JoakimInterFest 2016

Ž i r i 11 . M e đ u n a r o d n o g p o z o r i š n o g f e s t i v a l a JoakimInterFest u sastavu: Miloš Latinović, književnik i predsednik žirija, Maja Izetbegović, glumica i Goran Cvetković, reditelj doneo je sledeću

O D L U K UJoakimova nagrada za najbolju

predstavu dodeljuje se predstavi „MI SMO ONI NA KOJE SU NAS RODITELJI UPOZORAVALI“ Tanje Šljivar u režiji Mirjane Karanović i produkciji Bosanskog narodnog pozorišta Zenica.

Predstava se bavi značajnim, aktuelnim društvenim problemima, duboko ulazi u psihe povređene teškim društvenim turbulencijama - susret sa smrću, traganje za ljubavlju, preispitivanje opstanka posle tragedije. Moderno napisan tekst našao je adekvatan izraz u igri glumaca.

Joakimova nagrada za režiju dodeljuje se Ani Đorđević, rediteljki predstave „MOJE DETE“, autora Stojana Srdića u produkciji Beogradskog dramskog pozorišta.

Rediteljka hrabro ulazi u sferu složenih i brutalnih međuljudskih odnosa ljudi sa margine – ponižene romske populacije kod nas. I pored drastičnih porodičnih odnosa, punih nasilja i licemerja, poezija nade i suptilne topline jasnim režijskim sredstvima osvetljava pozorište u njegovom punom sjaju.

Joakimova nagrada za glumu dodeljuje se Mirjani Karanović za ulogu Mare u predstavi „MI SMO ONI NA KOJE SU NAS RODITELJI UPOZORAVALI“.

Igra Mirjane Karanović sugestivno na umetničkom i filozofskom nivou donosi tragediju izgubljenog ljudskog duha u katastrofalnim meandrima ličnih i društvenih dubinskih trauma. Studioznost njenog pristupa ovom složenom liku doseže najviše tačke glumačke umetnosti.

Joakimova nagrada za glumu dodeljuje se Jovani Gavrilović za ulogu Ranke u predstavi „MOJE DETE“ Beogradskog dramskog pozorišta.

Autentična prisutnost, nepatvorena iskrenost, svežina doživljaja, suptilna nežnost i neki daleki vapaj za

slobodom donela je ova mlada glumica tako da je obasjavala svojim prisustvom celu scenu.

Joakimova nagrada za vizuelnost dodeljuje se Ani Kolbjanovoj za dizajn i izradu maski u predstavi „SAN LETNJE NOĆI“, Knjaževsko-srpskog teatra Kragujevac.

Maštovitost, hrabrost, bogatstvo likovnih ideja, sugestivnost i snaga ekspresije u osmišljavanju i izradi maski u predstavi „SAN LETNJE NOĆI“ bili su jedinstveni izraz oniričnosti Šekspirovog dela.

Joakimova specijalna nagrada dodeljuje se Knjaževsko-srpskom teatru za jedinstvenu, kompleksnu i neuobičajenu, za današnje vreme i okolnosti, produkciju predstave „SAN LETNJE NOĆI“, Knjaževsko-srpskog teatra Kragujevac.

U uslovima minimalističkih produkcija koje dominiraju scenama srpskih pozorišta, Knjaževsko-srpski teatar smogao je snage, invencije, upornosti i mašte da ovo Šekspirovo delo prikaže u sveukupnoj višeznačnosti. Pored glumačke igre kompletna scenska tehnologija podržala je ovaj san o moći i ljubavi, što bi se teško moglo očekivati i u mnogo bogatijim pozorištima.

Sve odluke su donete jednoglasno. U Kragujevcu Dana, 14. oktobra 2016. godine

1

POBEDILA ZENIČKA PREDSTAVA„MI SMO ONI NA KOJE SU NAS RODITELJI UPOZORAVALI“

Završen Jedanaesti JoakimInterFest

15.9

JoakimInterFest 2016

Kragujevački međunarodni pozorišni festival - 11. JoakimInterFest ulazi u svoju završnu fazu.

