vaspitanje od antike

of 34 /34
Ivanović Ivana Razvoj vaspitanja od Antičkog do socijalističkog društva Seminarski rad

Author: ivancica-ivanovic

Post on 09-Jul-2016

308 views

Category:

Documents


3 download

Embed Size (px)

TRANSCRIPT

Univerzitet u Niu

Ivanovi Ivana Razvoj vaspitanja od Antikog do socijalistikog drutvaSeminarski radNi, maj 2010Sadraj:

1.Uvod..........................................................................................................................32.Antika epoha............................................................................................................4

2.1.Vaspitanje u Grkoj.....................................................................................4

2.2.Vaspitanje u Rimu.......................................................................................5.2.3.Rano hriansko vaspitanje.........................................................................73.Feudalna epoha..........................................................................................................8

3.1.Vaspitanje u epohi humanizma i renesanse.................................................9

3.2.Socijalisti utopisti........................................................................................9

3.3.Jan Komenski, utemeljiva moderne pedagogije.......................................104.Moderna epoha..........................................................................................................12

4.1Prosvetiteljstvo i uenje o vaspitanju u XVII veku.....................................12

4.2.an ak Ruso i njegova pedagoka misao..................................................12

4.3.kolski projekti Francuske revolucije.........................................................14

4.4.kolstvo XVII i XVIII veka.......................................................................15

4.5.Pedagogija XIX veka..................................................................................16

4.6.Herbartov kolski sistem.............................................................................16

4.7.Marks i Engels i njihovo pedagoko uenje................................................17

4.8.kolstvo u XIX veku..................................................................................18

4.9.Pedagogija XX veka....................................................................................20Literatura.......................................................................................................................211.UvodVaspitanje je drutvena pojava i specifina ljudska delatnost koja se javlja kad i ljudski rod, zato je opravdano miljenje da se ono razvijalo u okviru politiko kulturnih okolnostima razvoja dutva. Istorija vaspitanja moe se podeliti na tri epohe: antiku, feudalnu i epohu modernog doba. Svaka od ovih epoha ima svoje sopstvene sisteme vaspitanja i obrazovanja koji se razlikuju po tome na koji nain se posmatra ovek. U nekim epohama se akcenat stavljao na fiziki razvoj, u drugim na duhovni i psiholoki razvoj, dok su neke teile ka harmonijskom razvoju i duhovnog i telesnog. Cilj ovog rada je prikae i pojasni razvoj vaspitanja kroz istoriju, od nastanka ljudskod drutva pa do danas. Videemo da je vaspitanje i obrazovanje prolo, ali i jo uvek prolazi kroz radikalne promene. Sa smenom vladajue ideologije smenjivao se i sistem vaspitanja. Svako dravno ureenje vaspitavalo je budue generacije u svom duhu1.Antika epoha

Antika epoha obuhvata vaspitanje u prvobitnom drutvu, pojavu pisma u zemljama istone civilizacije, vaspitanje u Antikoj Grkoj, Rimu i rano hrianstvo. Fenomen vaspitanja javlja se jo u prvobitnoj zajednici. O tome nema mnogo pisanih dokumenata pa su istoriari pedagogije morali da rekonstruiu glavna obeleja vaspitanja kod starosedelakih plemena Australije, Afrike, Sibira, Severne i June Amerike. Pojava vaspitanja se vezuje za rad, koji ima egzistencijalni znaaj. Sa izradom orua javlja se potreba da odrasli lanovi plemena prenose deci znanja i iskustva. Vaspitanje je bilo organizovano tako da su se deca upoznavala sa obiajima, nainom rada, pravilima izvoenja rituala, uila su da koriste koplje, luk i strelu i td. Muku decu su vaspitavali oevi dok su brigu o vaspitanju enske dece preuzimale majke. Sa pojavom pisma vaspitanje se znatno menja i postaje posebna sfera drutvenog ivota. U civilizacijama Starog istoka se pojavljuju prve kole. U Indiji, gde je stanovnitvo bilo podeljeno na klase, osnovno obrazovanje dobijali su samo pripadnici najvieg stalea, brahmani. Ovo osnovno obrazovanje sastojalo se od uenja itanja i pisanja. Vie obrazovanja je obuhvatalo uenje poezije, gramatike, matematike, filozofije i astronomije. Sa pojavom budizma kao nove religije dolazi do odbacivanja ideje o stalekoj nejednakosti. Prema ovom uenju glavni cilj vaspitanja je usklaivanje ovekove due. Osnovno obrazovaje se sticalo u religioznim i svetovnim kolama. Izuavali su se hinduizam, budizam, vede, logika, medicina, lingvistika, filozofija i astronomija.2.1 Vaspitanje u Grkoj

U Antikoj Grkoj su vaspitanje i obrazovanje veoma cenjeni. Vaspitanje se uglavnom razlikovalo od polisa do polisa, neki njegovi aspekti su u pojedinim polisima bili naglaeni, a u drugim gurnuti u stranu. Dobar primer za pokazivanje ove razlike u sistemima vaspitanja su Sparta i Atina. Iako su postojale u isto vreme ove dve drave su imale razliite stavove o vaspitanju. Vaspitanje u Sparti

