JoakimInterFest 2016

Po već ustaljenoj tradiciji i 11. međunarodni pozorišnifestival JoakimInterFest otvoren je manifestacijom izpratećeg programa - izložbom u Galeriji „Joakim”. Izložbaje posvećena 400. godišnjici od smrti Vilijama Šekspira apostavku plakata rađenih za njegove besmrtne tekstoveotvorio je slikar Milivoje Štulović, umetnički rukovodilacgalerije.

- Na izložbi koju večeras otvaramo možete dapogledate plakate rađene za Šekspirove predstave i izvelikih londonskih pozorišta, poput „Globa” i njujorškihteatara ali i naših - kragujevačkog i šabačkog. Ovo jedobra prilika da se oni uporede ali i da pokažemo, kolikomi, ovde u Srbiji pridajemo značaju pozorišnog plakatakao neraskidivog dela predstave, rekao je on i naglasio daje ovo četvrta izložba ove godine u Galeriji „Joakim”dodavši da je njen cilj i misija da edukuje publiku ostvaralaštvu pozorišnika koji nisu direktno na sceni alinjihov rad jeste i podjedanko je važan segment svakepozorišne predstave kao što su kostimografi, scenografi idizajneri plakata.

Na otvaranju festivala sa scene „Joakim Vujić” direktorKnjaževsko-srpskog teatra mr Vojo Lučić je poručio:

- Najznačajnije je da je ovaj, 11. JoakimInterFest uznaku mladih autora i na taj način pružamo priliku nekimnovim generacijama da prikažu svoj talenat u jakoj,međunarodnoj pozorišnoj konkurenciji. Videćete u ovojselekciji koja se odvija na 11. JoakimInterFestu, u osampredstava koje su na takmičasrkom repertoaru, mnogo

mladih reditelja i pisaca, između ostalog tu je i komadTanje Šljivar koji je dobio „Sterijinu” nagradu za najboljitekst. Zatim sjajne režije Mie Knežević, Ane Đorđević,Marka Misirače... i to sve nekako ukazuje da nema bojaznini za pozorišni život a ni za sam naš festival.

Siguran sam da će festival ne samo opstati, već da ćese razvijati i napredovati a mi, kao njegovi organizatoriostaćemo čvrsto na kursu da u selekciji njegovogrepertoara uvek budu socijalno angažovane predstave idavaćemo im priliku da na našoj sceni otvore nekadruštvena i socijalna pitanja i na umetnički načinpodstaknu aktuelne problema i iniciraju neku vrstudijaloga unutar samog društva, ukoliko to pozorišteuopšte danas može, naglasio je on.

Festival je zvanično otvorio Miljan Bjeletić članGradskog veća za kulturu:

- Želja nam je da ovaj internacionalni festival, u pravomsmislu te reči bude međunarodni i da svake godine budešto bolji i jači i preaste lokalne i regionalne okvire. Spojraznih kulture uvek može da da nešto novo našempozorištu. Svaka međunarodna saradnja uvek može itreba da unapredi i sistem funkcionisanja našeg Teatra. Uumetnosti to ide tako - čitav život, svakoga dana učitenešto novo i nikada ne „savladate” sve, baš do kraja. SamInterFest i gradu Kragujevcu može puno toga da ponudi ida, i to, onog dobrog. Ovo je i sjajna prilika da naša publikamože da pogleda predstave i iz drugih država ali i šansada i naši glumci osmotre šta rade, na koji način i čime se

bave njihove kolege u rugim i drugačijim sredinama.

1

SREĆA ZAISTA PRATI HRABREDan prvi - Otvaranje

JoakimInterFest 2016

Ako se festival bude razvijao iz godine u godinu siguransam da će ova smotra biti prepoznata ne samo u Srbiji

nego i mogo šire, a mi ćemo tu kao grad uvek da damosvesrdnu podršku, izjavio je Bjeletić.

Prvog takmičarskog dana 11.JoakimInterFesta na repertoaru je biokomad hrvatskog pisca Mate Matišića„Sinovi umiru prvi” u režiji MarkaMisirače koji izvodi glumački ansamblNarodnog pozorišta Republike Srpskeiz Banja Luke.

