aristotel - organon

Download Aristotel - Organon

Post on 20-Dec-2015

638 views

Category:

Documents

62 download

Embed Size (px)

DESCRIPTION

aristototelova logika

TRANSCRIPT

  • Naslov originala:

    API~TOTEAH~ OPrANON

    Graece ex recensione Immanuelis Bekkeri

    Edidit Academia regia Borussica. vol. 1-11.

    Berolini 1831.

    ...

    ARISTOTEL

    ORGANON

    SA STAROGRCKOG PRBVBLA

    dr KSENIJA ATANASIJEVIC

    PREDGOVOR NAPISAO

    dr BOGDAN SESIC

    KULTURA 1970. BEOGRAD

  • ARISTOTELOV ORGANON

    ARISTOTEL (384-322) je ne samo najveCi sinteticar prethodne, vee u osnovi i u glavnim pravcima, razvijene grcke filozofije, nego je jos u vecoj ili bar u istoj meri veliki i duboki analiticar celokupnog dotad poznatog ljudskog saznanja. Valja istaci i cinjenicu da Aristotelova filozofija predstavlja originalnu sintezu kritike ranijih filozofija, pre svega Platonova idealizma i Heraklitove dijalektike, ali isto tako i rezultata sopstvenih sistematskih naucno-filozof-skih analiza i otkrica. Mada Aristotelova kritika Platonova ucenja 0 idejama: predstavlja "kritiku idealizma uopste"'

    W..~!...it?.,!.samo Aristot(!.loYQ .1.1e11j~_ fo.~ .. P.~:r .u o:m.Q~~, . . Uie.aliti

  • filozofije kriju se drustvene potrebe atinske demokratije njegova vremena i drustvenog sloja.

    Najvecu vrednost Aristotelove filozofije ne cine niti ostroumne kritike ranijih ucenja niti originalne sinteze pre-ralienih ranijih ucenja i teorija. Najvecu vrednost Aristo-telove filozofije cine njegove duboke analize ljudskog sa-znanja, njegova sistematska obrada celokupne problematike dotada5nje filozofije, a narocito njegovo otkrice nove naucne metode saznanja i zasnivanje niza posebnih nauka meliu koje spada i vrhunska t~?rijsko-me~

  • matski razraden oblik metode deduktivnog saznanja. J. M. Bohenski tacno tvrdi da je sam Aristotel pokazao da diairesis nije zakljucivanje, jer je u prvom rec o ,jednom produienom postavljanju (stavova), a ne o zakljucivanju"2 Posebno treba istaci da nikakvom analizom i kritikom Pla-tonove metode nije bilo moguce otkriti novu, daleko slo-zeniju i znacajniju, metodu silogistickog zakljucivanja i dokazivanja. To je osnovno i veliko logicko otkrice Aristo-telovo, sto i on sam s pravom istice. Otkrice ove nove metode, kao i cinjenica da je Aristotel prvi otkrio i siste-matski obradio problematiku elementarne logike pojmova, cini Aristotela uistinu ,ocem logike". '

    S druge strane, medutim, pogresno bi bilo tvrditi da je Aristotel izgradio svoju logiku bez ika~ve osnove koja je postojala u ranijim filozofskim ucenjim:l. ';rakva osnova je postojala kako u Platonovoj epistemologiji i metodi tako i u Platonovoj i, narocito, u elejskoj metafizici bica. Elejske ontolosko-gnoseoloske zakone proste identicnosti i nepro-tivrecnosti Aristotel je nasao, u ontoloskoj koncepciji i formulaciji, kod Parmenida. Ali i ovde je Aristotel dao svoje nove, gnoseoloske formulacije ovih zakona ukoliko ih je shvatio kao zakone istinitog misljenja. I onde, dakle, gde je na8ao neposredniju osnovu za svoja ucenja, Aristotel je izvorni mislilac i stvaralac logike. Tacnost ove postavke se lako more sagledati poredenjem Aristotelovih ucenja sa zacecima logickih i gnoseoloskih istrazivanja u ranijim filozofskim ucenjima u kojima ne nalazimo nijedno celo-vito logicko ucenje Aristotelovo, a pogotovo ne nalazimo ni traga od njegove nove teorije deduktivne silogisticke metode saznanja.

