PEROVIC PRVI ODBORUVOD U GRAANSKO1. Naea2. Sub|ekt gradanskopravnog odnosa 3. Fzko ce, nastanak prestanak 4. Pravna, posovna dektna sposobnost zkh ca 5. Dektna sposobnost zkh pravnh ca6. Maoetnc u gradanskom pravu (ut z kn|ge)7. Pravno ce, pravna, posovna dektna sposobnost 8. Pravno ce-nastanak prestanak 9. Pravne pretpostavke kc|e 10. Po|am sadrzna sub|ektvnog prava Ko su maoc pravne sposobnost?11. Vrste sub|ektvnh gradanskh prava Ko|a su opsta stvarna prava? N|hov pravn znaa|. Kako presta|u? Ob|asnt kako doaz do prestanka sub|ektvnh gradanskh prava, na prmeru obgac|a prava svo|ne. Iz|ava vo|e. Apsoutna reatvna prava.12. Ob|ekt gradanskog prava 13. Po|am pravnog posa14. Pravn posov, vrste (forman konsensuan) 15. Po|am vrste usova, roka, naoga Modkac|a. Usov rok - razke vrste. Prmer raskdnog usova - Ugovor prozvod pravno de|stvo a se raskda nastupan|em takvog usova. Kakv usov mogu bt? Od ega zavs potestatvn usov? - Od vo|e stranaka. Kakv mogu bt rokov? - Mater|anopravn procesnopravn. Da su sudsk rokov prekuzvn? Ne.16. Zastupnstvo Sta zna ,u tude me za tud raun"? Kako nasta|e? Moze se zak|ut brak preko punomocnka?17. Posovno punomoc|e (ut z kn|ge)18. Nevazec pravn posov Kada zabuda o motvu dovod do ponsten|a ugovora? - kod dobronh ugovora. Kada posto| razog nstavost? - u momentu zak|uen|a ugovora. Rus|v ugovor konvadac|a. Ko|a zabuda n ugovor rus|vm? C| nteres pogada rus|vost? - Lca ko|a su zak|ua ugovor. Neposto|ec pravn posov. Hoce se zvrst progasen|e nstavog testamenta? Hoce.19. Zoupotreba prava20. Protek vremena21. Po|am zastareost Da |e prethodno ptan|e? Ne.22. Zasto| zastareost (pravne pretpostavke) Zastareost n|e prethodno ptan|e.23. Prekd zastareost (pravne pretpostavke) 24. Prekuzvn rok25. Vrsen|e zastta sub|ektvnh prava 26. Stcan|e prestanak sub|ektvnh gradanskh prava27. Subrogac|a28. Gradanskopravna sankc|a2.STVARNO PRAVO1. Po|am obeez|a stvarnog prava (naea)2. Pokretne nepokretne stvar (razkovan|e, znaa| podee) 3. Po|am drzavne - Po|am vrste.Znaa| - drzavna |e znaa|na kod odrza|a, svo|nskh tuzb. Ko|u pretpostavku nos? - Da |e drzaac ttuar onog prava |u sadrznu vrs. U emu se ogeda znaa| svo|nske drzavne? - Moze prerast u svo|nu, pod usovma propsanm za odrza|. Zbog ega |e od znaa|a za pravn promet? - Zbog zastte. Ko|e se drzavne stte drzavnskm tuzbama? Kakva |e zastta vansudskm putem? Ko|a se vrsta drzavne stt samopomocu? Ko| |e pooza| drzaoca kod odgovornost za opasne stvar?4. Vrste drzavne Drzavna stvar prava Ko|a |e vrsta drzavne u ptan|u ako se drzaac stvar ponasa kao vasnk? Svo|nska. Da opov ma svo|nsku drzavnu? Da, |er se prema stvar ponasa kao vasnk. Sta |e zakonta drzavna? Da zakupac ma zakontu drzavnu? - Ne, ugovorom o zakupu ne ste se pravo svo|ne, vec samo ovascen|e upotrebe. Da svak ugovor rada zakontu drzavnu? Samo ug. podoban za stcan|e prava svo|ne. Ko| ugovor prenose svo|nu? Ugovor o proda|, razmen pokonu! Savesna nesavesna drzavna? Sta |e savesnost? Sta |e man||va drzavna? Kako se stt drzavna vm cam precarum? - Putem samopomoc u roku od 30 dana od dana saznan|a za smetan|e unoca. Posredna neposredna. Uzva posredna drzavna drzavnsku zasttu? Da.5. Preuzman|e prbav|an|e drzavne 6. Znaa| drzavne- znaa|na |e kod odrza|a, kod svo|nskh tuzb7. Postupak zbog smetan|a drzavne8. Samopomoc9. Prvremena mera obezbeden|a u drzavnskm tuzbama 10. Zastta drzavne Ko|e se drzavne stte drzavnskm tuzbama? Sve, a vm cam precarum ne moze prema onome od koga |e dosao do drzavne na takav nan. Kakva |e zastta vansudskm putem? Samopomoc. Ko|e se vrste drzavne stte samopomocu? Man|ve??? Da opov ma svo|nsku drzavnu zato sto se prema stvar ponasa kao vasnk? Ko| |e pooza| drzaoca kod odgovornost za opasne stvar? - Drzaac ko| ma faktku vast na stvar odgovara po osnovu ob|ektvne odgovornost kao vasnk. Moze odgovarat savesn drzaac po osnovu ob|ektvne odgovornost? Da drzaac moze da odgovara za stetu od opasne stvar? Da. Da |e drzaac ttuar onog prava |u sadrznu vrs? Pretpostav|a se da |este.11. Po|am, sadrza| obeez|a svo|ne12. Nan stcan|a svo|ne13. Dervatvn nan stcan|a svo|ne Denc|a - posto| kada stcaac zvod pravo svo|ne z prava svog prethodnka. Ovde pravo prethodnka preaz na sedbenka, zasnva se novo pravo na osnovu posebnh pravnh n|enca. Ko| su dervatvn nan stcan|a svo|ne? - Stcan|e na osnovu pravnog posa sa vasnkom, z. nasedvan|e, egat. Ko| usov mora|u bt spun|en - pravn osnov (ustus ttuus) nan stcan|a (modus aqurend). Sta |e ustus ttuus - pravn osnov. To |e pravn posao, punovazn ugovor ko|m se hoce prenet svo|na. Pravn osnov moze bt drug obgacon odnos - naknada stete, neosnovano obogacen|e, zakonska obaveza zdrzavan|a. Ima obgacono de|stvo - na osnovu n|ega nasta|u odredena reatvna prava, a svo|na preaz tek zvrsen|em ugovora. Sta |e modus aqurend kod pokretnh stvar preda|a, a kod nepokretnost - ups u ZK, odnosno katastar nepokretnost, t|. prenos tap|e. U srem smsu podrazumeva skup svh pravnh n|enca ko|e su potrebne za prenos prava svo|ne, kod stcan|a na osnovu ugovora sa prethodnm vasnkom, obuhvata sam ugovor. Preda|a vrste preda|e. Nan ktvne preda|e - ktvna preda|a |e prenos prava svo|ne na osnovu samog ugovora, pr emu se uzma, ngra se da |e zvrsena zka preda|a. Posto|e tr nana:1.constutum possesorum kada vasnk, ko| |e neposredn drzaac stvar prenese na prbavoca svo|nu samm ugovorom, a stvar da|e drz kod sebe kao maac nekog prava uzeg od prava svo|ne, npr. kao posugoprmac (stcaac ste pravo svo|ne u trenutku zak|uen|a pravnog posa sa vasnkomstvar), 2.tradto brev manu - kada neko vec drz stvar po nekom pravnom osnovu, na prmer kao posugoprmac. Po ZOSPO kada se pokretna stvar naaz u drzavn stcaoca po nekom pravnom posu on ste pravo svo|ne u momentu zak|uen|a pravnog posa, 3.Ceso vndcatons - ktvna preda|a, ovde posto|etr ca: vasnk stvar ko| ma posrednu drzavnu, prbavac stvar ko| u vreme zak|uen|a ugovora uopste nema drzavnu trece ce kod ko|eg se stvar naaz - posugoprmac,podouzvaac. Pravo svo|ne preaz na stcaoca, samm zak|uen|em ugovora, tako da ce trece ce bt duzno da kasn|e stvar preda novom vasnku. Trece ce ma pravo da prema novom vasnku stakne sve prgovore ko|e ma prema ran|em vasnku.14. Orgnarn nan stcan|a svo|ne Denc|a - posto| kada stcaac svo|e pravo ne zvod z prava svog prethodnka, vec z drugh pravnh n|enca. Izmedu n|egovh prava prava prethodnog vasnka preknut |e pravn kontnutet. Orgnarno zna stcan|e na baz odredenh n|enca za ko|e zakon vezu|e nastanak prava svo|ne. Nabro|at zakonom predvdene sua|eve orgnarnog nana stcan|a svo|ne - sua|ev zasnvan|a prava svo|ne na n|m stvarma na novm stvarma, kao sto su okupac|a, prerada, smesa, odrza|, stcan|e od nevasnka. Sta |e okupac|a? Zasnvan|e svo|ne na n|m stvarma, ko|e se vrs uzman|em ovh stvar u drzavnu sa vo|om da se na n|ma zasnu|e svo|na. Kako stvar dob|a ova| pooza|? Sta |e n|a stvar? - Napustena stvar, stvar |eg se prava svo|ne vasnk odrekao pravnom radn|om derekc|e. Sta |e derekc|a? - Odrcan|e prava svo|ne od strane vasnka. Kako se ste pravo svo|ne na podovma? Odva|an|em. Kakav |e nan stcan|a svo|ne ov dv|a? - Orgnarn, |er se svo|na ste na osnovu admnstratvne dozvoe. Graden|e na tudem zem|stu. Sta |e superces soo cedt?15. Stcan|e svo|ne prrasta|em U ko| nan stcan|a svo|ne spada? Kada nasta|e? Sta sve obuhvata prrasta|? Stcan|e prrasta|em kod pokretnh stvar? Stcan|e prrasta|em za obe pokretne stvar? Sta |e