građansko vaspitanje

Click here to load reader

Post on 25-Jan-2016

30 views

Category:

Documents

1 download

Embed Size (px)

DESCRIPTION

Priručnik zagrađansko vaspitanje

TRANSCRIPT

  • Gorana ori Natalija uni

    Tatjana Obradovi-Toi

    OBRAZOVANJE ZA RODNU RAVNOPRAVNOST Analiza nastavnog materijala za Graansko vaspitanje

    UNDP 2010

  • Gorana ori, Natalija uni, Tatjana Obradovi-Toi OBRAZOVANJE ZA RODNU RAVNOPRAVNOST Analiza nastavnog materijala za Graansko vaspitanje Recenzentkinje: prof. dr Svenka Savi prof. dr Marijana Pajvani prof. dr Daa Duhaek Lektorka: Kristina Miti Izdava: UNDP tampa: PUNTA Ni ISBN

  • Ova publikacija je jedna od dve publikacije u kojima su predstavljeni rezultati analize rodnog sadraja odabranog nastavnog materijala koji se koristi u osnovnom i srednjem obrazovanju u Srbiji. Analiza je izvedena u okviru projekta Analiza rodnih sadraja u obrazovnom materijalu u osnovnom i srednjem obrazovanju u Srbiji, koji je finansiran od strane Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) i Delegacije Evropske unije u Srbiji, a uz podrku Uprave za rodnu ravnopravnost Ministarstva rada i socijalne politike Republike Srbije. Neposredni realizatori projekta bili su Mena Group i Odbor za graansku inicijativu. Cilj analize je bio da se obezbedi empirijska evidencija na kojoj e se zasnovati preporuke za poveanje rodne osetljivosti obrazovnog materijala u osnovnim i srednjim kolama, a u skladu sa Nacionalnom strategijom za poboljanje poloaja ena i promociju rodne ravnopravnosti. Analizu u okviru projekta obavio je analitiki tim koji su inile/i: doc. dr Gorana ori, prof. dr Nevena Petrui, prof. dr Dragana Zaharijevski, prof. dr Danijela Gavrilovi, mr Natalija uni, mr Milo Jovanovi, mr Nenad Popovi, Mirjana Vojvodi i Tatjana Obradovi-Toi. Ovom prilikom zahvaljujemo se svim analitiarima i analitiarkama, kao i intervjuerkama koje su saraivale na prikupljanju podataka za analizu skrivenog programa: Jeleni Stojanovi, Dragani Nikoli, Jeleni Oaj i Suzani ivkovi. Takoe, elimo da se zahvalimo menaderki i koordinatorki projekta Tamari ivadinovi i Suzani ivkovi (Mena Group). Posebnu zahvalnost upuujemo Programu Ujedinjenih nacija za razvoj, Delegaciji Evropske unije u Srbiji i Upravi za rodnu ravnopravnost Ministarstva rada i socijalne politike Republike Srbije to su prepoznali vanost ove teme i omoguili ovako detaljno istraivanje. Prva publikacija, Obrazovanje za rodnu ravnopravnost - Analiza nastavnog materijala za osnovnu i srednju kolu, bavi se analizom rodnog sadraja obrazovnog materijala za odabrane opte obrazovne predmete u osnovnom i srednjekolskom obrazovanju. Ova publikacija, Obrazovanje za rodnu ravnopravnost - Analiza nastavnog materijala za Graansko vaspitanje, predstavlja rezultate analize obrazovnog materijala za predmet Graansko vaspitanje iz perspektive rodnog sadraja nastavnog plana i programa, prirunika za nastavnike/ce i skrivenog programa koji se manifestuje kroz realizaciju nastave. U prvom poglavlju predstavljamo proces institucionalizacije Graanskog vaspitanja u Srbiji od 2001. godine, kada je uvoenje obrazovanja za demokratiju i graansko drutvo u osnovne i srednje kole postalo sastavni deo celokupne reforme obrazovnog sistema. U drugom poglavlju predstavljene su dimenzije za analizu rodnog sadraja obrazovnog materijala i opisan je metod analize. U sledea tri poglavlja detaljno su

  • izloeni rezultati analize obrazovnog materijala za Graansko vaspitanje od I do IV i od V do VII razreda osnovne kole, i od I do IV razreda srednje kole. Svako od ovih poglavlja sadri rezultate analize nastavnih planova i programa, i kvantitativne i tematske analize prirunika. U estom poglavlju predstavljeni su postupak i rezultati analize skrivenog programa. U sedmom poglavlju sumirani su rezultati svih analiza, nakon ega u osmom poglavlju slede preporuke zasnovane na tim rezultatima. Posebnu zahvalnost dugujemo Mirjani Vojvodi, koja nam je znalaki, predano i strpljivo pomagala pri izradi ove publikcije.

    Autorke

    doc. dr Gorana ori, Filozofski fakultet Univerziteta u Niu mr Natalija uni, Pravni fakultet Univerziteta u Niu Tatjana ObradoviToi, studentkinja master studija na Fakultetu politikih nauka Univerziteta u Beogradu

  • SADRAJ I. INSTITUCIONALIZACIJA GRAANSKOG VASPITANJA U SRBIJI ................................... 9 II. TEORIJSKI OKVIR I METOD ANALIZE ............................................................................... 17

    1. Teorijski okvir za analizu rodnog sadraja nastavnog materijala .................................. 19 2. Kvalitativna analiza nastavnog materijala ...................................................................... 22 3. Kvantitativna analiza nastavnog materijala .................................................................... 25 4. Tematska analiza nastavnog materijala .......................................................................... 27

    III. REZULTATI ANALIZE OD I DO IV RAZREDA OSNOVNE KOLE ................................ 29

    1. Analiza nastavnog plana i programa od I do IV razreda osnovne kole ........................ 31 2. Kvantitativna i tematska analiza prirunika za uenike/ce, I - IV razred osnovne kole ............................................................................................ 36

    2.1. Kvantitativno prisustvo mukih i enskih likova ........................................... 36 2.2. Kvantitativno pojavljivanje mukih i enskih likova u razliitim ulogama ... 37 2.3. Kvantitativno pojavljivanje mukih i enskih likova u razliitim aktivnostima ................................................................................... 40 2.4. Line osobine predstavljenih mukih i enskih likova ................................... 43 2.5. Odnosi izmeu predstavljenih likova ............................................................. 46 2.6. Predstavljanje porodice .................................................................................. 47 2.7. Upotreba jezika .............................................................................................. 48 2.8. Model uspeha i postignua za mukarce i ene .............................................. 49

    3. Glavni nalazi .................................................................................................................. 49 IV. REZULTATI ANALIZE OD V DO VII RAZREDA OSNOVNE KOLE ............................. 53

    1. Analiza nastavnog plana i programa za V - VII razred osnovne kole .......................... 55 2. Kvantitativna analiza prirunika za nastavnike/ce, V - VII razred osnovne kole ......... 57

    2.1. Kvantitativno prisustvo mukih i enskih likova ........................................... 58 2.2. Kvantitativno pojavljivanje mukih i enskih likova u razliitim ulogama ... 59 2.3. Kvantitativno pojavljivanje mukih i enskih likova u razliitim aktivnostima ................................................................................... 59 2.4. Line osobine predstavljenih likova ............................................................... 59

  • 2.5. Odnosi izmeu predstavljenih likova ............................................................. 60 2.6. Upotreba jezika .............................................................................................. 60 2.7. Model uspeha i postignua za predstavljene likove ....................................... 62 2.8. Poznate osobe uzori ..................................................................................... 62

    3. Tematska analiza prirunika za nastavnike/ce ............................................................... 62 4. Glavni nalazi .................................................................................................................. 65

    V. REZULTATI ANALIZE OD I DO IV RAZREDA SREDNJE KOLE ................................... 67

    1. Uvod ............................................................................................................................... 69 2. Analiza nastavnog plana i programa za I IV razred srednje kole .............................. 70 3. Kvantitativna analiza prirunika za nastavnike/ce, I - IV razred srednje kole ............. 75

    3.1. Kvantitativno prisustvo mukih i enskih likova ........................................... 75 3.2. Kvantitativno pojavljivanje mukih i enskih likova u razliitim ulogama ... 77 3.3. Kvantitativno pojavljivanje mukih i enskih likova u razliitim aktivnostima ................................................................................... 80 3.4. Line osobine predstavljenih likova ............................................................... 81 3.5. Odnosi izmeu predstavljenih likova ............................................................. 82 3.6. Predstavljanje porodice .................................................................................. 82 3.7. Upotreba jezika .............................................................................................. 82 3.8. Model uspeha i postignua za predstavljene likove ....................................... 84 3.9. Poznate osobe uzori ..................................................................................... 84

    4. Tematska analiza prirunika za nastavnike/ce ............................................................... 85 4.1. Vodi za nastavnike za I razred srednje kole ................................................ 85 4.2. Vodi za nastavnike za II razred srednje kole ............................................... 86 4.3. Vodi za nastavnike za III razred srednje kole ............................................. 88 4.4. Prirunik za nastavnike za IV razred srednje kole ....................................... 89

    5. Glavni nalazi .................................................................................................................. 92 VI. ANALIZA SKRIVENOG PROGRAMA U NASTAVI GRAANSKOG VASPITANJA ..... 95

    1. Postupak analize skrivenog programa ............................................................................ 97 2. Rezultati analize skrivenog programa ............................................................................ 99

    2.1. Radionice koje direktno tretiraju pitanja ravnopravnosti polova ................. 100 2.2. Prepoznavanje rodnih stereotipa u nastavnom materijalu ............................ 100

  • 2.3. Opaanje rodno stereotipnog jezika u prirunicima ..................................... 100 2.4. Grupna dinamika zajednika svim radionicama .......................................... 101 2.5. Obrada radionica sa indirektno sadranim porukama o ravnopravnosti polova .................................................................................. 101 2.6. Rodni stereotipi nastavnika/ca ..................................................................... 104 2.7. Rodni stereotipi uenika/ca .......................................................................... 105

    PRILOG: Primeri pitanja korienih u analizi skrivenog programa ............................................. 107 VII. ANALIZA RODNO OSETLJIVOG SADRAJA U GRAANSKOM VASPITANJU GLAVNI NALAZI ................................................................................................................. 113 VIII. PREPORUKE ZAINTERESOVANIM AKTERIMA I INSTITUCIJAMA ........................ 121 SUMMARY .................................................................................................................................. 127 LITERATURA .................................................................................................................... 141

  • I

    INSTITUCIONALIZACIJA GRAANSKOG VASPITANJA U SRBIJI

  • Institucionalizacija graanskog vaspitanja u Srbiji 11

    Od 2001. godine, kontinuirano, ali i uz povremene ozbiljne zastoje, reforma obrazovanja u Srbiji je uspevala da ne izgubi potpuno kontakt sa obrazovnim tokovima savremenog evropskog drutva. Sastavni deo procesa reforme obrazovanja je i obrazovanje za demokratiju i graansko drutvo. Strategija i plan akcije koji su objavljeni u zborniku Kvalitetno obrazovanje za sve - put ka razvijenom drutvu, kao jedno od tematskih podruja navode i demokratizaciju. Ciljevi projekta Obrazovanje za demokratsko graanstvo koji je 1997. godine pokrenuo Komitet za obrazovanje Saveta Evrope, preko Budimpetanske deklaracije i Procesa iz Graca bili su polazna osnova za Obrazovanje za demokratiju i graansko drutvo (ODGD) u procesu reforme obrazovanja u Srbiji. Takoe, u okviru Pakta za stabilnost Jugoistone Evrope jedna od tema je bila demokratizacija i ljudska prava i tada je formulisan Proireni proces iz Graca. Kao i za ostala podruja i za ovo podruje su formirani ekspertski timovi koji su imali zadatak da, u pripremama za proces reforme obrazovanja, jasno uoblie zahteve za demokratizaciju obrazovanja, nakon sumiranih Razgovora o reformi (ROR), voenih u toku 2001. godine i Razgovora o demokratizaciji (ROD), na nivou pojedinih kola sa interesnim grupama koje uestvuju u procesu obrazovanja (uenici/e, nastavnici/e, roditelji, direktori/ke, psiholozi/kinje, pedagozi/kinje, lanovi kolskih odbora) iz 2002. godine. Demokratizacija obrazovanja fokusirana je na tri osnovna zadatka:

    1. izrada strategije i plana kratkoronih i dugoronih mera za proces demokratizacije sistema obrazovanja;

    2. uvoenje obrazovanja za demokratiju i graansko drutvo u kole i obrazovne institucije;

    3. razvijanje nastavnog programa za novi nastavni predmet Graansko vaspitanje koji se uvodi kao fakultativni predmet istovremeno sa predmetom Verska nastava (Kvalitetno obrazovanje za sve - put ka razvijenom drutvu, 2002:26).

