11. JoakimInterFest 2016 Bilten 5

Download 11. JoakimInterFest 2016 Bilten 5

Post on 13-Apr-2017

242 views

Category:

Social Media

3 download

TRANSCRIPT

  • 1

    Dan etvrti

    VOZ PROTUTNJAO FESTIVALOM

    Polovina, ovogodinjeg, 11. JoakimInterFesta je, ini nam

    se, pravi trenutak da porazgovaramo sa teatrologom

    Draganom Bokovi, moderatorkom razgovora sa

    stvaraocima. teatrolog i pozorini kritiar Dragana Bokovi

    je na InterFestu od samog njegovog poetka. Uestvovala je

    u njegovom nastajanju, i bivala prisutna na ovoj

    meunarodnoj pozorinoj smotri i kao predsednik irija,

    selektor, voditelj razgovora... Dakle jedna od

    najkompetentnijih sagovornika da proceni gde je i dokle je

    stigao JoakimInterFest na ulasku u drugu deceniju svoga

    postojanja.

    - Podsetila bih da smo nekada imali dva JoakimFesta, jedan

    koji se odnosio na tekstove domaih pisaca, jer se tada

    Sterijino pozorje odvojilo od tog koncepta - evo, od ove

    godine mu se vraa, a drugi smo koncipirali kao

    JoakimInterFest na kome moemo da vidimo neke teatarske

    tendencije koje nisu iz naeg pozorinog prostora.

    Uestvovala sam od samog poetka u oba festivala.

    JoakimFest smo vodili pod sloganom Prvi put s ocem u

    teatar, zbog Joakima Vujia - oca naeg pozorita i on je

    bio na odgovor na ono to se tada deavalo na Pozorju,

    dok je ovaj festival JoakimInterFest bio na odgovor na

    BITEF. Vie nam, u Kragujevcu koga smo

    jo davno definisali kao - teatropolis nije bilo ni potrebno,

    podsea ona, dodajui i nabrajajui da je ovde bivala

    selektor, predsednica irija, ve i ranije, kao i sada

    moderator okruglog stola...

    - Onda me jedno vreme, sticajem raznih okolnosti i raznih

    uprava nije bilo nekoliko godina i evo me ponovo u ulozi

    voditelja okruglog stola, gde posle mog velikog iskustva u

    pozoritu sa ljudima koji su akteri predstava mogu da

    razgovaram na teme i pitanja za koja smatram da interesuju

    publiku, one koji sede preko puta nas, kae Dragana

    Bokovi.

    Po njoj se na InterFestu neto nije mnogo promenilo.

    - Ba to i smatram kvalitetom jer je od samog poetka bio i

    ostao koncipiran da se na njemu prikazuju stvari koje su

    istinite, tane i savremene. JoakimInterFest je sve to i dan

    danas. Smenjuju se selektori, dolaze nove i drugaije

    predstave, nikada se svi u tome u potpunosti ne sloimo do

    kraja - to vam je kao u fudbalu - da svako ima svoju viziju

    koje ba predstave obavezno moraju da budu na

    InterFestu a, kada se zavri svaki od ovih naih festivala,

    onda ovek, sam sa sobom, pa i pozorini kritiar mora da

    bude poten i kae: Pa, u stvari, moe i ovako., smatra

    ona.

  • 2

    Iako je neke od predstava sa takmiarskog repertoara ve

    gledala i pisala o njima ne eli da govori unapred.

    - Pozorite je iv organizam i nikada ne znate kakva e

    predstava da bude ba te veeri. Neki put gledam po tri-etiri

    puta istu predstavu a onda kada je gledam na nekom

    festivalu se iznenadim - prijatno ili neprijatno. Bude potpuno

    drugaija. To je odnos izmeu ivog oveka na sceni i ivog

    odnosa u publici i uvek moe da bude drugaije, iskusno

    tvrdi Dragana Bokovi, ne libivi se, kao i uvek da izrekne

    svoj sud ovome to smo do sada videli na festivalu.

    - Mislim da je bilo dobrog pozorita i da su to bile predstave

    koje su pre svega odrazile duh vremena a to se umea tie,

    glumakog, rediteljskog, ostalih saradnika na predstavama -

    apsolutno su sve na visokom nivou i sve ba zasluuju da

    budu u jednoj ovakvoj selekciji. To je jedino bitno, da jedna

    selekcija bude ujednaena tako da kvalitet predstava, ma

    koliko ne izmeu sebe bile razliite, bude slian. Mi smo

    sada na pola festivala a u ovom prvom delu koji za nama je

    zaista tako i bilo, zakljuuje naa sagovornica.

    etvrtog dana 11. JoakimInterFesta na takmiarskom

    repertoaru bila je predstava Voz beogradskog Zvezdara

    teatra koju je po tekstu amerikog kultnog knjievnika

    Kormaka Makartija adaptirao i na scenu ove kue postavio

    na proslavljeni glumac Voja Brajovi.