s|edn|en|e? Speckac|a. Spa|an|e mesan|e.16. S|edn|en|e17. Odrza| Sta |e? Usov? Znaa| podee stvar na pokretne nepokretne. Sta |e savesna zakonta drzavna? Ako |e drzaac nesavestan, moze stecsvo|nu odrza|em? Nkad. Ko| ugovor prenose drzavnu? Da se zakupom prenos svo|na? -Ne, vec ovascen|e upotrebe korscen|a. Da zakupac ma zakontu drzavnu? Da se ugovorom o za|mu prenos svo|na? - Da, npr.kod kredta. Sta |e redovn odrza|? Rokov. Sta |e vanredn odrza|? Da se kod vanrednog odrza|a traz da drzavna bude zakonta? Ne. Rokov. Da se odrza|em moze stec suzbenost? Da. Kako se zove tuzba za zasttu suzbenost? Konfesorna.18. Stcan|e svo|ne od nevasnka (usov)19. Revndkacona tuzba20. Svo|nske drzavnske tuzbe Ko|e su svo|nske tuzbe? Razke zmedu svo|nskh drzavnskh tuzb? Razka zmedu samopomoc drzavnskh tuzb? Sub|ektvn ob|ektvn rokov za drzavnske tuzbe? Da |e drzaac tuzac tuzen kod pubc|anske, negatorne revndkacone tuzbe? Kakva |e pubc|anska tuzba? - Svo|nska tuzba sa drzavnskm osnovom. Sta se dokazu|e kod pubc|anske tuzbe? - |a pravn osnov. Kako tuzac dokazu|e |a pravn osnov? Sta ako su osnov ste vaznost, t|. |ane? Sta |e punovazan pravn osnov? Ko|a |e tehnka kod pubc|anske tuzbe? - Porede se pravn osnov. Uzukapona drzavna- podobna za stcan|e svo|ne odrza|em.Kako se dokazu|e pravo svo|ne kod revndkacone tuzbe? - Pravnm osnovom. Sta |e predmet svo|ne? - Indvduano odredena stvar. Rok za podnosen|e tuzbe. Ko |e tuzac vasnk stvar, a tuzen-drzaac stvar. Kako odgovara tuzen? Ko|e prgovore uaze? Peremptorn datorn prgovor. Postupak zbog smetan|a drzavne - negatorna tuzba. Rok. U ko|e ptan|e sud uaz -faktko posedn|e stan|e mrne drzavne. Sta se smeta? Rasprav|a se o osnovu? - Ne. Sta se dokazu|e udrzavnskom sporu? Moze neko ko |e zgubo drzavnsk spor, dobt pettorn? - Da. Moze se u drzavnskom sporu trazt naknada? Ne.21. Susvo|na Razke u odnosu na za|ednku svo|nu? Sta |e dean deo? - Na|stn|a estca stvar, atom. Sta |e akvotn deo? - Deo odreden u razomku. Moze se otudt suvasnk deo? - Da uz zakonom predvdena ogranen|a - pravo pree kupovne.22. Za|ednka svo|na Povezat sa susvo|nom.23. Etazna svo|na Da |e ft etazna sv|na ma obavezu da paca za n|egovo odrzavan|e ona| ko zv na prvom spratu?24. Po|am suzbenost Ut z kn|ge. Sta su? Podea - stvarne ne. Naea: sta zna naeo restrkc|e? - Da se moze korstt samo prostor odreden ugovorom odukom suda. Osobne. Kada suzbenost dovod do raskda ugovora? Zavs od obma suzbenost. Nan prestanka. Zastta.25. Stvarne suzbenost - po|am, obeez|a nan vrsen|a Ko|a |e razka zmedu zastareost beratorne uzukap|e? Kako se dee? Kako se stte? Acto confesora26. Vrste stvarnh suzbenost27. Lne suzbenost Prmer podouzvan|e. Ko|e su ne suzbenost? Razka zmedu ne suzbenost povasnog dobra ne suzbenost se vezu|u za nost.28. Podouzvan|e 29. Pravo stanovan|a 30. Zastta stvarnh suzbenost (acto confesora) suzbenost uopste 31. Prestanak prava suzbenost32.Prestanak stvarnh suzbenost (beratorna uzukap|a) 33. Naea zaoznog prava (posebno hpoteke)34. Zaozno pravo (po|am, vrste, naea) 35. Vrste zaoznog prava36. Runa zaoga37. Zaozno pravo na nepokretnost38. Po|am hpoteke Sta |e? Kako se konsttuse? Ups brsan|e. Kako se reazu|e? Postupak proda|e nepokretnost. Astronomsko raunan|e vremena. Ko| prncp vaz u sua|u posto|an|a vse hpoteka? - Pror tempore, potor |ure (prv u vremenu,|a u pravu). Kakvo |e to sredstvo obezbeden|a? Reano. Sta po zakonu moze bt predmet hpoteke? Da |e potrebna sagasnost drugh suvasnka da b |edan od n|h dao svo| suvasnk deo pod hpoteku?39. Predmet hpoteke Sta po zakonu ne moze bt predmet hpoteke? Da moze posto|at na suvasnkom deu? - Da. Kako zakon resava to ptan|e? Da garaza moze bt predmet hpoteke (an 3 stav 4.)? Moze to bt obeezeno garazno mesto u stambeno|zgrad? Da, ako |e u ptan|u suvasnk deo. Da |e potrebna sagasnost drugh suvasnka da b|edan od n|h svo| suvasnk deo stavo pod hpoteku? Da suvasnk moze stavt pod hpoteku svo| dean deo? A kod brane tekovne? - Ne. Da predmet hpoteke moze bt stanu zgradn|? Vrste hpoteke; Sta |e nadhpoteka (an 21)? Sta |e za|ednka hpoteka? Sta |e svo|nska hpoteka da se tu odstupa od naea akcesornost.40. Prestanak zaoznog prava41. Zem|sne kn|ge Da se nko ne moze pozvat na to da mu n|e poznato stan|e u svm |avnm regstrma samou zem|snm kn|gama?42. Naea zem|snh kn|ga 43. Naea |avnh kn|ga 44. Vrste upsa u zem|sne kn|ge45. Vrste upsa nepokretnost u |avn regstar3.PORODICNO PRAVO1. Usov za zak|uen|e punovaznost braka2. Brane smetn|e3. Vrste srodstva Ob|asnt sta |e srodtvo. Gde se sve srodstvo uzma kao reevantna n|enca?4. Po|am vrste srodstva Po|am. Krvno srodstvo - moze ptat kao posebno ptan|e. Kako presta|e tazbnsko srodstvo? Razvodom. U ko|m pravma |e od znaa|a? - U nasednom, porodno krvnom.5. Pravne posedce braka - pravna de|stva brane za|ednce Imovnsk odnos. Da |e to mperatvn rezm dspoztvn rezm? Dspoztvn. Kako se vrs odstupan|e u pogedu dece.6. Nan prestanka braka 7. Nevazec brakov 8. Nstavost braka9. Apsoutno nstav brakov, nevazec brakov10. Rus|vost braka11. Pravne posedce ponsten|a braka (vdet u kn|z sa fakuteta) 12. De|stva prestanka braka (vdet u kn|z sa fakuteta) 13. Razvod braka (de|stva) 14. Posredovan|e u branm sporovma (postupak)15. Pravne posedce razvoda braka Vdet u kn|z sa fakuteta. Lne. Imovnsk odnos - posebna movna supruznka za|ednka movna supruznka. Kako se vrs podea za|ednke movne supruznka? Ko|e vrste doprnosa posto|e? Da |e za|ednka mperatv? Ne, ovo ptan|e se moze regusat ugovorom. Da |e autorsk honorar za deo nastao pre zak|uen|a braka za|ednka movna? Ne. Da se razveden bran drugov nasedu|u? Ne Kako presta|e tazbnsko srodstvo? Razvodom. Starate|stvo nad decom.16. Osporavn|e branog vanbranog onstva (posedce) Moze posebno da pta osporavan|e branog vanbranog onstva.17. Vanbrano onstvo (prznan|e onstva) 18. Rodte|sko pravo 19. Lsen|e rodte|skog prava 20. Produzen|e rodte|skog prava21. Prestanak rodte|skog prava Nan prestanka. Punoetstvo. Zak|uen|e braka.22. Usvo|en|e Po|am. Vrste. U ko| nasedn red spada usvo|eno ce? U prv. Posto| nepotpuno usvo|en|e? - Ne.23. Pravna prroda akta usvo|en|a (vdet u kn|z sa fakuteta) 24. Promena rezma usvo|en|a (vdet u kn|z sa fakuteta)25. Starate|stvo Sta |e? Usov. Moze bt starate| ce ko|e ma 18 godna? Kako se konsttuse starate|stvo? Ko postav|a starate|a? Ko postav|a starate|a movne? Vrste starate|stva. Koz|sk starate|.26. Stav|an|e pod starate|stvo - moze bt posebno ptan|e.27. Hrante|stvo 28. Obaveza zdrzavan|a 29. Zakonsko zdrzavan|e30. Izdrzavan|e supruznka vanbranh partnera31. Izdrzavan|e ma|ke deteta32. Izdrzavan|e deteta33. Izdrzavan|e punoetnog deteta34. Izdrzavan|e srodnka 35. Pravo stanovan|a Sta |e? Podouzvan|e u PZ - pravo stanovan|a supruznka pose razvoda braka (korscen|e stana) ako ma maoetno dete, a nema svo| use|v stan do punoetstva deteta.36. Imovnsk odnos branh drugova Sta |e posebna, a sta za|ednka movna? Moze doc do deobe u toku brane za|ednce? Da. Prmer: tuzac |e bo poznat skar prhvato |e da svu movnu podee na poa osm ska, |er su one zraz n|egovog taenta ko|e mu |e prroda daa. Ustanov|eno |e da su ske nastae u toku braka, a ga |e tuzena onemogucavaa da naprav |os veca dea. Sud |e smatrao da ne treba zdvo|t ova dea vec h sve podet na poa. Obrazozt ova| stav. Bran ugovor.37. Zakonsk movnsk rezm posebna za|ednka movna Sta |e sa nteektuanom svo|nom? - Npr. ovek |e napsao roman pre braka, u toku