Sparta je ostala upamena kao vojnika drava, pa se i vaspitanje odnosilo na prenoenje ratnikih vetina i sposobnosti. Po Likurgovom zakoniku iz 885. godine pre nove ere, dete je vlasnitvo drave pa zato drava treba da preuzme njegovo vaspitanje na sebe. Svrha vaspitanja bi, u tom smislu, bila stvaranje valjanih dravljana koji e u svakom trenutku dati ivot za Spartu. Pravo na vaspitanje imala su samo deca slobodnih i bogatih graana. Jo na roenju je vrena selekcija, tako to su bolesne i slabe bebe bacane u provaliju sa planine Tajget. Do sedme godine deca su vaspitavana u okviru porodice, a nakon toga je brigu o njihovom vaspitanju preuzimala drava. Od sedme godine deca su vaspitavana u ratnikom duhu, morala su da se navikavaju na glad, hladnou, bol, krv i smrt. to se razvijanja umnih sposobnosti tie, uili su samo itanje i pisanje. Sa osamnaest godina mladii su dobijali strogo vojniku obuku, a tek sa dvadeset godina im je dozvoljavano da uestvuju u ratnim pohodima. Ono to je karakteristino za Spartanski sistem obrazovanja je i to to pravo na vaspitanje nisu imala samo muka deca ve su i enska deca dobijala vojno vaspitanje koje im je omoguavalo da imaju zdravo potomstvo, ali i da uvaju grad i svoje posede od neprijatelja kada su mukarci u ratu.Vaspitanje u Atini

Atina je jako rano postala trgovinski centar Grke. Kako se razvijala drava tako su se razvijale i kultura, nauka i umetnost, kao rezultat vaspitno obrazovnog rada. Naime, Atina se smatra kolevkom zapadnoevropske filozofije i umetnosti. Tako bogatoj dravi, i u ekonomskom i duhovnom smislu, bili su potrebni ljudi koji pored vojnikog imaju i opte vaspitanje. U Atini se prvi put javlja ideal harmonijskog razvoja linosti. Vaspitanje u prvih sedam godina ivota je isto kao i u Sparti, u okviru porodice. Sa sedam godina deca su odlazila u kole gde su uila da itaju, piu, raunaju, recituju stihove. Pravo na pohaanje ovih kola imala su muka deca slobodnih bogatih graana. Decu su u kolu vodili robovi koji su se nazivali pedagog to u prevodu sa grkog znai onaj koji vodi dete. Sa trinaest godina deaci su u koli borenja sticali fiziko vaspitanje. Od esnaeste do osamnaeste godine mladii su u gimnazijama dobijali politiko, filozofsko i knjievno obrazovanje. Od osamnaeste do dvadesete godine su dobijali iskljuivo vojniko vaspitanje. Najbolji prikaz Atinskog sistema vaspitanja dali su Platon i Aristotel. Platon je svoje vienje idealnog sistema vaspitanja izloio u uvenom dijalogu Drava. Po Platonu, vaspitanje igra jednu od najznaajnijih uloga u razvoju i jaanju idealne drave, i zato je vrlo vano da se sa njim pone jako rano. Naime, deca uzrasta od tri do est godina trebala su da se okupljaju u hramovima gde su kroz igru i prie pripremani za dalje obrazovanje u dravnim vaspitnim zavodima. Sa sedam godina su i muka i enska deca odlazila u ove zavode gde su dobijali muziko i gimnastiko obrazovanje. Mladii od sedamnaest godina dobijali su ratniko i profesionalno obrazovanje, posle koga oni koji se pokau sposobni za apstraktno miljenje prelazili na izuavanje aritmetike, geometrije, astronomije i muzike. Na ovaj nain su vaspitavani budui dravnici filozofi.I kod Aristotela nailazimo na miljenje da je vaspitanje stvar drave i da se njime moe postii njena stabilnost. On je izuzetno znaajan po tome to je dao prvu periodizaciju razvoja deteta: od roenja do sedme godine, od sedme godine do puberteta i od puberteta do dvadeset i prve godine. Fiziko vaspitanje mora da prethodi umnom jer briga o telu prethodi brizi o dui. Dete se do sedme godine vaspitava u porodici. Sa sedam godina poinje da pohaa kolu gde ui gimnastiku, itanje, pisanje, gramatiku, crtanje i muziku. Od etrnaeste do dvadeset i prve godine prelazi na kurs gramatike, muzike, retorike, grafike, dijalektike i filozofije. Aristotel se od od svojih predhodnika istie i po zalaganju za harmonijom izmeu fizikog, moralnog i umnog vaspitanja, ali i po tome to je tvrdio da vaspitanje ena nema nikakav znaaj za dravu.2.2 Vaspitanje u Rimu

Vaspitanje u antikom Rimu se razlikovalo u razliitim periodima razvoja Rimske drave. Ovaj razvoj je podeljen u tri etape: rodovski period, period republike i doba imperije.U rodovskom periodu Rima drutvo je bilo patrijalhalno ureeno. Vaspitanje se vrilo unutar porodice. Oevi su preuzimali na sebe vaspitanje muke dece, koje se odnosilo na sticanje lovakih i vojnikih sposobnosti i na zemljoradnju, a majke su vaspitavale ensku decu da se staraju o domainstvu. Pored ovog paktinog vaspitanja deca su dobijala i moralno vaspitanje koje se odnosilo na potovanje odraslih, pokornost bogovima i uenje drugih vrednosti.

Sa daljim razvojem Rim postaje republika. U ovo doba otvaraju se i prve primitivne elementarne kole, u kojima se uilo itanje i pisanje. Ono to je karakteristino za ove kole je to to one nisu bile dravne ve privatne. U kole su ila muka a ensku decu su i dalje vaspitavale majke. Sa daljim rastom Rimske moi i pod uticajem grke kulture javila se potreba za gramatikim kolama u kojima su deca bogatih uila grki jezik, knjievnost, matematiku, filozofiju, pravo i retoriku. Elementarne kole su postale kole za siromane i vaspitanje je postalo staleko.U vreme kada je Rim postao carstvo kole vie nisu bile privatne. Drava, da bi se osigurala, otvara dravne kole u kojima su predavanja drali uitelji koji su dobijali platu iz dravne kase. Celokupno vaspitanje je prelo pod nadzor drave. U to vreme su nastale prve vie kole univerzitetskog tipa gde su se izuavale filozofija, pravo, medicina, retorika i knjievnost.

