11. JoakimInterFest Bilten 3

Download 11. JoakimInterFest Bilten 3

Post on 13-Apr-2017

191 views

Category:

Social Media

0 download

TRANSCRIPT

  • JoakimInterFest 2016

    Drugi dan, ovogodinjeg 11. JoakimInterFesta, usubotu, 8. oktobra zapoeo je manifestacijom iz prateegprograma. Na Sceni Ljuba Tadi (Mala scena)promovisano je dvotomno izdanje knjige reditelja GoranaCvetkovia, pozorinog kritiara i jednog od prethodnihselektora ove smotre Teatar i drutveno bie (Odabranepozorine kritike 2011 - 2015).Knjigu su sem samogautora predstavili knjievnik Milo Latinovi, lan irijafestivala i izdava Dragan Stojkovi iz izdavake kueMostArt. Prvi tom Cvetkovieve knjige sadri odabranekritike predstava koje je autor pisao povodom premijera ubeogradskim i ostalim pozoritima u Srbiji, dok je drugaknjiga posveena prikazima predstava sa itavognekadanjeg jugoslovenskog prostora ali i ne samoprojektima iz regiona ve i predstavama iz inostranstvakoje je Cvetkovi gledao kako na njihovim matinimscenama tako i na brojnim meunarodnim festivalima u

    Rijeci, Virovitici, Prilepu, Kopru, Brkom, Zagrebu,sarajevskom MESS-u, beogradskom BITEFU,kragujevakom InterFestu, subotikom Desireu,novosadskim Sterijinim susretima... Zavrna kritikaovog dela Cvetkovievog opusa Boini oratorijum po

    kultnoj knjizi Radomira Konstatinovia Filozofija palankekoji je u Centru za kulturnu dekontaminaciju postavioZlatko Pakovi a koja je objavljena na samom kraju prolegodine u beogradskom Danasu.

    Goran Cvetkovi, kao domain promocije, pre svegase, poto je sada u penziji zahvalio izdavau to mu je naovaj nain produio kritiarski radni vek.

    Po miljenju Miloa Latinovia u Srbiji nestaje kritika,svaka, a ne samo pozorina i zbog toga je ovde re oznaajnom izdavakom poduhvatu koji treba pohvaliti.

    - Ova knjiga je svedoanstvo o jednoj epohi i moe seitati i kao fragmentarni roman poput Pavievog ili zbirkapria a ne samo zbirka pozorinih kritika.

    Po miljenju izdavaa Stojkovi sam naslov knjige jeklju za razumevanje ovog izdanja:

    - Teatar, ako je pravi, nerazdvojiv je od drutvenih,socijalnih, politikih i svih ostalih zbivanja. To je ono to je

    Goranu Cvetkoviu jasno a ta smo i mi kao izdavaiprepoznali u njegovim kritikama i reili da ih sauvamo odzaborava, istakao je Stojkovi.

    - Pozorite je namenjeno drutvu i bez publike nepostoji. Uvek sam u svojim kritikama podravao i hvalio

    1

    EKSPIROV SAN LETNJE NOI I KRLEINA U AGONIJI

    Dan drugi i trei

    Sl voljub Radojevia

  • JoakimInterFest 2016

    predstave i ansamble koji su pokuavali da ostvare dijalogsa publikom i odgovore ili makar pokrenu prava, ivotnadrutvena pitanja a, ne ona koja se bave samo pukomzabavom, naglasio je autor.

    O njegovom kritiarskom radu u ovim knjigama svojsud dali su i Goran Markovi (Goran Cvetkovi jepodsetio da je pisanje pozorinih kritika vaan, odgovoranposao za koji je potrebno imati visoke moralnestandarde.), Neboja Bradi, Vladimir Milin, ZijahSokolovi, Daa Drndi... Odlomke o pozorinimpredstavama naeg Teatra (o ijim je predstavama GoranCvetkovi u ovom periodu esto pisao) itao je glumacKST-a Saa Pilipovi.

    D r u g o g d a n a n atakmiarskom repertoarufestivala je bila predstavadomaina Knjaevsko-srpskog teatra San letnjenoi koju je po komaduVilijama ekspira Sanletnje noi koju je reiraonemaki reditelj Pjer ValterPolic. Predstava je svoju

    premijeru imala krajem prole pozorine sezone. Predsam poetak festivala u predstavi je zamenjena i jedna odglumica te je ulogu Hernije, Egejeve ki umestodosadanje protagonistkinje Katarine Jankovi, nafestivalu premijernoodigralaAna Todorovialo.

