JoakimInterFest 2016

Drugi dan, ovogodišnjeg 11. JoakimInterFesta, usubotu, 8. oktobra započeo je manifestacijom iz pratećegprograma. Na Sceni „Ljuba Tadić” (Mala scena)promovisano je dvotomno izdanje knjige reditelja GoranaCvetkovića, pozorišnog kritičara i jednog od prethodnihselektora ove smotre „Teatar i društveno biće (Odabranepozorišne kritike 2011 - 2015)”.Knjigu su sem samogautora predstavili književnik Miloš Latinović, član žirijafestivala i izdavač Dragan Stojković iz izdavačke kuće„MostArt”. Prvi tom Cvetkovićeve knjige sadrži odabranekritike predstava koje je autor pisao povodom premijera ubeogradskim i ostalim pozorištima u Srbiji, dok je drugaknjiga posvećena prikazima predstava sa čitavognekadašnjeg jugoslovenskog prostora ali i ne samoprojektima iz regiona već i predstavama iz inostranstvakoje je Cvetković gledao kako na njihovim matičnimscenama tako i na brojnim međunarodnim festivalima u

Rijeci, Virovitici, Prilepu, Kopru, Brčkom, Zagrebu,sarajevskom MESS-u, beogradskom BITEFU,kragujevačkom InterFestu, subotičkom „Desireu”,novosadskim „Sterijinim susretima”... Završna kritikaovog dela Cvetkovićevog opusa Božićni oratorijum po

kultnoj knjizi Radomira Konstatinovića „Filozofija palanke”koji je u Centru za kulturnu dekontaminaciju postavioZlatko Paković a koja je objavljena na samom kraju prošlegodine u beogradskom „Danasu”.

Goran Cvetković, kao domaćin promocije, pre svegase, pošto je sada u penziji zahvalio izdavaču što mu je naovaj način „produžio kritičarski radni vek”.

Po mišljenju Miloša Latinovića u Srbiji nestaje kritika,svaka, a ne samo pozorišna i zbog toga je ovde reč označajnom izdavačkom poduhvatu koji treba pohvaliti.

- Ova knjiga je svedočanstvo o jednoj epohi i može sečitati i kao fragmentarni roman poput Pavićevog ili zbirkapriča a ne samo zbirka pozorišnih kritika.

Po mišljenju izdavača Stojković sam naslov knjige jeključ za razumevanje ovog izdanja:

- Teatar, ako je pravi, nerazdvojiv je od društvenih,socijalnih, političkih i svih ostalih zbivanja. To je ono što je

Goranu Cvetkoviću jasno a šta smo i mi kao izdavačiprepoznali u njegovim kritikama i rešili da ih sačuvamo odzaborava, istakao je Stojković.

- Pozorište je namenjeno društvu i bez publike nepostoji. Uvek sam u svojim kritikama podržavao i hvalio

1

ŠEKSPIROV „SAN LETNJE NOĆI” I KRLEŽINA „U AGONIJI”

Dan drugi i treći

Sl voljub Radojevia ć

JoakimInterFest 2016

predstave i ansamble koji su pokušavali da ostvare dijalogsa publikom i odgovore ili makar pokrenu prava, životnadruštvena pitanja a, ne ona koja se bave samo pukomzabavom, naglasio je autor.

O njegovom kritičarskom radu u ovim knjigama svojsud dali su i Goran Marković („Goran Cvetković jepodsetio da je pisanje pozorišnih kritika važan, odgovoranposao za koji je potrebno imati visoke moralnestandarde”.), Nebojša Bradić, Vladimir Milčin, ZijahSokolović, Daša Drndić... Odlomke o pozorišnimpredstavama našeg Teatra (o čijim je predstavama GoranCvetković u ovom periodu često pisao) čitao je glumacKST-a Saša Pilipović.

D r u g o g d a n a n atakmičarskom repertoarufestivala je bila predstavadomaćina Knjaževsko-srpskog teatra „San letnje”noći koju je po komaduVilijama Šekspira „Sanletnje noći” koju je režiraonemački reditelj Pjer ValterPolic. Predstava je svoju

premijeru imala krajem prošle pozorišne sezone. Predsam početak festivala u predstavi je zamenjena i jedna odglumica te je ulogu Hernije, Egejeve kći umestodosadašnje protagonistkinje Katarine Janković, nafestivalu „premijerno” odigralaAna Todorović Đalo.