braka zak|uo |e ugovor sa zdavaem. Da |e to posebna za|ednka movna? - Posebna. Krter|um deobe za|ednke movne - krter|um udea. Kako se de za|ednka movna? Da |e to mperatvn rezm?38. Posebna za|ednka movna39. Deoba brane movne 40. Ugovorn movnsk rezm u braku Pravn posov zmedu branh drugova.41. Bran ugovor Sta |e? Sta |e specnost ovog ugovora? - Kod predbranog ugovora se odstupa od rezma za|ednke movne. Tada vaz ono sto su se supruznc dogovor ne prmen|u|e se zakonsk rezm. Pretpostava PZ |e da se za|ednka movna de na poa, medutm ugovorn rezm moze daderogra zakonsk rezm. Da |e meratvne dspoztvne prrode? Dspoztvne. Kakva mu |e forma? Sadrzna. De|stva. Na sta treba da h upozor sud|a? - Na posedce zak|uen|a braka u tom rezmu, da se ne mogu odrec nekh zakonskh buduch nezvesnh prava, npr. zdrzavan|e dece.42. Pravn posov zmedu branh drugova43. Brana tekovna Vdet u kn|z sa fakuteta. Sta |e? - Tekovna steena radom u brano| za|ednc. Ko|a ogranen|a ma|u supruznc dok su u rezmu za|ednke movne? Raspoagan|e za|ednkom movnom. Nedozvo|ena raspoagan|a. Otuden|e opterecen|e.44. Stcan|e u porodc45. Mere zastte od nas|a u porodc46. Nas|e u porodc 47. Postupc u vez sa porodnmodnosma48. Predmet porodnog zakona 4.NASLEDNO PRAVO1. Osnov pozvan|a na nasede Ut z kn|ge naeo ogranenost pozvan|a na nasede naeo paraenog osnova pozvan|a na nasede.2. Unverzan snguarn sukcesor 3. Pretpostavke za nasedvan|e4. Otvaran|e naseda dan as Kako se otvara? - Smracu progasen|em nestaog za umrog. Dan oznaen u resen|u smatra se kao dan smrt, a ako n|e oznaen onda se smatra da |e dan otvaran|a naseda prv dan po steku zakonskh rokova za progasen|e nestaog ca za umro.5. Preazak zaostavstne na nasednke Ut z kn|ge. ex ege zaostavstna preaz na nasednke u momentu smrt ostavoca.6. Zaostavstna7. Obraunsk sastav zaostavstne8. Sastav zaostavstne 9. Sposobnost za nasedvan|e10. Nedosto|nost nesposobnost za nasedvan|e - sposobnost dosto|nost za nasedvan|e11. Zakonsk nasedn red12. Pravo predstav|an|a pravo prrasta|a13.Prv nasedn red Ko ga n? Gde spada|u unuc? Na koko se deova de zaostavstna u prvm nasednm redovma? - Prvostepen potomc bran drug na |ednake deove. Ob|asnt formuu. Ima prrasta|a u prvom nasednom redu? Da. Sman|en|e nasednog dea supruznka - do n|ega doaz ako ostavac ma decu z drugog braka.Ko odredu|e koec|ent? Odstupan|a. Povecan|e nasednog dea supruznka.14. Drug nasedn red Povecan|e nasednog dea supruznka. Sman|en|e nasednog dea supruznka.15. Nasedn pooza| branog druga Ako su u 1. nasednom redu potomc ostavoca z nekog drugog braka, kako tada nasedu|e bran drug? Sta ako ostavac n|e mao potomke? - Bran drugnasedu|e u 2. nasednom redu. Kok |e nasedn deo branog druga u 1. a kok u 2. nasednom redu? Sman|en|e nasednog dea branog druga u 1. nasednom redu.16. Nuzn nasednc Kok |e nuzn deo u prvom nasednom redu? - Poovna zakonskog.17. Vena nuznog dea Kakav moze bt nuzn deo po svo|o| pravno| prrod?18. Isk|uen|e sen|e prava na nuzn deo Ko|a |e razka zmedu sk|uen|a sen|a? - Lsen|e |e ustanova zasttnog, a sk|uen|e kaznenog karaktera. Sta |e sk|uen|e z prava na nuzn deo? - Kaznena mera. Razoz sk|uen|a z prava na nuzn deo.19. Lsen|e prava na nuzn deo20. Uraunavan|e pokona egata u nasedn deo Kako podet zaostavstnu, ako ona znos 900.000,00 dnara, a ostavac |e prvom snu pokonokucu vrednu 5 mona dnara, drugom snu auto od 50 000 dnara a trecem nsta? Kako se vrs uraunavan|e pokona? - Do vsne nasednog dea. Tehnka uraunavan|a; Kako se sman|u|u testamentana raspoagan|a? Opozvan|e pokona. Gde |os mamo opozv pokona? U porodnom pravu. Kada moze doc dopovraca|a pokona? U sua|u povrede nuznog dea.21. Testament Po|am. Vrste. Forma. Usov. Osobne. Moze se zak|ut preko punomocnka? - Ne, |er |e to strogo na z|ava. Sta |e egat? Sta n|me dob|a egatar? - Samo pravo, a ne obavezu.22.Testamentana sposobnost 23. Pravne osobne testamenta To |e |ednostrana z|ava vo|e, formaan, morts causa. Sta ako testator zak|u nov testament? Opozv testamenta.24. Oografsk testament Kada ce bt nstav? 25. Aografsk testament Ako su testamentan svedoc umr pre ostavoca, a zakonsk nasednc osporava|u ovakav testament, sta ce sud uradt? - Uputce h na parncu gde ce se vestat potps ostavoca. Ko moze bt svedok? Cega su svedoc kod ovog testamenta? - Identteta testatora. Kako se utvrdu|e autentnost potpsa, ako svedoka nema, |er su umr? grafooskm vestaen|em. Na ko|u se okonost mora obratt pazn|a kod ovog testamenta? - Na z|avu ostavoca da |e to n|egov testament potps. Usov. Razka u odnosu na oografsk. Razka u odnosu na usmen.26. Opozv testamenta Moze se opozvat opstm cepan|em? Da.27. Nstavost rus|vost testamenta Denc|a nstavog testamenta. Posto| testamentana sposobnost sa 15 godna? Posto|, |er se sa tm uzrastom ste radna sposobnost. Razog - n|e spostovana forma. Ima roka? Hoce se progast nstav testament? - Da, nakon ega sud strankeu postupku upucu|e na parncu. Ponsta| testamenta. Oografsk testament.28. Izvrsac testamenta(23)29. Legat(26) Sta |e egat? Sta |e subegat? Sta |e preegat? Legat pokon.30. Nasednka za|ednca (19)31.Nasednka z|ava (27) Moze se pob|at napadat? - Da, zbog prnude, zabude. Moze se dat preko punomocnka? Kada se moze opozvat? - Used mana vo|e.32.Nezastarvost prava na nasedvan|e (5) Pravo nasednka da zahteva zaostavstnu ne zastareva. Tme se ne dra u prava o stcan|u od nevasnka, odrza|u zastareost potrazvan|a.33.Odgovornost nasednka za ostavoeve dugove(7)34.Ostavnsk postupak (3)35.Postupak za rasprav|an|e zaostavstne(17)36. Progasen|e testamenta (36)37.Resen|e o nasedvan|u Sta ce bt ako se nade nova movna ostavoca?38.Testamentan svedoc(25) Ko|a ca mogu, a ko|a uopste ne mogu bt testamentan svedoc? Razka u odnosu na svedoke progasen|a testamenta? - Testamentan svedoc su svedoc dentteta? Ko to moze bt kod aografskog? Kako se utvrdu|e autentost potpsa, ako svedoka nema, |er su umr? Grafooskm vestaen|em. Na ko|u se okonost mora obratt pazn|a kod aografskog testamenta? - Na z|avu ostavoca da |e to n|egov testament na potps.39.Ugovor o dozvotnom zdrzavan|u(32) U emu se ogeda aeatornost? U duzn zvota prmaoca zdrzavan|a vrednost movne davaoca zdrzavan|a, ko|a u asu n|egove smrt preaz na prmaoca zdrzavan|a. Da |e forman ugovor? Iz ko|h razoga se moze rasknut? - Nespun|en|e obaveza, tra|na netrpe|vost, promen|ene okonost. Rec nesto o tuzb zbog nespun|en|a zbog promen|enh okonost. Sta ako prmaac zdrzavan|a nadzv davaoca zdrzavan|a? - Ugovor moze prestat, a moze se odrzat na snaz sagasnoscu vo|a prmaoca zdrzavan|a sukcesora prvog nasednog reda zdrzavan|a. Kako presta|e?40.Ugovor o ustupan|u raspode movne za zvota (9)41.Ugovor u korst treceg 42.Upucvan|e na parncu43.Usov rok u zavestan|u (5)44.Usov rok u nasednom pravu(4)45.Usmeno zavestan|e (7)46.Forme testamenta(4)5.OBLIGACIONO PRAVO1. Naea obgaconh odnosa 2. Naea obgaconog prava3. Autonom|a vo|e 4. Ogranen|a autonom|e vo|e 5. Izvor obgac|a 6. Podea obgac|a - Obgac|e sredstva c|a, naturane obgac|e (prmer zastareost)...- Nas zakon |e prhvato ter|u moranh duznost sto se vd kod ugovora o opkad - ako neko spat obavezu z opkade ne moze kondkc|om trazt povraca|, |er |e to naturana obgac|a.7. Obgac|e sredstva c|a 8.Novane nenovane obgac|e - Denc|a novanh obgac|a.- Ko| |e ugovornk uvek duznk novane obgac|e? Kupac, zakupac, a kod ugovora o deu?- Vautne zatne kauzue. Moze kao posebno ptan|e.