    Sam Aristotel s pravom istice da su, na primer, za re-toriku postojali mnogi stari radovi. Medutim, kaZe on, ,o zakljucivanju nismo imali nikakvih ranijih radova i zato smo potrosili mnogo vremena u mucnim istrazivanjima". U vezi s ovim tvn1enjem Aristotel, obracajuci se svojim

    2 J. M. Bochenski, Formale Logik, Orbis, Band III, 2, Miin-chen 1956, 8. 06, S. 46.

    VIII

    slusaocima, zakljucuje: , ... svima varna, svima nasim slu-saocima, ostace samo da nam oproste nedostatke naseg istraZivanja, a zbog otkrica koja su u njemu ucinjena da osete veliku zahvalnost"3

    2. Pitanje tumacenja Aristotelovih logickih ucenja Ako izuzmemo stoicko zasnivanje logike stavova i

    sholasticku formalizaciju i razradu nekih Aristotelovih ucenja, Aristotelov logicki sistem je do najnovijeg vremena, do izgradnje savremene matematicke, odnosno simbolicke logike stavova i polivalentnih logika, ostao - celovit i gotovo nepromenjen - jedini logicki sistem. Ovu ,apso-lutnu potpunost i zavr8enost" Kant je smatrao da moze objasniti jedino time sto je aristotelovska logika, toboze, cisto formalna nauka koja sistematski izlaZe samo ,for-malna pravila celokupnog misljenja". Svoju strogu nauc-nost logika, po Kantu, zahvaljuje tome sto je ona u pravu i cak je obavezna ,da apstrahuje od svih predmeta, te u njoj, dakle, razum nema ni s cim drugim posla do sa samim sobom i sa svojom formom"4

    U vezi s ovakvim, tj. formalistickim, shvatanjem lo-gike uopste, postavlja se pitanje: je 1i formalisticko tuma-cenje Aristotelove logike pravilno? Da je ono pogresno, dokazali su vee i stariji logicari kao sto su A. Trendelen-burg, F. Iberveg, H. Majer i drugi, koji sus pravom ukazali na cinjenicu da Aristotel nije potpuno odvajao logicke forme od odredaba bica, da je logiku zasnivao na ontologiji i psihologiji, isto onako kao sto je to u novije vreme jos uvek cinio metafizicar Kr. Volf. U vezi s ovim je prevodilac Aristotela i komentator njegovih spisa E. Rolfes tacno pri-metio da formalistickoj interpretaciji Aristotelove logike stvarno protivreci cela Druga a_na_liti!w u kojoj .. ,Aristotel najtesnje povezuje logicke10riiie sa saddajem i bicem.kao

    )redmetum saznanJa~ -p-6Se0no . sa uzroenoscu kao realnim razlogom logickog dokaza.

    s Aristotel, Organon, VI, 34, str. 648. 4 Kant, Kritika cistog uma, Predgovor drugom izdanju, ,Kul-

    tura", Beograd 1958.

    IX

  • Ali ovo, kao i cinjenica da je Aristotel, makar i ne apso-lutno, identifikovao logicke zakone sa zakonima bica, kao i kategorijalne pojmove sa osnovnim odredbama bica, ne sme nas ni u kom slucaju odvesti u drugu, isto tako neos-novanu, ontologisticku interpretaciju Aristotelove logike. Ovakvoj interpretaciji, koju zastupaju nekriticki materija-listi, protivreci prosta cinjenica da ne samo Aristotelova nego i svaka druga logika, kao teorija oblika misljenja, jeste formalna. Aristotelova Prva analitika u stvari i u osnovi predstavlja takvu formalno logicku teoriju u najopstijem smislu reci. Ovo, medutim, nikako ne znaci da je Aristote-lova logika i formalisticka, tj. da se u njoj logicke forme shvataju i proucavaju nezavisno od predmeta i sadrzaja misljenja. J. Lukasjevic s pravom tvrdi da ,Aristotel i nje-govi sledbenici peripatetici nisu bili formalisti", da su ,formalna i formalisticka logika dve razlicite stvari" i da ,Aristotelova logika jeste _ fp_rmalna ali nije formalisticka,

    aol(]elogt'kasToika i formalna i formalisticka" 5 --Medlluriliii-pro-sto 1 gen.eralno tvrdenje, da je- Aristo-telova logika formalna, ne moze se smatrati tacnim, jer, prvo, Aristotelova logika je predmetno-sadrzajna, drugo, nisu podjednako formalna sva ucenja te logike, na primer teorija silogizma, iz Prve analitike, s jedne strane, i ucenje o kategorijama i teorijama dokazivanja, s druge strane.