    Dva su osnovna principa ije uvaavanje omoguuje demokratizaciju sistema obrazovanja: princip jednakosti (pravednost, dostupnost i uvaavanje prava za sve, bez obzira na pol,

    uzrast, rasnu, etniku i religijsku pripadnost, mesto ivljenja i imovinsko stanje, sposobnosti i zdravstveni status);

  • 12 Analiza nastavnog materijala za Graansko vaspitanje

    princip participacije (sloboda izraavanja miljenja, izbora i aktivnog uea u odluivanju o obrazovanju i u obrazovanju).

    Odabran je integrativni pristup za realizaciju obrazovanja za demokratiju i graansko drutvo i obrazovanja za ljudska prava, te e se ovaj program oblikovati:

    - kao poseban nastavni predmet; - kroskurikularno, odnosno u svim nastavnim programima; - u vannastavnim aktivnostima.

    U koncipiranju obrazovanja za demokratiju i graansko drutvo prihvaen je model iz projekta Saveta Evrope Obrazovanje za demokratiju i graansko drutvo. Model koji je u okviru tog projekta razvio Fransoa Odiije (Franois Audigier) ukljuuje kognitivna znanja i sposobnosti, etike kompetencije i izbor vrednosti (afektivni i emocionalni aspekt). A to znai, znanja i sposobnosti pravne i politike prirode kao to su: znanja o pravilima kolektivnog ivota, znanja o ovlaenjima u demokratskom drutvu, znanje o demokratskim javnim institucijama i pravilima koja reguliu slobodu i akciju; znanja o savremenom svetu; znanja i sposobnosti kritikog racionalnog prosuivanja, poznavanje sopstvenih potreba, vrednosti i ogranienja i razumevanje razlika, vetina konstruktivne komunikacije i nenasilnog reavanja sukoba; sposobnost argumentovanog miljenja i sposobnost preispitivanja akcija i argumenata. Etike kompetencije obuhvataju osnovne vrednosti: slobodu, jednakost i solidarnost, prihvatanje i uvaavanje sebe i drugih, pozitivno prihvatanje razlika i raznovrsnosti i poverenje u druge, kao i sposobnosti za delovanje: da se ivi sa drugima, da se sarauje, sposobnost reavanja sukoba u skladu sa demokratskim vrednostima i sposobnost uestvovanja u javnoj debati. Da bi se postigao ovaj cilj, Ministarstvo prosvete i sporta je, pored ostalih komisija, formiralo i Komisiju za demokratizaciju obrazovanja i obrazovanje za demokratiju i graansko drutvo. Ministarstvo prosvete realizuje i koordinira aktivnosti u procesu obrazovanja za demokratiju i graansko drutvo. Ono je, kontinuirano od 2001. godine, uz podrku nevladinih organizacija, posebno Graanskih inicijativa1, organizator obuka i izdava Prirunika za nastavnike i nastavnih materijala koji se koriste u nastavi graanskog vaspitanja.2 U kolama su u upotrebi i prirunici za 1 Detaljnije o obukama i izdavanju prirunika na internet-stranici Graanskih inicijativa. 2 Svi nastavni planovi i programi dostupni su na internet-stranici Ministarstva prosvete.

  • Institucionalizacija graanskog vaspitanja u Srbiji 13

    uenike/ce koje je odobrilo Ministarstvo prosvete u izdanju razliitih izdavaa. Status predmeta (fakultativni, obavezni izborni) u nastavnom programu, kao i pravilnike o ocenjivanju uenika/ca, vrstu i stepen strune spreme nastavnika propisuje ministar prosvete.3 Status predmeta se menjao od fakultativnog do obaveznog izbornog predmeta, a fond asova je jedan as nedeljno (Kvalitetno obrazovanje za sve izazovi reforme obrazovanja u Srbiji, 2004:41). Uenici/e su se najpre mogli opredeliti svake godine za jedan od fakultativnih/obaveznih izbornih predmeta (Graansko vaspitanje/Verska nastava), zatim su se mogli opredeliti za jedan ciklus obrazovanja, a od kolske 2010/2011. opet se svake godine opredeljuju za jedan od obaveznih izbornih predmeta. Na poetku procesa uvoenja Graanskog vaspitanja vaio je pravilnik koji je jasno definisao vrstu i stepen strune spreme nastavnika/ca Graanskog vaspitanja, uz takoe jasno artikulisan uslov savladavanja odgovarajue obuke u organizaciji Ministarstva prosvete. Sada pravilnik dozvoljava da nastavnik/ca bez obzira na vrstu strune spreme i savladanu obuku moe da realizuje nastavu graanskog vaspitanja. Evaluacija nastavnog predmeta Graansko vaspitanje raena je u razliitom obimu i na vie naina. Izdvajamo dve evaluacije koje se detaljno bave predmetom, programom i efektima: Graansko vaspitanje u osnovnim i srednjim kolama u Republici Srbiji (Smith/Fountain/McLean, 2002) i Graansko vaspitanje procena dosadanjih rezultata (Baucal, 2009). Obe evaluacije su ponudile na istraivanjima utemeljene preporuke za poboljanje programa, statusa predmeta, kao i zadovoljstva uenika/ca i nastavnika/ca u procesu nastave. Na kraju ove publikacije, toj listi preporuka dodajemo, na osnovu analize rodnog sadraja Graanskog vaspitanja, one za koje mislimo da e takoe doprineti kvalitetu programa i zadovoljstvu uenika/ca i nastavnika/ca, kao i ciljevima obrazovanja za demokratiju i graansko drutvo. U meunarodnim dokumentima na svetskom i evropskom nivou posveenim unapreenju rodne ravnopravnosti, kao i na nacionalnom nivou, obrazovanje je prepoznato kao jedno od kljunih podruja delovanja.

    3 Prema zvaninoj internet-stranici Ministarstva prosvete.

  • 14 Analiza nastavnog materijala za Graansko vaspitanje

    Meunarodni standardi rodne senzitivizacije obrazovanja Konvencija o eliminaciji svih oblika diskriminacije nad enama (Convention on the Elimination of All Forms of Discrimination against Women (CEDAW) - usvojila Generalna skuptina UN, 18. decembra 1975. godine u Njujorku);

    Strategija okrenuta budunosti (Trea Svetska konferencija o enama u Najrobiju, 1985. godine); Pekingka deklaracija i Platformi za akciju - cilj B4: Razviti obrazovanje i obuku bez diskriminacije (etvrta svetska konferencija o enama u Pekingu, 1995. godine).

    Evropski standardi rodne senzitivizacije obrazovanja Preporuka o rodnoj jednakosti u obrazovanju (1995. godine usvojila Parlamentarna skuptina Saveta Evrope - Recommendation 1281 (1995) of the Parliamentary Assembly of the Council of Europe on gender equality in education); Preporuka CM/Rec(2007)13 o gender mainstreaming-u u obrazovanju (oktobra 2007. godine usvojio Komitet ministara drava lanica Saveta Evrope - Recmendation CM/Rec(2007)13 of the Committee of Ministers to member states on gender mainstreaming in education and explanatory memorandum);

    Preporuka CM/Rec(2007)17 o standardima i mehanizmima ravnopravnosti polova (novembra 2007. godine usvojio Komitet ministara drava lanica Saveta Evrope - Recommendation CM/Rec(2007)17 of the Committee of Ministers to member states on gender equality standards and mechanisms).

    Domai normativni okvir rodne senzitivizacije obrazovanja Ustav Republike Srbije od 2006. godine (Slubeni glasnik RS, br. 98/2006); Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja od 2009. godine (Slubeni glasnik RS, br. 72/2009); Zakon o osnovnoj koli (Slubeni glasnik RS, br. 50/92, 53/93, 67/93, 48/94, 66/94 - odluka USRS, 22/2002, 62/2003 - dr. zakon, 64/2003 - ispr. dr. zakona, 101/2005 - dr. zakon i 72/2009 - dr. zakon.);

    Zakon o srednjoj koli (Slubeni glasnik RS, br. 50/92, 53/93, 67/93, 48/94, 24/96, 23/2002, 25/2002 - ispr., 62/2003 - dr. zakon, 64/2003 - ispr. dr. zakona, 101/2005 - dr. zakon i 72/2009 - dr. zakon.);

    Zakon o udbenicima i drugim nastavnim sredstvima (Slubeni glasnik RS, br. 72/2009); Zakon o ravnopravnosti polova Republike Srbije od 2009. godine (Slubeni glasnik RS, br. 104/09);

    Nacionalna strategija za poboljanje poloaja ena i unapreivanje rodne ravnopravnosti, 2008 2014 (Slubeni glasnik RS, br. 15/2009).

  • Institucionalizacija graanskog vaspitanja u Srbiji 15

    Poseban segment urodnjavanja obrazovanja za demokratizaciju graanskog drutva dat je u Preporuci CM/Rec(2007)13 o gender mainstreaming-u u obrazovanju, koju je oktobra 2007. godine usvojio Komitet ministara drava lanica Saveta Evrope. Polazite ove preporuke su stavovi Saveta Evrope, izraeni u njegovim ranijim preporukama, kojima je odreeno da je obrazovanje za demokratsko graanstvo faktor socijalnog jedinstva, meusobnog razumevanja, interkulturalnog i meureligijskog dijaloga i solidarnosti, da doprinosi promociji principa ravnopravnosti izmeu mukaraca i ena i da ohrabruje uspostavljanje harmoninih i mirnih odnosa meu ljudima i sa njima, kao i odbranu i razvoj demokratskog drutva i kulture, te da su drave lanice obavezne da u kolske nastavne programe uvedu edukacije i treninge za senzibilisanje mladih ljudi o rodnoj ravnopravnosti, spremajui ih za demokratsko graanstvo (Recommendation CM/Rec (2002)12)4. U Zakonu o udbenicima i drugim nastavnim sredstvima kao osnovna odredba navedeno je: Jednake mogunosti i zabrana diskriminacije, a l. 4 glasi: Udbenici i druga nastavna sredstva svojim sadrajem i oblikom treba da omogue sprovoenje principa jednakih mogunosti devojica i deaka. Udbenici i druga nastavna sredstva svojim sadrajem ili oblikom ne smeju da ugroavaju, omalovaavaju, diskriminiu ili izdvajaju grupe i pojedince ili da podstiu na takvo ponaanje, po osnovu: rasne, nacionalne, etnike, jezike, verske ili polne pripadnosti, smetnji u razvoju, invaliditeta, fizikih i psihikih svojstava, zdravstvenog stanja, uzrasta, socijalnog i kulturnog porekla, imovnog stanja, odnosno politikog opredeljenja, kao i po drugim osnovama utvrenim zakonom kojim se ureuje zabrana diskriminacije. Dva sistemska zakona doneta 2009. godine: Zakon o osnovama sistema obrazovanja i Zakon o udbenicima i drugim nastavnim sredstvima u l.1 definiu upotrebu jezika, s obzirom na njegovu rodnu dimenziju: Termini izraeni u ovom zakonu u gramatikom mukom rodu podrazumevaju prirodni muki i enski rod lica na koje se odnose. Ovi lanovi zakona, inae u skladu sa odredbom sadranom i u Zakonu o zabrani diskriminacije, po naem miljenju samo konstatuju problem rodne stereotipnosti jezika, dok njegovo reavanje vodi u pravcu standardizacije rodne osetljivosti jezika. Sama injenica da je zakonodavac/teljka procenio/la da je potrebno saoptiti ta treba da oznaavaju rei koje se koriste u zakonu, podrazumeva da te rei to ne oznaavaju ili bar to ne ine na najbolji nain.