Publika koja je do sada imala prilike da pogledapredstavu neskrivene simpatije podarila je ulozi Puka,šumskog đavolka koju tumači naša glumica MarinaStojanović.

- Predstava je još uvek sveža i taze, obzirom da jerađena prošle sezone. Lagano sazreva naša glumačkaigra, pa i moja takođe. Moja uloga Puka, na neki načinvezivno je tkivo čitave predstave i motorika, pokretačradnje u „Snu letnje noći”. O tome kako sam je uradilaneka sudi publika a meni kao glumici je bitno, da iako touvek može i bolje i za „jednu stepenicu više”, kasnije kakose predstava razvija i raste ipak ne bude van onogkonteksta zacrtanog na premijeri. Nadam se da će ovapredstava dugo živeti, kaže ona dodajući da nijeopterećena takmičarskim karakterom festivala preddomaćom publikom i da ovu ulogu igra kao na premijeri ina svakoj drugoj predstavi.

I glumica Isidora Rajković (Hipolita, kraljica Amazonki iTitanija, kraljica vila i vilenjaka) nije pod dodatnimopterećenjem zbog nastupa na festivalu.

- Generalno ja uživam u glumačkoj igri, a nagrade, bezobzira kako ko to tumačio, uvek nekako, odu u ruke onihkoji su ih i zaslužili. Meni je bitno ali svaki put da kadaizlazim na scenu ne razočaram publiku koja je došla dame gleda, bez obzira da li je to domaća, na matičnoj sceniovde u Kragujevcu ili na bilo kojoj drugoj. Taj moj „rad” nesme da bude ispod nekog određenog nivoa. Ne sme sečovek „baviti”, još pred nastup „razmišljanjima žirija”. Tokod glumaca, pogotovo mlađih, neiskusnijih i željnihdokazivanja može da stvori kontraproduktivnoopterećenje i „obavezu” da moraju da budu „jako dobri” ionda kreću da „gaze” po svojoj ulozi što samo dovodi doraspadanja konstrukcije predstave koja je, to nikada nesmemo da zaboravimo kolektivni čin, smatra ona.

I po njoj, svaka predstava raste igranjem.- Koliko smo imali nezgodnu situaciju sa odsustvom

koleginice Katarine Janković, toliko smo imali i srećnu

okolnost oko „uskakanja” koleginice Ana Todorović Đalo,jer je reditelj Polic bio sa nama tokom tog procesa i davaonam dodatne instrukcije, a svaki glumac, sam po sebi čimdobije nove zadatke bude inspirisan da igra bolje inadahnutije, tvrdi Isidora Rajković.

Njen partner na sceni (takođe u duploj roli Tezeja iOberona) Miodrag Pejković ne krije da je prezadovoljanna koji je način predstava odigrana preksinoć predfestivalskom publikom.

- Ljudi vole ovu predstavu, i za nas je to najvećanagrada jer je dokaz da nismo džabe utrošili ovolikuenergiju, radeći na njoj. Moji utisci su fenomenalni, atempo, ritam i svi elementi predstave su bili baš kao napremijeri, istakao je on, dodavši da bi sve bilo još „malolepše” da je sala bila punija.

Za svoje uloge Pejković kaže da su povezana ženskimlikovima Titanije i Puka.

- One se nadovezuju kao da su neke druge strane mojeličnosti. To se vrlo se lepo i lako čita i publika to uvek dobroprepozna i prihvati, smatra on, osvrnuvši se takođe nazamenu glumice u podeli jer je za njega koleginica AnaTodorović Đalo napravila „herojski potez uskakanjem” ulik Hermije, uradivši tako kompleksnu ulogu za sveganekoliko proba.

Reditelj Pjer Valter Polic, na JoakimInterFestu je još odprvog festivala na kojem je bio član žirija, te je iz „prveruke” pratio njegov rast i razvitak.

- Mislim da je velika mogućnost za sam grad a ne samoza ljude koji su radom vezani za pozorište da pogledaju iprocene šta i kako rade druge teatarske kuće, glumci,reditelji... Ta razmena iskustva, znanja i energija jeneverovatno važna za pozorišni život, pogotovo, ovde uSrbiji, gde su vaši glumci jako dugo u samo jednomansamblu u istom gradu. E, zato je ovo dobar i pravi načinrazmene ideja. Zadovoljan sam kako „živi” ova smotrakoju smo zajednički pokrenuli jer ispunjava tu svojuosnovnu misiju razmena i fluktacije ideja i znanja. I zamene kao reditelja uvek je uzbudljivo da pogledam sveove predstave koje dolaze a koje su rađene brojnim irazličitim umetničkim poetikama, ističe on.