- Monetarn nomnazam, str. 94 u kn|z, prncp prhvacen kod nas. - Odstupan|a - kod rebus sc stantbus, dektne stete.- Naeo vaorzma, vaorzam = rebus sc stantbus.- Rok spun|en|a novanh obgac|a.- Mogu se spunt pre roka?- Ima znaa|a mesto pacan|a?- Ko|e |e mesto pacan|a ako ono n|e ugovoreno? Za novane |e mesto poveroca, za nenovane mesto duznka.- Sta znae kzne skae kako |e kod promen|enh okonost?9. Naturane obgac|e10. Nede|ve obaveze11. De|ve obaveze12. Kumuatvne, aternatvne fakutatvne obgac|e- Prmer za zakonsku fakutatvnu obgac|u - Sta se desava sa fakutatvnm obgac|ama u sua|u propast used vse se? Rod ne propada, a ndvduano odredene stvar propada|u.- Razka zmedu fakutatvnh aternatvnh - kod aternatvne mamo dva vse predmeta zvrsen|a obaveza |e spun|ena ako se |edan od n|h preda. Kod fakutatvne predmet |e |edan, t|. poverac moze da zahteva |edan odreden predmet a duznk moze da se osobod svo|e obaveze tako sto ce predat nek drug predmet.- Prmer zakonske aternatvne obgac|e.- Ko vrs zbor ako propadne stvar?- Prmer fakutatvne - opozv pokona13. Sodarne obgac|e - Sta |e?- Ko| su n|en zvor? - ZOO ugovor (vo|a), ako n|e n |edno n drugo zvor obgac|e onda vse duznka ko| odgovara|u za stu obavezu odgovara|u pode|eno. Zna pravo |e pode|ena odgovornost, a zuzetak posto| kada |e sodarna odgovornost predvdena zakonom ugovorom.14.Sodarnost duznka - Izvor pasvne sodarne obgac|e - ugovor, zakon, a moze testament.- U ko|m sua|evma nasta|e sodarnost duznka?- Mogu se sodarn duznc obavezat s raztm rokovma dospeca?- Mogu se sodarn duznc obavezat sa raztm ugovorma?- Da se sodarnost pretpostav|a? - Ne, osm kod ugovora u prvred.- Prmer za zakonsku pasvnu sodarnost-odgovornost branh drugova za obaveze u vez n|hove za|ednke movne.ZON- Kada |e vse nasednka, on odgovara|u sodarno. Od koga ces trazt da te spat? - Od onog ko| |e sposoban da pat, a n|egov nasedn deo |e na|vec.- Navest sve sua|eve zakonske pasvne sodarnost.- Kako deu|e novac|a na sodarnost duznka, a kako zastareost?- Kako deu|e pravnosnazna presuda na pasvnu sodarnost duznka?- Imamo 3 sodarna duznka, A |e tuzen, da ce u zvrsnom postupku pravnosnazna presuda deovat prema ostam sodarnm duzncma. Ne, |er presuda obavezu|e samo one ko| su vod spor.- Kako deu|e docn|a na pasvnu sodarnost duznka?- Kako kompenzac|a deu|e na pasvnu sodarnost-svak sodarn duznk moze zvrstt kompenzac|u poveroevog potrazvan|a sa onm sto poverac dugu|e n|egovom saduznku. - Kako cemo znat da |emac odgovara sodarno supsd|arno? - To prozaz z ugovora, s tm da se kod ugovora u prvred pretpostav|a. - Da u ugovoru mora da bude zrto predvdena sodarna odgovornost da b duznc odgovara sodarno? Mora, ako su u ptan|u zka ca, a ako su pravna ca onda se pretpostav|a.- Prekd zastareost kod pasve sodarnost.-Kako deu|e kompenzac|a, prenov, prznan|e duga-Sta kad |e u parnc tuzen samo |edan s. duznk?-Ko odgovara sodarno po ZOO.- Kako presta|e obgac|a?- Sta |e sodarna obgac|a?15.Sodarnost poveraca16. Aktvna sodarna obgac|a17. Pasvne sodarne obgac|e18. Izvor pasvne sodarnost, zakonska pasvna sodarnost19. Po|am znaa| ugovora20. Iz|ava vo|e21. Pregovor - Ponuda za razku od pregovora obavezu|e a samo ako |e neopozva. 22. Ponuda za zak|uen|e ugovora - Sta |e ponuda?- Sta mora da sadrz?- Doke obavezu|e ponudoca, a doke medu odsutnm strankama?- Kada posto| ponuda neodredenom bro|u ca? - Samo u sua|evma zagan|a robe sa oznaen|em cene kod ugovorapo prstupu?- Kada se smatra da |e zak|uen ugovor sa odsutnm cem? Kada ponudac prm poztvan odgovor na ponudu, teor|a pr|ema.23. Predmet ugovora- Sta |e moguc predmet ugovora, a sta nemoguc?- Sta |e odreden predmet ugovora, a sta odredv sa stanovsta mnozne obgac|a?- Vrste ugovornh obaveza24. Kauza25. Forma ugovora - Po|am vrste moze kao zasebno ptan|e.- Sta |e reana forma?- Ko| su kasn rean ugovor? Kapara.- Sta |e ugovorena forma?- Da |e moguca konvadac|a?- Vaznost usmenh kauzua pr obavezno| psmeno| form26. Vaznost usmenh kauzua pr obavezno| psmeno| form- Znaa| usmenh kauzua - ako nsu u suprotnost sa btnm eementma ugovora, obavezu|u ugovorne strane.27. Podea obgaconh ugovora 28. Komutatvn aeatorn ugovor29. Aeatorn ugovor30. Mesovt ugovor 31. Forman neforman ugovor - Denc|a-Vrste32. Teretn dobron ugovor - Kada zabuda o motvu dovod do ponsten|a ugovora? Kod dobronh ugovora, |er motv uaz u kauzu.- Znaa| podee.- Ima ova podea znaa|a u stvarnom pravu? Kod pubc|anske tuzbe kod stcan|a od nevasnka.33. Predugovor gavn ugovor - Sta |e predugovor, a sta gavn?- Razka po anu 30 ZOO (pregovor)- Razka zmedu predugovora ponude Predugovor |e sagasnaz|ava vo|e ko|om se dve strane obavezu|u, a ponuda |e |ednostrana z|ava vo|e upucena drugom cu rad zak|uen|a ugovora.- Btn eement.- Forma predugovora.- Rok za za|uen|e ugovora u odnosu na predugovor.34. Ugovor po prstupu - Ko| su snonm ugovora po prstupu kako |e u Dgestama bo formusano naeo pravde? Formuarn athezon35. Tumaen|e ugovora - Kako se tuma ugovor po prstupu?36. Kapara 37. Prestanak ugovora 38. Nstav ugovor- Obavezno pogedat kn|gu skrptu.- Kada zabuda o motvu dovod do ponsten|a ugovora? - Kod dobronh.- U kom momentu posto| razog nstavost ugovora? - U momentu zak|uen|a ugovora.- Pravne posedce nstavost. Moze kao samostano ptan|e.- Konverz|a.- Da ZOO pozna|e neposto|ece ugovore? Da u anu 63 vdet skrptu. Ko|e zabude ne ugovor neposto|ecm?- Ko moze da traz ponsta|? Poveroc ne mogu da traze ponsta| testamenta, |er nema|u pravn nteres. On mogu da traze da se napate od unverzanh sukcesora, a testamentan nasednc su unverzan nasednc, pa ce se sve|edno napatt od n|h.39. Rus|v ugovor- Obavezno pogedat kn|gu skrptu.- Vrste mana vo|e- Ko|e zabude ne ugovor rus|vm? Btne.- Zabuda o nost - kod ugovora ntutu peronae- Zabuda o motvu - kod ugovora o pokonu.- Prevara - Sta |e? Uvek |e uzrok rus|vost.- Pretn|a kao uzrok rus|vost.- Prnuda - samo ako se |av u vdu pretn|e. Sta |e apsoutna prnuda sta u tom sua|u bva sa ugovorom?- Ko|e zabude spreava|u nastanak sagasnost? - Zabuda o predmetu ugovora, u tom sua|u nece doc do zak|uen|a ugovora, rad se o neposto|ecm ugovorma.- C| nteres pogada rus|vost? - Lca ko|a su zak|ua ugovor.- Ko moze da traz ponsta|?- U kom roku se podnos tuzba?- Ko ma pravo na naknadu stete? - Konvadac|a - moze da bude zasebno ptan|e.- Ko| su usov punovaznost ugovora?- Osobne rus|vh ugovora.40. Zabuda - Ko|e zabude utu na rus|vost ugovora, a ko|e spreava|u nastanak sagasnost? Nastanak sagasnost spreava zabuda o predmetu, osnovu prrod ugovora, u tom sua|u ne doaz do zak|uen|a ugovora- neposto|ec ugovor41. Konvadac|a rus|vh ugovora 42. Posebna de|stva dvostranh ugovora43. Odgovornost za evkc|u44. Po|am vrste evkc|e - Usov.- Kada se automatsk (bez obracan|a sudu) raskda ugovor? Kod potpune evkc|e. - Sta |e potpuna evkc|a? Sta se traz u tuzb ako |e u ptan|u potpuna evkc|a? - Raskd ugovora, povraca| datog po pravma o stcan|u bez osnova, naknada stete - ona zavs od skrv|enog ponasan|a. - Sta se traz u tuzb kod demne evkc|e? - Kupac moze da optra za raskd, a ga nece uvek dobt, dobce ga zavsno od toga da sada moze da ostvar svrhu ugovora. Sta |e demna evkc|a? 45. Odgovornost za mater|ane nedostatke stvar - Obaveza prozvodaa za mater|ane nedostatke stvar.- Denc|a.- Usov.- Prava kupca.46. Prgovor nespun|enog ugovora 47. Prekomerno ostecen|e- Sta moze ostecena strana?- Rok za tuzbu.