    4 Potpune informacije o korienim propisima nalaze se u spisku koriene literature.

  • 16 Analiza nastavnog materijala za Graansko vaspitanje

    Navedena dokumenta svedoe o tome da je u Srbiji jasno da obrazovanje za demokratsko graanstvo, izmeu ostalog, treba da doprinosi promociji principa ravnopravnosti izmeu mukaraca i ena. Takoe, obaveze koje je drava preuzela usvajanjem i ratifikacijom meunarodnih dokumenata5 vode u tom pravcu, kao i opredeljenje za evropske integracije. Nalazi i rezultati istraivanja Analiza rodnih sadraja u obrazovnom materijalu u osnovnom i srednjem obrazovanju u Srbiji, kao i preporuke koje su sadraj ove publikacije, ine jo jedan korak na tom putu.

    5 Videti meunarodni i nacionalni normativni okvir u ovom tekstu.

  • II

    TEORIJSKI OKVIR I METOD ANALIZE

  • Teorijski okvir i metod analize 19

    Analiza obrazovnog materijala za Graansko vaspitanje sadri analizu nastavnih planova i programa, analizu udbenika i prirunika za nastavnike/ce i uenike/ce, i analizu skrivenog programa u realizaciji nastave. 6 Nastavni planovi i programi, kao obavezujua dokumenta prema kojima se sprovodi nastava, predstavljaju glavne smernice za pisce, autore/autorke i izdavae udbenika, ali i za nastavnike/ce u realizaciji nastave. Analizirani su kvalitativno iz perspektive rodnih sadraja ukljuenih u programske zadatke, teme i uputstva. Cilj nam je bio da sagledamo da li su, u kojoj meri i na koji nain ovi sadraji ukljueni u nastavne planove i programe za Graansko vaspitanje, kao i da sagledamo mogunosti obogaivanja programa rodno relevantnim sadrajima. Analiza udbenika i prirunika sadri opti deo zajedniki za sve udbenike i prirunike i posebni deo, karakteristian za svaki pojedini kolski predmet. U optem delu analizi smo pristupili tako to smo najpre definisali dimenzije rodnog sadraja nastavnog materijala, zatim definisali jedinice posmatranja u materijalu, opisali jedinice posmatranja u skladu sa analitikim dimenzijama i na kraju kvantifikovali pojavljivanje mukih i enskih likova u opisanim kategorijama. Dimenzije za analizu nastavnog materijala iz pojedinih predmeta razvijene su na osnovu debata o integrisanju rodno senzibilisanog pristupa u razliite obrazovne discipline. S obzirom na to da se nastava Graanskog vaspitanja uglavnom sprovodi kroz radioniki rad, to ostavlja irok prostor da nastavnici/ce subjektivno interpretiraju znaenja sadrana u nastavnom materijalu, a na osnovu svojih pogleda na svet i internalizovanih stereotipa. Zbog toga smo analizirali skriveni program koji se moe manifestovati u toku realizacije oficijelnog programa Graanskog vaspitanja. 1. Teorijski okvir za analizu rodnog sadraja nastavnog materijala Teorijski okvir za analizu rodnog sadraja obrazovnog materijala razvijen je na osnovu literature koja se bavi analizom rodnih razlika i nejednakosti uopte. Uzroci rodnih razlika i rodne nejednakosti navedeni

    6 Rezultati analize rodnog sadraja obrazovnog materijala objavljeni u publikacijama Obrazovanje za rodnu ravnopravnost - Analiza nastavnog materijala u osnovnoj i srednjoj koli i Obrazovanje za rodnu ravnopravnost - Analiza nastavnog materijala za Graansko vaspitanje dobijeni su upotrebom istog teorijskog pristupa i analitikog postupka, koji su zato predstavljeni u obe publikacije. Autorka analitikog okvira je dr Gorana ori.

  • 20 Analiza nastavnog materijala za Graansko vaspitanje

    u relevantnoj literaturi7 mogu se grupisati u etiri kategorije: a) rod kao drutvena organizacija reprodukcije vrste; b) rod kao drutveno nametnuta podela rada; c) rod kao kulturnonormativna definicija pravog mukarca i prave ene; d) rod kao set osobina koje predstavljaju rezultat internalizovanih kulturnih normi u linosti

    mukaraca i ena putem raznovrsnih psiholokih mehanizama. Prema prvom aspektu roda rod se definie kao drutvena organizacija seksualnosti i reprodukcije vrste zasnovana na polnim razlikama. Prema ovom aspektu, ena je prvenstveno odreena svojim telesnim sastavom i funkcijom: ona raa potomstvo i tokom prilino dugog vremenskog perioda nije sposobna da se stara o sebi. Drutvena kontrola reprodukcije vrste postie se preko kontrole ena reproduktivnih maina. Ovo za rezultat ima heteroseksualno ustrojstvo porodice, kao i ograniavanje i kontrolisanje enske seksualnosti kroz instituciju braka. Brak, meutim, nije veza izmeu mukarca i ene, ve izmeu dve grupe mukaraca (koji trguju enama: majke, sestre i kerke naputaju svoje porodice socijalne veze, zbog zabrane incesta). Ovo za posledicu ima to da ene nemaju puno pravo da upravljaju sobom i svojim ivotima. Prema drugom aspektu roda - rod se definie kao drutvena oganizacija polnih razlika kroz drutveno nametnutu podelu rada. Prema ovom aspektu, mukarac opskrbljuje porodicu, finansijski se brine o njoj i predstavlja je u javnosti, dok ena brine o domu, suprugu i deci. Polna podela rada omoguava opstanak institucije braka na osnovu uzajamne zavisnosti i ojaava bioloke razlike: svaki od polova je nesamostalna polovina, i stvara rod drutvenu predstavu razlike meu polovima. Kao rezultat, porodica postaje najmanja (i osnovna) jedinica drutvene organizacije oko koje se organizuje itav kompleks drutvene regulacije (sistem nasleivanja, sistem socijalnog osiguranja, socijalna prava). Prema treem aspektu roda rod predstavlja normativnu definiciju pravog mukarca i prave ene: pravi mukarac je suprug, hranilac porodice i glava porodice; prava ena je, pre svega supruga, domaica i majka. 7 Ovaj teorijski okvir se najdirektnije oslanja na klasian tekst Gayle Rubin The Traffic in Women: Notes on the 'Political Economy' of Sex, ali i na radove Carol Gilligan, Juliet Mitchell, Nancy Chodorw, Linda Nicholson, Judith Butler i Nancy Freser, da pomenemo samo neke od utemeljivaica teorijskog objanjenja sistema rodnih odnosa. Za potpune reference videti navedenu literaturu.

  • Teorijski okvir i metod analize 21

    Prema etvrtom aspektu roda kulturne norme koje definiu rodne razlike ue se kroz socijalizaciju. Kroz socijalizaciju mukarci i ene prisvajaju kulturno determinisane osobine kao normalne ovo je psiholoka normalizacija rodnih uloga. Psihoanalitiari objanjavaju kako jedna osoba deak ili devojica postaje pravi mukarac ili prava ena u kontekstu psihoseksualne dinamike heteroseksualne porodice i prihvata drutveni sistem polne razliitosti i podele rada kao jedini normalan (Edipov kompleks: ene postaju mazohistine i pasivne, mukarci postaju agresivni/ambiciozni i aktivni). Svako ko se nije uspeno socijalizovao u skladu sa svojom drutvenom ulogom, nije potpuno normalan. Ova etiri aspekta roda su, prema relevantnoj literaturi, u osnovi rodne neravnopravnosti. Svaki od njih upotrebljen je u naoj analizi kao osnova za prepoznavanje rodno znaajnog sadraja nastavnog materijala. Naa namera je bila da ustanovimo u kojoj meri se, i na koji nain, bioloki, socijalni, kulturni i psiholoki aspekti roda preslikavaju na programe, udbenike i prirunike. Ovo preslikavanje smo prepoznavali kroz sledee pokazatelje: a) Bioloku zasnovanost rodne neravnopravnosti prepoznavali smo u sadraju udbenika kroz sledee teme i reprezentacije: ena se definie kroz svoja telesna svojstva i funkcije dojenje deteta, raanje. Ako nije prikazano u ovim funkcijama, predstavljanje enskog tela se izbegava kao eksplicitno seksualno (i prema tome, isto toliko neumesno kao i prikazivanje mukog tela u erekciji). ena se prikazuje kao reproduktivna maina, a raanje kao ispunjenje njene sopstvene bioloke funkcije i obaveze prema reprodukciji ljudske vrste. Porodica se prikazuje kao osnovna elija drutvene organizacije, a brak kao preduslov za porodicu. Insistira se na jednom porodinom modelu i prikazuje kontrola enske seksualnosti kroz instituciju braka, pri emu je seksualnost u funkciji raanja. b) Drutveno nametnutu polnu podelu rada prepoznavali smo u sadraju udbenika kroz sledee teme i reprezentacije: Profesije, aktivnosti, interesovanja i sl. prikazani su tako da mukarac zarauje, izdrava porodicu, predstavlja porodicu u javnosti, dok ena brine o domu, suprugu i deci. Sve to omoguava opstanak institucije braka, na bazi meusobne zavisnosti. Porodica je eni vanija od profesije, karijere i drutvenog angamana. U domenu podele prostora na javni i privatni, javni prostor pripada mukarcu, a privatni eni. Takvo stanje rezultira profesionalnom segregacijom: mukarac proizvodi, a ena se stara i neguje.

  • 22 Analiza nastavnog materijala za Graansko vaspitanje

    c) Kulturnonormativni aspekt roda preslikava se na sadraj udbenika kroz: stereotipne uloge i aktivnosti pravog mukarca i prave ene, modele uspeha i postignua i predstavljanje poeljnog modela porodice. d) Psiholoka normalizacija poeljnih osobina preslikava se na sadraj udbenika kroz line osobine prikazanih mukih i enskih likova: ene su predstavljene kao mazohistine, prepredene, manipulativne, neodgovorne, budalaste, zavodnice, bez karaktera; enstveno podrazumeva: odsustvo agresivnosti, pasivnost, potrebu za zatitnikom, govor tihim glasom, nenametljivost, emotivnost, stidljivost, saoseajnost. Mukarci su predstavljeni kao agresivni, ambiciozni i aktivni, dinamini, preduzimljivi, ozbiljni, vrstog karaktera, osvajai. 2. Kvalitativna analiza nastavnog materijala U okviru itavog projekta analizirano je ukupno 20 udbenika i prirunika. Ova publikacija predstavlja rezultate analize 10 nastavnih programa i prirunika za nastavnike/ce i uenike/ce za predmet Graansko vaspitanje. Materijal za analizu je izabran u skladu sa uslovima ugovora sa finansijerom projekta:

    Analiza moe ukljuiti samo nastavne materijale koje je odobrilo Ministarstvo prosvete. Analiza treba da ukljui najee koriene udbenike i prirunike, prema informaciji

    Ministarstva prosvete i Zavoda za unapreenje vaspitanja i obrazovanja. U analizu treba ukljuiti izdavae koji svojim izdanjima pokrivaju najvei broj

    programa i razreda.

