sposobnost; parnina sposobnost stranaka; pravilno zakonskozastupanje, ako stranka nema parninu sposobnost; pravilno zastupanje pravnog lica; pravilno punomoje;postojanje pravnog interesa da se podnese tuba; postojanje prava na voenje spora (da li je strankaovlaena da nastupi u sporu povodom tueg prava.)

    3. pretpostavke koje se odnose na tubuTo su najvanije pretpostavke da je tuba uredna i da je na vreme podneta.

    4. pretpostavke koje se odnose na predmet sporaPretpostavke iz ove grupe su negativne, tj. ne smeju da postoje, da bi suenje bilo doputeno.To su:

    - da ne postoji dvostruka litispendencija (da ne teku dve iste parnice);- da u toj pravnoj stvari ve nije pravosnano presueno;- da o istom predmetu nije zakljueno sudsko poravnanje

    25

  • 8/7/2019 Gradjansko procesno pravo - knjiga

    26/340

    Procesne pretpostavke, gledano u svetlu ishoda postupka, odnose se na pitanje doputenosti suenja uparninom postupku.Nepostojanje pozitivnih ili postojanje negativnih pretpostavki, ini da suenje nije doputeno, uopte ili samopred sudom kojem je podneta tuba.

    12. POJAM, ORGANIZACIJA I NAELA O RADU SUDOVA

    I. sudstvoSudski sistem u nas ine: dravno i arbitrano sudstvoSudovi su dravni organi koji vre sudsku vlast i ostvaruju sudsku funkciju drave. Ustavnim aktima jepropisano da se u sudskom postupku tite slobode, prava graana, zakonom utvrena prava i interesipravnih subjekata i obezbeuju ustavnost i zakonitost.Pripadnost sistemu dravnih organa sadrajno se izraava u tome da se sudovi osnivaju pravnim aktimadrave i da su njihova organizacija, sastav, nadlenost i postupak ureeni zakonom.To se odnosi na broj i vrstu sudova, mesto njihovog uspostavljanja, unutranju organizaciju ifunkcionalnu nadlenost, izbor sudskog kolegijuma, nadlenost suda- stvarnu i mesnu, te pravilaprocedure po kojoj sud postupa u vrenju sudske funkcije.Kompetencija sudstva u graanskopravnim stvarima, koje se reavaju po pravilima parnine procedure(parnino pravosue), ureena je pravilima parninog postupka.

    Propisano je da sudovi raspravljaju i odluuju u sporovima povodom reavanja graanskopravnihsporova iz linih, porodinih, radnih, trgovakih, imovinskopravnih i drugih graanskopravnih odnosa,osim u sporovima za koje je posebnim zakonom predviena druga vrsta postupka ( l.1. ZPP).

    Posebno je ureena nadlenost sudova u drugim pravnim stvarima u vanparninom i izvrnom postupku.

    Zakonodavstvom o sudovima uspostavljene su dve vrste dravnih sudova:1) sudovi opte nadlenosti i2) trgovinski sudovi, kao vrsta posebnih sudova

    II. Vrste i organizacija sudova u Srbiji

    a) Vrste sudovaSudovi opte nadlenosti u sistemu sudstva Srbije razvrstani su po rangu, prvenstveno po kriterijumunjihove nadlenosti.To su:Po Zakonu o ureenju sudova iz 2001. godine R.Srbije koji je izmenjen i dopunjen 2004. godine.

    - optinski, okruni, apelacioni i Vrhovni sud Srbije

    Prema zadnjim izmenama Zakona o ureenju sudova od 17.03.2004. godine, odredbe ovog zakona stupaju nasnagu 01.01.2007. godine. To su odredbe koje se odnose na novu organizaciju sudova uspostavljanjeApelacionih sudova i Upravnog suda Srbije koji su trebali da se formiraju 01.01.2007. godine. Do tadavae odredbe Zakona o sudovima Srbije iz 1991. godine i sudski sistem u kome ne postoje Apelacioni sudovii Upravni sud Srbije. Trgovinski sudovi su u sudstvu Srbije posebni sudovi. To su trgovinski sudovi i viitrgovinski sud.Od 01.01.2009.g stupio je na snagu novi Zakon o uredjenju sudova koji uspostavlja novu organizacijusudstva.Sudska vlast je jedinstvena na teritoriji Republike Srbije i pripada sudovima opte i posebnenadlenosti.Sudovi opte nadlenosti su: optinski, okruni, apelacioni i Vrhovni kasacioni sud.Sudovi posebne nadlenosti su: trgovinski, Vii trgovinski sud, prekrajni sudovi i Vii prekrajni sud.