    Mnoga Makartijeva dela su ekranizovana i prevedena kod

    nas i objavljena kao romani poput: Nema zemlje za starce,

    Put, Svi ti lepi konji, Kravi meridijan a i po ovom

    njegovom literarnom predloku u SAD je snimljen film The

    sunset limited. Svoju premijeru u Zvezdara teatru

    predstava Voz je imala 24. oktobra prole godine dok je

    svetska premijera predstave Voz (The Sunset Limited)

    izvela pozorina trupa Stepski vuk u ikagu 18. maja pre

    tano 10 godina.

    U predstavi igraju Sergej Trifunovi (Crni) i Voja Brajovi

    (Beli) koji sem reije potpisuje i adaptaciju ovog teksta.

    Predstava Voz je, to da se laemo, u Kragujevac i na

    JoakimInterFest dola ovenana slavom. Vojislav Brajovi je

    dan ranije u Sarajevu dobio za ulogu Belog u ovom komadu

    nagradu an Marolt kao najbolji glumac na Prvim danima

    Jurislava Korenia. Predstava je ove godine ostvarila

    veoma uspenu regionalnu turneju, ovenana je brojnim

    nagradama (ukljuujui i sarajevsku prekjueranju) a, u

    sredu, 11. oktobra na matinoj sceni Zvezdare najavljeno

    je njeno jubilarno 50. izvoenje - mada su se akteri

    predstave Brajovi i Trifunovi na razgovorima posle nje na

    naoj Maloj sceni sloili pred brojnom publikom i

    oboavaocima da im je sinonje izvoenje u naem Teatru

    bilo 54. igranje Voza.

    - Inspirisan delom Kormaka Makartija, jedino to elim ovom

    predstavom je da izazovem kritiki odnos i svest o tome

    kuda ide ovaj svet ide. I naravno, pre svega, ovekoljublje,

    koje ima veliku mo da sprei propast civilizacije. Po mom

    miljenju, najbolji lek za oveka i njegovo najjae oruje je

    kultura iji su najvaniji segmenti umetnost i re, kratak je i

    jasan u svojoj rediteljskoj eksplikaciji Brajovi.

    Da u poetku svega bee re, slae se i njegov kolega

    Sergej Trifunovi.

    - Re, istovremeno najskuplja i najjeftinija stvar. Nita se ne

    bagatelie tako olako kao re. Pokuavam da napiem neto

    za program, ali mi se u lice ceri zaludnost tog ina. da se ita

    smisleno da napisati, scenska postavka ovog dela, bila bi

    besmislena. Ovo nije pozorina predstava. Ovo je neto sa

    ime emo se svi mi, sudarati do kraja ivota, tog voza bez

    konduktera, kome se poetna, krajnja i usputna stanica, ne

    mogu znati, napisao je on u programu predstave povodom

    premijere Voza.

    Festivalska publika je u prepunoj Sali sa ovacijama ispratila

    predstavu, a koliki je utisak ona ostavila na nju svedoi i

    njeno veliko prisustvo na razgovorima na Maloj sceni posle

    predstave, to, da budemo poteni i nije ba uvek sluaj.

    Naravno, da to nije promaklo iskusnom oku moderatorke

    razgovora Dragani Bokovi.

    - Ovoliki broj prisutnih na razgovorima moe se protumaiti

    harizmom dvojice protagonista predstave, otvorila je ovom

    konstatacijom ona sinonji razgovor, ne krijui da je

    predstavu ve ranije gledala (vie puta), pisla o njoj i svrstala

    je u izbor najboljih pet u proloj sezoni.

    Po njoj videli smo predstavu Voz raenu po delu Kormaka

    Makartija koga kod nas, istakla je voditeljka, ljudi koji ne

    itaju mnogo znaju kao autora predloka za film Nema

    zemlje za starce koji je dobio etiri Oskara. Na inicijativu

    Voje Brajovia, Makartijev tekst The sunset limited preveli

    su Milica i Branislav Mihajlovi a Dragana Bokovi je upitala

    reditelja, kako ona pretpostavlja, da li je originalni tekst

    mnogo dui.