    Publika koja je do sada imala prilike da pogledapredstavu neskrivene simpatije podarila je ulozi Puka,umskog avolka koju tumai naa glumica MarinaStojanovi.

    - Predstava je jo uvek svea i taze, obzirom da jeraena prole sezone. Lagano sazreva naa glumakaigra, pa i moja takoe. Moja uloga Puka, na neki nainvezivno je tkivo itave predstave i motorika, pokretaradnje u Snu letnje noi. O tome kako sam je uradilaneka sudi publika a meni kao glumici je bitno, da iako touvek moe i bolje i za jednu stepenicu vie, kasnije kakose predstava razvija i raste ipak ne bude van onogkonteksta zacrtanog na premijeri. Nadam se da e ovapredstava dugo iveti, kae ona dodajui da nijeoptereena takmiarskim karakterom festivala preddomaom publikom i da ovu ulogu igra kao na premijeri ina svakoj drugoj predstavi.

    I glumica Isidora Rajkovi (Hipolita, kraljica Amazonki iTitanija, kraljica vila i vilenjaka) nije pod dodatnimoptereenjem zbog nastupa na festivalu.

    - Generalno ja uivam u glumakoj igri, a nagrade, bezobzira kako ko to tumaio, uvek nekako, odu u ruke onihkoji su ih i zasluili. Meni je bitno ali svaki put da kadaizlazim na scenu ne razoaram publiku koja je dola dame gleda, bez obzira da li je to domaa, na matinoj sceniovde u Kragujevcu ili na bilo kojoj drugoj. Taj moj rad nesme da bude ispod nekog odreenog nivoa. Ne sme seovek baviti, jo pred nastup razmiljanjima irija. Tokod glumaca, pogotovo mlaih, neiskusnijih i eljnihdokazivanja moe da stvori kontraproduktivnooptereenje i obavezu da moraju da budu jako dobri ionda kreu da gaze po svojoj ulozi to samo dovodi doraspadanja konstrukcije predstave koja je, to nikada nesmemo da zaboravimo kolektivni in, smatra ona.

    I po njoj, svaka predstava raste igranjem.- Koliko smo imali nezgodnu situaciju sa odsustvom

    koleginice Katarine Jankovi, toliko smo imali i srenu

    okolnost oko uskakanja koleginice Ana Todorovi alo,jer je reditelj Polic bio sa nama tokom tog procesa i davaonam dodatne instrukcije, a svaki glumac, sam po sebi imdobije nove zadatke bude inspirisan da igra bolje inadahnutije, tvrdi Isidora Rajkovi.

    Njen partner na sceni (takoe u duploj roli Tezeja iOberona) Miodrag Pejkovi ne krije da je prezadovoljanna koji je nain predstava odigrana preksino predfestivalskom publikom.

    - Ljudi vole ovu predstavu, i za nas je to najveanagrada jer je dokaz da nismo dabe utroili ovolikuenergiju, radei na njoj. Moji utisci su fenomenalni, atempo, ritam i svi elementi predstave su bili ba kao napremijeri, istakao je on, dodavi da bi sve bilo jo malolepeda je sala bila punija.

    Za svoje uloge Pejkovi kae da su povezana enskimlikovima Titanije i Puka.

    - One se nadovezuju kao da su neke druge strane mojelinosti. To se vrlo se lepo i lako ita i publika to uvek dobroprepozna i prihvati, smatra on, osvrnuvi se takoe nazamenu glumice u podeli jer je za njega koleginica AnaTodorovi alo napravila herojski potez uskakanjem ulik Hermije, uradivi tako kompleksnu ulogu za sveganekoliko proba.

    Reditelj Pjer Valter Polic, na JoakimInterFestu je jo odprvog festivala na kojem je bio lan irija, te je iz prverukepratio njegov rast i razvitak.