    26

  • 8/7/2019 Gradjansko procesno pravo - knjiga

    27/340

    Arbitrano sudstvo je u sastavu sistema sudstva Srbije, kao jedan svojevrstan podsistem.Pravilo je da se sudovi osnivaju zakonom i da se takvim aktom ureuje njihova organizacija.Zakonodavstvom o sudovima, odreuju se vrste sudova, instance, njihovo podruje i sedite suda.

    Sudsko podruje je teritorija na kojoj odreeni sud vri poslove svoje nadlenosti. Ta ista teritorijanaravno moe biti podruje suda iste vrste, vieg ranga ili nekog suda druge vrste u okolnostima njihovekompetencije i nadlenosti.

    Procesne radnje, izuzev radnji tehnike prirode: dostavljanje, pozivanje, traenje odreenih podataka i dr.svaki sud vri na svom podruju. Kada procesnu radnju treba preduzeti na podruju drugog suda, to seostvaruje zamolnicom putem suda sa te teritorije (pravna pomo).Svaki sud ima sedite u odreenom mestu na svom podruju i tu vri poslove iz svoje nadlenosti.

    b) Organizacija sudova

    Optinski sudovi: - uspostavljaju se za teritoriju jedne ili vie optina. Trgovinski sudovi - se osnivaju za teritoriju vie optina Okruni sudovi osnivaju se za podruje dve ili vie optina Apelacioni sudovi osnivaju se za podruja vie Okrunih sudova (uspostavljena su 4

    apelaciona suda. Apelacioni sudovi, kao novi sudovi ( isto i Upravni sud, uspostavie se uvremenu koje e se odrediti specijalnim zakonskim propisom i poeti sa radom 10.07.2007.godine

    Vrhovni kasacioni sud i Vii trgovinski sud Srbije osnovani su za teritoriju cele Srbije.Predsednik suda predstavlja sud, rukovodi radom suda, sudskom upravom i stara se o urednom vrenjusudskih poslova.Predsednika suda bira i o prestanku njegove dunosti odluuje Narodna skuptina Srbije. On se bira meusudijama suda na 4 godine i moe biti ponovo izabran. Pored poslova predsednika suda, on vri i sudijskufunkciju.Nadzor nad radom sudske uprave i pravilnom funkcionisanju suda pripada predsedniku vieg suda.Predsednik neposredno vieg suda ovlaen je da sam donese potrebne akte iz delokruga predsednika nieg

    suda.Ukoliko on ne donese takve akte zakonodavstvom o sudovima propisano je da se aktom o osnivanju sudamogu ustanoviti odelenja optinskih sudova na podruju odreenog optinskog suda kao samostalnaorganizaciona jedinica (za jednu ili vie optina sa podruja suda ili izvan njegovog sedita).

    Povodom ostvarivanja sudske funkcije u sudovima se uspostavljaju odreena tela sa utvrenim ovlaenjimai funkcijama.To su:

    - sudska odelenja i- sednice sudija (blie se ureuju sudskim poslovnikom)

    Sudska odelenja se obrazuju u sudovima u kojim vie vea ili vie sudija pojedinaca postupa u stvarima iz

    iste pravne oblasti, kao to su graanske, krivine i druge pravne stvari.Odelenje ine sve sudije, koje sude u stvarima iz iste pravne oblasti za koju je uspostavljeno odelenje(specifian poloaj i sastav ima odelenje za praenje sudske prakse).Propisano je izriito da Vrhovni kasacioni sud Srbije ima :

    - krivino, graansko, upravno odelenje i odelenje sudske prakse.Pravno shvatanje usvojeno na sednici odelenja Vrhovnog suda Srbije, obavezuje sva vea u sastavu odelenja.