    - Otprilike smo skratili tekst za treinu, jer Makarti nije

    napisao dramu, nego roman u dijalokoj formi. On je

    vrhunski pisac i intelektualac i nije se ni uputao u pisanje

    teksta po svim zakonima dramaturgije nego je napisao svoj

    pogled na tematiku verovanja i neverovanja. Zaista je mnogo

    toga trihovano, toliko - da je jo jedan komad mogao da se

    napie, rekao je Brajovi, dodavi da je on na poetku

    veoma hrabro trihovao komad u prvoj ruci a zatim im je u

    pomo priskoila i Ivana Dimi koja je njemu i Trifunoviu

    pomagala da samu ovako veliki tekst na tako delikatnu

    temu, koja ipak, kao krajnji proizvod mora da ima to neko

    vremensko ogranienje koje scensko izvoenje zahteva.

  • 3

    Ni Dragana Bokovi, kao moderator razgovora nije bila

    nita manje iskrena i to iz dva razloga rekavi da se

    pozorinim kritiarima - koji su listom pozdravili ovu

    predstavu inilo da ima malo vika i da je njeno izvoenje

    moglo da bude jo malo krae.

    - U pitanju je tako otvorena dramaturka struktura i da je

    trajala jo sat due ona bi imala svoju unutranju logiku ali i

    da je trajala pola sata manje isto bi mogla da se ispria

    jedna uzbudljiva pria, smatra ona, dodavi da je u pitanju

    Brajoviev rediteljski prvenac sa opaskom vreme je bilo.

    - Jednostavno je taj in izaao iz mene sa potrebom da se

    ovaj komad pokloni onom koji gleda kao i da ovog pisca

    predstavimo naem gledalitu. Kada sam video film po ovom

    predloku The sunset limited koji je reirao glumac Tomi Li

    Dons, u kojem igraju fantastino on i Semjuel L. Dekson,

    shvatio sam da ulogu Crnog mora da igra glumac sa

    energijom i svestranou poput Sergeja Trifunovia, koji je

    po meni svestraniji (svira, peva) od genijalnog L. Deksona,

    nije tedeo komplimente na raun svog scenskog partnera u

    ovom sluaju, reditelj Brajovi.

    On priznaje da je nekoliko decenija mlai (igra Belog), voleo

    bi da sam igra Trifunovievu rolu, ali i poteno zakljuuje da

    ne poseduje sve njegove vetine.

    Po njemu, svi, pa i gledaoci su uesnici u ovom scenskom

    dogaanju.

    - Nema potrebe da se deava neto... kao na bini, pa se

    polako die zavesa, pa mi igramo, pa se zavesa sputa...

    Ne, jednostavno svi smo u nekoj vrsti povezanosti,

    korespondencije..., pojanjava Brajovi inscenaciju svog

    rediteljskog prvenca.

    Na pitanje moderatorke kako je gradio svoju fantastinu ali

    jako zahtevnu ulogu Belog, Trifunovi se prvo osvrnuo na to

    kako je do njihove saradnje uopte i dolo:

    - Jednostavno, Voja me je zvao i rekao: Sada u da ti

    poaljem jedan tekst, a ti e da mi kae koliko puta smo

    mi to ve odigrali. Sama, ovakva njegova najava znaila je

    da mi alje neto znaajno i vano. Proitao sam ga,

    isplakao se i pozvao Voju i samo rekao: Kad poinjemo?,

    kratak je bio on.

    to se tie uloge Crnog Trifunovi je pojasnio svoje vienje:

    - Ni jednog trenutka nisam razmiljao da pravim lik. To je

    potpuno besmisleno, pogotovo u ovakvom projektu koji nije

    predstava. To je neto to jednostavno izvire iz mene jer

    svi mi na planeti imamo iste elje, strahove, hteli bi da nas

    Bog voli, eleli bi da preivimo... Potiemo svi iz istog izvora.

    Ovaj tekst upuuje oveka na svog blinjeg, zove tog

    blinjeg bratom, kao Isus, nema likova, sve je potpuno

    dematerijalizovano, bestelesno. Priamo o dui. Ovo nije

    predstava ve scenska propoved. Zbog toga se ne

    optereujemo likovima, mizanscenom, scenografijom. Nema

    oveka koga se to ne tie ili da ignorie ovu temu, smatra

    on.