- Prema kom momentu se cen prekomerno ostecen|e? - Zak|uen|e ugovora- Da |e to raskd ponsten|e? Ponsten|e- Ko|e su snost sa zeenaskm ugovorom? - Ogedna nesrazmera. Sta |e ogedna nesrazmera? Ko|e su razke?- Ko|e |os ustanove su sne ovom nsttutu?- Snost sa rebus sc stantbus.- Gde se ne prmen|u|e ova| nsttut? - U sua|u afekcone vrednost. - U sua|u |avnog nadmetan|a.- U sua|u poravnan|a. Kod aeatornh ugovora, sk|ueno |e kod afekcone vrednost, kod trgovakh ugovora nema mesta prekomernom ostecen|u, |er su to profesonac snose rzk svo|e aktvnost a ZOO to ne reguse.- Gde se prmen|u|e? Prmer,ako |e ostecen podgao tuzbu u momentu kada n|e bo ostecen|a, a bo ga |e u momentu zak|uen|a ugovora, hoce sud usvo|t tuzben zahtev za ponsta| ugovora? Da. 48. Zeenask ugovor 49. Sporazumn raskd ugovora 50. Raskd ugovora - Ko|e su pravne posedce raskda ugovora?- Kada sud moze da odred da se ugovor odrz na snaz uz povecan|e obaveze druge strane ako tuzac tuzbom traz samo raskd ugovora? - Ukoko tuzen to predoz, recmo kod prekomernog ostecen|a.- Ako tuzac traz raskd ugovora, a sud ocen da b trebao samo sman|t cenu sta ce sud uradt?- Demno ce usvo|t tuzben zahtev, a odbt zahtev za raskd ugovora obavezat tuzoca da pat sman|enu cenu.- Ko|a |e razka u razozma ko| dovode do ponsten|a raskda? - Kod ponsten|a nsu b spun|en usov za punovaznost ugovora u vreme zak|uen|a, a kod raskda kasn|e n|e bo usova.51.Raskd ugovora zbog nespun|en|a - Apstraktna konkretna steta - naknada stete zbog nespun|en|a |e konkretna steta.- Kako se vrs raskd? - Vansudskm putem.- Moze se rasknut ugovor zbog demnog nespun|en|a?- Moze se ova| nsttut prment kod nede|ve obgac|e?- Posedce raskda ugovora?- Kakav treba da bude naknadn rok? - Nkada n|e odreden, treba da bude prmeren, usagasen.52.Raskd ugovora zbog promen|enh okonost - Usov.- Razka zmedu vse se promen|enh okonost - u sua|u vse se ugovor se ne moze zvrst, aused promen|enh okonost zrsen|e ugovora |e otezano.- Kauzua o promen|enm okonostma53. Nemogucnost spun|en|a54.Ustupan|e ugovora55. Ugovor u korst treceg ca - Odnos stpuanta korsnka.- Ko|e prgovore mogu da uoze? 56. Steta po|am vrste - Za ko|e vreme se odredu|e steta?- Kada se dosudu|e naknada stvarne stete zgub|ene dobt?- Ko|a su odstupan|a od ntegrane naknade stvarne stete? - Sta spada u naknadu stete? - Razka u cenama u vreme zak|uen|a ugovora u vreme donosen|a presude,tu spada porez, eventuan spor sa trecm cem...- Kada se gas pravo na naknadu stete? - Smrcu, osm ako |e:prznata psanm sporazumom utvrdena pravosnaznom sudskom odukom.- Sta |e karakterstno za uzronu vezu? - Ob|ektvna odgovornost. Kako se posmatra uzronost? - Ako nema opsteg usova, nema n uzronost. Cm posto| vsa sa, sk|uena |e uzronost.- Kada se odgovara na osnovu krvce sta |e osnov uzrone veze? - Sub|ektvna odgovornost.- Sta |e za|ednko okonostma ko|e sk|uu|u sub|ektvnu odgovornost? - Te okonost sk|uu|u protvpravnost. 57. Zabrana prouzrokovan|a stete58. Po|am stepenovan|e krvce, po|am krvce u mater| ugovora dektna odgovornost59. Vrste stete 60. Nemovnska steta61.Ugovorna dektna odgovornost (snost razke)62. Vrste odgovornost za prouzrokovanu stetu - Ugovorna odgovornost za stetu, procesne pretpostavke. - Vanugovorna odgovornost.- Za sta se dugu|e naknada kod vanugovorne odgovornost za stetu?63. Dektna odgovornost - Osnov osoboden|a moze kao samostano ptan|e.64. Osnov odgovornost za naknadu stete - Ob|ektvna sub|ektvna.- Sta |e potrebno dokazat kod ob|ektvne odgovornost?65. Ob|ektvna odgovornost- Sta se dokazu|e?66.Odgovornost za drugog - Ko| |e osnov ove odgovornost?- Ko| su sua|ev ove odgovornost?- Kakva |e vrsta odgovornost? - Odgovornost pravnog ca. Ob|ektvna.67. Odgovornost rodte|a za za stetne radn|e n|hove dece68.Odgovornost za stetu od opasne stvar opasne deatnost - Ko odgovara? - Vasnk stvar.- Ko| |e pooza| drzaoca kod ove odgovornost?- Ko| su osnov osoboden|a? - Vsa sa, krvca samog ostecenog krvca treceg ca.- Sta se dokazu|e kao reevantna okonost?- Sta |e sa krvcom?- Osnov odgovornost.- Kako odgovara ce u radnom odnosu kod vasnka?- Da |e odgovornost za opasne aktvnost odgovornost za drugoga za opasne stvar? Nsu seoprede u samom zakonu sto| da su to posebn sua|ev.69.Odgovornost prozvodaa za stvar sa nedostatkom- Ko|a |e ovo vrsta odgovornost?- Ko| |e osnov odgovornost za stetu?70. Odgovornost u sua|u udesa zazvanog motornm vozom u pokretu71.Odgovornost used terorstkh akata |avnh demonstrac|a manfestac|a kao poseban sua| odgovornost - Ko| su osta sua|ev?72. Posebn sua|ev odgovornost za stetu73. Naknada mater|ane stete - Ko| |e c|? - Reparac|a, a kod nemovnske |e satsfakc|a!- Usov.- Od ega zavs vsna novane naknade? - Od vsne movnske stete, vestak odredu|e vrednost unstenog ostecenog dobra.- Prema kom momentu se odredu|e vsna stete? Presuden|a.- Ko| |e osnovn prncp.- Ko|a su odstupan|a od prncpa ntegrane naknade?- Od ega zavs afekcona vrednost?- Moze se dosudt man|e? - Da, kada |e stetnk prouzrokovao stetu vrsec korst ostecenom, npr.koms|a poveze koms|u a na putu dozve udes.- Ko| su usov za naknadu u obku rente? - Moze bt posebno ptan|e.- Kako se stepenu|e krvca?- Sta |e novana renta kada se dosudu|e? Prestanak novane rente.- U kom roku zastareva pravo da se traz naknada stete?- Prekd zastareost.74. Novana naknada movnske stete - Prncp ZOO potpune nakande ntegrane stete.- Od ega zavs vsna noane naknade? Vestak odredu|e vrednost unstenog ostecenog dobra.- Ko|a su odstupan|a od prncpa ntegrane naknade stete?- Ko| su usov za naknadu u obku rente? - Kada se nadoknadu|e steta kod afekcone vrednost? - Kada |e steta nastaa zvrsen|em krvnog dea sa ums|a|em.- Moze se dosudt man|e kada75. Obm naknade mater|ane stete 76.Novana naknada nemovnske stete - Obavezno kn|ga skrpta.-Ako nema ustanov|enog dusevnog boa, da se moze nadoknadt steta?- Od ega zavs vsna stete?- Usov.- Naknada stete u vdu rente.77. Lca ko|a ma|u pravo na naknadu nemater|ane stete78. Nasedvan|e ustupan|e potrazvan|a naknade nemater|ane stete 79. Stcan|e bez osnova/Neosnovano obogacen|e80. Ispata nedugovanog - Ako se dug spat pre roka da |e to spata nedugovanog? Ne. - Ako se spat naturana obgac|a, da |e to spata nedugovanog? Ne.- Ko| su sua|ev spate nedugovanog?81. Posovodstvo bez naoga nezvano vrsen|e tudeg posa - Ko| usov mora|u bt spun|en da b nastaa obgac|a?82. |avno obecan|e nagrade kao |ednostrana z|ava vo|e 83. |ednostrana z|ava vo|e kao zvor obgac|a84. Poveroeva prava duznkove obaveze85. Ugovorna kazna - Sta |e? - Sankc|a za nespun|en|e zadocn|en|e spun|en|a spun|en|a novanh obaveza.- Pravna prroda ugovorne kazne (da |e uptan|u naknada stete |e penanog karaktera?)- Ako |e duznk spuno obavezu 15 dana pose roka, a predvdena |e ugovorna kazna zbog zadocn|en|a, sta prvo poverac mora da urad da b mao pravo na ugovornu kaznu?- Sta mora da urad druga strana ako |e kazna ugovorena, a ugovornk |e zadocno? -Druga strana mora da b zadrzaa pravo na ugovornu kaznu u roku od 8 dana obavestt ugovornka ko| |e zadocno da zadrzava pravo na ugovornu kaznu.- Da |e kod ugovorne kazne zbog zadocn|en|a predvden rok u zakonu? Ko| |e rok u praks?- Ovascen|a poveroca se razku|u u zavsnost od toga da |e u ptan|u zadocn|en|e nespun|en|e.- Ako |e ugovorna kazna predvdena zbog nespun|en|a da poverac moze da traz ugovornu kaznu spun|en|e? - Ne, m |e optrao za ugovornu kaznu, odrekao se spun|en|a.- U emu |e razka kod ugovorne kazne u zavsnost od toga da |e u ugovoru predvdena novana nenovana obaveza?