Ni Polic ne krije zadovoljstvo kako danas funkcionišenjegova predstava na festivalu i uopšte.

- Veoma sam zadovoljan „Snom letnje noći”, ona zaistaraste i sve je bolja kako vreme odmiče, a svaki glumac unjoj, ponaosob tako pojedinačno izrasta u svojoj ulozi alikao deo te razigrane celine. To je komad težak za igru, unjemu je toliko mnogo glumaca kao aktera ali i punorazličitih elemenata njihove igre i brojnih faza u njoj. To jenaravno i izazov ali i zadatak, kao i problem za njene

2

Sl voljub Radojevia ć

3

JoakimInterFest 2016

protagoniste da u istom ritmu svi zajedno u istommomentu stignu do zajedničkog cilja i kvalitetnogrezultata, zaključuje Polic.

Voditeljka razgovora Dragana Bošković,teatrolog ocenila je da je rad na ovoj predstavi biokompleksan i da je za njega bio neophodan moćanansambl kakav ova kuća i ima. Po njoj sama odlukaza ovakav repertoarski potez iziskivala je velikuhrabrost i ona je za tu kuraž javno pohvalilaupravnika kragujevačkog Teatra Voja Lučića. Po

njoj je ovako koncipiran „San letnje noći”multižanrovska interpretacija u kojoj ima bukvalnosvega i svačega, raznoraznih estetika (sve do„treša”) i postavila pitanje reditelju Policu koji je bionjegov ključ ili okvir u koji je smestio svojuinterpretaciju ovog komada. Njegov odgovor bio jeda je to pre svega san u kojem postoje nebrojeninivoi imaginacije pa samim tim i dozvoljenomiksovanje svih pozorišnih žanrova. Narazgovorima se potom povela živa diskusija koja jepovremeno (s)kreatala i na analizu samogŠekspirovog dela a ne ove predstave, a zaista brojniakteri i protagonisti „Sna letnje noći” kao i publikauzeli su učešća u razgovorima. Nisu se svi slagali usvemu, bogami, prštale su i varnice ali, to i jestesvrha samih razgovora. Po obećanju Dragane

Bošković „San letnje noći” biće snimljen za trajnuarhivu RTS-a.

Trećeg dana 11. JoakimInterFesta, u nedelju, 9.oktobra u Svečanoj Sali Prve kragujevačkegimnazije održana je u okviru pratećihprograma festivala radionica Pjera ValteraPolica pod nazivom „Glumac u pokretu”.

- U jednodnevnim radionicama ovog tipakoje traju samo po nekoliko sati nemoguće jezaista duboko prodreti u proces rada, ali onočime ja mogu da pomognem da zajednički„urad imo ” j e da l j ud ima ko j i suzainteresovani prenesem za tako kratkovreme makar delić nekih mojih ideja,iskustava, i nekih vizija u vezi sa radom uteatru. Ta i tako koncipirana razmena ideja ivizija može na neki način, možda da imkasnije pomogne u njihovom sopstvenomradu, kazao je naš sagovornik.

U takmičarskom delu programa, trećegdana JoakimInterFesta na repertoaru je bilapredstava Putujućeg kazališta i Scene

„Ribnjak” iz Zagreba, „U agoniji” koja po tekstuMiroslava Krleže autorski projekat troje glumacaNele Kočiš, Ozrena Gabarića i Darka Stazića.

Glumac i dugogodišnji upravnik pozorišta„Gavela” Darko Stazić po prvi put je u Kragujevcu.Razgovor započinje sa obaveznom konstatacijom

da imamo lepo i zanimljivo pozorište, kao dasu organizatori festivala predivni, susretljivi idivni ljudi i izuzetni domaćini, na kojoj insistirada je prenesemo u biltenu. Nema problema -ispunjeno.