    Po Brajoviu ova predstava je i opomena - kuda ide svet,

    koji je smisao naeg ivljenja. Poto je JoakimInterFest

    poznat po svom drutvenom angamanu a ne samo

    umetnikim pozorinim dometima voja Brajovi je tokom

    razgovora sam pojasnio kakva je njegova aktuelnost sada i

    ovde:

    - Kada tako neto uzmemo, pogledamo na sceni ili

    proitamo u knjizi, onda se mi zapitamo, svako o svom

    problemu. Negde su ti problemi, moe se uiniti marginalni

    a, negde akutni i zahvataju, na primer nae drutvo, Srbiju,

    bez obzira to se u samom tekstu na direktan nain ne

    govori bukvalno o tome. Ali, recimo, ako smo svesni da

    mladost ode iz ove zemlje, pa se zapitamo: Kuda ide nae

    drutvo?, to sam ja uopte iveo i raao decu i onda, kako

    sam doao dovde a, nisam to hteo... ? Ono to mene,

    uasno kopka je kako to da se prosto deava da ljudi

    projektuju svoju decu da napuste i odu iz ove zemlje, to je

    po meni krajnje nedopustivo i uasno nerodoljubivo. Decu od

    14-15 godina ve projektuju, taj izraz je uasan ali istinit,

    projektuju da idu iz ove zemlje. Delo Kormaka Makartija

    moe da u vama probudi razmiljanje o sutini verovanja ali

    se iz njega mogu itati i uitavati i ovakve stvari i pitanja,

    koja nisu tipina za podneblje u kojem pria nastaje ali za

    nae jesu i te kako, nije se dvoumio on da podeli sa

    publikom svoje dileme, dodavi da su njihovi prijatelji

    svetenici, monasi pa ak i mitropolit Porfirije gledali ovu

    predstavu i svidela im se.

    - Niko se zbog nje ne oseti povreenim, zato to ovo nae,

    mi je i ne zovemo predstava kako je Sergej rekao, ve

    prestavlenije ne emituje nihilizam i pesimizam. Naprotiv,

    svest o bolu proizvodi upravo neto to je borba protiv toga,

    zakljuili su Brajovi i Trifunovi, s tim to za ovog potonjeg,

    ova, novela u dramskoj formi poinje tek kada se predstava

    zavri - poinje u naim glavama. I protagonisti i gledaoci

    su se zajedno sloili da ovakve predstave jo uvek mogu da

    izazovu jak doivljaj i vrate, dobrano, poljuljanu veru u

    oveka.

    Direktor kragujevakog Teatra mr Vojo Lui zavrio je

    sinonje vee opaskom da je od trenutka kada je

    obelodanjena selekcija za ovogodinji JoakimInterFest re

    Voz, ba zbog ove predstave, postala najpopularnija u

    Kragujevcu. Ba taj Voz sino je protutnjao 11.

    JoakimInterFestom i gradom na Lepenici.

  • 4

    Veeras na repertoaru Scena Joakim Vuji, utorak, 11. oktobar 20.00 Atelje 212 Beograd

    KAFA I CIGARETE POZDRAV IZ BEOGRADA

    posveeno filmu Dima Darmua Coffee and Cigarettes

    Reija: MIA KNEEVI

    Scenografija: Miljena Vukovi

    Kostimografija: Dragica Lauevi

    Igraju:

    Ivana: MILICA MIHAJLOVI

    Relja: NEBOJA ILI

    Profesor (Danilo): TIHOMIR STANI

    Azra: DARA DOKI

    Maa: MILICA TRIFUNOVI

    Student (On): MARKO GRABE

    Milenko: SVETOZAR CVETKOVI

    Ve sam naslov predstave KAFA I CIGARETE POZDRAV

    IZ BEOGRADA jasno nagovatava da je re o svojevrsnom

    autorskom odjeku kultnog filma Coffee and Cigarettes,

    Dima Darmua.

    Dramska pria i predstava, svojim smetanjem na pozornicu

    ne eli da preimenuje priu filma, naprotiv koristei samo

    izvorni dramaturki model, eli da sa publikom podeli sasvim

    line teme, prepoznate u savremenom trenutku. I sve

    strepnje i sve nade koje iz tih tema proizilaze. Susreti

    sluajni ili prieljkivani; odlasci eljeni ili iznueni;

    neizvesnost svakog trenutka ka kome urimo, neminovnost

    svakog trenutka koji nas oekuje jednom reju sam ivot,

    neizmerno bogat, satkan od nebrojeno mnogo slojeva i

    znaenja, tuga i radosti, susreta i rastanaka uz kafu i

    cigarete, moda se moe makar malo bolje razumeti.

    Re reditelja

    Nikada ne znamo kada e neki sluajni susret ili susret koji

    pripada svakodnevnoj rutini, pokrenuti u nama duboka i nova

    oseanja i suoiti nas sa novim vrednovanjem, kako

    sadanjih tako i trenutaka iz prolosti. Kafa i cigarete, kao

    ritual kojima se preputamo izmeu line navike pretvorene

    u potrebu i drutvenog konteksta u kojem uestvujemo ine

    te trenutke ponekad i sudbinski

    ______________________________________________