Glumac Zlatan Vidović (Aco), zaovaj njihov repertoarski potez izprethodne pozorišne sezone kaže:

- Čitav milje iz Hrvatske Zagore„prebacili smo” na naše podneblje uselo Rekavice kod Banja Luke. Mislimda smo sa tim napravili veliku stvar, nesamo pozorišnu, jer smo te likovepribližili razmišljanju našeg čoveka.Proces rada sa rediteljem MarkomMisiračom bio je izuzetno dobar ismatram da smo napravili jednučvrstu predstavu u teatarskom smislua, hrabar korak u onom, drugom,društvenom angažmanu. Tako je iigramo, hrabro i odlučno, ističe on nebez ponosa, dodavši da je predstavaimala sjajan uspeh na gostovanjima ifestivalima gde god da je odigrana.

Glumac Aleksandar Stojković (Mićun) je i umetničkidirektor banjalučkog Narodnog pozorišta i jedan od„glavnih krivaca” što se ovaj komad igra na njihovoj sceni.

- Opredelili smo se da radimo ovaj komad jer smoverovali da je ovo priča koja se nas tiče. Originalna radnjase dešava u okolini Imotskog u jednoj hrvatskoj porodici,onda ju je uradilo zeničko Narodno pozorište kao da sedešava u bošnjačkoj a, naša koja se dešava u srpskojsredini je treća verzija.

U prvom trenutku sam se pitao koliko je pametno da je

mi sada radimo a premijera u Zenici je bila pre samogodinu i po dana. Odlučili smo - zašto da ne, dapokušamo. Čuo sam se i sa autorom kome je to bilo jakozanimljivo. Rat je bio grozan za sve tri strane i nema tunikakvih pobednika, svi smo podjednako nagraisali. Ljudi idanas traže svoje mrtve i nestale. Predstava jedramaturški dobra, odlično je izvedena jezičkaintervencija i „prebacivanje” na naš mentalitet. Napredstavi u Banja Luci bio i sam pisac i za našu izvedburekao da ona „ponajbolje funkcionira” i došao je nazanimljivu ideju da objavi knjigu sa sve tri adaptacije, kažeStojković, koji takođe hvali proces rada sa rediteljemMarkom Misiračom.

Reditelj Marko Misirača, je dobro poznat kragujevačkojpozorišnoj publici, samo prošle sezone u kragujevačkompozorištu režirao je dve predstave „Jelisavetini ljubavnijadi zbog molera” i „Baštu sljezove boje”.

- Bilo mi je veliko zadovoljstvo da radim ovu predstavuu Banja Luci jer dobro poznajem taj ansambl. Radili smozajedno više projekata ali je ovaj bio baš veliki i po formatu

ali i našoj ambiciji šta želimo sanjim. U ovako koncipiranojadaptaciji ovo postaje vrlo realna,sada „srpska” priča u Bosni poslerata. Na raznim nivoima ova priča„dira” neke izuzetno bolne teme ipogađa veliki broj ljudi u publici. Nažalost - vrlo je živa, realna iaktuelna. Glumački ansambl je odsamog starta uspeo da prepoznaono što ta predstava „treba dabude”. To je najdaragocenije uovom projektu što su svi odmahstali, i u svoje ime progovorili sascene o temi koja ih tišti, kao iproblematici koju ona „otvara”: dase rat u Bosni i dalje nije završio, dase svi ti razni, ne samo bukvalno„kosturi” još uvek iskopavaju, a tose vidi i kod nas jer političari i dalje„zveckaju oružjem” i pozivaju narat, ističe on.

Na opasku da glumci hvale radsa njim, iskreno odgovara da se onsamo uvek trudi da se „izrazi” krozglumce.

- Glumac je glavni u pozorištu i ako on nije dobar i neiznese ono što radimo do kraja onda sve „pada u vodu”,kratak je Misirača.

Publika je predstavu pozdravila ovacijama idugotrajnim iskrenim aplauzom. Već prvog dana pokazaose tačan ovogodišnji sloga selektora Želja Jovanovića„Sreća prati hrabre” jer ovaj hrabar repertoarsi potezovdašnja publika umela da prepozna i nagradi.

Aplauzi su se nastavili i na Maloj sceni gde su vođenirazgovori sa stvaraocima. Prve večeri moderatorrazgovora (umesto Dragane Bošković) bio je dramaturgSpasoje Ž. Milovanović koji je „Sonovi umiru prvi” ocdeniokao vanredno inspirativnu predtavu i zahvalio se selektoruŽeljku Jovanoviću što ju je selektovao za festival.

- Ova predstava je jedna od onih za koju mi je žao što jeja nisam napisao, iskren je bio Ž. Milovanović.