- Predstava „U agoniji” je autorski projekatu kome smo nas troje glumaca sve samouradili bez pomoći dramaturga, reditelja,scenografa, kostimografa... Radili smo dugona njoj, punih devet meseci, a zamišljena jekao svojevrsni eksperiment. U poslednjevreme u Hrvatskoj je trend predstava sa jakimrediteljskim konceptom - rediteljskopozorište, a mi smo hteli upravo to daizbegnemo. Hteli smo da dokažemo danikakav rediteljski koncept, naročito ne -nasilan, pozorištu ne treba i da je ono živoukoliko je tekst zanimljiv i ako se glumi, miimamo izraz za to „organskom glumom”, štoznači da gledaoci poveruju da se to štogledaju događa upravo u taj čas pred njima ida je na taj način uverljivo, tvrdi ovaj

protagonist lika Baruna Lenbaha u sinoćnojpredstavi, ne krijući da ga zanima reakcija ovdašnjepublike kao i razgovori posle predstave, nadajući seda će i ovde kao i u Hrvatskoj njihov projekat bitiprepoznat kao pristup pozorištu na klasičniji načinali opet kao nešto što i danas može biti živo imoderno.

U pitanju je originalna verzija Krležinog dela iz1928. godine (u onoj iz 1962. dopisan je treći, poStaziću sasvim nepotreban čin) a

društvena da li uopšte i treba spominjati kako ikoliko je svaki Krležin tekst i danas društvenoangažovan.

- Njegovi tekstovi, kao da su napisani danas. Iovo je tekst koji u sebi nosi ne samo dramu, troje

JoakimInterFest 2016

nesrećnika, brodolomnika koje je život na neki načinprevario, već u sebi sadrži i jaku socijalnu komponentu,propadanje čitavih klasa posle Prvog svetskog rata.Unutar dela je upisana socijalna drama, što je i danasprepoznatljivo, a Krležine rečenice su svevremenske,ističe Stazić.

Sa njim se slaže i njegovakoleginica Nela Kočiš (LauraLenbahova) po kojoj je ova tematakođe svevremenska ne samozbog svog jakog društvenoga n g a ž m a n a i s o c i j a l n o gkonteksta već i zbog ljubavnogtrougla koji je takođe uvekprisutna u svakom dobu.

- Neke stvari se jednostavno,nikada ne menjaju. Za Krležinimtekstovima se obično posežekada postane evidentno tomoralno truljenje i propadanje ne samo pojedinaca negočitavog društva. Mi smo zemlje, sa ovih prostora koje

ponovo pokušavaju da stanu na svoje noge. neke su ušleu Evropsku uniju a neke još ne, ali je svuda na ovimprostorima sveprisutno stalno propitivanje, ko smo ikakvo smo društvo, koji su nam ciljevi i standardi, pa ikakav nam je moral i zbog čega. Savko od nas mora bitipošten i iskren prema samom sebi i preispitati sebe kaočoveka, gde je i kada kako postupio i kada i koliko je ispaonečovek. Da li ljudima treba davati lažne nade ili im treba,za šta sam ja lično kao čovek - sve sasuti u lice. Todavanje, tih lažnih nada, mene podseća na predizbornekampanje današnjih političara, smatra ona.

Voditeljka razgovora Dragana Bošković, ocenila jeovu predstavu kao neobičnu za današnji senzibilitet a triozagrebačkih glumaca ponovio je da je ovakav rad bio - „zanjihovu dušu” i ne bez ponosa i zadovoljstva istakao da susa svojim projektom „izazvali pravu malu revoluciju uhrvatskom pozorišnom životu”. Festivalska publika je sasimpatijama ispratila i prepoznala tu intenciju što jepozdravila aplauzom posle predstava kao i brojnimprisustvom na razgovorima na Maloj sceni.

Večeras na repertoaru

Scena Joakim Vujić,ponedeljak, 10. oktobar 20.00

Zvezdara Teatar Beograd

Kormak MakartiVOZRežija i adaptacija: Voja Brajović

Igraju :Crni ……………………Sergej TrifunovićBeli …………………… Voja Brajović

Prevod: Milica Mihajlović, Branislav MihajlovićAdaptacija scene i kostima:Jelisaveta Tatić ČuturiloOrganizacija: Dragiša ĆurguzPomoćnik reditelja i inspicijent:Rade Stojiljković

Najbolja preporuka za ovu predstavu, osimnačina na koji je urađena, jeste to što u njojigraju Vojislav Brajović i Sergej Trifunović,možda najzanimljviji predstavnici dve generacijeglumaca koji na sceni varniče trenjem različitihiskustava.