Članica ovogodišnjeg žirija JoakimInterFesta je i g lumica sara jevskog „Kamernog teatra 55” Maja Izetbegović. Ona je pre tri godine (čak sa dve uloge u p r e d s t a v a m a n a takmičarskom repertoaru „E l i jahova s to l ica” - nagrada za na jbo l ju glumicu i „Grebanje ili Kako se ubila moja baka”) već bila na InterFestu, tako da joj on kao smotra nije nepoznanica.

- Te 2013. godine zaista je bila jaka selekcija na festivalu i zaista sam srećna što sam bila deo nje i u baš tako jakoj konkurenciji osvojila nagradu. Ove godine je odabir predstava, takođe, vrlo zanimljiv. Ima „malih” predstava, duodrama koje se „bave” tim skromnim, malim pričama običnih ljudi ali koje su takođe veoma važne da se „ispričaju” sa scene, kaže ona.

Maji Izetbegović ovo nije prvi dolazak na InterFest ali zato članstvo u žiriju ove ili neke slične pozorišne smotre jeste. Pošto je po njoj koncept 11. JoakimInterFesta zanimljiv, ne krije da je zaista uživala u toj ulozi:

- Uživala sam u gledanju predstava sa ove, za mene nove i interesantne „pozicije”. Kao član žirija na predstave morate gledati objektivno, a ne, kao što sam ja navikla - navijački jer želim da bude što bolja i da ja u njoj uživam. Nije mi bilo jednostavno, priznaje naša sagovornica.

Poslednjeg, osmog, takmičarskog dana festivala na repertoaru je bila predstava Bosanskog narodnog pozorišta Zenica „Mi smo oni na koje su nas roditelji upozoravali” koji je po tekstu Tanje Šljivar režirala Mirjana Karanović. Ovaj tekst nagrađen je „Sterijinom nagradom na ovogodišnjem „Pozorju” a glumački dvojac Mirjana Karanović i Enes Salković, upravo su stigli iz Zagreba gde su ovaj komad odigrali na zatvaranju „Gavelinih dana”.

- Ovo je priča o dvoje ljudi, dva potpuna stranca koji se slučajno susreću u nekom toaletu jednog kluba i taj njihov „sudar”, ta dva sveta i njihova komunikacija i

podkomunikacija nam govori o njima kroz otuđenje svih savremenih ljudi. Zapravo, ovo je priča, izuzetno društveno angažovana, u ovom, iskreno moram da kažem - odvratnom 21. veku gde živimo u vreme tvitera, fejsbuka, kompjutera, SMS-ova, mobilnih telefona, aplikacija, gadžeta..., kaže glumac Enes Salković koji u predstavi tumači lik Milana.

Po njemu komunikacija kao osnovni, bazični pristup između ljudskih bića danas ne postoji.

- Nje više nema, barem na onaj način na koji smo navikli između bilo koje dve osobe: brata i sestra, roditelja i deteta, među ljubavnicima... E, ta i takva komunikacija je stavljena u drugi, treći, četvrti plan. Ona više nije direktna - između dve individue i potpuno je dehumanizovana. Svaka komunikacija se danas odvija preko „nekih posrednika”. Da li je to mobilni telefon ili internet ali, nema više zdrave i izravne komunikacije i kontakata između ljudi. To je „bolest”, ne samo kod nas nego u čitavom svetu 21. veka i ovog našeg doba. Gubi se ljudski odnos, intima i humanost i taj problem je sve vidljiviji i uočljiviji, tvrdi on.

Mirjana Karanović je režirala komad „Mi smo oni na koje su nas roditelji upozoravali” i u predstavi igra lik Mare.

- Kada sam prvi put pročitala ovaj tekst, preplavile su me emocije koje izbijaju iz njega. Prepoznala sam u njemu slojeve moje duše. Moje tuge, strahove, čežnje, praznine koje ostaju iza ljudi koje sam voljela. U njemu sam prepoznala sva moja bića koja uporedo žive u meni. Djevojčicu koja čezne za pažnjom svog oca, prazninu majke koja više nema svog sina, neizmjernu ljubav djevojke prema bratu i žudnju zrele žene za životom.

