9. intelektualno vaspitanje

of 38/38
9. INTELEKTUALNI RAZVOJ I INTELEKTUALNO VASPITANJE KAO KOMPONENTA SVESTRANOG RAZVOJA LIČNOSTI 9.1. Značaj intelektulnog razvoja i intelektualnog vaspitanja za ukupni razvoj ličnosti Intelektualno vaspitanje je jedna od komponenti vaspitanja. Ono ima višestruki značaj za formiranje ličnosti. Bez usvajanja i sticanja naučnih znanja i razvitka intelekta, nema pravog vaspitanja i obrazovanja. IzmeĎu intelektualnog i ostalih komponenti vaspitanja postoje čvrste veze i uzajamna uslovljenost.

Post on 23-Oct-2015

174 views

Category:

Documents

4 download

Embed Size (px)

TRANSCRIPT

  • 9. INTELEKTUALNI RAZVOJ I

    INTELEKTUALNO VASPITANJE KAO

    KOMPONENTA SVESTRANOG RAZVOJA

    LINOSTI

    9.1. Znaaj intelektulnog razvoja i intelektualnog

    vaspitanja za ukupni razvoj linosti

    Intelektualno vaspitanje je jedna od komponenti

    vaspitanja.

    Ono ima viestruki znaaj za formiranje linosti.

    Bez usvajanja i sticanja naunih znanja i razvitka

    intelekta, nema pravog vaspitanja i obrazovanja.

    Izmeu intelektualnog i ostalih komponenti vaspitanja

    postoje vrste veze i uzajamna uslovljenost.

  • Proces saznavanja nije ogranien samo na

    saznavanje objektivne stvarnosti, ve putem toga

    ovek saznaje zakone prirode, zakone ljudskog

    drutva i miljenja. Na taj nain saznaje i otkriva

    svet, unapreujui i samoga sebe, to je sutina

    intelektualnog razvoja i vaspitanja.

    Intelektualni razvoj pretpostavka je

    intelektualnog vaspitanja i ukupnog razvoja

    linosti.

  • Intelektualna delatnost oveka je sastavni deo

    radne aktivnosti i doprinosi bogaenju oveka

    novim vrednostima i saznanjima.

    Sve ovekove delatnosti sadre intelektualnu

    osnovu, to se izraava kroz povezanost radnog i

    intelektualnog vaspitanja.

  • Za poveenje produktivnosti rada znanje predstavlja

    jedan od najvanijih faktora.

    Znanja se udvostruavaju u periodu od 4-5 godina,

    a isto tako mnoga u tom periodu i zastarevaju.

    Iz tog razloga uenje, obrazovanje i permanentno

    obrazovanje postaju stalan proces, a znanje permanentna

    potreba.

    Celoivotno, doivotno obrazovanje zahtev

    savremenog drutva i potreba savremenog oveka.

  • Razvijene intelektualne sposobnosti,

    odgovarajua, korisna znanja, vetine i navike

    neophodne su pretpostavke za ovekov uspean i

    kvalitetan ivot.

    Koliko e ovek ovladati svim potrebnim

    znanjima, vetinama i navikama, zavisi od kvaliteta

    njegovog obrazovanja i od razvijenosti ovekovih

    intelektualnih sposobnosti.

    Obrazovanje je moan faktor sveukupnog

    razvoja drutva i svakog pojedinca.

  • Intelektualno vaspitanje, meutim, treba razlikovati od

    procesa obrazovanja, ali i od procesa nastave.

    Obrazovanje i nastava su ui pojmovi od intelektualnog

    vaspitanja.

    Obrazovanje je sastavni deo intelektualnog vaspitanja.

    Nastava je ui pojam i od obrazovanja i od intelektualnog

    vaspitanja, jer se intelektualno vaspitanje ostvaruje i izvan

    nastave.

  • Miljenje, kao najznaajnija intelektualna

    sposobnost, ini osnovu saznajnih, delatnih,

    motivacionih i emocionalnih funkcija oveka.

    Vaspitanje se ne moe uspeno ostvarivati bez

    svesne misaone aktivnosti i bez odgovarajueg

    intelektualnog razvoja umnih sposobnosti oveka.

  • Intelektualno vaspitanje se ne moe svesti

    samo na razvoj sposobnosti miljenja, ve ono

    podrazumeva i razvoj ula, percepcije, panje,

    pamenja, govora, sticanje znanja, usvajanja

    vrednosti i formiranja kritikog rasuivanja,

    izgraenu kulturu intelektualnog rada.