    Sednica svih sudija je telo na kojem se razmatraju pitanja vana za rad suda. Zbog znaaja i delokrugaposlova izdvojena je i posebno ureena:

    - opta sednica Vrhovnog kasacionog suda Srbije;

    27

  • 8/7/2019 Gradjansko procesno pravo - knjiga

    28/340

    Optu sednicu Vrhovnog kasacionog suda Srbije ine: predsednik suda i sve sudije tog suda. Na optojsednici se:

    - usvajaju naelni pravni stavovi;- daju miljenja povodom primene zakona;- razmatraju pitanja koja se odnose na rad sudova primenu zakona i utvruje godinji pregled

    rada suda;- donosi poslovnik o ureenju i radu VSS i

    - poslovnik Velikog personalnog vea i dr.Pravosudnu upravu ine poslovi sprovoenja zakona i dr. propisa koji se odnose na ureenje i radsudova.Ministarstvo nadleno za pravosue vri pravosudnu upravu.(u sistemu sudova Crne gore vrste sudova su oznaene drugaijin nazivima prema Zakonu o sudovima CrneGore. To su: osnovni, vii, privredni, apelacioni i vrhovni sud CG)

    c) Sud Srbije i Crne Gore(Prestao da postoji raspadom dravne zajednice SCG i donoenjem novogUstava 08.11.2006.god.))

    Sud Srbije i Crne Gore je Sud Dravne zajednice SCG. Poloaj, funkcija, organizacija i ostala pitanja sudaSCG ureena su l. 40 56. Ustavne povelje ustavne zajednice SCG iz 2003. godine i posebnim Zakonom osudu SCG iz 2003. godine. Sud SCG ima prerogative Ustavnog suda, koji odluuje u odreenim spornimsituacijama u odnosima izmeu drava lanica i dravne zajednice SCG.Sud SCG ini 8 sudija izabranih u jednakom broju iz svake drave lanice.Za sudiju se moe izabrati lice:

    - koje je dipl. pravnik;- ima 15 godina iskustva u struci;- dravljanin je drave lanice i Dravne zajednice SCG;- koje uiva ugled i dostojno je za obavljanje sudijske funkcije

    Sudije se biraju na 6 godine i mogu biti samo jednom birane.Sudije suda SCG bira Skutina SCG na predlog Saveta ministara.Sudije iz svog reda biraju predsednika suda SCG sa mandatom od 3 godine, bez prava da se mandat ponovi.Predsednik suda predstavlja i vodi sud SCG i jednovremeno vri funkciju sudije.Sudiji prestaje funkcije:

    - istekom vremena;- kada to sam zatrai ili- kada bude razreen sudijske dunosti

    Sud SCG odluuje u stvarima iz njegove nadlenosti: na optoj sednici, na zajednikoj sednici, sednici veai posebnoj sedniciNa odluke suda SCG ne moe se uloiti alba

    Nadlenost Sud SCG reava sporove izmeu institucija Dravne zajednice SCG o pitanjima njihove

    nadlenosti iz Us. Po. SCG, reava sporove izmeu Dravne zajednice SCG i jedne ili obe drave lanice ili izmeu dve

    drave lanice o pitanjima iz njihove nadlenosti, odluuje o albama graana kada im institucija dravne zajednice SCG ugrozi prava i slobode

    garantovane Ust. Pov. SCG, ukoliko nije predvien drugi postupak pravne zatite, odluuje o uslaenosti ustava drava lanica sa Us. Pov. SCG, odluuje o usklaenosti zakona dravne zajednice SCG sa Us.Pov.SCG, odluuje o zakonitosti konanih upravnih akata institucija dravne zajednice SCG.

    Sud zauzima pravne stavove i miljenja koji se odnoce na ujednaenje sudske prakse.

    d) Naela o radu sudova

    28

  • 8/7/2019 Gradjansko procesno pravo - knjiga

    29/340

    Rad sudova ureen je odreenim pravilima naelne prirode utvrenim u ustavnim aktima (tu spadaju i pravilautvrena Meunarodnim paktom o graanskim i politikim pravima od 1966. godine ratifikovani1971. godine.Pregled naela o radu sudova je delom stvar konvencije i pogleda o znaaju pojedinih pravila u sudskomsistemu i postupku.