    Graansko vaspitanje treba analizirati na osnovu prirunika za uenike/ce u niim razredima osnovne kole, i na osnovu prirunika za nastavnike/ce u viim razredima osnovne kole i u srednjoj koli.

    Prva tri prirunika za uenike/ce sa naeg spiska su odobreni prirunici Graanskog vaspitanja za nie razrede osnovne kole. Ostali analizirani prirunici namenjeni su nastavnicima i objavljeni su, zajedno sa odgovarajuim nastavnim planovima i programima, na internet-stranicama Ministarstva prosvete Republike Srbije i Graanskih inicijativa. U pitanju su sledei udbenici i vodii/prirunici:

  • Teorijski okvir i metod analize 23

    1. Bubanj Branka, Vlajkov Milesa, Mali Sandra i Pejovi-Sebi Tatjana, Ja i drugi, Graansko vaspitanje saznanje o sebi drugima, udbenik za 1. i 2. razred osnovne kole, Zavod za udbenike i nastavna sredstva, Beograd, 2006.

    2. Ignjatovi-Savi Tatjana, Dimitrijevi Jelena, ivkovi Valerija, ica Stanka, ivanovi Tatjana, Gruji Smiljana i Marina Ostoji, Graansko vaspitanje saznanje o sebi i drugima: radna sveska za drugi razred osnovne kole, Kreativni centar, Beograd, 2008.

    3. uk Tatjana, Otkrivaonica 4: graansko vaspitanje: itanka sa radnom sveskom za etvrti razred osnovne kole, Odiseja, Beograd, 2006.

    4. Graansko vaspitanje za peti razred osnovne kole (drugo dopunjeno izdanje), Republika Srbija, Ministarstvo prosvete i sporta, Beograd, 2006.

    5. Projekat Graanin VI: prirunik za nastavnike (We the people...Project Citizen, 1996, Center for Civic education, Project Citizen Center for Civic Eduaction, Calabasas, CA and Projcet Citizen, National Conference of State Legislatures, Denver, CO) - preveo i pojmovnik sastavio Novak Gaji , Graanske inicijative, Beograd, 2004.

    6. Gruji Smiljana, Trkulja Miljana, Vlahovi Eleonora i urii Nataa, Graansko vaspitanje za sedmi razred osnovne kole, Republika Srbija, Ministarstvo prosvete i sporta, Beograd, 2006.

    7. Dejanovi Vesna, dr Mirjana Pei, dr Dragan Popadi, Slavica Kijevanin, Marija Krivai, Snjeana Mre i Danijela Petrovi ed., Vodi za nastavnike - Graansko vaspitanje za 1. razred srednje kole, Ministarstvo prosvete i sporta Republike Srbije, Beograd, 2002.

    8. dr Mirjana Pei, dr Dragan Popadi, mr Lidija Radulovi, mr Danijela Petrovi, dr Nevena Vukovi-ahovi, Vesna Dejanovi, Slavica Kijevanin i mr Snjeana Mre ed., Vodi za nastavnike - Graansko vaspitanje za 2. razred srednje kole, Ministarstvo prosvete i sporta Republike Srbije, Beograd, 2002.

    9. profesor dr Dragan Popadi, profesor dr Ilija Vujai, mr Danijela Petrovi, Miljenko Dereta, Zagorka Aksentijevi, Radmila Goovi, Marija Rudi, Tanja Azanjac, Nataa urii, Vera Oci ed., Vodi za nastavnike - Graansko vaspitanje za 3. razred srednje kole, Ministarstvo prosvete i sporta Republike Srbije, Beograd, 2004.

    10. dr Nada Kora, mr Zorica Mari, mr Saa Gajin, Eleonora Vlahovi, Nataa urii ed., Prirunik za nastavnike - Graansko vaspitanje za 4. razred srednje kole, Ministarstvo prosvete i sporta Republike Srbije, Beograd, 2005.

  • 24 Analiza nastavnog materijala za Graansko vaspitanje

    elimo da naglasimo da je osnovni cilj nae analize kreiranje empirijske osnove za unapreenje nastavnih materijala s obzirom na njihov rodni sadraj, a ne evaluacija pojedinih udbenika/prirunika i njihovih izdavaa. Iako pripremeljni za realizaciju istog nastavnog predmeta - Graansko vaspitanje, analizirani prirunici se razlikuju u nekoliko aspekata: razlikuju se tematski; namenjeni su razliitoj publici - uenicima/ama ili nastavnicima/ama; i konano, razlikuju se po razraenosti radionikog materijala, koji je na raspolaganju nastavnicima/ama. Nastavni materijal za Graansko vaspitanje stoga se moe razvrstati u tri kategorije. Prvu kategoriju ine prirunici za uenike/ce, pisani za decu niih razreda osnovne kole, ilustrovani i sa relativno malo teksta. Drugu grupu ine Prirunici za nastavnike za vie razrede osnovne kole za V, VI i VII razred. Za ove prirunike se moe rei da su prilino suv instruktivni materijal, ispranjen od svakog sadraja koji bi podseao na ivopisnost okruenja i ivota tinejdera/ki kojima su prirunici namenjeni i sa veoma malo propratnog materijala koji bi pomogao nastavnicima/ama da osmisle pojedine radionice. Treu kategoriju ine Prirunici za nastavnike za srednje kole. Ovo su detaljno elaborirani vodii za nastavnike/ce, sa jasnim radionikim idejama, detaljno opisanim koracima u realizaciji radionica i opremeljeni u veoj ili manjoj meri odgovarajuim materijalom za uenike/ce i nastavnike/ce. Za potrebe analize udbenici i prirunici su podeljeni u vee i manje celine u skladu sa nastavnim planovima i programima i sadrajem samih prirunika (nastavne oblasti, nastavne teme, nastavne jedinice i delovi nastavnih jedinica). Svaka jedinica posmatranja je locirana u osnovni tekst (prie, opisi, objanjenja), pomoni tekst (pitanja, zadaci, primeri), ili slike i ilustracije. U prirunicima za Graansko vaspitanje za nastavnike/ce jedinica posmatranja je locirana u osnovni tekst, opis radionice i materijal za nastavnike/ce ili uenike/ce. Sadrina udbenika/prirunika je najpre analizirana tako to su identifikovani, odabrani i navedeni svi sluajevi gde postoje relevantni rodni sadraji, a zatim su svi ti sluajevi opisani kroz odgovarajue rodne karakteristike koje su definisane u analitikom okviru. Jedinica posmatranja u analizi je definisana kao semantika celina sa rodno osetljivim sadrajem. To je naee reenica (ili deo reenice), mada se meu jedinicama javljaju i slike i ilustracije. Ukoliko je analizirana jedinica slika, ona se najpre opisuje (prevodi u tekst), a zatim dalje analizira. Svaka reenica u kojoj se kao subjekat ili objekat reenice pojavljuje osoba (gramatiki to moe biti imenica ili zamenica) kojoj se moe odrediti pol/rod ispunjava minimalne kriterijume da bi se smatrala rodno osetljivom, odnosno rodno relevantnom. Relevantnom za rodnu analizu smatrali/e

  • Teorijski okvir i metod analize 25

    smo i svaku sliku na kojoj su predstavljeni ljudi. Rodno relevantnim smatrali/e smo i reenice i slike koje govore o sastavu i tipu porodice, odnosno domainstva. Svaka jedinica posmatranja opisana je nizom karakteristika (promenljivih) u skladu sa analitikim dimenzijama. Karakteristike jedinice posmatranja definisane su u odnosu na:

    vrstu likova (da li su subjekat ili objekat u reenici, kog su pola, da li se radi o poznatoj osobi ili ne, broj osoba u subjektu/objektu);

    jezik kojim je opisana jedinica posmatranja (da li je rodno osetljiv, rodno neutralan, ili rodno stereotipan);8

    uloge i aktivnosti subjekta i objekta; kontekst u kome se obavlja aktivnost (porodini, kolski, profesionalni, formalan,

    neformalan);

    line osobine subjekta i objekta, kao i stvari koje ukazuju na stereotipne line osobine (npr. plava i roze odea);

    dostignua subjekta i objekta; sastav porodice (ukoliko je subjekat reenice porodica).

    3. Kvantitativna analiza nastavnog materijala Jedan od osnovnih ciljeva nae analize je bio da se obim, raznovrsnost i usmerenost rodnog sadraja analiziranog materijala (definisanog kroz analitike dimenzije) kvantifikuje (u meri u kojoj 8 Kao rodno neutralan registrovali/e smo upotrebu jezika u kome se ne vidi pol - 3. lice mnoine: pisci, umetnici, uitelji, nastavnici, uenici; bezlini glagolski oblici; imperativ: napiiKao rodno osetljiv registrovali/e smo upotrebu jezika u kome se rei slau u rodu i broju: uenice su trale, ena policajac je kanjavala, lekarka je leila, potar je doneo pismo. Kao rodno stereotipan registrovali/e smo jezik u kome se gramatiki muki rod upotrebljava za oznaavanje i mukaraca i ena (deaka i devojica): ta si nauio? Lekar je izleio (kad se osnosi i na mukarce i ene lekare). Graanin je nezavistan. Uenik je dobio 5 (kad se odnosi i na deake i na devojice). U odrednicama za upotrebu jezika smo pratili/e smernice iz Savi, anak, Mitro, i tasni, 2009. Odstupili/e smo u odreenju rodno neutralne upotrebe jezika, jer smo usvojili/e konvenciju iz standradnog knjievnog jezika da je upotreba 3. lica mnoine u mukom rodu, rodno neutralna.

  • 26 Analiza nastavnog materijala za Graansko vaspitanje

    je to mogue) i na taj nain to vie suzi prostor za donoenje zakljuaka na osnovu utiska, iskustva i stavova analitiara/ki. Imajui u vidu takav cilj, naa analiza je obavljena tako da njeni krajnji rezultati obuhvate:9

    a) kvantitativnu zastupljenost ena i mukaraca (deaka i devojica) u analiziranom materijalu;

    b) kvantitativnu zastupljenost rodno osetljivog naspram rodno stereotipnog jezika;

    c) kvalitativnu zastupljenost ena i mukaraca (deaka i devojica) u analiziranom materijalu: Koje su to porodine uloge i odnosi u kojima su mukarci i ene preteno

    predstavljeni?

    Koje su to profesionalne i druge aktivnosti u kojima su mukarci i ene tipino predstavljeni?

    Kako su predstavljeni uzori deaka i devojica? Koje se osobine linosti vezuju za ene, a koje za mukarce i kako se one

    vrednuju?

    Kako su predstavljene ene i mukarci (deaci i devojice) u odnosu na svoje kognitivne sposobnosti i dostignua?