  • Obrazovan i kulturan ovek zna gde e nai

    ono to mu treba i kako e to iskoristiti.

    Nepismeni e biti u budunosti oni ljudi koji

    ne budu imali kulturu intelektualnog rada.

    Zato mlade treba nauiti da ue, da misle i da

    samostalno donose zakljuke, tj. da umeju da

    upotrebe svoje znanje.

  • Intelekt je simbol ovekovih mogunosti, i uz

    pretpostavku moralne odgovornosti, treba ga

    intenzivno razvijati.

    Nauka je dokazala da se intelektualne

    sposobnosti razvijaju njihovim aktiviranjem,

    funkcionisanjem i vebanjem.

  • Na razvoj intelekta u velikoj meri utie:

    - motivacija,

    - aktivna uloga uenika u procesu obrazovanja

    i

    - ovladavanje tehnikama racionalnog uenja.

  • 9.2. Pojam i zadaci intelektualnog vaspitanja

    Pojam intelektualnog vaspitanja:

    Intelektualno (umno) vaspitanje je

    (prema Bakovljev, 1997):

    - ukupnost intencionalnih uticaja na

    intelektualni razvoj linosti.

  • (prema Jovanovi, 1998):

    - to je komponenta vaspitanja koja doprinosi

    ukupnom razvoju linosti kroz stvaranje

    najoptimalnijih pedagokih uslova (sadraja,

    metoda, oblika i sredstava) kojima se doprinosi

    razvoju intelektualnih sposobnosti, usvajanju i

    sticanju znanja, razvoju vetina i navika i

    izgraivanju kulture intelektualnog rada.

  • (prema Brankovi, Ili, 2003):

    - to je proces formiranja oveka kao razumnog

    bia, njegovih intelektualnih mogunosti i

    stvaralakih snaga i sposobnosti.

  • Zadaci intelektualnog vaspitanja:

    Zadaci vaspitanja uopte, pa i intelektualnog

    vaspitanja, u velikoj meri zavise od drutveno-ekonomskih

    uslova.

    Zadaci su podloni promenama, zavisno od toga ta

    je u jednom drutvu primarno.

    Zadaci vaspitanja se u savremenom drutvu

    odreuju i formuliu nastavnim planovima i programima i

    drugim dokumentima kojima se regulie vaspitno-

    obrazovna funkcija kole i vaspitna funkcija ostalih

    drutvenih faktora.

  • Zadaci intelektualnog vaspitanja (prema Bakovljev, 1997)

    su:

    1. sticanje fundamentalnih naunih znanja o

    stvarnosti,

    2. usvajanje sistema osnovnih intelektualnih umenja i

    navika (itanje, pisanje, sluenje literaturom, korienje

    raunara),

    3. izgraivanje naunog pogleda na svet,

    4. razvijanje umnih sposobnosti (miljenje, pamenje,

    panja, loiko zakljuivanje)

    5. podsticanje intelektualne radoznalosti,

    6. razvijanje potrebe za stalnim uenjem i za

    samoobrazovanjem.

  • 9.3. Veza intelektualnog vaspitanja sa ostalim

    komponentama svestranog razvoja

    Veza intelektualnog i fizikog vaspitanja:

    - u okviru fizikog vaspitanja nezaobilazna su

    znanja iz anatomije, fiziologije, higijene i drugih nauka,

    to bez razvijenih intelektualnih sposobnosti (opaanja,

    miljenja, mate) ne moe uspeno biti realizovano;

    Veza intelektualnog i moralnog vaspitanja:

    - s obzirom da se etika oseanja i ponaanje

    zasnivaju na odreenim saznanjima, veza ove dve

    komponente je oigledna;

  • Veza intelektualnog i estetskog vaspitanja:

    - ogleda se, pre svega, u ovekovoj

    sposobnosti da uoava lepo, da bi to kasnije

    prihvatio i doiveo;

    - bez odreenih intelektualnih umenja (npr.

    itanja) i bez razvijenih intelektualnih sposobnosti

    (mata, opaanje, kreativnost) nema ni uspenog

    estetskog vaspitanja,

    - doivljaj estetskih vrednosti i smisao za lepo,

    doprinosi emocionalnom razvoju linosti;

  • Veza intelektualnog i radnog vaspitanja:

    - savremeno radno vaspitanje podrazumeva

    sticanje nauno-tehnikih znanja i intelektualnih

    umenja i navika, to je posledica brzog i stalnog

    napretka nauke, tehnike i tehnologije i

    intelektualizacije mnogih radnih operacija.