    1) pravilo je da se (dravni) sudovi uspostavljaju zakonom i da se aktom iste pravne snage odreuju:

    njihovo osnivanje, organizacija, sastav, nadlenost i postupak.Promovisanje ovih pravila kao ustavnog naela, istovremeno je i zabrana da se podzakonskimpravnim aktom drugaije uredi sudski sistem, naroito da se osnivaju sudovi druge vrste(naeloustavnosti);

    2) Samostalnost sudstva institucionalna odvojenost od drugih dravnih organa u vrenju jedne oddravnih funkcija (sudske vlasti), preduslov je nezavisnost suda. Sud je neposredno potinjen pravu ikontrola pravnosti njegovog rada ostvaruje se u sudskom sistemu po pravilima o funkcionalnojpovezanosti sudova i njihovom poloaju u tom sistemu (naelo samostalnosti i nezavisnosti suda);

    3) Nezavisnost suda izraena vie u subjektivnom smislu, utemeljena je i na nezavisnosti sudija.Sudijska funkcija je stalna. Stalne sudije se biraju na neodreeno vreme i ne mogu se premetati udrugi sud i na drugu dunost (naelo nepokretljivosti sudija);

    4) Da bi se obezbedilo kvalitetno vrenje sudijske funkcije i spreili uticaji u sluaju tog statusa,propisana je izbornost u imenovanju sudija i utvrena procedura izbora. Takoe su propisani usloviza prestanak sudijske funkcije i postupak u kojem se to sprovodi (naelo izbornosti sudija);

    5) Pravilo o ueu graana u vrenju pravosua, usvojeno je u naem sudskom sistemu. Vreifunkciju sudija porotnika, graani uestvuju u vrenju pravosua u kolegijalnom telu i uz stalnogsudiju. Ovo pravilo je sprovedeno u prvostepenom suenju i sa veoma malim domaajem udrugostepenom postupku (naelo uea graana u suenju);

    6) Pandan tome je pravilo da se sudi u veu s tim da brojani i strukturalni sastav vea nije uvek isti(naelo zbornog suenja). Inae u novom ZPP dominira inokosno suenje.

    7) Pravilo je da je raspravljanje pred sudom javno. To spreava zatvaranje pravosua u uski krug licakoja vre sudsku funkciju. Vrenje pravosua je javna funkcija i kao takva treba da se ostvaruje(naelo javnosti u radu sudova);

    8) Samostalnost i nezavisnost sudstva ne sme da vodi vladavini suda u vrenju drutvenih poslova.Sudstvo nije iznad prava. Sudstvo ima da obezbedi i ostvari vladavinu prava, pravnu sigurnost usistemu organizacije drutva, povinavajui se samo pravu. Razumno je oekivati da sudska presudakao akt deklarisanja prava bude obavezna za pravne subjekte, tek ako je sud postupao i odluio popravu (naelo zakonitosti);

    9) Sud u postupku treba da obezbedi ravnopravnost stranaka. Prirodno je da se prema razvoju postupkaas jedna as druga stranka nalazi u vie ili manje povoljnom poloaju. Pravila o jednakom tretmanustranaka usmerena su na to da se uesnicima u postupku omogui nesmetano i potpuno ostvarivanjeutvrenih i njima pripadajuih procesnih pravila (naelo ravnopravnosti stranaka);

    10) Pravo na albu ( na redovan pravni lek), odnosno traenje da se pred viim sudom ispita pravilnost izakonitost sudske odluke donete od strane prvostepenog suda i ne sme se stranci uskratiti.

    13. PRAVNA POMO

    a) Unutranja pravna pomo

    Pravilo je da svaki sud vri procesne radnje na svom pravnom podruju. Izuzetno ako postoji opasnost ododlaganja, sud pred kojim tee parnica, moe da preduzme procesne radnje i na podruju susednog suda i otome obavesti sud na ijem podruju je preduzeta procesna radnja (l.25.ZPP).

    29

  • 8/7/2019 Gradjansko procesno pravo - knjiga

    30/340

    Postoje situacije kada se procesna radnja uopte ne moe preduzeti pred parninim sudom ili su prisutnetakve okolnosti da je celishodnije da se parnina radnja preduzme pred drugim sudom.( npr. potrebno je dase izvri uviaj u drugom mestu, svedok je nepokretan i sl.). Tada je parnini sud ovlaen da zatrai pravnupomo od drugog suda za tu parninu radnju od nadlenog suda.Pismeno, kojim se trai pravna pomo (zamolnica) treba da sadri sve podatke i da procesna radnja budetano odreena (u pogledu jezika l.171.ZPP). Pravna pomo se moe traiti samo za odreene procesneradnje (obino je to izvoenje dokaza).