2.3 Rano hriansko vaspitanjeU vreme raspadanja Rimskog carstva i robovlasnikog ureenaja uopte, javlja se Hrianstvo kao nova religija koja u svom uenju kombinuje elemente Grkog, Judejskog i Egipatskog miljenja. Hrianstvo je propovedalo pokornost i uzdravanje od materijalnih dobara za vreme zemaljskog ivota, a kao naknadu nudilo sreu i blagostanje za vreme nebeskog ivota. Ciljevi i sadraji hrianskog vaspitanja dati su u Bibliji. U osnovi njihovog pogleda nalazila se ljubav prema ljudima i samousavravanje kao put ka venom spasenju. Sam Isus Hrist je predstavljen kao uitelj kome je vera imala primat nad znanjem, ali koji je cenio porodino vaspitanje. Sa irenjem Hrianstva irila se i pismenost. Nastaju kole za odrasle koje za cilj imaju pripremu onih koji ele da pristupe veri, a tek u drugom veku nastaju hrianske kole za decu. Njihov cilj nije bilo prenoenje znanja ve vaspitanje za sluenje Bogu.3. Feudalna epoha

Jedna od glavnih karakteristika feudalne epohe je podela na stalee feudalci i seljaci. Sva vlast je bila u rukama feudalaca i crkve. Crkva je imala najvia prava, a samim tim je i jedina odluivala o sistemu vaspitanja i obrazovanja. Vaspitanje je imalo iskljuivo religiozni karakter, antika ideja o harmoninom vaspitanju due i tela je zamenjena idejom o iskljuivo vaspitanju due. Nastava u kolama je odravana po principu Magister dixit ( uitelj kae ), sa svrhom da uenike potini autoritetu nastavnika. kole su sluile prvenstveno za pripremanje buduih svetenika, pa su zato esto, ali ne i nuno, kolu pohaala deca svetenika. Vremenom su se otvarale i zanatske kole pa je vaspitanje ponovo dobilo staleki karakter. U ranom srednjem veku bilo je vie vrsta kola: manastirske, katedralne i parohijske. Manastirske kole su nastale u Vizantiji. Njihov glavni cilj bilo je obrazovanje buduih kaluera. Elementarna nastava se sastojala od uenja itanja i pisanja, raunanja i uenja molitvi napamet. Nakon ove osnovne nastave, daroviti uenici su prelazili na predmete trivijuma a u nekim kolama su se izuavali i predmeti kvadrivijum.Katedralne kole su otvarane u crkvama u eparhijskim centrima. Vaspitavanje je poinjalo osnovnim obrazovanjem, a kasnije se proirivalo na trivijum i kvadrivijum.Parohijske kole su imale najslabije organizovanu nastavu. Ulogu uitelja je imao paroh. I u ovim kolama se nastava izvodila po slinom principu kao i u predhodnim tekstovi su se uili napamet na latinskom jeziku, uilo se itanje i tumaenje Svetog pisma. Gradivo je esto bilo preteko i nerazumljivo za uenike pa se esto deavalo da deaci odustanu od kolovanja.

Krajem srednjeg veka, tanije u XII i XIII veku, pojavili su se i prvi univerziteti. Do pojave univerziteta dolo je zbog naglog razvoja gradova i postepenog oslobaanja od feudalnog sistema. Meu prvima su osnovani univerziteti u Parizu, Boljonji, Oksfordu, Kembridu. Studiranje na ovim univerzitetima je poinjalo na artistikom fakultetu, koji je sluio kao priprema za dalje studiranje na ostala tri postojea fakulteta: medicinskom, teolokom i pravnom. Tek sa zvanjem magistra koje se dobijalo nakon studiranja na artistikom fakultetu, mladii su mogli da nastave studiranje. ene su pravo na visoko obrazovanje stekle mmnogo kasnije na univerzitetima u Engleskoj, Oksfordu i Kembridu.

3.1 Vaspitanje u epohi humanizma i renesanse

U periodu renesanse dolazi do potpunog preokreta u odnosu na period koji mu je neposredno predhodio. Ponovo se u centar prouavanja stavlja ovek, dolazi do mnogo znaajnih naunih i geografskih otkria. Humanizam oivljava antiku grku kulturu, jezik i filozofiju. Sa promenom naina miljenja promenjen je nain odnoenja prema detetu i njegovom vaspitnju. Dete se sada posmatra kao linost koja se razvija, vodi se vie rauna o njegovim sposobnostima i interesovanjima i, moda najbitnija karakteristika vaspitanja u humanizmu, ponovo je vladao ideal o harmonijskom razvoju due i tela. kolski sistem se znaajno menja, uvodi se maternji jezik u osnovne kole, otvara se sve vie svetovnih a sve manje crkvenih kola. Iako je sistematsko vaspitanje u ovom periodu dosta napredovalo, ono jo uvek nije bilo dostupno svima ve samo viim drutvenim slojevima. Sistematsko vaspitnje za siromane javlja se tek u XVII veku u Nemakoj. Pijetisti su prvi poeli sa otvaranjem kola i domova za siromanu decu. Oni su se odvojili od protestantizma i dogmatizma i propovedali neposrednu povezanost i ljubav prema blinjima. Najznaajniji predstavnik pijetizma bio je Avgust Franke, koji je imao najvie zasluga za otvaranje kola i domova za siroad. Osnovao je i prve srednje kole za siromane. Iako su u ovim kolama verski predmeti bili jako zastupljeni, njihov pedagoki rad se smatra progresivnim zbog velike panje koja je posveivana praktinom primenom znanja. Organizovane su ekskurzije, poseivale su se radionice i vrili nauni eksperimenti u okviru nastave. 3.2 Socijalisti utopistiSa razvojem kapitalizma u Engleskoj u XVI i XVII veku dolo je do stvaranja velike razlike izmeu bogatih i siromanih. Ovo je jedan od razloga zato je ba u Engleskoj nastao utopijski socijalizam. Za osnivaa ovog pravca uzima se Tomas Mor. On je u svom delu Utopija kritikovao tadanje drutvene prilike, ekonomske odnose i privatnu svojinu kao izvor svog drutvenog zla. Pored velikog znaaja za filozofiju, Mor je znaajan i za razvoj pedagogije. On se zalagao za ravnopravnost mukaraca i ena po pitanju prava na vaspitanje i obrazovanje. On, dakle, meu prvima javno govori o tome da su i ene sposobne za uenje i razvijanje apstraktnog miljenja. to se tie nastave u kolama, Mor je nastavio humanistiku tradiciju, nastava je i po njemu morala da se odrava na maternjem jeziku. Odbacivao je sholastiko knjiko uenje a davao veliki znaaj realistikim predmetima. Naravno, najvie se zalagao za praktinu nastavu koja je decu pripremala za uee u proizvodnom radu. Deca su u kolama uila teorijski deo a u poljima i u fabrikama praktini deo proizvodnog procesa, ujedno razvijajui i fiziku snagu. Pedagoke ideje Tomasa Mora su imale veliki istorijski uticaj, posebno na razvoj socijalistikih ideja o obrazovanju. Njegovo zalaganje za ravnopravnost u obrazovanju je jako znaajan doprinos razvoju pedagoke teorije.3.3 Jan Komenski, utemeljiva moderne pedagoke misli