    - Mislim da je velika mogunost za sam grad a ne samoza ljude koji su radom vezani za pozorite da pogledaju iprocene ta i kako rade druge teatarske kue, glumci,reditelji... Ta razmena iskustva, znanja i energija jeneverovatno vana za pozorini ivot, pogotovo, ovde uSrbiji, gde su vai glumci jako dugo u samo jednomansamblu u istom gradu. E, zato je ovo dobar i pravi nainrazmene ideja. Zadovoljan sam kako ivi ova smotrakoju smo zajedniki pokrenuli jer ispunjava tu svojuosnovnu misiju razmena i fluktacije ideja i znanja. I zamene kao reditelja uvek je uzbudljivo da pogledam sveove predstave koje dolaze a koje su raene brojnim irazliitim umetnikim poetikama, istie on.

    Ni Polic ne krije zadovoljstvo kako danas funkcionienjegova predstava na festivalu i uopte.

    - Veoma sam zadovoljan Snom letnje noi, ona zaistaraste i sve je bolja kako vreme odmie, a svaki glumac unjoj, ponaosob tako pojedinano izrasta u svojoj ulozi alikao deo te razigrane celine. To je komad teak za igru, unjemu je toliko mnogo glumaca kao aktera ali i punorazliitih elemenata njihove igre i brojnih faza u njoj. To jenaravno i izazov ali i zadatak, kao i problem za njene

    2

    Sl voljub Radojevia

  • 3

    JoakimInterFest 2016

    protagoniste da u istom ritmu svi zajedno u istommomentu stignu do zajednikog cilja i kvalitetnogrezultata, zakljuuje Polic.

    Voditeljka razgovora Dragana Bokovi,teatrolog ocenila je da je rad na ovoj predstavi biokompleksan i da je za njega bio neophodan moanansambl kakav ova kua i ima. Po njoj sama odlukaza ovakav repertoarski potez iziskivala je velikuhrabrost i ona je za tu kura javno pohvalilaupravnika kragujevakog Teatra Voja Luia. Po

    njoj je ovako koncipiran San letnje noimultianrovska interpretacija u kojoj ima bukvalnosvega i svaega, raznoraznih estetika (sve dotrea) i postavila pitanje reditelju Policu koji je bionjegov klju ili okvir u koji je smestio svojuinterpretaciju ovog komada. Njegov odgovor bio jeda je to pre svega san u kojem postoje nebrojeninivoi imaginacije pa samim tim i dozvoljenomiksovanje svih pozorinih anrova. Narazgovorima se potom povela iva diskusija koja jepovremeno (s)kreatala i na analizu samogekspirovog dela a ne ove predstave, a zaista brojniakteri i protagonisti Sna letnje noi kao i publikauzeli su uea u razgovorima. Nisu se svi slagali usvemu, bogami, prtale su i varnice ali, to i jestesvrha samih razgovora. Po obeanju Dragane

    Bokovi San letnje noi bie snimljen za trajnuarhivu RTS-a.

    Treeg dana 11. JoakimInterFesta, u nedelju, 9.oktobra u Sveanoj Sali Prve kragujevakegimnazije odrana je u okviru prateihprograma festivala radionica Pjera ValteraPolica pod nazivom Glumac u pokretu.

    - U jednodnevnim radionicama ovog tipakoje traju samo po nekoliko sati nemogue jezaista duboko prodreti u proces rada, ali onoime ja mogu da pomognem da zajednikiurad imo j e da l j ud ima ko j i suzainteresovani prenesem za tako kratkovreme makar deli nekih mojih ideja,iskustava, i nekih vizija u vezi sa radom uteatru. Ta i tako koncipirana razmena ideja ivizija moe na neki nain, moda da imkasnije pomogne u njihovom sopstvenomradu, kazao je na sagovornik.

    U takmiarskom delu programa, treegdana JoakimInterFesta na repertoaru je bilapredstava Putujueg kazalita i Scene

    Ribnjak iz Zagreba, U agoniji koja po tekstuMiroslava Krlee autorski projekat troje glumacaNele Koi, Ozrena Gabaria i Darka Stazia.

    Glumac i dugogodinji upravnik pozoritaGavela Darko Stazi po prvi put je u Kragujevcu.Razgovor zapoinje sa obaveznom konstatacijom

    da imamo lepo i zanimljivo pozorite, kao dasu organizatori festivala predivni, susretljivi idivni ljudi i izuzetni domaini, na kojoj insistirada je prenesemo u biltenu. Nema problema -ispunjeno.