Ja nisam režirala ovu predstavu. Ova predstava je igra i mi smo igrači. Ona ništa ne objašnjava. Ona se otkriva. Ona se čuje i vidi i osjeća, istakla je ona u svo jo j red i te l j sko j eksplikaciji.

To je i bilo prvo pitanje koje joj je postavi la moderatorka razgovora D r a g a n a B o š k o v i ć , teatrolog, „jeste li ili nije režirala ovu predstavu?”.

- Za mene je režija uvek na neki način, tako sam to doživljavala, bilo

2

DUBOKO LIČNA PRIČA „LEGLA U SVOJE ŽLEBOVE”Dan osmi

3

JoakimInterFest 2016

Večeras na repertoaru

Scena Joakim Vujić, subota, 15. oktobar 20.00Teatar „Al. Davila“ Pitešti. Rumunijać

EDIT PJAF U VRTLOGU SREĆEU ulozi Edit Pjaf: Ramona Olteanu

Autor: Matei VarodiKlavirska pratnja: Vincentiu Perniu

nešto gde reditelji imaju vrlo jasnu koordinaciju između svojih ideja, misli i emocija i to jako precizno formulišu kroz svoje planove i viziju šta će se na sceni dešavati. Reditelj posmatra i kanališe sa strane i pomaže da se naša energija „ispliva” u ono što je glavna misao tog komada. Pošto sam u ovoj predstavi radila i jedno i drugo, nikada u životu nisam doživela tako nešto i to mi je prvo takvo iskustvo. Nismo imali nikakvu pomoć sa strane. Imala sam trenutke velikih kriza, ali, pošto sam tvrdoglava nisam htela da odustanem. Dolazila sam na probe, sve „rušila” što je prethodnih dana napravljeno sve dok se predstava nije uspostavila.

Ali jako mi je drago i želim da nastavim te neke autorske projekte, izjavila je ona na razgovorima dodavši da je rediteljski rad na filmu nešto lakši jer, tamo „makar možeš da pogledaš što to si uradio.

Po noj, a izvođenje na InterFestu je bilo 11. put da igraju predstavu ona je po „prvi put prohodala” i Mirjana Karanović je osetila da „ne mora da se više za nešto pridržava”.

- Ona je urađena sa toliko detalja, precizno, i u njoj nema improvizacije jer bi se pogubili, iskrena je bila rediteljka i glumica.

Voditeljka razgovora se složila da je ona toliko precizno zamišljena i izvedena poput partiture u kojoj ni jedan ton ne sme biti falš kao i da je njen mizancen zapravo koreografski, dodavši da je imala prilike da gleda predstavu na „Sterijinom pozorju” i da se prosto osetilo da

je ona sinoć, jednostavno „legla u svoje žlebove”.

Po njoj ova predstava je duboko lična i intimna da je zapravo krajnje univerzalna i svojevrsna „mapa duše”.

I Karanovićkin partner na sceni Enes Salković dodao je da je njihov šestomesečni rad na ovom projektu bio težak.

- Naporan, zamoran ali isto tako intrigantan proces rada iz koga sam najviše naučio, a naučio sam koliko ne znam. Predivno otkriće kad spoznaš koliko ne znaš, rekao je on, naglasivši da je imao prilike da

igra u komadima Tanje Šljivar („grebanje ili Kao se ubila moja baka”) ali da je ovaj tekst toliko kompleksan da kada ga je prvi put pogledao nije imao viziju kako će sve ispasti na kraju.

Po mišljenju Dragane Bošković forma duodrame, u kojoj se igra i ovaj tekst je sublimna, postavlja se sve češće i u njima se tretiraju moćni i bitni problemi.