    Na prva dva pitanja o kvantitativnoj zastupljenosti bilo je mogue dati odgovor jednostavnim prebrojavanjem i konstatovanjem uestalosti pojavljivanja osoba razliitog pola/roda u udbenicima/prirunicima. Analiza datih uloga, osobina, ponaanja i odnosa izmeu mukih i enskih likova zahtevala je kompleksniju proceduru. Unakrsnim tabeliranjem razliitih promenljivih i njihovom transformacijom dolo se do iscrpnijih informacija o treem rezultatu analize. 9 Kategorije za kvantifikovanje pojavljivanja likova na rodno relevantnim dimenzijama predloene su u skladu sa Toolkit for Assessing and Promoting Equity in the Classroom, Textbook Analysis of Equity Instrument, (2002), u okviru projekta EQUITY IN THE CLASSROOM PROJECT. Za potrebe nae analize ove kategorije su detaljno operacionalizovane i prilagoene statistikoj analizi. Za alternativan nain kvantifikovanja pojavljivanja rodno relevantnih sadraja vidi i Kobia, J. M., 2009.

  • Teorijski okvir i metod analize 27

    4. Tematska analiza nastavnog materijala Prema sopstvenom nazivu, Graansko vaspitanje ima izriitu nameru da obui i/ili vaspita uenike za ivot u graanskom drutvu. U razliitim uzrastima ovaj cilj se postie kroz izgradnju linih osobina buduih graana i graanki, kroz podsticanje na aktivno uee u reavanju drutvenih problema i kroz obrazovanje o osnovnim demokratskim instutucijama, kroz koje graani i graanke mogu da artikuliu i ostvare svoja prava. Kao takvo Graansko vaspitanje je (ili bi moglo biti) moan instrument za irenje ideje rodne ravnopravnosti, na osnovu objanjavanja izvora razliitih rodnih uloga i rodne neravnopravnosti, kao i za jaanje kapaciteta i osnaivanje ena za aktivno uee u javnoj sferi. Ideja rodne ravnopravnosti, u kontekstu obrazovanja za demokratsko graansko drutvo, iskazuje se, pre svega, kao pitanje ljudskih prava, a onda i zajednikog interesa ljudi u jednoj zajednici da kao mukarci i ene budu jednako zastupljeni i imaju jednaku mo i uee u javnom i privatnom ivotu. Kao pravna i drutvena norma oznaava proces i stanje u kojima mukarci i ene, zajedno kao lanovi drutva i pravni subjekti, imaju jednaka prava, mogunosti i odgovornosti. Ravnopravnost mukaraca i ena je preduslov i pokazatelj demokratije, kao i uslov za socijalnu pravdu, ali samo onda kada je matrica jednakosti supstantivni, a ne formalni, koncept jednakosti. Ona nije samo ensko pitanje, ve podrazumeva jednakost u pristupu interesima, potrebama i prioritetima i mukaraca i ena u privatnom i javnom ivotu. Ali jednakost koja ne znai da e ene i mukarci postati isti, nego pravna sigurnost da njihova prava i mogunosti nee zavisiti od percepcije njihovih rodnih uloga. Krug razvoja rodnih nejednakosti zapoinje delovanjem drutva i kulture na proces socijalizacije polova, od porodice, preko kole, grupe vrnjaka, razliitih organizacija ili medija. Najei ili preovlaujui kriterijum identifikacije je da se ena vidi samo kao supruga i majka, a ne i kao neko ko ima svoje posebnosti i pravo da odluuje o svom ivotu i zastupa svoje interese. Institucije i instrumenti kulture bitno utiu na formiranje stavova prema mukarcima i enama kao rodnim kategorijama, afirmiu sistem vrednovanja rodnih uloga i mogu doprineti reprodukovanju i ojaavanju rodnih stereotipa, ali i njihovoj razgradnji. Imajui u vidu specifinost Graanskog vaspitanja, u postupku analize najpre je ponovljen gore opisani metod kvalitativne i kvantitativne analize, a zatim se pristupilo tematskoj analizi nastavnog

  • 28 Analiza nastavnog materijala za Graansko vaspitanje

    materijala Graanskog vaspitanja (koja je ukljuivala i kvalitativnu evaluaciju materijala). Ova analiza je bila organizovana primenom sledeih analitikih dimenzija:

    a) Koliko se tema (ili nastavnih jedinica) u nastavnom materijalu bavi pitanjima rodne ravnopravnosti na nain da:

    objanjava izvore rodne neravnopravnosti i rodnih stereotipa; promovie participaciju ena u javnoj sferi.

    b) U kojoj meri radionice kroz koje se obrauje sadraj programa ohrabruju uenike/ce da se kritiki postave prema strukturnoj utemeljenosti rodnih odnosa koji ih okruuju (to je razliito od podsticanja racionalne individualne strategije uz ouvanje tih struktura).

    c) U kojoj meri obrazovni materijal, koji je na raspolaganju nastavnicima/ama Graanskog vaspitanja, pretpostavlja ve usvojene stereotipne rodne uloge i tradicionalnu polnu podelu rada (bez obzira na to to je obrazovni materijal formulisan u terminima rodno neutralnog pristupa graanskom aktivizmu).

  • III

    REZULTATI ANALIZE I - IV RAZRED OSNOVNE KOLE

  • Rezultati analize I IV razred osnovne kole 31

    1. Analiza nastavnog plana i programa od I do IV razreda osnovne kole Nastavni plan i program za Graansko vaspitanje prvog ciklusa osnovnokolskog obrazovanja (od I do IV razreda osnovne kole) ima jedinstveni opti cilj predmeta za sve razrede koji se moe izkazati sintagmom saznanje o sebi i drugima.10 U procesu psihofizikog sazrevanja deteta i u kontekstu ideje postajanja deteta aktivnim/om uesnikom/com socijalnih interakcija, koncipiran je i definisan predmet nastave Graansko vaspitanje. Studije govore da je ovaj period odrastanja (detinjstvo) kvalitativno razliito doba u ivotu svakog pojedinca/ke i da se u njemu odvija proces saznavanja sveta i odreivanja sebe i sopstvenog mesta u tom svetu. Podsticanje razvoja autonomne linosti i ljudskih kapaciteta uenika/ca polazi od perspektive dece kao kompetentnih aktera koji razvijaju razliite strategije delovanja u razliitim strukturalnim kontekstima (Tomanovi, 2006:384). Stoga je psihosocijalno saznanje i sazrevanje uenika/ca na tom nivou, generalno strukturisano oko uvida i usvajanja koncepata koji su deo personalizacije/individualizacije linosti i razumevanja odnosa socijalnog sveta koji ih okruuje. U tom smislu je cilj predmeta Graansko vaspitanje u ovom uzrastu postavljen tako da razvije vrednosti i vetine koje e omoguiti uenicima/ama da se formiraju kao autonomne, kompetentne, odgovorne, kreativne i aktivne linosti u odnosu na sebe i druge u svom socijalnom okruenju. U I i II razredu zajednika je realizacija zadataka nastavnog programa, koji su usmereni na samoosveivanje, upoznavanje i izgradnju linog identiteta, sopstvenih oseanja i potreba uenika/ca, kao i na jaanje kapaciteta za adaptaciju na kolsku sredinu i uspenu socijalnu integraciju. Uenje vetinama nenasilne komunikacije u reavanju sukoba i vrnjakom posredovanju, kao i aktivna participacija, okrenuti su ka usmeravanju i osposobljavanju aka da upoznaju neposredno drutveno okruenje i pronau sopstveno mesto u njemu. To je vid prenoenja i usvajanja drutvenih normi ponaanja, neophodnih za uspenu socijalnu komunikaciju i izgraivanje relacija na nivou ireg socijalnog miljea.

    10 Opti cilj predmeta Graansko vaspitanje za I, II, III i IV razred osnovne kole definisan je kao podsticanje razvoja linosti i socijalnog saznanja kod uenika/ca. Ovaj predmet treba da prui mogunost uenicima/ama da postanu aktivni uesnici u procesu obrazovanja i vaspitanja i da izgrade saznanja, umenja, sposobnosti i vrednosti neophodne za formiranje autonomne, kompetentne, odgovorne i kreativne linosti, otvorene za dogovor i saradnju, koja potuje i sebe i druge.

  • 32 Analiza nastavnog materijala za Graansko vaspitanje

    Zadaci koji se ostvaruju u II razredu unose novi koncept koncept dejih prava, kao vaan socijalni konstrukt za regulisanje ivota: njime se alje poruka da ljudi/deca imaju prava, da prava treba upoznati/poznavati, uvaavati i aktivno se zalagati za njihovo ostvarivanje. Naravno, tu je i zadatak razvijanja i negovanja osnovnih ljudskih vrednosti. Vrednosti su, kao vaan konstitutivni deo ljudskog drutva i sveta u kome ovek ivi, bitne za osmiljavanje sopstvenih ivota i ivota drugih ljudi ili to je jo znaajnije za vaspitanje za graansko drutvo - vrednosti su osnova aktivnog kreiranja i menjanja drutvenih odnosa i institucija. U III razredu uvode se zadaci koji osvetljavaju kategoriju razliitosti (obraivana u I i II razredu). Meutim, u III razredu ona dobija na punoi socijalnog sadraja tako to se vezuje za stereotipe koji se odnose na pol, uzrast, izgled, ponaanje, poreklo. Takoe, nova oblast koja slui izgradnji socijalnog znanja je razumevanje potreba, ali sada na viem operacionalnom nivou u odnosu na pravila (norme) i njihove relacije. Potrebe treba shvatiti u kontekstu razvoja demokratije, slobode i ljudskih prava. Treba znati da su meusobno vrsto povezani razvijeno drutvo i bogate potrebe. Vano je istai i novi zadatak koji se pojavljuje i razvojno dopunjuje zadatak o ljudskim vrednostima iz II razreda tako to ih uvodi u koncept razvoja moralnog rasuivanja i moe ga osvetliti pojmovima pravedno/nepravedno, istina/la ili dobro/loe. Nova oblast u okviru zadataka je i razvijanje i negovanje ekoloke svesti kao jednog vanog segmenta uenja za aktivno graanstvo i rada za javno dobro. Za razliku od prva tri razreda u kojima smo mogli da naemo veliko poklapanje zadataka i tema, u IV razredu se realizuju zadaci koji se odnose na potpuno nove, do tada neukljuene koncepte i kategorije kao to su: ljudska prava, demokratija, mir, Konvencija o dejim i ljudskim pravima, pravo i pravda, nepotovanje pravnih normi; kultura i razliitost, prepoznavanje i prevazilaenje stereotipa i predrasuda, spremnost na suprotstavljanje predrasudama, diskriminaciji i nepravdi na svim nivoima, jednakost, drutvena odgovornost, pluralizam, solidarnost. Generalno, moglo bi se rei da se sadraj programa Graansko vaspitanje za prvi stepen osnovnokolskog obrazovanja usredsreuje na sticanje vetina i znanja koje mogu da opreme uenike/ce za: slobodno izraavaje miljenja i stavova, argumentovanu i tolerantnu komunikaciju, uspostavljanje kritikog stava prema sebi i socijalnom miljeu - da bi odgovorno i autonomno participirali u svojoj sredini.11 11 Realizacija programskih sadraja zasniva se na korienju interaktivnih i istraivakih metoda rada. Na teorijskom nivou predmet Graansko vaspitanje zasnovan je na interakcionistikoj teoriji psihikog razvoja, po kojoj je socijalna