2

3

JoakimInterFest 2016

Večeras na repertoaru

Scena Joakim Vujić, subota, 8. oktobar 20.00Knjaževsko-srpski teatar Joakim Vujić

Vilijam Šekspir„SAN LETNJE NOĆI”

Reditelj Pjer Valter PolicPrevod:Aleksandar Saša PetrovićLica i glumci:TEZEJ, vojvoda atinski: Miodrag PejkovićHIPOLITA, kraljica Amazonki, verenica Tezejeva:Isidora RajkovićEGEJ, Hermijin otac:Aleksandar MilojevićHERMIJA, Egejeva kći, zaljubljena u Lisandra: AnaTodorović DialloLISANDER, Hermijin dragan: Đorđe Simić/ NikolaMilojevićDEMETAR, Hermijin prosilac: Miloš KrstovićHELENA, zaljubljena u Demetra: JasminaDimitrijevićFILOSTRAT, Tezejev priređivač zabava: MarinaStojanovićOBERON, kralj vila i vilenjaka: Miodrag PejkovićTITANIJA, kraljica vila i vilenjaka: Isidora RajkovićPUK ili šumski đavolak: Marina StojanovićGRAŠKOV CVET: Dubravka BrkićPAUČINA: Sanja MatejićMOLjAC: Vladanka PavlovićSLAČICA– vile i vilenjaci: Slavica RadulovićVILA: Sanja MatejićPETAR DUNjA, tesar, Prolog u međuigri: MilićJovanovićNIK(OLA) VRATILO, Piram u međuigri: VladanŽivkovićFRANjA FRULA, krpač mehova, Tizba u međuigri:Čedomir ŠtajnTOMA NjUŠKA, krpač kotlova, Zid u međuigri:Zdravko MaletićDUŠICA, stolar, Lav u međuigri: Dušan StanikićGLADNICA, krojač, Mesečina u međuigri:Aleksandar MilojevićINDIJSKI DEČAK: Bogdan MilojevićDVORANI: Dragoslav Tanasković, Nikola Milojević,Ivan Vidosavljević,Aca Pejčić, Igor NikolićSTRAŽARI: Zdravko Maletić, Saša Đorđević,Vladan Brkić, Dragan Milošević

REDITELj: Pjer Valter Polic

Scenograf: Pierre Walter Politz /Dorothea MahrAsistent scenografa: Saša ĐorđevićKostimograf: Jelena JanjatovićDramaturg: Marija SoldatovićSlikar izvođač: Milivoje ŠtulovićMaska, dizajn i izrada:Ana KolbjanovaLektor: Radovan KneževićScenski pokret: Danijela SagićMuzika: Dragoslav TanaskovićPlakat i afiša: Goran Dimić

ZAŠEKSPIRASVET JE POZORNICA

Tragična ili komična naša životna priča ili sudbina,kod njega predstavlja samo tananu i finu bajku oneponovljivosti ljudskih strasti i, sukoba,nesporazuma i preokreta koji vode u nesreću ili usreću. Njegova genijalnost je plod jedinstvenogtalenta i neponovljive renesansne atmosfere iokolnosti.

SAN LETN E NOĆI (1595-1596) svakako spada uJŠekspirova remek dela i kao komedija ima višestrukiznačaj i slojevitost. Tri su sveta ili sloja koja tkaju ovuizuzetnu priču. Romantični svet ljubavnika Hermije,Lisandra, Helene i Demetra koji se noću sastaju ušumi opčinjeni ljubavlju i spremni na sve. Fantastičnisvet vila i vilenjaka kojim vladaju Titanija i Oberon,koji plete san ove ljubavne igre, uz pomoć čudesnogsoka kojim se svako povede i zaljubi. Njimeraspolaže Oberonov verni sluga Puk, pravećinestašluke i praktične šale. I realistični a ujedno iteatarski svet radnika koji u čast Tezejeve svadbespremaju komad o PIRAMU I TIZBI. Plemenitutragediju o nesrećnoj ljubavi tiranina i njegovenesuđene drage čije su porodice zavađene.Neponovljiva lepota i fantastika Šekspirove poezijepokazuje kako i pored mračnih momenata nemamesta za tugu i bez obzira što okolnosi mogu da sepreokrenu, izvrće sve u šalu, po kojoj je ovaj komaddragocen, jer se likovi uzimaju suviše za ozbiljno.Poznat i kao najinteresantniji primer komada ukomadu, SAN LETNjE NOĆI, donosi nepojamnosmešnu igru radnika koji se trude da stvore komadkoji će u svom farsičnom i slatkom izvođenju na dankoji rešava i sudbinu mladih ljubavnika, predvladaremAtine i njegovom izabranicom, postići poentu opreokretu iz nesreće u sreću baš, tvrdeći udiletatntskoj igri koja je zabavna i preozbiljna,suprotno. I kao kod Pitera Bruka: Tezej i Hipolita,Oberon i Titanija su samo likovi u uveličavajućemogledalu i predstavljaju jedno. Lepa Hipolita jeTezejev ratni plen i buduća nevesta, a frivolna imisteriozna Titanija, opsena vilinskog sveta ilipouka iz života, benevolentnog Oberona, kome Puknalazi i lek i otrov sa magičnom svojstvima, ljubavnisok. Ljubav je osnovna tema ovog komada i kada jeopsena i onda kada je realnost. Zamisao rediteljabila je da obogati ovaj komad donoseći erotiku i etosBalkana na čijim prostorima se zbiva, komparirajućivreme antike sa vremenom sadašnjim.