Jan Komenski je najznaajniji po tome to se zalagao za korenitu reorganizaciju kolskog rada i za stavljanje akcenta na oblast didaktike. On je svoju pedagoku misao temeljio na bezgraninoj ljubavi prema oveku. Vaspitanje, po njemu, nije potrebno samo privilegovanim slojevima drutva ve i siromanima. Ono mora da bude u skladu sa prirodom deteta, jer samo se na taj nain stvaraju valjani ljudi. ovek je deo prirode i zato zakonitosti koje postoje u vaspitanju moraju da budu u skladu sa prirodnim zakonima. On pravi analogiju izmeu godinjih doba i razvoja oveka i tako izdvaja etiri perioda vaspitnog doba: detinjstvo, deatvo, mladiko i muevno doba. kola je, po njemu, bila neophodna institucija za vaspitanje, jer daje bolje rezultate od bilo kog oblika individualnog vaspitanja. Postavio je temelj modernog kolskog sistema tako to je za svaki period ivota osmislio odgovarajue estogodinje kolovanje. Detinjstvu je, tako, predvideo materinsku kolu, gde deca od roenja do este godine, pod uticajem majke, stiu najosnovnije predstave o svetu i pojavama u njemu. Dete na taj nain istovremeno stie i radne navike i oseaj za vrednosti. Deatvu je odgovarala kola maternjeg jezika, gde su deca od este do dvanaeste godine uila da itaju i piu na maternjem jeziku, matematiku, prirodne nauke i veronauku. Ono to razlikuje ovu elementarnu kolu od predhodnih je to to se ovde umesto latinskog, koji je u srednjem veku bio zvanini jezik, uio maternji jezik i to to je ona bila otvorena svoj deci, i bogatoj i siromanoj, i deacima i devojicama. Ovim je Komenski naglasio vanost i nunost osnovnog obrazovanja. Mladikom dobu, od dvanaeste do osamnaeste godine, odgovara gimnazija ili latinska kola. U ovim gimnazijama su se, pored sedam slobodnih vetina, izuavale i prirodne nauke, latinski i strani jezik. U periodu zrelosti, od osamnaeste do dvadesetetvrte godine, mladii su pohaali studije na akademijama. Ovde su se izuavale teologija i filozofija. Svaka akademija treba da ima pravni, teoloki i medicinski fakultet.

Funkcija kole je, po Komenskom, da se uenici u njima ue praktinom znanju, odnosno da u njima ue ono to im moe koristiti u ivotu. Najvea njegova zasluga je to to je definisao kolsku godinu, radnu nedelju i radni dan, nastavni as, smenjivanje nastave i rada i raspust. Znaajno je to da se nastava i danas odvija na nain koji je Komenski predvideo.

4. Epoha modernog doba

Graanske i industrijska revolucija u XVII veku, oznaile su kraj feudalne epohe i poetak modernog doba. Mainska proizvodnja je zahtevala obrazovane radnike, to je dovelo do promena u organizaciji i sadraju vaspitanja. Pojavljuje se veliki broj pedagokih dela u kojima je naglaavano nastojanje da se preko vaspitanja i obrazovaja stvaraju slobodne linosti. Pedagogija se sve vie osamostaljivala kao nauka koja istraivanjem pronalazi zakonitosti u obrazovnom procesu. Ova moderna epoha moe se podeliti u tri celine:

Francusko prosvetiteljstvo koje je obeleilo XVIII vek, Nemaka pedagogija koja je obeleila XIX vek, i Reformistiki pokreti nove kole koji su obeleili XX vek.4.1 Prosvetiteljstvo i uenja o vaspitanju u XVIII veku

U XVIII veku dolazi do promena u nainu miljenja naroito kada je u pitanju nauka i filozofija. Sve vie nauka se odvajalo od filozofije i osamostaljivalo na sopstvenim temeljima, meu njima i pedagogija. Francuski mislioci su kritikovali crkvu i feudalnu ideologiju i samim tim ruili feudalno drutveno ureenje. Isti ti mislioci su naglaavali uticaj sredine na oveka, ak su samog oveka smatrali proizvodom sredine i vaspitanja. Verovali su u prirodne sposobnosti oveka, koje treba usmeravati tako da bude koristan za drutvo. Za njih je vaspitanje igralo veliku ulogu u formiranju oveka i zbog toga su se svi zalagali za reorganizaciju kola i nastave u njima.4.2 an ak Ruso i njegovo pedagoko uenje