  • 9.4. Teorije o sadrajima intelektualnog vaspitanja:

    jednostrane teorije i savremene teorije

    Za razvoj intelektualnih sposobnosti, znanja,

    umenja i navika vanu ulogu imaju sadraji intelektualnog

    vaspitanja, tj. ono na emu, i pomou ega e se

    realizovati intelektualno vaspitanje.

    Sadraji obuhvataju:

    - dostignua nauke, tehnike i tehnologije,

    - kulturne tekovine ljudske civilizacije,

    - sveukupno znanje i nauno saznanje,

    - sveukupno iskustvo oveanstva.

  • Za ostvarivanje zadataka intelektualnog

    vaspitanja svi ovi sadraji se svrstavaju u odreene,

    sistematizovane, odmerene i didaktiki oblikovane

    nastavne programe.

    To su zapravo sreeni nauni sistemi i

    zakonitosti iz nagomilanog ovekovog iskustva kroz

    rad i delovanje.

  • Jednostrane teorije o sadrajima intelektualnog

    vaspitanja

    Za razvoj intelektualnih sposobnosti veoma je

    vano znati ta se ui i kako se ui.

    Kao odgovor na pitanje:

    ta je vanije za umni razvitak:

    - usvajanje odreene koliine znanja i informacija ili

    - razvijanje umnih (intelektualnih) sposobnosti?, u

    pedagogiji su se razvile tri razliite teorije:

    1. Teorija formalnog obrazovanja (teorija

    formalizma) Dadaktiki formalizam

    2. Teorija materijalnog obrazovanja (teorija

    materijalizma) Didaktiki materijalizam i

    3. Didaktiki utilitarizam (teorija utilitarnog

    obrazovanja).

  • 1. Teorija formalnog obrazovanja (formalizma)

    Didaktiki formalizam:

    - po ovoj teoriji nisu bitni sadraji, ve razvijanje

    sposobnosti, vebanje;

    - na manjem obimu sadraja razviti forme miljenja,

    - nastojali su da sadraje obrazovanja podrede formi,

    - prema pristalicama ove teorije nije vano da li su

    znanja upotrebljiva i korisna, vano je da se razviju

    umne sposobnosti;

  • 2. Teorija materijalnog obrazovanja

    (materijalizma) Didaktiki materijalizam:

    - po ovoj teoriji vaan je kvantum znanja, koliina,

    - zastupaju tezu da je usvajanje zavidne sume znanja

    u obrazovanju najvanije,

    - po ovoj teoriji forma je vanija od sadraja,

    - smatraju da e suma znanja sama po sebi doprineti

    razvoju umnih sposobnosti.

  • 3. Didaktiki utilitarizam (teorija utilitarnog

    obrazovanja):

    - po ovoj teoriji najvanije je formiranje praktinih

    vetina, priprema za ivot i profesionalni rad.

  • SVE TRI TEORIJE SU JEDNOSTRANE.

    NAGLAAVAJU SAMO JEDAN ASPEKT

    SADRAJA INTELEKTUALNOG VASPITANJA.

    NIJEDNA OD OVE TRI TEORIJE NIJE

    USPOSTAVILA FUNKCIONALNI ODNOS I

    POVEZANOST IZMEU:

    - RAZVIJANJA SPOSOBNOSTI,

    - ZNANJA I

    - PRAKTINIH POTREBA VASPITANIKA.

  • Savremene teorije o sadrajima intelektualnog

    vaspitanja

    U 19. i jo vie u 20. veku, pojavile su se i

    savremene teorije o sadrajima intelektualnog vaspitanja.

    U najpoznatije savremene teorije se ubrajaju:

    1. Teorija egzemplarizma ( izbor samo najbitnijih

    sadraja (egzemplara) koji omoguavaju uenje ,,po

    skokovima,

    2. Problemsko-kompleksna teorija (sadraji se grupiu

    po kompleksnim problemima bez obzira na nastavne

    predmete),

  • 3. Teorija strukturalizma (birati one sadraje koji

    omoguavaju saznanje strukturnih- uzrono-

    posledinih veza i odnosa),

    4. Funkcionalni materijalizam ( birati one sadraje

    koji su povezani ( u funkciji) sa praktinom

    delatnou,

    5. Teorija svestranog obrazovanja (birati sadraje

    koji e omoguiti svestrani razvoj linosti).