Marija Soldatović, dramaturg

JoakimInterFest 2016

4

Jedanaesti JoakimInterFestod 7. do 15. oktobra

SREĆA PRATI HRABREScena Joakim Vujić, petak, 7. oktobar - 20 satiSINOVI UMIRU PRVI - Narodno pozorišteRepublike Srpske, Banja LukaMate Matišić, režija Marko Misirača

Scena Joakim Vujić, subota, 8. oktobar - 20satiSAN LETNJE NOĆI - Knjaževsko-srpskiteatar, KragujevacVilijem Šekspir, režija Pjer Valter PolicScena Joakim Vujić, nedelja, 9. oktobar - 20satiU AGONIJI - Putujuće kazalište i ScenaRibnjak, ZagrebMiroslav Krleža, autorski projekat Nele Kocis,Ozrena Gabarića i Darka Stazića

Scena Joakim Vujić, ponedeljak, 10. oktobar -20 satiVOZ - Zvezdara teatar, BeogradKormak Makarti, režija i adaptacija VojaBrajović

Scena Joakim Vujić, utorak, 11. oktobar - 20satiKAFA I CIGARETE, POZDRAV IZBEOGRADA Atelje 212, BeogradPosvećeno filmu Džima Džarmuša, režija MiaKnežević

Scena Joakim Vujić, sreda, 12. oktobar - 20satiMOJE DETE - Beogradsko dramskopozorište, BeogradStojan Srdić, režija i adaptacija Ana Đorđević

Scena Joakim Vujić, četvrtak, 13. oktobar - 20satiNATAŠA - Poljski Teatar Bjalsko BjalaJaroslava Pulinovič, režija Malogrzata Sjuda

Scena Joakim Vujić, petak, 14. oktobar - 20satiMI SMO ONI NA KOJE SU NAS RODITELJIUPOZORAVALI - Bosansko narodno pozorišteZenica u saradnji sa Kamernim teatrom 55SarajevoTanja Šljivar, režija Mirjana Karanović

Scena Joakim Vujić, subota, 15. oktobar - 20satiPredstava u čast nagrađenihEDIT PJAF U VRTLOGU SREĆEAutor Matej Varodi

Prateći program FestivalaPetak, 7. oktobar 19.30 - Izložba pozorišnogplakata u čast Vilijema Šekspira - Galerija„Joakim”Subota, 8. oktobar 18.00 - Promocija knjige„Teatar i društveno biće” autora GoranaCvetkovića - Scena „Ljuba Tadić” (Mala scena)

Nedelja, 9. oktobar 12.00 - Radionica „Glumac upokretu” Pjera Valtera Polica - Svečana salaPrve kragujevačke gimnazijeČetvrtak, 13. oktobar - VEČE U ČASTGLUMCA17.00 - Razgovor sa glumicom LjiljanomStjepanović Scena „Ljuba Tadić” (Mala scena)20.00 - Predstava „Lepotica Linejna”koprodukcija Kruševačko pozorište iArt Tema izBeograda - Scena Pozorišta za decuKragujevac

Stručni žiriMiloš Latinović, književnik,Goran Cvetković, reditelj i pozorišni kritičar

Maja Izetbegović, glumica Kamernog teatra 55

Voditelj razgovoraDragana Bošković, teatrolog

Urednik Biltena JIF-aZoran Mišić

NagradeJoakimova nagrada za najbolju predstavuJoakimova nagrada za režijuJoakimova nagrada za glumuJoakimova nagrada za vizuelnostJoakimova specijalna nagrada