Ruso je u filozofiji ostao upamen po svom Drutvenom ugovoru i uenju o prirodnom pravu, po kome su svi ljudi po prirodi jednaki i slobodni. Povezano sa ovim uenjem nastala je i teorija prirodnog vaspitanja koja ini temelj njegovog pedagokog sistema. Ono to Ruso naziva prirodnost je razvoj sa osvrtom na uzrast deteta. Detetove individualne osobine se ne smeju menjati ni ograniavati, i zbog toga su neophodni dobri vaspitai koji mogu pravilno da uoe i razvijaju detetove sposobnosti. On je smatrao da vaspitanje dolazi od prirode, stvari i ljudi. Vaspitanje koje dolazi od prirode se odnosi na na unutranji razvoj. Znanja koja stiemo iskustvom su posledica vaspitanja stvari, a od drugih ljudi uimo kako da upotrebimo sposobnosti koje je u nama razvila priroda. Da bi vaspitanje bilo dobro i uspeno potrebno je da sve tri vrste vaspitanja skladno delaju. Sve mora da se podredi prirodi deteta i njegovoj slobodi. Ruso u svom pedagokom delu Emil prikazuje model vaspitanja koji je po njemu savren. Dete, da bi se pripremilo za prirodno stanje, mora da se izoluje od graanskog drutva i da se pod vostvom vaspitaa razvije u novog oveka. Zadatak vaspitanja nije samo da se kod deteta razvijaju pozitivne osobine ve i da se dete zatiti od negativnih uticaja. Ruso naglaava vanost periodizacije razvoja deteta. Kod njega ovaj razvoj je podeljen u etiri perioda: Period od roenja do druge godine ivota, ovo je period fizikog vaspitanja u kome oba roditelja vaspitavaju dete bez iije pomoi. Cilj vaspitanja u ovom periodu je da dete fiziki ojaa i naui da bude umereno. Od druge do dvanaeste godine, period razvijanja ulnih organa. Pre poetka umnog vaspitanja dete mora pravilno da razvije ula jer je to najvaniji preduslov umnog vaspitanja. Na ovom uzrastu jo uvek nema nastave jer je Ruso smatrao da su to godine kada razum spava. Na samom detetu je da istrauje i stie znanja.

Period od dvanaeste do petnaeste godine je period umnog vaspitanja. Na ovom uzrastu dete je spremno da stie znanja iz realnih predmeta, kao to su geografija, astronomija, fizika, i treba da ui da ita i pie i rauna. Mnogo je vanije da dete bude aktivno i radoznalo od toga da se naui predvieno gradivo- ueniku je data potpuna sloboda da sam odredi koliinu saznanja koja mu je potrebna. Radno vaspitanje je takoe, po Rusou, jako bitno jer rad predstavlja prirodnu obavezu svakog oveka.

Period od petnaeste godine do punoletstva je period moralnog vaspitanja. U ovom periodu je uloga vaspitaa od presudnog znaaja jer je na njemu da podstakne prijateljska oseanja, ljubav prema drugima i druga oseanja kod uenika, kao i da usmeri panju na emocijalni ivot vaspitanika. Moralno vaspitanje podrazumeva izuavanje istorije, komunikaciju sa ljudima i primer nastavnika, kako bi se najlake nauilo ta je drutveno poeljno ponaanje. Kada je vaspitanje ena u pitanju, Ruso je imao jako konzervativno i nazadno miljenje po kome ena nije sposobna za umni rad. Nauke su protiv enske konstitucije, i psihike i fizike, i po prirodi su tue enama. Jedino vaspitanje koje ima svrhe davati enskoj deci je ono koje e ih pripremiti da vode brigu o muu i deci. ena stalno treba da bude podreena autoritetu, prvo majke, kasnije oca i na kraju mua.

Iako ova teorija ima puno greaka i nedostataka, ona je znaajna zbog periodizacije razvoja deteta, zbog naglaavanja da jedino vaspitanjem moemo da formiramo valjanog oveka i zbog zalaganja za struno obrazovane vaspitae. 4.3 kolski projekti Francuske revolucije

Po miljenju mnogih istoriara i teoretiara, francuska revolucija je poslednji znaajini dogaaj u dosadanjoj ljudskoj istoriji. Ona nije samo dovela do ukidanja feudalizma u Francuskoj, ve je uticala na velike drutvene promene u celoj Evropi. Na slobodi i jednakosti, osnovnim postulatima francuske revolucije, razvili su se demokratski pokreti XX veka. Sa promenom naina miljenja i sistema vrednosti dolo je i do promena u oblasti kolstva. Akcenat se naroito stavljao na organizaciju narodnog obrazovanja. Vaspitanje je moralo potpuno da se reorganizuje da bi moglo da da odgovora novoj socijalnoj ulozi. U ovom periodu nastaju mnogi planovi i predlozi za reorganizaciju kolstva, meu kojima su i Talejranov i Kondorseov plan klostva.Talejran je 1791. godine predloio da se uvede dravni sistem obrazovanja, koji bi obuhvatao osnovnu, okrunu i departmansku kolu i Nacionalni institut. Osnovne kole bi morale da budu besplatne i dostupne svima. U njima bi se uili maternji jezik, raun, geometrija, moral, ustav i fizike vebe. U okrunim kolama bi se plaala kolarina i one bi davale ire obrazovanje od onoga koje se stie u osnovnim kolama. U njima bi se izuavale matematika, fizika, govornitvo i logika, pored predmeta iz osnovne kole. Departmanske kole bi sluile za pripremu buduih lekara, pravnika i oficira, a Nacionalni institut predstavlja ustanovu koja rukovodi celokupnim naunim radom i istraivanjima u polju nauke. Ovakav kolski sistem je predstavlja napredak u odnosu na predhodne jer je jasno definisan nain pripremanja strunjaka, slubeni jezik je maternji, osnovno obrazovanje je bilo besplatno i obavezno za svu decu, bez obzira na pol i drutveni poloaj. Ovaj plan nije u potpunosti prihvaen, prihvaen je samo onaj deo koji govori o organizovanju narodnog obrazovanja za sve graane, koje je besplatno u onim fazama koje su neophodne za sve ljude.Kondorse se zalagao za obavezno i besplatno kolovanje na svim nivoima. Njegov sistem kolstva ima pet stupnjeva:

Osnovne kole sa etvorogodinjom nastavom koje se organizuju u svim naseljima i dostupne su svoj deci. U ovim kolama se ui itanje, pisanje, gramatika, aritmetika, geometrja i moralni principi. Produene trogodinje kole u kojima se ue zanati i trgovina. One predstavljaju dopunu osnovnog obrazovanja i u njima se ue matematika, poznavanje prirode, hemija i komercijalne nauke.