- Vrste ugovorne kazne.- Moze sud snzt ugovornu kaznu? - Da, kada |e prekomerna protvna naeu savesnost posten|a ekvvaenc|e.- Da mora posto|at steta? Ne.- Moze se ugovorna kazna napatt ako nema stete? - Moze se trazt nezavsno od stete.86. Pob|an|e duznkovh pravnh radn|- Pau|anska tuzba. Sustna tuzbe |e da se stvar vrat u posed duznka, a ne da se poverac napat.- Ko|a |e razka zmedu pau|anske pobo|ne tuzbe?- Kako ce gast zahtev ove tuzbe? Tuzba |e pettorna87. Retenc|a88. Poveroeva prava u nekm posebnm sua|evma 89. Sudsk pena 90. Prestanak obgac|a- Nan.- Ispun|en|e.91. Ispun|en|e kao nan prestanka obgac|a - Ko| su nan prestanka? - Sta |e zamena spun|en|a?- Razka zmedu zamene spun|en|a novac|e. - Sta |e potrebno za novac|u?- Sta |e kompenzac|a? - Vrste kompenzac|e?- Ko|e se trazbne ne mogu kompenzovat? - Sta |e otpust duga?- Da |e otpust duga pokon?92. Personana subrogac|a93. Zamena spun|en|a obgac|e94. Docn|a - pravne posedce - Duznka docn|a - moze ptat kao posebno ptan|e.- Sta |e sa naknadom stete?- Kamata. Ugovorna kamata se moze protegnut na perod docn|e ako |e veca od zatezne.- Ko odgovara za propast stvar used vse se?- Moze se duznk pozvat na vsu su?- Da |e vsa sa sub|ektvn ob|ektvn aspekt u odnosu na poveraku docn|u? Ob|ektvn. A kada posto| kod poverake docn|e? Sub|ektvn. - Poveraka docn|a.95. Poagan|e proda|a dugovane stvar 96. Kompenzac|a - Sta |e?- Izvor kompenzac|e.- Sta zna da su potrazvan|a stovrsna? - Sta |e c| kompenzac|e?- Vrste razka zmedu zakonske ugovorne. - Sta zna vo|na kompenzac|a? - Ne zna da su se ugovorne strane sagase o kompenzac|, vec |edna strana z|av|u|e drugo| da ze da kompenzra.- Usov za zakonsku, sudsku ugovornu kompenzac|u. Moze kao samostano ptan|e.- Da stranke mogu da ugovore da n|hov predmet ne moze bt predmet kompenzac|e?- Sta |e ugovorna pazn|a?- Pose z|ave da ze da kompenzra, od kada nasta|e preb|an|e?- Sta se ne moze kompenzrat, a ko|a potrazvan|a mogu? Cesto pta!- Pr. Izreka presude gas: 1.utvrdu|e se trazbna tuzoca u tom tom znosu. 2.utvrdu|e se protvtrazbna tuzenog u znosu od ..., treceg stava o tome kok |e konan znos trazbne nema. Da |e to btna povreda odredbPP? Ne. Ko|e su btne povrede PP? Da tuzac moze na osnovu takve presude trazt zvrsen|e? Ne.- Kako deu|e na pasvnu sodarnost?- Hoce past presuda u ko|o| |e prvm drugm stavom konstatovano da posto|e potrazvan|a obestrane, a sud|a |e propusto da trecm stavom zvrs preb|an|e? Da ce to moc da se urad u zvrsnom postupku? Da97. Novac|a prenov- Sta |e?- Usov. - Ko|a |e razka zmedu zamene spun|en|a novac|e? - Kod zamene spun|en|a na osnovu ste obgac|e umesto spate se da|e druga stvar, kod prenova stvara se nova obgac|a sa druga|m sadrza|em. Obavezno pogedatn|egovu skrptu. Moze bt posebno ptan|e.- dato n soutum , skrpta.- Ko| su nan prestanka obgac|e?- Sta treba unt da b novac|a dovea do gasen|a obgaconog odnosa? - Treba |e zak|ut u form u ko|o| |e zak|uen prvobtn ugovor.- Ko|a |e razka zmedu pravnog osnova osnova obavezvan|a (kauze)?- Ko| su btn eement svakog ugovora? - Predmet kauza.- Ko|a |e veza zmedu prvobtnog pravnog posa novac|e? Ukoko |e prvobtn ugovor rus|v, pa ugovornc zak|ue novac|u, to se smatra faktkom konvadac|om ukoko su b svesn rus|vost ugovora, t|. n|egovh mana. Nekada formaan, a nekada neformaan, zavsno od ugovora ko| se novera.- Razke u pogedu predmeta spun|en|a. - Sta bva sa novac|om kod aternatvne obgac|e?98. Otpust duga99. S|edn|en|e-konfuz|a100.Smrt101.Zastareost - Prekuzvn rok. - Prekd zastareost razoz. - Zasto| zastareost razoz.- Protok vremena kao pravna n|enca.- Razka zmedu zastareost prekuz|e - kod prekuz|e |e dozvo|eno vracan|e u predasn|e stan|e, kod n|e nema n prekda n zasto|a. - Da nastupa prekd zastareost ako duznk przna osnov duga a ne n|egov znos? - Prema stavu sudske prakse, prznan|e duga u osnov, ako ga duznk ne potvrdu|e u punom znosu, prekda zastareost. Ukoko se prznan|e duznka odnos samo na |edan deo duga, nastupa deman prekd zastareost. U praks se smatra da su prznan|em gavnog duga obuhvacene kamate, osm ako prznan|em n|e zrto navedeno da se ono odnos samo na gavn dug. Prema ZOO kod prekda zastareost ko| |e zazvan prznan|em duga od strane duznka zastarevan|e poeo da tee znova od momenta prznan|a.- Sta bva sa rokom u sua|u obutave postupka?102. Ugovorna kamata - Moze se protegnut na perod docn|e ako |e veca od zatezne?103. Prezumc|a duga 104. Preuzman|e duga, prstupan|e dugu preuzman|e spun|en|a - Prstupan|e dugu - ovde su duznk trece ce sodarn duznc. Sud moze da odb|e uesce umesaa ako on nema pravn nteres tada nema pravo na zabu, a ako sud prhvat uesce umesaa onda on ma pravo zabe samo na gavnu stvar; kod preuzman|a spun|en|a koga tuz poverac, duznka trece ce.- Ko|e su vrste odnosa preuzman|e duga preuzman|e spun|en|a?- Snost u odnosu na prstupan|e dugu.- Razke u odnosu na prstupan|e dugu.- Da |e oprosta| |ednostrana z|ava ugovor? - Sta |e po pravno| prstanak poveroca kod preuzman|a duga? |ednostrana z|ava vo|e.105. Promena sub|ekta u obgaconm odnosma 106. Ustupan|e potrazvan|a - ces|a - Sta |e?- Usov.- Da ces|a vaz ako duznk n|e obavesten? Da.- De|stva.- Ko| se odnos stvara|u?- Sta cedent garant|e cesonaru? - Posto|an|e napatvost potrazvan|a samo ako |e ugovoreno, cedent ne garantu|e cesonar za posto|an|e potrazvan|a ako |e u ptan|u ugovor bez naknade.- Razke zmedu ces|e personane subrogac|e - obavezno pogedat skrptu.Moze ptat kao posebno ptan|e.- Vrste ces|e.- Posebn sua|ev.- Ko|e se hart|e od vrednost prenose ces|om kako? - HOV na me107. Ugovor o kupoproda| - Nan raskda ugovora sa obronm otpatama cene.- Da naknada uvek mora bt u novcu? Da.108. Proda|a sa obronm otpatama 109.Proda|a sa pravom pree kupovne 110.Proda|n naog111. Ugovor o pokonu- Po|am.- Ko|m zakonom se reguse? - Srpskm gradanskm.- Vrste.- Pokon sa naogom teretom.- Opozvan|e ugovora, navest u ko|m sua|evma doaz do toga - opozvan|e pokona zbog nebagodarnost posto| u novom Porodnom zakonu, moze ptat kao posebno ptan|e. Kakvo de|stvo ma opozvan|e pokona ako |e stvar otudena trecem cu? Gde sve posto| opozvan|e pokona? Fakutatvna obgac|a kod opozva pokona.- Kakav |e pooza| treceg ca?- Kako moze odgovarat tuzen?- Kakva |e to obgac|a? - Fakutatva aternatva.- Vo da pta modatete ugovora: 1.pokon sa naogom teretom-ugovr u kome pokonodavac ma pravo da ugovor raskne ukoko pokonoprmac ne zvrs neku radn|u za pokonodavca treceg ukoko ne postu|e pravo ko|e |e pokonodavac zadrzao za sebe treceg, s tm da |e btno da |e obaveza pokonoprmca man|a od prm|enh korst, |er |edno u tom sua|u posto| anmus donand na starn pokonodavca. 