    - Predstava U agoniji je autorski projekatu kome smo nas troje glumaca sve samouradili bez pomoi dramaturga, reditelja,scenografa, kostimografa... Radili smo dugona njoj, punih devet meseci, a zamiljena jekao svojevrsni eksperiment. U poslednjevreme u Hrvatskoj je trend predstava sa jakimrediteljskim konceptom - rediteljskopozorite, a mi smo hteli upravo to daizbegnemo. Hteli smo da dokaemo danikakav rediteljski koncept, naroito ne -nasilan, pozoritu ne treba i da je ono ivoukoliko je tekst zanimljiv i ako se glumi, miimamo izraz za to organskom glumom, toznai da gledaoci poveruju da se to togledaju dogaa upravo u taj as pred njima ida je na taj nain uverljivo, tvrdi ovaj

    protagonist lika Baruna Lenbaha u sinonojpredstavi, ne krijui da ga zanima reakcija ovdanjepublike kao i razgovori posle predstave, nadajui seda e i ovde kao i u Hrvatskoj njihov projekat bitiprepoznat kao pristup pozoritu na klasiniji nainali opet kao neto to i danas moe biti ivo imoderno.

    U pitanju je originalna verzija Krleinog dela iz1928. godine (u onoj iz 1962. dopisan je trei, poStaziu sasvim nepotreban in) a

    drutvena da li uopte i treba spominjati kako ikoliko je svaki Krlein tekst i danas drutvenoangaovan.

    - Njegovi tekstovi, kao da su napisani danas. Iovo je tekst koji u sebi nosi ne samo dramu, troje

  • JoakimInterFest 2016

    nesrenika, brodolomnika koje je ivot na neki nainprevario, ve u sebi sadri i jaku socijalnu komponentu,propadanje itavih klasa posle Prvog svetskog rata.Unutar dela je upisana socijalna drama, to je i danasprepoznatljivo, a Krleine reenice su svevremenske,istie Stazi.

    Sa njim se slae i njegovakoleginica Nela Koi (LauraLenbahova) po kojoj je ova tematakoe svevremenska ne samozbog svog jakog drutvenoga n g a m a n a i s o c i j a l n o gkonteksta ve i zbog ljubavnogtrougla koji je takoe uvekprisutna u svakom dobu.

    - Neke stvari se jednostavno,nikada ne menjaju. Za Krleinimtekstovima se obino poseekada postane evidentno tomoralno truljenje i propadanje ne samo pojedinaca negoitavog drutva. Mi smo zemlje, sa ovih prostora koje

    ponovo pokuavaju da stanu na svoje noge. neke su uleu Evropsku uniju a neke jo ne, ali je svuda na ovimprostorima sveprisutno stalno propitivanje, ko smo ikakvo smo drutvo, koji su nam ciljevi i standardi, pa ikakav nam je moral i zbog ega. Savko od nas mora bitipoten i iskren prema samom sebi i preispitati sebe kaooveka, gde je i kada kako postupio i kada i koliko je ispaoneovek. Da li ljudima treba davati lane nade ili im treba,za ta sam ja lino kao ovek - sve sasuti u lice. Todavanje, tih lanih nada, mene podsea na predizbornekampanje dananjih politiara, smatra ona.

    Voditeljka razgovora Dragana Bokovi, ocenila jeovu predstavu kao neobinu za dananji senzibilitet a triozagrebakih glumaca ponovio je da je ovakav rad bio - zanjihovu duu i ne bez ponosa i zadovoljstva istakao da susa svojim projektom izazvali pravu malu revoluciju uhrvatskom pozorinom ivotu. Festivalska publika je sasimpatijama ispratila i prepoznala tu intenciju to jepozdravila aplauzom posle predstava kao i brojnimprisustvom na razgovorima na Maloj sceni.

    Veeras na repertoaru

    Scena Joakim Vuji,ponedeljak, 10. oktobar 20.00

    Zvezdara Teatar Beograd

    Kormak MakartiVOZReija i adaptacija: Voja Brajovi

    Igraju :CrniSergej TrifunoviBeliVoja Brajovi

    Prevod: Milica Mihajlovi, Branislav MihajloviAdaptacija scene i kostima:Jelisaveta TatiuturiloOrganizacija: DragiaurguzPomonik reditelja i inspicijent:Rade Stojiljkovi

    Najbolja preporuka za ovu predstavu, osimnaina na koji je uraena, jeste to to u njojigraju Vojislav Brajovi i Sergej Trifunovi,moda najzanimljviji predstavnici dve generacijeglumaca koji na sceni varnie trenjem razliitihiskustava.