Instituti, odnosno srednje kole, kojima se zavrava opte obrazovanje. U njima se ue poljoprivreda, zanatstvo i osnovi medicine.

Liceji ili visoke kole, kojih u Francuskoj treba da ima ukupno deset i sluili bi za obrazovanje naunih radnika i profesora.

Nacionalni instituti za nauku i umetnost koji upravlja sistemom narodnog obrazovanja.

Ovaj projekat je obuhvatao i vankolsko obrazovanje preko muzeja, biblioteka, raznih oblika rada, gde su vaspitai bili obavezni da rade na prosveivanju odraslih. Kondorseov kolski sistem je znatno progresivniji od Talejranovog, usvojen je u potpunosti i nije bitno menjan sa promenama vlasti u Francuskoj.

4.4 kolstvo XVII i XVIII veka

Od sredine XVII do kraja XVIII veka kolstvo u Evropi se razvijalo u potpuno drugacijim socijolokim okolnostima u odnosu na prethodnu epohu. Dolazi do znaajnih promena u svim aspektima drutvenog ivota, a samim tim i u kolstvu. Vodee evropske zemlje su svaka na svoj nain sprovele reforme kolskog sistema. Ove promene su bile postepene, nisu se u svim delovima Evrope sprovodile u isto vreme i pod istim okolnostima.

U Nemakoj u ovom periodu drava preuzima na sebe otvaranje kola. Nastaju prvi zakoni o kolskom obrazovanju koji obavezuju roditelje da alju decu u kolu svaki dan. Roditelji koji nisu redovno slali decu u kolu bili su novano kanjavani. Pruski vladar Fridrih II doneo je nekoliko kolskih propisa koji nalau svoj deci od pet do etrnaest godina da svakodnevno pohaaju kolu. U ovim kolama nastava se izvodila na maternjem jeziku, izuavali su se itanje i pisanje, veronauka, istorija i prirodopis. Glavni problem ovog kolskog sistema bio je poloaj nastvnika. Nastvnici esto nisu bili dovoljno obrazovani i zato su osnovani uiteljski seminari u trajanju tri do est godina. Novinu u organizaciji osnovnih kola doneo je Gotski kolski ustav iz 1642. godine, koji je sluio kao pravlilnik mnogim obrazovnim ustanovama u Nemakoj. Ustavom se predvialo osnovno kolovanje u tri razreda, u prva dva razreda se uilo itanje i pisanje, raunanje i crkveno pevanje,a u treem su dodavani i svetovni predmeti, prouavanje obiaja, prirodne nauke i geografija. Ovim ustavom je definisano da uenik moe da poe u kolu sa 5 godina i moe da je pohaa sve dok ne poloi ispite, ali ne preko 14. godine. Nastava je trajala godinu dana, pet dana nedeljno, est sati dnevno. Velike promene se deavaju i na polju srednjokolskog obrazovanja. Otvaraju se realne i graanske kole. U realnim kolama se se izuavale geografija, istorija i prirodne nauke. kolovanje je trajalo est do osam godina, nakon zavrene osnovne kole. Graanske kole su davale usmereno obrazovanje. Univerziteti su predstavljali centar naunog rada, pored prava, medicine i filozofije, sada se izuavaju i drutveno-prirodne nauke kao to je geografija, fizika i istorija. U okviru univerziteta nastaju i prve naune laboratorije. U Engleskoj se proces reorganizacije kolstva odvijao jako sporo. U okviru aglikanske crkve oformljene su dobotvorne i nedeljne kole za siromane. Nivo znanja steen u tim kolama bio je izuzetno nizak. kole je otvarala i metodistika crkva, i one su prvenstveno sluile za irenje verskog uticaja, a opismenjavanje i pruanje elementarnog znanja je stavljeno u drugi plan. Najrasprostranjenije kole u Engleskoj su bile srednje kole namenjene visokom sloju drutva. Bile su internatski ureene i negovale su kolsku tradiciju. Ni crkva ni drava nisu zakonski uredile kolstvo, svaka srednja kola je imala svoj nastavni plan. Razvoj kolstva u Nemakoj i Engleskoj u 18. veku je dobar primer na kojem se vidi da iako je cela Evropa u to vreme teila istim idealima, reforme drutva nisu mogle da se sprovedu istovremeno. Nemaka je u odnosu na Englesku bila vie sekularizovana, crkva je skoro potpuno izbaena iz kolskog sistema, dok je u Engleskoj upravo crkva otvarala elementarne kole. Nemaka vlada je uvidevi znaaj vaspitanja i kolovanja donela prve zakone o klolstvu, dok je Engleska vlada imala velike probleme sa odravanjem drutvenog mira, to je esta pojava na prelazu iz jednog drutvenog poretka u drugi.

4.5 Pedagogija XIX veka

U XIX veku se formiranje pedagogije kao nauke privodi kraju. ovek se posmatra sa vie panje i svi aspekti ovekovog delanja se uzimaju u obzir kada se radi o vaspitanju. Naroita panja se poklanja ciljevima, sadraju i metodama vaspitanja i kolovaja. Nastaju i nove teorije socijalnog vaspitanja, meu kojima su najznaajnije ideje nemakih klasinih filozofa, pre svega Herbarta, po kome se i ceo ovaj period u pedagogiji naziva Herbartovska pedagogija.4.6 Herbartov pedagoki sistem

Po Herbartu je pedagogija nauka koja kao zadatak ima da preko utvrenih i proverenih istina pomae vaspitni rad. Ovaj vaspitni rad mora da se oslanja na druge nauke, prvenstveno na etiku, koja odreuje ciljeve vaspitanja, i psihologiju, koja predlae naine i sredstva vaspitanja. Ciljevi vaspitanja mogu biti mogui ciljevi, koji zavise od slobodnog izbora profesije, i neophodni ciljevi kojima tei svaki pojedinac. Polje vaspitanja obuhvata samo neophodne ciljeve, formiranje moralne linosti. Za formiranje moralne linosti potrebno je postii harmoniju izmeu izraavanja volje i stvaranja interesovaja. Po Herbartu, ta harmonija se postie rukovoenjem, obuavajem i moralnim vaspitanjem.