2. Mesovt pokon-ugovor o pokonu o kome se ugovorne strane medusobno obavezu|u, a tako da |e obaveza |edne ugovorne strane man|a od obaveze druge strane, pa prestac|a vse vrednost predstav|a pokon za |ednu od ugovorh strana, ko|a se smatra pokonoprmcem, samo za ta| deo preko posto| ugovor o pokonu, a za ostao nek drug pravn posao-npr.kupoproda|a, mesovt pokon se ne mogu pob|at zbog prekomernog ostecen|a. 3.uza|amn pokon-takav ugovor o pokonu gde ugovorne strane usov|ava|u n|egovo pravno de|stvo zak|uen|em drugog ugovora sa obrnutm uogama stranaka, kod svake ugovorne strane posto| namera darez|vost.4.nagradn pokon-takav ugovoro pokonu kod ko|eg |e namera darez|vost pokonodavca zasnovana na odredeno| radn|, zaszudrzan|u pokonoprmca, motv mogu bt razt,npr.pokon pobednku trke, terarnog konkursa, naazau stvar s.5.pokon zasnovan na morano| duznost-ugovor o pokon u kod koga|e namera darez|vost prozaa z neke morane duznost ko|a moze bt povezana sa srodnkm, branm, pr|ate|skm nekm drugm odnosom, morana duznost n u kom sa|u ne sme da bude pravna obaveza, makar ba vezana za naturane obgac|e, ova| pokon n|e zasnovan na konkretno| pobud vec na dub|o| vez pokonodavca pokonoprmca.6.pokon u opste korsne svrhe-ugovor o pokonukod koga |e namera darez|vost zasnovana na postzan|u nekog opstekorsnog c|a, tu |e pokonoprmac na|esce neka drustvena, kuturna, humantarna ustanova, ov pokon su na|esce usov|en odredenom namenom korscen|a sredstava.7.pokon za sua| smrt-ugovor o pokonu kod koga se preda|a predmeta odaze do momenta smrt pokonodavca, to |e pravn posao nter vvos sa de|stvom morts causa. To n|e ugovor o nasedvan|u, |er pokon za sua| smrt n|e osnov za nasedvan|e, a ugovor |este, pokonoprmacse ne tretra kao nasednk vec kao poverac.112.Opozv pokona 113. Ugovor o deu - Prmer - ugovor o prevozu, o graden|u, zdavak ugovor.- Teor|a apsorpc|e - prema n|o| ugovor o proda| apsorbu|e ugovor o deu.- Btn eement114.Ugovor o za|mu - Denc|a.- Karakterstke - kod nas |e konsensuan ugovor.- Ko|e pravo se n|me prenos? - Pravo svo|ne, dake pravo drzan|a, korscen|a raspoagan|a.- Da |e reaan ugovor?- Vrste.- Ko| su obron ugovor?- Da |e kamata mtrana?- Ako se ugovor da za|moprmac vrat za|modavcu vecu konu stvar bo|eg kvateta, sta |e to? Kamata.- Obaveza za|moprmca, obaveze za|modavca.115.Ugovor o zakupu - Btn eement- Sta se prenos? - Pravo upotrebe tude stvar korscen|a.- Opozv.- Da naknada uvek mora bt u novcu? Ne.116. Ugovor o ostav 117. Ugovor o punomocstvu 118. Ugovor o ortakuku119. |emstvo - Kada |e |emstvo sodarno? - U prvred, to |e pretpostavka.GRAANSKO PROCESNO PRAVOPARNICNI POSTUPAK1. Naea parnnog postupka 2. Naeo dsozc|e oc|enost 3. Naeo |avnost4.Pouavan|e neuke stranke 5. Nadeznost suda u parnnom postupku - Stvarna.- Mesna - gavno pravo posebna prava.- Opsta posebna mesna nadeznost.- Funkconana. - Po kom krter|umu se odredu|u ove nadeznost?6. Mesna nadeznost 7. Izuzece sk|uen|e (postupak razoz)8. Stranke u parnnom postupku 9. Stranaka parnna sposobnost 10. Zakonsk zastupnc stranaka u parnnom postupku 11. Prvremen zastupnk u parnnom postupku - Kada se odredu|e?- Kada sud resen|em odred prvremenog zamenka zastupnka moze se z|avt zaba? 12. Podnesc - Sta su?- Kakv mora|u bt? - Sta ako |e podnesak nerazum|v?- Sta ako se n|me vreda sud?- Postupak sa neurednm podneskom.13. Postupak sa neurednm podneskom 14. Roste (kn|ga)15. Povraca| u predasn|e stan|e 16. Dostav|an|e psmena razgedan|e spsa17. Parnn troskov- Po ko|o| tar sud przna|e advokatma troskove? Isk|uvo po domaco|, vazeco| tar, ak ako|e advokat z nostranstva.- U kom deu presude sto|e? Uvek u zrec.- Ko|e troskove sud moze da przna stranc, bez obzra na uspeh u sporu? Npr. zvoden|e dokaza vestaen|em.18. Obezbeden|e troskova 19. Pravna pomoc u parnnom postupku - Da su oba| deo pravnog poretka?20. Nepostovan|e procesne dscpne - Hoce sud kaznt punomocnka sto n|e pr|avo promenu adrese? Da. Da ma pravo zabe? Da. Kao posebna zaba, da zadrzava zvrsen|e? Ne.21. Tuzba (po|am vrste) 22.Tuzba za utvrden|e - Ut z kn|ge. - Da |e vezana za rokove?23. Spa|an|e (kumuac|a) tuzbenh zahteva - Vrste.- Sta |e eventuan tuzben zahtev?- Ima tuzac pravn nteres za zabu ako mu n|e spun|en gavn vec eventuan tuzben zahtev? Da. - Aternatvno ovascen|e tuzenog.24. Prenaen|e tuzbe - Kada se moze prenat?-Tuzen moze da se protv prenaen|u tuzbe ko|om ce neko drug bt tuzen, |er tuzen nece da tuzac ponovo pose n|ega tuz, posto prenaen|e prema dotadasn|em tuzenom ma znaa| povaen|a tuzbe. Zato b tuzen trebao da traz da se tuzac odrekne tuzbenog zahteva.- Zasto tuzac uopste prenau|e tuzbu? - |er |e promaso stvarnu pasvnu egtmac|u. Ukoko se tuzen protv sub|ektvnom prenaen|u, sud ne moze da ga dozvo.- Vrste prenaen|a tuzbe.- Da |e snzen|e tuzbenog zahteva prenaen|e? Ne. A povecan|e? - Da tada se traz sagasnost tuzenog. Ako |e |edan tuzben zahtev gaso na 500.000,00 dnara, a tuzac |e stakao eventuan tuzben zahtev u toku parnce, da |e to prenaen|e? Ne.- Prenaen|e tuzbe povaen|e tuzbe.25. Povaen|e tuzbe odrcan|e od tuzbenog zahteva - Razka zmedu povaen|a tuzbe odrcan|a od tuzbenog zahteva - kad tuzac povue tuzbu suddonos resen|e: tuzba tuzoca |e povuena, resava|uc nastau stuac|u procesno, pr emu se povuena tuzba moze u svako doba podnet. Kada se tuzac odrekne tuzbenog zahteva sud donos presudu na osnovu odrcan|a ko|om odb|a tuzben zahtev tuzoca, oduu|uc o n|emu mertorno.- Prenaen|e tuzbe povaen|e tuzbe.26. Ltcpendenc|a27. Suparnarstvo - Po|am.- Sta |e?- Vrste (Mater|ano. Zakonsko. Formano. Prosto. |ednstveno. Nuzno. Obno.)- Da |e sto |ednstveno nuzno suparnarstvo?- Sta |e pravna za|ednca? - Ima suparnarstva u vanparnnom postupku.28. Umesa u parnc - Ko moze bt?- Kad on moze stupt u parncu do kada? Kada ma pravn nteres.- Ima pravo da ste procesne prgovore?- Moze se po prv put |avt u to| uoz u postupku po revz|.- Cme se sud rukovod prkom donosen|a oduke da dozvo 3. cu mesan|e u tud spor?- Kada sud donese resen|e o mesan|u, ma druga strana pravo na zabu? - Da, posebno uz gavnu stvar? Uz gavnu stvar.- Ako sud odb|e zahtev za mesan|e, ma potenc|an umesa prava na zabu? -Zaba |e dozvo|ena uz gavnu stvar.- Ko |e gavn nterven|ent?29.Uesce trech ca u parnc - Sta |e umesa?- Ko|a ca ko|a mogu bt umesa?- Kada |e to |avn tuzac z kog razoga? 30. Imenovan|e prethodnnka - Prmer - ako tuzen tvrd da drz stvar za drugog moze to drugo ce pozvat, menovat kao prethodnka.31. Prekd zasto| postupka - Iz kn|ge.- Razoz. - Prethodno ptan|e.- De|stva.- Doke tra|e.- Sta |e zasto| doke tra|e?- Ko|e su procesnopravne posedce prekda.32. Cn|enna grada dokaz33. Dokazn postupak - Kn|ga.- Cn|enna grada dokaz. Moze kao posebno ptan|e.34. Uvda|35. Isprave36. Svedoc37. Vestaen|e (grafoosko- na osnovu rukopsa otkrva|u osobne nost) 38. Sasusan|e stranaka 39. Obezbeden|e dokaza - Postupak.- Stvarno obezbeden|e.- Runa zaoga.40. Parnn postupak - Pokretan|e.- Faze.- Oduke.- Vrste presude41. Prpreman|e gavne rasprave - faze 42. Prpremno roste - To |e faza prpreman|a gavne rasprave.- Kad se ne odrzava prpremno roste?43. Protvtuzba- Vrste.- Zasto se protvtuzba moze podc do zak|uen|a gavne rasprave? - Zato sto |e dokazn postupak kontradktoran ne moze se |os nesto osporavat pose n|egovog zak|uen|a, a upravo to se n protvtuzbom.- Sta zna to da |e protvtuzba samostana tuzbe? - Zna da |e samostana u odnosu na tuzbu, pa ako sud odbac tuzbu, nastav|a postupak po protvtuzb.- Sta |e povo|n|e za tuzenog, da podnese protvtuzbu prgovor kompenzac|e? - Ako |e potrazvan|e tuzenog vece od tuzbenog zahteva podnece protvtuzbu, a ako |e n|egovo potrazvan|e u grancama tuzbenog zahteva podnece prgovor kompenzac|e, |er se tada samo bran od tuzbe.44. Gavna rasprava 45. Rukovoden|e gavnom raspravom 46. Zak|uen|e gavne rasprave (kn|ga) 47. Sudsko vansudsko poravnan|e - Cme se ne moze raspoagat u sudskom poravnan|u?- Sta mu da|e snagu zvrsne sprave?- Da vansudsko poravnan|e ma snagu zvrsne sprave? Ne, zato sto |e sud ta| ko| cen da sudozvo|en zahtev ko|ma stranke raspoazu.- Moze se porvnan|e napadat zabom? Ne, a moze tuzbom ko|om se traz ponsta| poravnan|a.