  • Rezultati analize I IV razred osnovne kole 33

    Kada sadraje tema programa od I do IV razreda osvetlimo iz perspektive rodnog diskursa, pokazuje se da u programu za I razred nije eksplicitno formulisan cilj po kome bi se linost uenika/ca razvijala u kontekstu rodne ravnopravnosti12 (imajui u vidu to da deca u kolu, najee, dolaze iz porodica u kojima dominiraju patrijarhalni i hijerarhijski porodini odnosi). Takoe, ne postoje ni eksplicitno formulisane teme koje bi sadrajem i u pristupu osveivale i dekonstruisale diferencirani razvoj linosti i socijalnog saznanja deaka i devojica (Sheryl J., 2002: 9-15). U nastavnom programu za II razred pojavljuje se tema o vetini nenasilne komunikacije (Osposobljavanje uenika za primenu vetina nenasilne komunikacije u reavanju sukoba i vrnjakom posredovanju), gde se predvia radionica posveena posredovanju u sukobu izmeu deaka i devojica. Programom bi trebalo jasno predvideti razgradnju usvojenih naina komunikacije i reavanja sukoba koji se baziraju na rodno diferenciranoj socijalizaciji kroz koju se deaci i devojice ue da se ponaaju razliito. Na primer, naslino reavanje sukoba se podrava (uprkos deklarativnom protivljenju) kao manifestacija mukog identiteta, dok tako neto ne prilii devojicama. Takoe postoje teme (Osposobljavanje uenika da prepoznaju i razumeju sopstvena oseanja i potrebe, i njihovu meusobnu povezanost i da tite i ostvaruju svoje potrebe na nain koji ne ugroava druge) koje daju mogunost da se kroz igranje uloga u zadatim situacijama prepoznaju rodno stereotipna oseanja, da se prepoznaju i prevaziu oseanja i potrebe koje su moda, prethodnom socijalizacijom, pripisane jednom ili drugom polu.13

    interakcija bazini inilac razvoja uenika/ca. Proces saznanja tee kroz igru, u okviru koje ne postoje gotova reenja i odgovori/gotove istine. Od velikog znaaja je adekvatna uloga nastavnika/ca kao organizatora/ki koji/e usmeravaju, daju podrku i podsticaj uenicima/ama u njihovim interakcijama. Interaktivne radionice predstavljaju sutinsko metodsko obeleje predmeta Graansko vaspitanje. 12 U anglosaksonskoj sociolokoj i pravnoj literaturi i pravnim dokumentima sintagma gender equality oznaava da mukarci i ene imaju jednaka prava i mogunost da koriste jednak tretman drave u svim oblastima ivota. 13 arko Trebjaanin kae da savremena empirijska istraivanja pokazuju da se stereotipna predstava o eni u svojoj biti ne menja vekovima. On daje primere istraivanja obavljenih kod nas, gde su, po jednom, poeljne osobine ene: oseajna, voli decu, nena, prijatna, ljubazna, dok se drugo istraivanje bavi analizom pozitivnog kulturnog stereotipa ene, po kome je ona: iskrena, popustljiva, uredna, nena, vredna, skromna, privrena porodici, i dr. (Trebjeanin, 2002: 103).

  • 34 Analiza nastavnog materijala za Graansko vaspitanje

    Jedna od tema (Osposobljavanje uenika da upoznaju neposredno drutveno okruenje i sopstveno mesto u njemu i da aktivno doprinose razvoju kole po meri deteta) predvia da deca, izmeu ostalog, ue o rodbinskim vezama i vidovima ponaanja u okviru porodice. Mislimo da se upoznavanje sa porodinim kontekstom moe iskoristiti kao prilika da se pokrene itav niz rodno relevantnih sadraja i da se u rodni kontekst stave: porodine uloge, porodini odnosi, uloga autoriteta, stereotipna socijalizacija/uenje rodnih uloga i dr. Porodica, prvi reim vladanja koji se deci usauje, esto je puna rodnih normi koje prenose poruke o odgovarajuim ulogama za ene i mukarce. U periodu detinjstva ona je kljuna taka procesa socijalizacije i najmoniji kanal transfera kulture. Kroz analizu socijalizacije u porodici se moe prepoznati nain na koji vaspitni modeli, uzori i stilovi oblikuju naa ponaanja i kako se ona u razliitim drutvenim kontekstima i relacijama prepoznaju i definiu kao tipino enska ili tipino muka. Upoznavanje sa dejim pravima (Osposobljavanje uenika da upoznaju i uvaavaju deja prava i da budu sposobni da aktivno uestvuju u njihovom ostvarivanju) ukljuuje razliite situacije krenja deijih prava i prepoznavanje negativnih stereotipa, odnosno situacije u kojima neka deca nisu prihvaena zato to dolaze iz razliitih socijalnih, etnikih i kulturnih grupa. U okviru ove teme treba jasno definisati prostor za razgovar i o rodnim razlikama kao monom instrumentu marginalizicaje i diskriminacije ena i mukaraca. Odnosi izmeu mukaraca i ena, a onda i njihov stvarni poloaj u drutvu, znaajno su odreeni stavovima i vrednostima o mukarcima i enama koje deli ira drutvena zajednica. Istraivanje i analiza stereotipa i predrasuda neophodni su za razumevanje mehanizama kojima se reprodukuje rodna nejednakost. U IV razredu osnovne kole pojavljuje se jedan novi veliki korpus kategorija koje mogu da ukljue rodni aspekt. Takve su na primer oblasti koje se bave ljudskim pravima, gde se uprkos prostoru ne izdvajaju prava ena kao posebna vrsta prava. Kako je esto zloupotreba prava povezana sa rodnim ulogama, lajtmotiv sa kojim treba upoznati uenike/ce je injenica da je veina ena izloena razliitim vrstama ugroavanja i onemoguavanja ostvarivanja prava. Ostvarivanje prava ena je i dalje pod uticajem tradicionalne percepcije itavog drutva - onoga to jeste i to nije ispravno za ene.14 14 Postoji sloena zbirka drutvenih razloga (kulturni, ekonomski, politiki, pravni, i dr.) koji doprinose pojavama da su ene siromanije od mukaraca, da su ene vie od mukaraca seksualno i fiziki zlostavljane, da su manje plaene od mukaraca, da su vie od mukaraca posveene brizi, negovanju i uvanju dece, da vie od mukaraca rtvuju svoju profesionalnu karijeru zbog porodice, da imaju manje mogunosti i nedostatak javne i privatne podrke da iskoriste svoje sposobnosti od svojih mukih kolega u nauno-obrazovnoj ili drugoj profesionalnoj karijeri, da su ene vie od mukaraca

  • Rezultati analize I IV razred osnovne kole 35

    Polje identiteta takoe je prostor koji treba da bude popunjen i sadrajima koji se tiu rodnih identiteta. Koncepti razliitosti i jednakosti, sutinski vani za ostvarivanje enskih prava i promenu poloaja ena, nisu prisutni u razradi zadatka. Nije uvek jasno i na tome treba insistirati u radu sa decom, da esto razliitost moe biti osnova nejednakosti razliitih vrsta i iz razliitih izvora (ali uglavnom nejednakosti u statusu i moi). Kao jedan od zadataka koji se odnose na formiranje stavova i vrednosti spominje se prevazilaenje predrasuda, diskriminacije i nejednakosti. Takav zadatak jasno ostavlja mesto za rodni sadraj kroz objanjenje rodnih predrasuda, diskriminacije ena i nejednakosti izmeu mukaraca i ena. Kada pogledamo itav program i zadatke koje treba ostvariti, vidimo, i pored mnogih mogunosti da se ukljui rodna perspektiva, da se ona eksplicitno prepoznaje jedino u okviru napomena o polnim/rodnim predrasudama. Teme propisane programom mogu se u udbenicima i u konkretnoj realizaciji programa upotpuniti rodnim aspektom razvoja linosti i socijalnog uenja. Treba posebno obratiti panju, iz perspektive roda, na pitanja izgradnje svesti o samopotovanju i samopouzdanju, pre svega kod devojica. Sigurno je nerealan pokuaj da se ukloni rodna socijalizacija, ali je vano da se prepoznaju njeni tetni efekti specijalno negativan uticaj na razvoj samopotovanja i samorealizacije meu devojicama/devojkama i uopte meu enama.15 Takoe je vano skrenuti panju na uenje tehnika za prevladavanje neprijatnih emocionalnih stanja, na uoavanje i prihvatanje razlika (ali ne i asimetrine podele moi), kao i na proces uenja neagresivnih modela samopotvrivanja, posebno kod deaka. Jednom reju, sve teme omoguavaju da uenici/ce steknu uvid u sopstveno i iskustvo drugih, to otvara socijalno-psiholoki prostor za dekonstrukciju usvojenih rodnih modela ponaanja i rodnih obrazaca percepcije sveta oko sebe.16

    izloene i optereene nametnutim stereotipima o sopstvenoj enskoj ulozi, (jedino) prihvatljivom enskom ponaanju i enstvenosti. 15 Prema nekim socijalno-psiholokim analizama momci i devojke, mukarci i ene, vie vrednuju mukost od enskosti. Rodna socijalizacija moe da proizvede devojke koje imaju manje samopotovanja i manju uverenost u mogunost samorealizacije, pa su upuene na ivot od dunosti, dok je deacima doputen nezavistan, samostalan i aktivan ivot. 16 U radionikom radu svi uenici/ce podstiu se na grupni rad, dogovaranje i saradnju sa vrnjacima i odraslima, osposobljavaju da prepoznaju i razumeju sopstvena oseanja i potrebe, da ostvaruju svoje potrebe na nain koji ne ugroava druge, da upoznaju i uvaavaju deija prava, neguju osnovne ljudske vrednosti i drugo - kroz igranje uloga,

  • 36 Analiza nastavnog materijala za Graansko vaspitanje

    I na kraju, nastavni program je skoro u potpunosti pisan rodno neutralnim jezikom (uenici, roditelji, roaci), s tim to se uoavaju i retki primeri rodno stereotipnog jezika (nastavnik, junak).

    2. Kvantitativna i tematska analiza prirunika za uenike/ce, I IV razred osnovne kole

    U ovom poglavlju predstavljamo rezultate analize nastavnog materijala za nie razrede osnovne kole. Analizirani su sledei prirunici: 1. Bubanj Branka, Vlajkov Milesa, Mali Sandra i Pejovi-Sebi Tatjana, Ja i drugi, Graansko

    vaspitanje saznanje o sebi drugima, udbenik za 1. i 2. razred osnovne kole, Zavod za udbenike i nastavna sredstva, Beograd, 2006). U daljem tekstu i tabelama emo ovaj prirunik oznaavati sa Ja i drugi.

    2. uk Tatjana, Otkrivaonica 4: graansko vaspitanje: itanka sa radnom sveskom za etvrti razred osnovne kole, Odiseja, Beograd, 2006. U daljem tekstu i tabelama emo ovaj prirunik oznaavati sa Otkrivaonica 4.

    3. Ignjatovi-Savi Tatjana, Dimitrijevi Jelena, ivkovi Valerija, ica Stanka, ivanovi Tatjana, Gruji Smiljana i Marina Ostoji, Graansko vaspitanje saznanje o sebi i drugima: radna sveska za drugi razred osnovne kole, Kreativni centar, Beograd, 2008. U daljem tekstu i tabelama emo ovaj prirunik oznaavati sa Radna sveska 2.

    2.1. Kvantitativno prisustvo mukih i enskih likova Vidan je napor da se uravnotei broj predstavljenih mukih i enskih likova. U priruniku Ja i drugi neto vie mukih likova dolazi otuda to je glavni junak deak iji roendan i njegova proslava tematski objedinjuju sve nastavne jedinice. Najujednaeniji broj mukih i enskih likova je u Otkrivaonici 4. Mnogo vei broj mukih likova u Radnoj svesci 2 moe se pripisati vodiu kroz crtanje ili verbalni iskaz. Sedenje u krug, aktivno ukljuivanje i ohrabrivanje, postaju vredan obrazovni i vaspitni kontekst pogodan za redefinisanje stereotipnih rodnih konstrukta.

  • Rezultati analize I IV razred osnovne kole 37

    prirunik irafku koji je dete, ali o kome se kontinuirano govori u mukom gramatikom rodu. Bez irafka, broj mukih i enskih likova bio bi potpuno uravnoteen.