Rukovoenje regulie vladanje deteta u sadanjosti. Ono slui za stvaranje pretpostavki za kasnije vaspitanje. Rukovoenje je vaspitno sredstvo kojim se savlauje priroda deteta. Sredstva rukovoenja su opomena, nareenje, zabrana, kazna, nagrada, igra, autoritet i ljubav. Jako je vano detetu uliti strah da bi se obezbedilo kasnije potovanje autoriteta. Obuavanje je ustvari teorija nastave. Svaka nastava ima vaspitni karakter i slui prenoenju znanja sa nastavnika na uenike. Herbert razlikuje tri oblika nastave:

- deskriptivna nastava slui da proiri uenikovo iskustvo i omoguuje mu da to iskustvo ispolji i dopuni.

- analitika nastava usmerava uenikovu panju na pojedinanosti i razvija logiko miljenje.

- sintetika nastava povezuje elemente u celinu tako to uenika vaspitava na osnovu njegovog do tada steenog iskustva.Sam nastavni proces mora da ima neke bitne karakteristike, meu kojima su najbitnije jasnoa, asocijacija, sistematinost i metod. Nastvnik novo gradivo mora jasno da predstavi uenicaima, da ga povezuje sa prethodnim gradivom, donosi zajedno sa uenicima adekvatne zakljuke i pokae uenicima kako se njihovo znanje moe praktino primeniti.4.7 Marks i Engels i njhovo pedagoko uenjeKapitalistiko ureenje, onda kada je u potpunosti zamenilo feudalizam, je u jednom trenutku prestalo da se sprovodi svoje ideju u praksi. Tako nepravedni kapitalistiki sistem je sve vie postajao predmet kritike, najpre od strane socijalista utopista a kasnije i od strane novog komunistikog pokreta. Nepravde prema radnikoj klasi su bile sve vie zastupljene. Marks i Engels su sa stanovita komunizma kritikovali celokupno stanje u drutvu, a samim tim i proces vaspitanja u kapitalizmu. Iako su sve do sada navedene teorije o vaspitanju u planovi kolstva bili sekularni i progresivni, u praksi se nisu u potpunosti sprovodili. Vaspitanje je jo uvek bilo blisko povezano sa zvaninom crkvom i umnogome zavisilo od drutvenog poloaja uenika. kole su idalje sluile za irenje religioznih uenja i prenoenje politikih predrasuda. Po miljenju ove dvojice filozofa, znanje koje se sticalo u ovim kolama je svedeno na minimum koji je neophodan za nesmetan proizvodni proces. Iako su kritikovali vaspitanje isprepletano sa politikim idejama kapitalizma ipak su se zalagali za vaspitanje u komunistikom duhu. Cilj ovakvog vaspitanja je svestrano razvijena linost. Termin vaspitanje je obuhvatao umno i fiziko vaspitanje i tehniku obuku. Umno vaspitanje je obuhvatalo sistematska znanja iz opteobrazovnih predmeta, kao to je matematika, fizika, astronomija, znanje klasinih i stranih jezika. Fiziko vaspitanje pomae harmonijski razvoj oveka i priprema ga za revolucionarnu borbu. U Marksovim delima na vie mesta se mogu nai delovi koji govore o nehigijenskim uslovima u kojima deca odrastaju i fizikom radu dece, kao o negativnim aspektima kapitalizma. Tehniko obrazovanje je imalo za cilj da deci priblii proces proizvodnje i da ih navikava da rukuju oruima iz svih grana proizvodnje.Marks i Engels su svojom teorijom pomogli proleterijatu na podruju prosvetne politike i omoguili jaanje nove ideologije komunizma. Iako je komunizam prevazien mnogo pre nego to je stigao da se u potpunosti sprovede u drutvu, neke ideje nastale sa ciljem da unaprede komunizam su se i danas zadrale kao vaee.4.8 kolstvo u XIX veku

Poto smo ve dali primere kolstva u XVII i XVIII veku u Nemakoj i Engleskoj, sada emo radi hronolokog praenja razvoja dati prikaz kolstva u ovim zemljama jedan vek kasnije.