- Zasto se razoz za ponsta| poravnan|a svode na mane vo|e? Zato sto |e drugu proveru zvrsosud ko| |e zak|uo poravnan|e.- Sta se desava kada se ponst poravnan|e u parnnom postupku? Sud|a ko| |e zak|uo poravnan|e nastavce postupak po onom tuzbenom zahtevu ko| |e posto|ao pre poravnan|a.- Da |e poravnan|e z arbtraznog sporazuma zvrsn nasov? Da. A z med|ac|e? Ne, ukoko stranke zak|ue poravnan|e u med|ac| pa ga ne spostu|u moraa b da se podnese tuzba, tako da n|e zvrsn nasov. Naea postupka med|ac|e.- Do kada se moze zak|ut poravnan|e? - Da poravnan|e predstav|a stovremeno popustan|e obe strane? Da.48. Po|am, eement vrste presude - Kondemnatorne.- Dekaratorne.- Medupresuda demna presuda.- Presuda na osnovu prznan|a, odrcan|a, zbog zostanka, propustan|a.- Dopunska presuda.- Ispravka presude.49. Vrste presuda 50. Utvrdu|uca presuda51. Presuda zbog propustan|a52. Presuda na osnovu prznan|a53. Demna presuda, medupresuda, presuda zbog zostanka - Sta |e medupresuda da se moze napast pravnm ekom? Da. Moze se z|avt revz|a protv pravosnazne medupresude? Da. Sta bva sa postupkom? - Zasta|e se do pravnosnaznost.- O ko|m prgovorma se oduu|e zrekom presude? - O prgovoru mesne nenadeznost, nebagovremenost, presudene stvar, tspendenc|e, da |e vec zak|ueno sudsko poravnan|e...;- Kada |e ceshodno da tuzac predoz donosen|e demne presude? - Kada mu |e od sustnskogznaa|a za sve ostae tuzbene zahteve da se odu o ptan|u za ko|e predaze donosen|e demne presude. U presud se samo utvrdu|e da |e tuzen npr. uno stetu. - Medupresuda |e bska sa nc|anm zahtevom za utvrden|e. Za n|eno donosen|e n|e neophodno da tuzac to predoz, moze sud da |e donese na sopstvenu nc|atvu.- Sta |e smsao medupresude?- Zasto sud odmah ne odu o vsn kad vec oduu|e o tome da |e tuzben zahtev osnovan? Zato sto n|e sguran u osnovanost tuzbenog zahteva, pa ze da vs sud to prover.- Sta |e demna presuda?- Sta zna da |e stvar sazrea za oduku u pogedu pravnog osnova.54. Dopunska presuda- Ko|a |e razka sprav|an|a presude dopunske presude55. Medupresuda 56. Pravnosnaznost presude - Sta |e formana, a sta mater|anapravnosnaznost?- Kada presuda posta|e pravnosnazna?- Kada |e presuda zvrsna?- Sta zna ne bs n dem?57. Dopuna spravka presude 58. Ispravka presude 59. Resen|e60. Nan okonan|a parnce (ut z kn|ge; mertorn; procesn)61. Prethodno ptan|e 62. Procesne pretpostavke 63. Ako u toku spora prestane DZ SCG, kome cete presudt? (2)64. Vremensko vazen|e zakona (ut z kn|ge)65. Redovn pravn ekov 66. Zaba na presudu - Po|am.- Razoz.- Rokov.- Kada drugostepen sud otvara raspravu? Posto|e dva razoga.- Koko puta moze drugostepen sud uknut prvostepenu oduku? Samo |ednom. Kada drugostepenom sudu ponovo dode zaba na presudu ko|u |e on uknuo, a ko|om |e odueno na dentan nan kao prethodn put sta ce on tada unt? Otvorce raspravu, stavt se u uogu prvostepenog suda prenat presude, ne moze da |e ukne, |er to rad zbog pogresne prmene mater|anog prava. Kako drugostepen sud prenau|e presude? U vecu, na rasprav. Otvara raspravu samo zbog pogresno utvrdenog n|ennog stan|a. - Ukoko |e u prvostepeno| presud prekoraen tuzben zahtev sta ce uradt drugostepen sud? Uknuce presudu u tom deu, a ako to ne prmen sta ce uradt Vrhovn sud?- Sta |e eventuan tuzben zahtev?- Ima tuzac pravn nteres za zabu ako mu n|e spun|en prv vec eventuan zahtev? Ima.67. Postupak oduke suda po zab - Razoz.- Oduke drugostepenog suda.- Da |e prvostepen sud obavezan da prmen pravno shvatan|e drugostepenog suda? Ne, duzan |e da zvrs samo faktku radn|u na ko|u ga |e obavezao drugostepen sud.68. Oduke drugostepenog suda po zab 69. Vanredn pravn ekov (ZZZ, ZPP, revz|a) 70. Revz|a - Denc|a.- Usov.- Ko| su razoz zbog ko|h se moze z|avt revz|a? Zbog apsoutno btnh reatvno btnh povreda odredaba parnnog postupka, a ne zbog pogresno nepotpuno utvrdenog n|ennogstan|a.- Koko mora znost vrednost predmeta spora? Makar |edan dnar preko 40 000 evra u dnarsko| protvrednost, po sredn|em kursu NBS, na dan podnosen|a tuzbe. Ako |e vrednost tano40 000 sud |e odbacu|e.- Ko oduu|e o revz|?- Ko|e su oduke revz|skog suda?- Kako se ukda presuda? Uvek resen|em.- Zasto revz|sk sud moze prenat presudu? Zbog pogresne prmene mater|anog prava.- Kada revz|sk sud odbacu|e revz|u?- Da |e moguca revz|a u vanparnc? Da, u statusnm stambenm stvarma, kada vrednost predmeta spora po zakonu to dozvo|ava. Da |e moguca u potupku progasen|a nestaog ca za umrog? Gde |e |os moguca revz|a, a gde n|e? Kod razvoda braka. Da |e moguca u ostavnskom postupku? Ne, |er |e pravna zastta obezbedena u parnnom postupku. Osm toga,ostavnsk postupak se okonava dekaratornom odukom suda. - Ko podnos predog za revz|u u kom roku? Isk|uvo advokat.- Postupak.82. Zahtev za zasttu zakontost - Protv ko|h oduka se uaze?- Ko h uaze?- Iz ko|h razoga |avn tuzac moze uozt? Zbog nedozvo|enog raspoagan|a stranaka.- Razoz za uagan|e. Moze se uozt zbog pogresno nepotpuno utvrdenog n|ennog stan|a?- Ko oduu|e o zahtevu?83. Ponav|an|e postupka - Ko| |e nov usov? Obracan|e sudu u Strazburu. - Rok.- Ko ga uaze?- Razoz.- Protv ko|h oduka se uaze?- Ako |e pose donosen|a presude medunarodn sud u Strazburu zauzeo stav, da |e to razog za ponav|an|e postupka? Da, tada nema roka.71. Postupak zbog smetan|a poseda 72. Postupak u branm sporovma VANPARNICNI POSTUPAK1. Naea vanparnnog postupka 2. Osobne vanparnnog postupka- Ko|e su?- Razke zmedu parnnog vanparnnog postupka.- Da |e dozvo|ena revz|a? U statusnm stambenm sporovma kada vrednost spora to dozvo|ava.- Naea.- Vrste.- Da |e ostavnsk postupak vanparnn? Da.- Kada h sud|a upucu|e u parnn postupak? Ko|e se stranke upucu|u na parncu?- Sta bva sa vanparnnm postupkom u meduvremenu? Prekda se.- Sta |e vanparnn postupak?- Da |e moguca revz|a u vanparnnom postupku?3. Vrste vanparnnog postupka 4. Razke parnce vanparnce 5. Revz|a u vanparnnom postupku 6. Postupak sa spravama7. Ostavnsk postupak - Da |e dozvo|ena revz|a u postupku progasen|a nestaog ca za umro?IZVRSNI POSTUPAK1. Izvrsne verodosto|ne sprave- Sta su?- Ko|e posto|e?- Da su zvrsne sprave arbtrazna oduka oduka upravnog organa? Da.- Sta su verodosto|ne sprave? Npr. faktura, kod n|e nema parconog roka a se on odredu|e zvrsen|em.- Sta su |avne sprave?- Kada se stav|a kauzua zvrsnost, da ce |e sud stavt pose 15 dana, a pose 15 godna)- Moze da postav samo zvrsne sprave samo verodosto|ne sprave.2. Izvrsn postupak- Denc|a.- Sta su zvrsne sprave, da su to raun, mence, ekov?3. Protvzvrsen|e 4. Skracen zvrsn postupak (predog za zvrsen|e)5. Sredstva zvrsen|a rad namren|a nenovanh potrazvan|a 6. Sredstva zvrsen|a rad namren|a novanh potrazvan|a7. Izuna zvrsna tuzba- Ut z kn|ge.- Izuzman|e od zvrsen|a.8. Obezbeden|e u zvrsnom postupku 9. Prvremene mere obezbeden|a u zvrsnom parnnom postupku- Usov.- U ko|m postupcma se mogu odredt? U parnnom postupku kao opstem, kao u vanparnnom zvrsnom, branm, radnm, trgovnskm, drzavnskm sporovma.- Gde se na|esce |av|a|u u parnc? Kod smetan|a poseda.- Mogu se trazt pokretan|a parnnog postupka? Da. Kada?- Doke tra|u prvremene mere? Do pravnosnaznost presude. Mogu bt uknute pre pravnosnaznost? Da, ako otpadne razog zbog ko|eg su odredene.- Navest prmer prvremene mere.- Da sadrzna prvremenh mera moze da scrp tuzben zahtev? Ne.- Ko|m zakonom su regusane? Zakon o zvrsen|u obezbeden|u.10. Prvremena mera obezbeden|a u drzavnskm tuzbama70. IZVRSEN|E STRANE SUDSKE I ARBITRAZNE ODLUKE74. SUDSKI PENALI