  • Za ostvarivanje cilja i zadataka intelektualnog

    vaspitanja veoma su bitni nastavni oblici i metode.

    ,,U pedagokoj praksi nastavni proces se najee

    svodi na intelektualno vaspitanje.

    Zbog toga se oblici i metode intelektualnog vaspitanja

    najee definiu kao nastavni oblici i nastavne metode.

    Pored oblika i metoda, postoji i vei broj razliitih puteva

    ostvarivanja intelektualnog vaspitanja. (Brankovi, Ili,

    2003, 49)

  • Najpoznatiji su:

    1. Projekt-metoda (razvoj samostalnog miljenja i aktivno

    ukljuivanje uenika u svim fazama rada)

    2. Egzemplarno uenje (egzemplaran sadraj, pomou

    egzemplarnog metoda)

    3. Problemski put sticanja znanja (pomou formulisanja i

    reavanja problema)

    4. Postupak algoritmizacije uenja (uenje se odvija prema

    tano i precizno utvrenim uputstvima (algoritmima) koje

    treba primeniti da bi se reio neki problem.

  • Osim ovih, tu su jo:

    Kompleksna nastava,

    Manhajmski sistem (kola po meri),

    Dalton-plan,

    Jena-plan,

    Vinetka-plan.

  • U 20. veku nastala su i savremena psiholoka i

    pedagoka shvatanja intelektualnog razvoja i

    intelektualnog vaspitanja.

    Pojavila su se shvatanja, koja se mogu svrstati

    u dve dominantne teorije o odnosu uenja i razvoja,

    koje su zastupale dve kole:

    1. enevska i

    2. Moskovska kola.

  • Slinost izmeu ove dve kole je to obe smatraju

    ,,da logike operacije imaju svoje korene u

    praktinim radnjama, koje se kroz proces

    interiorizacije transformiu u intelektualne

    operacije.

    Razlike:

    enevska kola: smatra da sredina nema

    determiniuu ulogu u intelektualnom razvoju;

    Moskovska kola: smatra da faktori sredine,

    ukljuujui i vaspitanje imaju determiniuu ulogu u

    intelektualnom razvoju.

  • Savremenim problemima intelektualnog

    vaspitanja bavili su se: Rubintajn, Elkonjin,

    Vigotski, Galjperin, Pijae, Inhelder i dr.

  • 9.5. Principi intelektualnog vaspitanja

    - osnovne smernice ili zahtevi

    (prema Bakovljev, 1997):

    1. Princip aktivnosti: vaspitanik mora aktivno

    uestvovati u v-o procesu.

    2.Princip osamostaljivanja : efikasno se ui ako se

    znanja stiu sopstvenim intelektualnim naporima.

  • 3. Princip sistematinosti: istinsko znanje je sistem

    injenica i generalizacija, a ne skup izolovanih

    naunih elemenata.

    4. Princip kritinosti: kritiki usvajati znanja znai

    proveravati njihovu istinitost.

    5. Princip kreativnosti: podrazumeva stvaralaki

    odnos prema onome to se ui (otkrivanje novih

    veza meu pojavama,originalan odnos, stvaralaki

    pristup...).

  • 9.6. Faktori intelektualnog vaspitanja:

    1. Porodica

    2. Predkolske ustanove

    3. kola

    4. Ustanove za vaspitanje i obrazovanje

    odraslih

    5. Institucije kulture

    6. Mas-mediji (sredstva informisanja)

  • Literatura koriena za pripremu predavanja za celinu br. 9.:

    1. Bakovljev, M. (1998): Osnovi pedagogije, Sombor, Uiteljski fakultet

    2. Brankovi, D., Ili, M. (2003): Osnovi pedagogije, drugo, dopunjeno izdanje, Banja Luka, Comesgrafika

    3. Grandi, R. (2001): Osnovi pedagogije, prirunik, Novi Sad, izdanje autora

    4. Grandi, R. (2004): Uvod u pedagogiju, prirunik, Novi Sad, izdanje autora

    5. Krulj, Kaapor, Kuli (2001): Pedagogija, Beograd, Svet knjige

    6. Pedagoka enciklopedija (1989) redakcija imlea, P., Potkonjak, N., tom 1 i 2., Beograd, ZZUINS

    7. Trnavac, N., orevi, J. (1992): Pedagogija, Beograd, Nauna knjiga