Nemaki sistem kolovanja sa poetka XIX veka nije pokazivao napredak u odnosu na prethodni vek, ak se moe rei i da je nazadovao. Iako su se vodei pedagozi zalagali da kola bude u potpunosti odvojena od crkve, crkva je uspela da ponovo preuzme monopol nad vaspitanjem i obrazovanjem. Ovo je postignuto nizom kolskih zakona koji je drava donela 1854. godine. Ovaj zakon se odnosio na osnovne kole i uiteljske seminare, gde su religiozni predmeti dolazili na prvo mesto a svi ostali predmeti su bili proimani verskim uenjem. Uenicima je uskraena mogunost razvijanja samostalnosti i interesovanja time to su realni predmeti bili iskljueni iz nastavnog plana. Pedagogija, didaktika i psihologija su bile odstranjene iz edukacije uitelja a umesto njih budui uitelji su uili kako se upravlja kolom i organizuje nastava. Osnovna kola u Nemakoj je doivela znaajne promene tek krajem XIX veka, kada su zakoni iz 1854 zamenjeni Naredbama o osnovnoj koli iz 1872. godine. Ovim novim zakonom uvedeno je novo osmogodinje kolovanje, podeljeno na etvorogodinju osnovnu i etvorogodinju viu kolu. Nastavni plan je utvrdio veronauku, nemaki jezik, matematiku, geografiju, istoriju, crtanje, pevanje, gimnastiku i runi rad kao obavezne predmete. Uveden je i dravni nadzor nad kolama. Ove nove osnovne kole su bile namenjene za decu iz niih drutvenih slojeva, dok su deca bogatih pohaala pripremne razrede gimnazija. Srednje kole u Nemakoj su doivele svoju afirmaciju poetkom XIX veka. Gimnazije, iako su jo uvek bile privilegovane kole, promenile su metodiku nastave. Osnovni predmeti su bili latinski, grki i nemaki jezik, matematika, istorija i geografija, kasnije se uvode i fizika i francuski jezik. Gimnazije prestaju da budu strune kole ve dobijaju opteobrazovni karakter, koji su i do danas zadrale. Gimnazijalac je, u sluaju da eli da upie univerzitet, morao da polae zavrni ispit, maturu. Otvarane su i realne gimnazije posle kojih je takoe moglo prei na studije, ali klasine i realne gimnazije nisu bile ravnopravne po tom pitanju sve do poetka XX veka. Osim ovih potpunih srednjih kola, na kojima je kolovanje trajalo devet godina, otvarale su se i nepotpune srednje kole na kojima je kolovanje trajalo est godina i bile su namenjene siromanoj omladini. Otvarane su i devojake srednje kole u kojima su se uili strani jezici i devojke su bile pripremane za ulogu domaice. Krajem XIX veka sutinu vaspitanja u Nemakoj inila je teorija o dravljanskom vaspitanju, koja je za cilj imala da nemaku omladinu vaspitava u duhu nacionalizma, ovinizma i militarizma. Ovo je naroito ojaalo Nemaku pred Prvi svetski rat i omoguilo stvaranje novih generacija sa osvajakim tenjama.

Englesko kolstvo je na poetku XIX veka jo uvek bilo pod nadzorom crkve. Jedini zakon koji je drava donela po pitanju kolstva se odnosio na to da deca koja su zapoljena u fabrikama moraju da pohaaju osnovnu kolu. Znaajne promene u osnovnim kolama doneo je Bel-Lankasterski sistem. Sutina ovog sistema je u metodi meusobnog uenja, gde uitelj predaju starijim uenicima a oni mlaima. Ovaj sistem poduavanja nije bio mnogo plodonosan, jer je znanje koje su stariji uenici prenosili mlaima bilo izuzetno malog obima. Radnika klasa, nezadovoljna svojim poloajem, zahtevala je od drave da preuzme brigu o koli i obezbedi svima besplatno kolovanje. Zakoni kojima je definisana obavezna osnovna kola doneti su tek krajem XIX veka. Osnovne kole su bile besplatne i kolovanje u njima je trajalo 6 do 8 godina. Vie osnovne kole trajale su 4 godina i njih su mogli da pohaaju samo oni koji su imali prethodno zavrenu osnovnu kolu. Veronauka nije bila izbaena iz nastavnog programa, ali su uenici mogli sami da izaberu da li e da pohaaju predavanja iz veronauke ili ne. Srednje kole u Engleskoj nisu bile razvijene, postojale su velike javne kole u kojima su se kolovala deca bogatih slojeva drutva. U njima se dobijalo klasino obrazovanje. Nagli razvoj prirodnih nauka uslovio je otvaranje srednjih kola koje su imale klasino-realni nastavni plan. Na kraju XIX veka u Engleskoj su potojale srednje kole koje su se finansirale od kolarine uenika, privatne srednje kole i dravne kole. Cilj engleske srdnje kole bio je da obrazuje dentlmena, vaspitanog u duhu graanskog morala, lojalnosti i potenja.

Moemo da vidimo da je napredak koji je postojao u kolstvu u Evropi tokom XVII i XVIII veka u XIX veku na neki nain stagnira. Drave su vie brinule o odravanju drutvenog mira i spreavanju revolucije nego o procesu vaspitanja i obrazovanja. Do najveeg napretka dolazi tek krajem XIX veka, kada radnika klasa uspeva da se izbori za svoja prava i kola konano postaje odvojena od crkve.4.9 Pedagogija XX veka

Na poetku XX veka zaotrili su se odnosi meu dravama, ali i unutar drava. Kapitalizam je sve vie prerastao u imperijalizam i prioriteti u drutu su se promenili. Tehnologija je velikom brzinom napredovala i dotadanje kolstvo nije zadovoljavalo novonastale potrebe. Bilo je potrebno ponovo reformisati kolu tako da ona preuzme ulogu pokretake snage drutva. Sam sistem kolstva se nije radikalno menjao, osnovno kolovanje je idalje bilo besplatno i obavezno za sve, samo su se predmeti u kolama menjali, zavisno od potreba drutva. U ovom periodu nastao je najvei broj pedagokih teorija i razliitih pravaca u pedagogiji. Javile su se i mnoge reformistike ideje, radna kola, aktivna kola, kola po meri, kola ina i jo mnoge druge. Za sve ove pokrete moe se rei da nisu dali odgovarajue rezultate. Nisu uspeli da poveu u jedinstvenu celinu nauku, obrazovanje i rad. Jedini oblik vaspitanja koji je napredovao bilo je predkolsko vaspitanje, otvarano je sve vie predkolskih ustanova koje su decu pripremala za kolu i navikavala na radne obaveze. Kritike kolskog sistema koje su nastale u XX veku polazile su od toga da kola treba da se popravi, prilagodi trenutim interesima i potrebama drave. Neke od kritika su ak i predlagale ukidanje kola i oslobaanje drutva od nje,Literatura:

Ceni, S; Petrovi, J, Vaspitanje kroz istorijske epohe, Uiteljski fakultet Vranje, 2005

PAGE 2