    Sudovi su duni da jedan drugom ukazuju pravnu pomo u parninom postupku. Ako zamoljeni sud nijenadlean da preduzme radnju za koji je zamoljen, ustupie molbi nadlenom sudu, odnosno drugomdravnom organu i o tome e obavestiti sud od koga je primio molbu, a ako mu nadleni sud odnosnodravni organ nije poznat, vratie molbu.Ako u jednom mestu postoji vie sudova stvarno nadlenih za pruanje pravne pomoi, molba za pruanjepravne pomoi moe se podneti bilo kome od tih sudova, ukoliko posebnim zakonom nije drugaijeodreeno (l.170.ZPP).

    b) Meunarodna pravna pomo

    Usled teritorijalne ogranienosti sudske (dravne) vlasti, neophodno je da pravna pomo postoji i umeunarodnim relacijama. To je ureeno u Hakoj konvenciji o graanskom sudskom postupku od 1954.godine i sprovedeno u naim pravnim tekstovima. (l- 172. 175.ZPP).Pravna pomo se odvija i po pravilima sadranim u nizu bilateralnih sporazuma zakljuenih sa naomdravom. Pravilo je da nai sudovi pruaju pravnu pomo stranim sudovima u sluajevima predvienimmeunarodnim ugovorom, isto tako i kada postoji uzajamnost sa dravom stranog suda.Sud e uskratiti ukazivanje pravne pomoi stranom sudu, ako se trai izvoenje procesne radnje protivnonaem javnom poretku. Pravna pomo stranom sudu ukazuje se po pravilima naeg prava.Zamolnica stranog suda prihvata se samo ako je dostavljena diplomatskim putem i ako je sastavljena nanaem jeziku ili je priloen overen prevod.Isto vai i kada na sud upuuje zamolnicu za pravnom pomoi stranom sudu.

    14. SUDIJE I SUDIJE POROTNICI

    a) SudijeSudije su lica koja su izabrana u odreeni sud da tu stalno vre sudijsku funkciju. Za svaki sud Narodnaskuptina Srbije utvruje broj sudija i vri izbor sudija i predsednika suda (Zakon o sudijama Srbije od 2001.godine, izmenjen i dopunjen 2004.god, Zakon o sudijama iz 2005.g i 2006.g)Uslovi da bi jedno lice moglo da bude birano na funkciju sudije su sledei:

    da ima dravljanstvo republike Srbije; da ispunjava opte uslove za stupanje na rad u dravnim organima; da je zavrilo pravni fakultet;

    da je poloilo pravosudni ispit; da je dostojno da vri sudijsku funkciju da poseduje odreeno radno iskustvo na poslovima pravne struke, i to:

    - za sudiju optinskog suda 2 godine;- za sudiju okrunog suda 6 godina;- za sudiju trgovinskog suda 4 godine;- za sudiju Apelacionog, Vieg trgovakog i Upravnog suda 8 godina;- za sudiju Vrhovnog suda 12 godina.

    30

  • 8/7/2019 Gradjansko procesno pravo - knjiga

    31/340

    Zakonom o Visokom savetu pravosua Srbije iz 2001. i 2004. godine, ustanovljen je Visoki savet pravsudja(po Ustavu iz 2006.g Visoki savet sudstva ima 11 lanova iji je mandat 5 godina.To su: predsednikVrhovnog kasacionog suda, ministar nadlean za pravosue, predsednik nadlenog odbora Narodneskuptine.Oni predstavljaju lanove po poloaju.Pored njih ima jo osam izbornih lanova:6 sudija i 2 ugledna pravnika, od kojih je jedan advokat, a drugi profesor pravnog fakulteta sa 15 godinaradnog iskustva.lan VSS uiva imunitet kao sudija.Protiv odluka VSS, dozvoljena je alba Ustavnomsudu), kao samostalna pravosudna institucija za vrenje odreenih poslova.

    Visoki savet pravosua ine: 5 stalnih lanova (lanovi po funkciji i delegirani) i 8 pozivanih lanova izreda sudija i javnih tuilaca.Visoki savet pravosua:

    - predlae Narodnog skuptini izbor predsednika sudova, sudija, javnih tuilaca, zamenika;- imenuje sudije porotnike i- vri druge poslove.