    Tabela 1: Broj likova/osoba prema polu i po priruniku prirunik pol/rod ukupno

    enski muki oba*

    Ja i drugi 153 166 81 400

    Otkrivaonica 4 368 388 246 1002

    Radna sveska 2 38 170 168 376

    ukupno 559 724 495 1778 *Likovi koji su registrovani u materijalu, ali se nije mogao odrediti pol/rod (npr. dato je samo prezime autora/ke), ili je dat gramatiki rod u mnoini

    2.2. Kvantitativno pojavljivanje mukih i enskih likova u razliitim ulogama U priruniku Ja i drugi postoji potpuna uravnoteenost mukih i enskih likova predstavljenih u nekoj od uloga. Ipak, u odnosu na tip uloga, enski likovi preovlauju u ulogama majki i baba. Deca (i unuci/ke) u porodici su, s druge strane, predstavljena u veem broju kao deaci. Pria u Priruniku je situirana u atmosferu porodinog doma i proslave roendana, tako da nema profesionalnih uloga. U nekoliko navrata se samo pominje uiteljica i to u stereotipno enskom rodu. Pristup podeli uloga se otuda vidi iz podele uloga u kui. Tu je uinjen vidan pomak u odnosu na stereotipnu podelu uloga: otac je veoma ukljuen u pripremu za proslavu roendana, a deak se u vie navrata prikazuje kako brie sudove.

    Majka: Dete nam je uznemireno. ta mu je?

    Tata: ...Ba me zanima kako si primetila da sa njim neto nije u redu?...

    Majka: Da ga pitamo ta mu je?

    Tata: Ko e? Majka: Hajde, ti si muko, lake vam je da razgovarate. Tata: Ba lepo od tebe, ali ti si mu mama, ti e to bolje da uradi.

    Primer za podelu porodinih uloga: Ja i drugi, str. 9

  • 38 Analiza nastavnog materijala za Graansko vaspitanje

    Ipak, dominantna uloga majke u odnosima sa deakom nije do kraja dovedena u pitanje. Ona je tri puta vie predstavljena u relaciji sa detetom nego to je to otac. To se ve na samom poetku Prirunika definie reenicom koju izgovara otac: ti si mu mama, ti e to bolje da uradi.

    Tabela 2: Uloge prema polu/rodu - Prirunik Ja i drugi uloge

    pol/rod ukupno

    enski muki oba* roditelji 37 18 8 63 babe i dede 7 5 0 12 deca 35 55 17 107 unuci/unuke 1 5 0 6 uitelji/ce 4 1 2 7 drugari/ce 15 23 17 55 roaci/ke 1 0 2 3 ostale uloge 4 3 0 7 ukupno 104 110 46 260

    *Likovi koji su registrovani u materijalu ali se nije mogao odrediti pol/rod (npr. dato samo prezime autora/ke) ili je dat gramatiki rod u mnoini.

    I u Priruniku za IV razred osnovne kole (Otkrivaonica 4) broj mukih i enskih likova predstavljenih u nekoj od uloga je izjednaen. Predstavljen je jednak broj uenika i uenica, a takoe su i likovi u profesionalnim ulogama izbalansirano predstavljeni s obzirom na pol. S druge strane, u odnosu na porodine uloge situacija je gotovo preslikana kao u priruniku za I i II razred: predstavljeno je mnogo vie majki i baba, nego oeva i dedova. Deca u porodici su preteno mukog pola (svi unuci su deaci). enski lik dominira u ulozi uitelja/ce. U priruniku nema nijednog uitelja. Zanimljivo je da se itava jedna pria u kojoj se raspravlja o moi i odgovornosti, zove Moj tata je ef, a nigde se ne dovodi u pitanje to da je ba tata ef, kao ni gde je to ef. Takoe, govori se o nekom ko je glavni; a predsednik i kandidat za predsednika su mukarci. U jednoj od pria pojavljuje se ena veterinarka, to je dobar primer, ali se ipak u tekstu potkrada: ...posle posete veterinaru...?!

  • Rezultati analize I IV razred osnovne kole 39

    Tabela 3: Uloge prema polu/rodu - Prirunik Otkrivaonica 4 uloge

    pol/rod ukupno

    enski muki oba*

    roditelji 30 19 41 90

    babe i dede 13 5 1 19 deca 12 32 8 52 unuci/unuke 0 12 2 14 uitelji/ce 37 0 1 38 uenici/e 41 58 56 155 drugari/ce 6 24 3 33 roaci/ke 11 0 3 14 profesionalne uloge 12 9 1 22 ostale uloge 0 4 1 5 ukupno 162 163 117 442

    *Likovi koji su registrovani u materijalu ali se nije mogao odrediti pol/rod (npr. dato samo prezime autora/ke), ili je dat gramatiki rod u mnoini

    ...Uiteljica je rekla da emo danas birati predsednika odeljenjske zajednice. Prijavilo se troje aka: Svetlana, Dejan i Zoran....Poelo je predstavljanje kandidata. Prvi je uzeo re Dejan: - Ako mene izaberete moi ete svakog dana da doete da igrate igrice kod mene i moi ete uvek da znate sve rezultate engleske Premijer lige.

    Onda je na red dola Svetlana: - Ja u vam rei samo jedan razlog zato da izaberete mene, on je dovoljan. Moj tata je pripremio klopu, a mama tortu i vodim vas sve kui ako pobedim. Vi znate da moja mama pravi najlepe torte.

    Poslednji je na red doao Zoran, iz levog depa je izvadio izguvan papir i s vremena na vreme sputao pogled na njega: - Ako mene izaberete ja u predstavljati IV1 na pravi nain. Trudiu se da nam poboljam uslove u koli. Razgovarau sa kolskom upravom o kupovini novih klupa za nau uionicu; zatim o asovima fizikog vaspitanja: traiu da nam omogue da izaberemo sport kojim emo se baviti; razgovarau o smanjenju broja asova u toku radne nedelje. To bi bilo sve od mene.

    Primer za razliito sagledavanje znaaja liderske pozicije: Otkrivaonica 4, str. 64

  • 40 Analiza nastavnog materijala za Graansko vaspitanje

    Radnom sveskom za drugi razred (Radna sveska 2) potpuno dominira simpatini irafko koji je dete, ali mukog pola. Njegova uloga je da vodi itaoca kroz prirunik. Svi ostali likovi predstavljeni u nekoj od uloga su u jednakom broju mukarci i ene. Za razliku od prethodnih prirunika i oevi i majke se pojavljuju u ulozi roditelja. Ipak i ovde se provukao nezaobliazni lik istaica, enskog pola.

    Tabela 4: Uloge prema polu/rodu Radna sveska 2

    uloge pol/rod

    ukupno enski muki oba

    roditelji 4 4 6 14

    deca 17 17 20 54 uitelji/ce 2 2 2 6 uenici/e 3 6 67 76 drugari/ce 4 8 13 25 irafko 1 119 1 121 ostale uloge 2 0 2 4 ukupno 33 156 111 300

    2.3. Kvantitativno pojavljivanje mukih i enskih likova u razliitim aktivnostima U priruniku Ja i drugi, gde je itava knjiga smetena u porodini kontekst proslave dejeg roendana, preovlaujue aktivnosti su briga i nega, kao i kuni rad. U etiri sluaja pojavjuju se uiteljice koje poduavaju. Otuda su enski likovi nosioci gotovo svih predstavljenih aktivnosti. U tom pogledu rodni stereotipi su zadrani i nije uinjen veliki napor da se oni dovedu u pitanje. U priruniku Otkrivaonica 4 neto vei broj enskih nego mukih likova predstavljen je kroz neku od aktivnosti. Pojavljuju se dve nove aktivnosti primerene priruniku Graanskog vaspitanja: vaspitavanje i donoenje odluka. Vie enskih nego mukih likova prikazano je u aktivnostima brige za decu i vaspitavanja. Vie mukih likova predstavljeno je u sportu, igri, odluivanju i kreativnim aktivnostima. Dobar potez je uinjen predstavljanjem jednakog broja mukih i enskih likova u kunim poslovima.

  • Rezultati analize I IV razred osnovne kole 41

    Tabela 5: Aktivnosti prema polu/rodu - Ja i drugi

    aktivnosti pol/rod

    ukupno enski muki oba

    briga i nega 8 3 6 17 sport, igra, odmor 1 1 0 2 kreativne aktivnosti 0 2 0 2 kuni rad 3 1 0 4 poduavanje 4 0 0 4 ukupno 16 7 6 29

    Tabela 6: Aktivnosti prema polu/rodu - Otkrivaonica 4

    aktivnosti pol/rod

    ukupno enski muki oba

    briga i nega 6 1 0 7 sport, igra, odmor 8 18 10 36 kreativne aktivnosti 4 9 1 14 kuni rad 5 5 2 12 poduavanje 37 0 1 38 vaspitavanje 9 5 10 24 odluivanje 6 12 2 20 diskutovanje 7 5 3 15 uenje, itanje, pisanje 0 5 0 5 ostale uloge 7 2 1 10 ukupno 52 62 29 143

    U Radnoj svesci 2 preteni deo aktivnosti pripisan je irafku otuda nalaz da je mnogo vei broj aktivnosti pripisan mukim likovima (briga i nega, uenje, itanje i pisanje). Ipak, i tekst prirunika i ilustracije su podjednako posveeni uenicama i uenicima. Njih simboliu deak i devojica koji slede

  • 42 Analiza nastavnog materijala za Graansko vaspitanje

    uputstva vodia kroz prirunik (irafko). Deak i devojica su ravnopravno ukljueni u sve segmente realizacije programa saznavanja o sebi i drugima. Dominira ravnopravna distribucija njihovih aktivnosti u izradi zadataka, razmeni miljenja, primeni nauenog, igranju uloga, druenju, reavanju problema, prianju i ilustrovanju oseanja, potreba i elja Podjednako su zastupljeni, podjednako se trude i podjednako su uspeni. Oni zajedno glume (devojica je detektiv), zajedno zidaju novu kolu, zajedno igraju kolice, to sve upuuje na zakljuak da je re o Priruniku koji ini uspean napor dekonstrukcije rodnih stereotipnih uloga.

    Tabela 7: Aktivnosti prema polu/rodu Radna sveska 2

    aktivnosti pol/rod

    ukupno enski muki oba

    briga i nega 15 26 38 79 sport, igra, odmor 0 0 0 0 kreativne aktivnosti 1 9 8 18 kuni rad 0 0 0 0 poduavanje 2 2 2 6 vaspitavanje 2 2 1 5 odluivanje 4 8 13 25 diskutovanje 1 3 8 12 uenje, itanje, pisanje 1 44 12 57 ostale uloge 0 2 1 3 ukupno 20 86 68 174

    Vodi kroz Prirunik irafko, muko dete irafe, osmiljava aktivnosti kojima se savladavaju sve predviene teme. Demonstrira vrednosti koje eli da usvoje i deaci i devojice. On je radoznao, preduzimljiv, saoseajan, vedar, pravedan, tolerantan, strpljiv i kao takav poduava uenike/ce, podstie ih na grupni rad i saradnju, osposobljava ih da prepoznaju i razumeju sopstvena oseanja, da primene vetinu nenasilne komunikacije. Da li bi takva bila i irafka? ovaj Prirunik ne ostavlja mogunost da saznamo.