    Neophodno je ukazati jos- na jedno, ne samo starije nego i najnovije, jednostrano shvatanje Aristotelove logike: to je logicko-jezicko i logicko-sintakticko tumacenje i shvatanje Aristotelove logike.

    Cinjenica je da je Aristotel istra.Zivanje cak i, u osnovi ontoloskih, formi, konkretno kategorija, kao i njihovo definisanje i sistematizaciju, vrsio analizirajuCi savremeni mu grcki jezik. Jos u mnogo vecoj meri ovo je slucaj sa analizom i definisanjem stava, suda i zakljucka. Medutim, teza J. M. Bohenskog da su Aristotel, stoici i sholastici ,nastojali da shvate zivi svakodnevni jezik u njegovoj

    5 .SI. AyKacesm, ApucroTeneecJCaSl CU.Il.llOZUCTUJCa. llepe-

    BOA H. H. CnDKKHHa H A. n. Cy66onrna. H3A. HHOCTp. AliT. MocKBa 1959, CTP. 53 H 51.

    X

    sintaktickoj strukturi"8, nikako jos ne sme znaciti da Ari-stotelova logika u osnovi predstavlj a formalisticku logicku sintaksu u modemom smislu reci. Jos manje bismo bili u pravu da Aristotelovu logiku u celini okarakterisemo kao ,logiku jezika", kao sto to cini na primer J. B. Rifert koji Aristotelovu logiku shvata upravo kao ,logiku jezika (Sprachlogik)"7 Isto je tako pogresno Aristotelovu logiku identifikovati sa ,aristotelovskim jezikom" odnosno sa ,aristotelovskom strukturom jezika"' kao sto to cine opsti semanticari A. Koriibski, S. J. Hajakava i dr.

    Sam J. B. Rifert, koji Aristotelovu logiku smatra za logiku jezika, sasvim tacno tvrdi da su bitne karakteristike Aristotelove logicke teorije ove dve: ,metodoloska strana deduktivnog izvodenja dokaza i metafizicko izjednacavanje logickih relacija sa stvamim relacijama zamisljenih stanja stvari". Ovakvo Aristotelovo shvatanje, konstatuje Rifert, slaze se sa celim metafizicko-racionalistickim pravcem njegove filozofije"8

    Ako ovo uzmemo u obzir, kao i cinjenicu da je _Aristo-telova logika zasnovana na njegovoj ontologiji. odno~!!9

    inetafizici,. onda nam postaje jasna neosnovanost shvatanja njegove logike kao ,_logike jezika".

    Ali, ako Aristotelova logika nije u osnovi i u celini ni cisto formalna logika, niti je ontoloska logika bica niti je to logika jezika, onda se s pravom moze postaviti pi-tanje: k~~ya je to 1ogika po njenoj osno~oj koncepciji? Pravilan odgovor na ovo pitanje mozemo dobiti na osnovu sledecih cinjenica:

    t/1) Kod Aristotela se medusobno preplicu i identifikuju znaeenja ovih gnoseoloskih i ontoloskih termina i izraza: ,izrecen o" (xaTTJYOQEi:oitm), ,biti istinit" (af..T]itEuEoitm), ,biti U obimU odredenog pojma" (EV OAOlTLVL EtVm), ,biti" (dvat)8

    8 J. M. Bochenski, Formale Logik, loc. cit., p. 56. 7 J. B. Rieffert, Logik, loc. cit., p. 16-23. s Rieffert, loc. cit., p. 22. u H. Maier, Die Syllogistik des Aristoteles, Band II, S. 179.

    XI

  • 2) Cinjenica je da je Aristotel u