    Narodna skuptina moe izabrati samo kandidata koga je predloio Visoki savet pravosua.Sudija koji je izabran polae zakletvu pre stupanja na sudijsku funkciju. Time prihvata da e postupati poustavu i zakonu savesno i nepristrasno.Ne sme biti na dunostima u organima koji donose i izvravaju propise, biti lan politike stranke, baviti sebilo kojim javnim ili privatnim plaenim poslom.Radi zatite svojih interesa, sudije imaju pravo da uspostave sudijsko udruenje (profesionalno udruivanje).Sudiji ne sme biti odreen pritvor u postupku pokrenutom zbog krivinog dela u vrenju sudijske funkcije.Pritvor se moe odrediti tek ako bude dato odobrenje Narodne skuptine (sudijski imunitet).Za tetu koju uini sudija svojim nezakonitim i nepravilnim radom odgovara drava. Pravo drave naregresni zahtev prema sudiji postoji, ako je on prouzrokovao tetu namerno ili krajnjom nepanjom.Sudija se udaljuje od dunosti kada mu je odreen pritvor (obavezno udaljenje).Pravilo o nepremestivosti sudija izloeno je u pravu sudije da protiv njegove volje ne sme biti premeten udrugi sud. Isto se tako i za privremeno upuivanje u drugi sud trai pristanak sudije.Veliko personalno vee je telo koje se uspostavlja u Vrhovnom sudu Srbije i ine ga 9 sudija toga suda.Veliko personalno vee odluuje u zakonom odreenim pitanjima poloaja sudija.Sudijska funkcija prestaje:

    - po zahtevu sudije;- kada sudija navri radni vek i- razreenjem

    Po zahtevu sudije sudijska funkcija prestaje Odlukom Narodne skuptine.Sudiji prestaje radni vekkada navri 65 godina ivota ili 40 ghodina staa osiguranja.

    Razlozi za razreenje sudije su sledei:

    1) ako je osuen na krivino delo na bezuslovnu kaznu zatvora od najmanje 6 meseci ili je osuenzbog krivinog dela koje ga ini nepodobnim za vrenje sudijske funkcije;

    2) ako se ustanovi da je zbog zdravstvenog stanja trajno izgubio radnu sposobnost;3) ako se utvrdi da nestruno i nesavesno obavlja sudijsku funkciju i dr.

    O razreenju sudije i predsednika suda odluuje Narodna skuptina.

    b) Sudije porotniciPored stalnih sudija koji sudijsku funkciju vre profesionalno u suenju uestvuju i graani (sudijeporotnici). To moe biti i graanin koji je pravnik.Moe se rei da postoje 2 oblika porotnog suenja:

    31

  • 8/7/2019 Gradjansko procesno pravo - knjiga

    32/340

    porota moe biti kolegijalno telo sastavljeno od graana, koje samostalno sudi o odreenimstvarima postupka ( u pravilu o odgovornosti), dokstalni sudija vodi postupak i odluuje odrugim pitanjima (redovno o sankciji). To je pravo porotno suenje ili porota u uem smislu;

    Drugi oblik je ako graani uestvuju u suenju vie ili manje ravnopravno sa stalnim sudijom.Pretpostavka za to je da se u pravnoj stvari sudi zborno, u veu u kojem su stalne sudije igraani (meovito vee).

    Smatra se da je uee graana u suenju jedan od izraza drutvene kontrole pravosua, da to uveavapoverenje graana u sudstvo i da pravosue ini ekonominijim, smanjujui angaovanje stalnih sudija.Postoji dosta kritika na raun porote, ali ipak ne mogu opovrgnuti znaaj porote.To su npr:

    - da porotnici mahom nemaju potrebnu pravnu strunost;- da njihov doprinos suenju ne daje neke osetnije efekte itd.

    Za sudiju porotnika moe biti biran:- domai dravljanin, koji je:- navrio 26 godina ivota i

    - koji je dostojan dunosti sudije porotnikaSudiju porotnika imenuje i razreava Visoki savet sudstva. Trajanje funkcije sudije porotnika je 5 godina iimenovanje se moe ponoviti.Sudija porotnik polae zakletvu.Sudija porotnik ne moe biti advokat

    c) Sudijski pomonici i pripravnici

    Zvanja sudijskih pomonika su:- Sudijski saradnik;

    - vii sudijski saradnik i- sudski savetnik.U zvanje sudijskog saradnika moe biti postavljeno lice koje je:Dipl. Pravnik i ima poloen pravosudni ispit

    Za zvanje vieg sudijskog saradnika, moe biti postavljeno lice koje: posle poloenog pravosudnog ispitaima najmanje 2 godine radnog iskustva u pravnoj struci.