Po prvi put u istoriji kragujevačkih festivala odluku žirija o nagrađenima pročitala je odmah po završetku razgovora na maloj sceni Dragana Bošković a Mirjana Karanović je bila pomalo zatečena ali iskreno obradovana nagradama za najbolju predstavu i glumicu.

Po oceni publike najbolja predstava je „MOJE DETE“, autora Stojana Srdića u produkciji Beogradskog dramskog pozorišta, sa prosečnom ocenom 4,93. Time je zvaničan deo 11. JoakimInterFesta bio zvanično završen.

JoakimInterFest 2016

Jedanaesti JoakimInterFest od 7. do 15. oktobra

SREĆA PRATI HRABREScena Joakim Vujić, petak, 7. oktobar - 20 satiSINOVI UMIRU PRVI - Narodno pozorište Republike Srpske, Banja LukaMate Matišić, režija Marko Misirača

Scena Joakim Vujić, subota, 8. oktobar - 20 satiSAN LETNJE NOĆI - Knjaževsko-srpski teatar, KragujevacVilijem Šekspir, režija Pjer Valter PolicScena Joakim Vujić, nedelja, 9. oktobar - 20 satiU AGONIJI - Putujuće kazalište i Scena Ribnjak, ZagrebMiroslav Krleža, autorski projekat Nele Kocis, Ozrena Gabarića i Darka Stazića

Scena Joakim Vujić, ponedeljak, 10. oktobar - 20 satiVOZ - Zvezdara teatar, BeogradKormak Makarti, režija i adaptacija Voja Brajović

Scena Joakim Vujić, utorak, 11. oktobar - 20 satiKAFA I CIGARETE, POZDRAV IZ BEOGRADA Atelje 212, BeogradPosvećeno filmu Džima Džarmuša, režija Mia Knežević

Scena Joakim Vujić, sreda, 12. oktobar - 20 satiMOJE DETE - Beogradsko dramsko pozorište, BeogradStojan Srdić, režija i adaptacija Ana Đorđević

Scena Joakim Vujić, četvrtak, 13. oktobar - 20 satiNATAŠA - Poljski Teatar Bjalsko BjalaJaroslava Pulinovič, režija Malogrzata Sjuda

Scena Joakim Vujić, petak, 14. oktobar - 20 satiMI SMO ONI NA KOJE SU NAS RODITELJI UPOZORAVALI - Bosansko narodno pozorište Zenica u saradnji sa Kamernim teatrom 55 SarajevoTanja Šljivar, režija Mirjana Karanović

Scena Joakim Vujić, subota, 15. oktobar - 20 satiPredstava u čast nagrađenihEDIT PJAF U VRTLOGU SREĆEAutor Matej Varodi

Prateći program FestivalaPetak, 7. oktobar 19.30 - Izložba pozorišnog plakata u čast Vilijema Šekspira - Galerija „Joakim”Subota, 8. oktobar 18.00 - Promocija knjige „Teatar i društveno biće” autora Gorana Cvetkovića - Scena „Ljuba Tadić” (Mala scena)

Nedelja, 9. oktobar 12.00 - Radionica „Glumac u pokretu” Pjera Valtera Polica - Svečana sala Prve kragujevačke gimnazijeČetvrtak, 13. oktobarVEČE U ČAST GLUMCA17.00 - Razgovor sa glumicom Ljiljanom Stjepanović Scena „Ljuba Tadić” (Mala scena)20.00 - Predstava „Lepotica Linejna” koprodukcija Kruševačko pozorište i Art Tema iz Beograda - Scena Pozorišta za decu Kragujevac

Stručni žiriMiloš Latinović, književnik, Goran Cvetković, reditelj i pozorišni kritičar

Maja Izetbegović, glumica Kamernog teatra 55

Voditelj razgovora Dragana Bošković, teatrolog

Urednik Biltena JIF-aZoran Mišić

NagradeJoakimova nagrada za najbolju predstavuJoakimova nagrada za režijuJoakimova nagrada za glumuJoakimova nagrada za vizuelnostJoakimova specijalna nagrada