    Zvanje sudskog savetnika moe stei lice, koje ispunjava uslove za sudiju Okrunog suda - 6 godine radnogiskustva u pravnoj struci.Sudski savetnik vri strune poslove znaajne za sudsko odelenje i za ceo sud. Posebno je istaknuto dapostoji zvanje savetnika Vrhovnog suda Srbije.

    Diplomirani pravnik se moe primiti za rad u sudu na poslovima pripravnika, sa radnim odnosom na vremeod 3 godine.Od ovih lica treba razlikovati diplomirane pravnike, koji su primljeni u sud za pripremanjepolaganja strunog ispita-volonteri.

    15. SASTAV SUDA

    U parninom postupku pravilo je da sud sudi u veu, izuzetno kao sudija pojedinac (mada po ugledu naevropsko zakonodavstvo je sve vie zastupljen) i u optoj sednici.

    32

  • 8/7/2019 Gradjansko procesno pravo - knjiga

    33/340

    Sluajevi u kojima sudi sudija pojedinac odreuju se zakonom(stvari manjeg drutvenog znaaja, manjeekonomske vrednosti, ako se trai vea brzina i efikasnost).Predsednik vea moe preduzimati samo one radnje u postupku i donositi samo one odluke za ije jepreduzimanje, odnosno donoenje, ovlaen ovim zakonom.Ako ovim zakonom nije drugaije odreeno sudija pojedinac u reavanju stvari iz svoje nadlenosti imasva prava i dunosti koja pripadaju predsedniku vea i veu ( l. 35.ZPP).U prvom stepenu sporove sudi vee ili sudija pojedinac. Kad sudi u 1. stepenu vee je sastavljeno od od 1

    sudije predsednika vea i dvoje sudija porotnika (l.36.ZPP).U drugom stepenu sudi vee sastavljeno od 3 profesionalnih sudija

    Sudija pojedinac:

    sudi sporove o imovinskopravnim zahtevima, ako vrednost predmeta spora ne prelazi3.000.000,00 dinara. U tom postupku stranke se mogu sporazumeti da imovinskopravnesporove sudi sudija pojedinac, bez obzira na vrednost predmeta spora, osim u sluajevimapredvienim posebnim zakonom(povodom naplate kamate);

    Sudija pojedinac sudi sporove zbog smetanja dravine Sudija pojedinac sprovodi postupak i donosi odluku u predmetima pravne pomoi i

    obezbedjenja dokaza, u vanparninom i izvrnom postupku u prvom stepenu. Stranke su ovlaene da se sporazumeju da u odredjenom imovinskom sporu ili privrednomsporu sudi sudija pojedinac, iako bi trebao sudsko vee.

    Sastav prvostepenog suda:Opte je pravilo da u prvostepenom sudu nadleni optinski sud sudi u veu( 1 profesionalni sudija i 2sudija porotnika) za sporove ija vrednost predmeta spora(VPS) prelazi 3.000.000,00 dinara.Okruni sud sudi u prvom stepenu u veu, bez obzira na vrednost predmeta spora i to:

    sporove iz autorskog prava; sporove koji se odnose na zatitu ili upotrebu pronalazaka i i tehnikih unapreenja, uzoraka,

    modela, igova i geografskih oznaka porekla;

    prava na upotrebu firme ili naziva (proitaj l.490 ZPP).Trgovinski sud- u privrednim sporovima u prvom stepenu sudi sudija pojedinac, a u drugom stepenuvee u sastavu od 3 profesionalnih sudija(VPS treba da prelazi 1.500.000, 00).

    Sastav drugostepenog suda:Okruni, apelacioni, vii trgovinski sud, vii prekrajni sud sude u veu:-po albi na odluke niih sudova, donetih u prvom stepenu,-povodom sukoba nadlenosti i,-drugim pravnim stvarima iz svoje nadlenosti.

    Sudsko vee moe biti sasatvljeno od :

    1 sudija + 2 sudija porotnika,3 profesionalne sudije,2 sudija + 3 sudija porotnika(kada sudi u drugom stepenu po albenom postupku na raspravi),5 sudija-po vanrednim pravnim lekovima Vrhovni kasacioni sud kad je u pitanju Revizija, a po Zahtevu zazatitu zakonitosti u Optoj sednici-Predsednik i sve sudije(zauzimanje pravnih stavova povodom primeneprava).

    16. VREDNOST PREDMETA SPORA, POJAM, ZNAAJ I ODREIVANJE

    Na dosta vani