  • Rezultati analize I IV razred osnovne kole 43

    2.4. Line osobine predstavljenih mukih i enskih likova U priruniku Ja i drugi line osobine su pripisane predstavljenim likovima u 37 sluajeva. Jasno je uoljiv pokuaj da se dekonstruiu stereotipi o linim osobinama deaka i devojica. Deaci su neto ee besni, ljuti, preduzimljivi i hrabri nego devojice, ali su prikazani i kao lepi, uredni i oseajni. Ipak, devojice su jo uvek u veem broju nego deaci prikazane kao plaljive, saoseajne i plaljive.

    Tabela 8: Line osobine prema polu/rodu Prirunik Ja i drugi

    line osobine pol/rod ukupno enski muki oba uglavnom enski likovi (12)

    saoseajni 2 0 0 2 plaljivi 3 1 0 4 plaljivi 4 0 0 4 nespretni 2 0 0 2

    enski i muki likovi podjednako (17) odgovorni 1 0 6 7 stidljivi 1 1 0 2 manipulativni 0 0 2 2 ljuti 1 2 0 3 velikoduni 1 1 1 3

    uglavnom muki likovi (8) lepi 0 2 0 2 uredni 0 1 0 1 oseajni 0 1 0 1 preduzimljivi 0 2 0 2 hrabri 0 2 0 2 ukupno 15 13 9 37

  • 44 Analiza nastavnog materijala za Graansko vaspitanje

    Tabela 9: Line osobine prema polu/rodu Prirunik Otkrivaonica 4 osobine

    pol/rod ukupno

    enski muki oba uglavnom enski likovi (67)

    oseajni 7 0 0 7 vredni 2 0 0 2 manipulativni 3 1 1 5 pravedni 2 1 0 3 pasivni 4 2 0 6 nepravedni 10 5 3 18 ljuti 12 8 6 26

    enski i muki likovi podjednako (43) veseli 12 12 2 26 plaljivni 3 4 0 7 tuni 3 3 0 6 nespretni 2 2 0 4

    uglavnom muki likovi (130) neodgovorni 2 31 8 41 neposluni 5 15 4 24 saoseajni 1 4 2 7 dinamini 1 7 4 12 agresivni 0 13 0 13 demokratini 0 5 0 5 hrabri 0 4 0 4 odgovorni 0 4 1 5 radoznali, preduzimljivi 0 8 0 8 mudri 0 1 4 5 ostalo 1 2 3 6 ukupno 70 132 38 240

  • Rezultati analize I IV razred osnovne kole 45

    Prirunik Otkrivaonica 4 bogat je likovima kojima su pripisane line osobine 240 sluajeva, dva puta vie deaka nego devojica. Naalost, stereotipi o tipinim osobinama deaka i devojica nisu dovedeni u pitanje. enski likovi su predstavljeni kao oseajni, manipulativni, pasivni i nepravedni. Muki likovi su predstavljeni kao hrabri, neodgovorni, dinamini, radoznali i agresivni. Dosledno su deaci predstavljeni kao negativci i samo se njima pripisuju neodgovornost i agresivnost. S druge strane, u prii koja tematizuje slinosti i razlike, deca zadirkuju drugaricu zbog fizikog izgleda i zovu je debela. Ona je predmet podsmeha iako je, kako se navodi, odlian ak implicira se da je fiziki izgled njenim drugarima vaniji od postignua i uspeha. Iznenauje da autorka to na neki nain relativizuje i nedovoljno jasno oznaava kao nedopustivo, jer se pita da li je ta devojica dobra drugarica, da li zadirkivanje svojih drugova i drugarica shvata suvie ozbiljno, i predlae, izmeu ostalog, da uiteljica sugerie roditeljima da razgovaraju sa svojom erkom?! Kao zanimljiv primer stereotipnog prikazivanja osobina moe se navesti deo Prirunika u kome se tematizuje odluivanje, gde sva demokratina reenja nude deaci, dok su devojice pasivne ili se dure. Devojice su takoe prikazane kako ogovaraju (na slici i u tekstu). Likovi u Radnoj svesci 2 su opisani nekom od linih osobina u 133 sluaja. Reeno je da je kod rodne podele uloga u ovom priruniku postignut znaajan napredak u razbijanju rodnih stereotipa, to nije u potpunosti postignuto u sferi predstavljanja polnih/rodnih osobina. Deaci su proporcionalno u veem broju opisani kao agresivni, dinamini, preduzimljivi i radoznali. Jedina netipino muka osobina saoseajnost pripisana je irafku. Uoava se da ilustracija koja prethodi svakoj novoj temi sadri likove devojice i deaka, pri emu je devojica okiena manama na kosi i cipelama (rodno stereotipan predmet). Iako deaci i devojice, u ovom Priurniku, najee zajedno prolaze kroz proces poduavanja i saznavanja o sebi i drugima i to izloeni identinim temama, situacijama i pitanjima u vezi sa emocijama, aktivnostima, odnosima sa vrnjacima i odraslim osobama, ovaj Prirunik, ipak, ostavlja neke izdvojene kutke rezervisane samo za devojice ili samo za deake. U nekim sluajevima je to primer reprodukovanja rodno asimetrinih obrazaca ponaanja i stereotipnih psiholokih osobina deaka i devojica (npr. u okviru nastavne jedinice na temu pomaem drugima, nizom slika i

    Uglavnom je zovu Debela. Neki put joj se obrate i sa Kravo jedna. Na fizikom ona je Nilski konj. A ona se zove Anela.

    Primer za identifikaciju devojica sa

    njihovim fizikim izgledom: Otkrivaonica 4, str. 31

  • 46 Analiza nastavnog materijala za Graansko vaspitanje

    teksta prikazuje se plaljiva, uplaena, nepreduzimljiva devojica koja bi ostala na drvetu da je nije spasio mukarac - irafko). Ali zato devojice nema kod serije slika gde se dva deaka ustro svaaju u igri fudbalskom loptom (rodno stereotipan predmet). Takoe, ilustracija situacije sukoba (deak vi devojice ste obine glupae, devojica ti si bezobrazan kao i svi deaci) pre reprodukuje nego to dekonstruie rodne stereotipe.

    Tabela 10: Line osobine prema polu/rodu Radna sveska 2 osobine pol/rod ukupno

    enski muki oba agresivni 1 7 0 8 odgovorni, ozbiljni, pravedni 3 6 4 13 dinamini,preduzimljivi, radoznali, drueljubivi 4 16 9 29 oseajni, stidljivi, slabi, plaljivi 4 2 9 15 saoseajni 1 10 6 17 veseli 3 7 7 17 ljuti, nedrueljubivi, neposluni 8 9 10 27 ostalo 2 0 5 7 ukupno 26 57 50 133

    Nasuprot tome, vredno je istai dobar pokuaj smetanja emocija u rodni kutak ljubavi. Zasebno, u svom kutku, devojice i deaci piu kako jedni i drugi pokazuju ljubav i ta im se posebno svia, a ta ne svia kod simpatije. Potom, sainjavaju zajedniku listu znakova ljubavi u koju upisuju znakove koji su im se najvie dopali, a doli su i od deaka i od devojica. To jeste nain boljeg meusobnog razumevanja, ali i otklanjanja itavog niza stereotipa koji daju sliku mukarci su sa Marsa, a ene su sa Venere! 2.5. Odnosi izmeu predstavljenih likova Likovi u priruniku Ja i drugi predstavljeni su u nekoj relaciji u 62 sluaja. U 40 sluajeva to su relacije deteta i nekog drugog lika. U 15 sluajeva dete je predstavljeno u relaciji sa majkom, u pet sluajeva sa ocem i est puta sa oba roditelja. O ostalim sluajevima deca su u nekoj relaciji sa svojim drugovima i drugaricama.

  • Rezultati analize I IV razred osnovne kole 47

    Likovi u Otkrivaonici 4 predstavljeni su u nekom odnosu u 153 sluaja. Najbrojnije su relacije dece sa roditeljima (uglavnom majkama) i babama i dedama (uglavnom babama). Slede relacije uitelja/ca i uenika/ca i uenika/ca meu sobom. Grupe u meusobnom odnosu su prikazane 37 puta, uglavnom grupe uenika/ca i roditelja u nekoj od relacija sa decom. U Radnoj svesci 2 predstavljen je slian broj relacija subjekata i objekata, kao i u priruniku Ja i drugi 63. Najbrojnije relacije ukljuuju uenike/ce (24), decu (25), drugare/ce (17) i irafka (11). U ovom priruniku, za razliku od prirunika Ja i drugi, relacije nisu locirane u porodinom kontekstu. Dominiraju odnosi izmeu uenika/ca, njihovih drugara i irafka, kao i odnosi izmeu uitelja/ica i uenika/ca. 2.6. Predstavljanje porodice Porodica koja dominira prirunikom Ja i drugi (porodica glavnog junaka koji slavi roendan), za I i II razred, je potpuna nuklearna porodica u gotovo neizbenom sastavu za analizirani nastavni materijal: mama, tata, brat i sestra. Povremeno se pojave i deda i baba, ali jasno je da su oni nezavisno domainstvo. Nema ni naznake nekog drugog modela porodice.

    Dete je u Otkrivaonici 4 predstavljeno u porodinom kontekstu u 19 sluajeva. U polovini sluajeva dete je prikazano sa majkom, u tri sluaja sa celom porodicom i u dva sluaja sa ocem. Po jedanput se pojavljuju jednoroditeljska porodica, viegeneracijska porodica i porodica sa usvojenim detetom. Dobro je da se deci sugerie

    da mogu postojati razliiti oblici porodice, kao i da se moe iveti i u institucionalnom okruenju van porodinog doma. Ipak, u svim priama dominira potpuna nuklearna porodica. U Radnoj svesci 2 postignut je najvii stepen individuacije deteta koje je skoro potpuno predstavljeno van porodinog konteksta. Dete je predstavljeno desetak puta u relacijama sa roditeljima, ocem ili majkom, ali se nijedan model porodice ne postavlja kao poeljan. Prirunik jasno sagledava ulogu roditelja u socijalizaciji dece tako da se zadaci odnose i na porodine situacije vezane pre svega za vaspitanje, bolje razumevanje elja i postupaka dece, ali i roditelja. Dete sa njima dolazi u sukob, ali i razmenjuje prijatna oseanja i ui oblike nenasilne, saoseajne komunikacije. Jasno se i tekstom i

    Baka: Vidi, vidi, pa ti si porastao! Pile bakino! Deka: A, dekino? To je dekin veliki junak!

    Primer za odnos prema mukom detetu

    u porodici: Ja i drugi, str. 24

  • 48 Analiza nastavnog materijala za Graansko vaspitanje

    ilustracijama sugerie da se i otac i majka podjednako angauju oko vaspitanja dece, to jeste znaajan doprinos dekonstrukciji rodne asimetrije polnih/rodnih uloga. 2.7. Upotreba jezika

    Tabela 11: Upotreba jezika prema polu/rodu i priruniku jezik prirunik pol/rod ukupno

    enski muki oba

    rodno osetljiv Ja i drugi 53 58 52 163 Otkrivaonica 4 219 168 46 433 Rana sveka 2 5 17 84 106

    rodno stereotipan Ja i drugi 0 10 0 10 Otkrivaonica 4 11 27 11 49 Rana sveka 2 2 7 17 26

    rodno neutralan Ja i drugi 0 0 0 0 Otkrivaonica 4 12 16 85 113 Rana sveka 2 4 7 15 26

    ukupno Ja i drugi 53 68 52 173 Otkrivaonica 4 242 211 142 595 Rana sveka 2 11 31 116 158

    Jezik upotrebljen u prvom priruniku je dosledno rodno osetljiv (u 163 od 173 analizirana sluaja). Rodno stereotipan jezik je upotrebljen samo u 10 sluajeva. U priruniku za IV razred (Otkrivaonica 4) jezik je dominantno rodno osetljiv sa formom (video/la) koja sugerie i eksplicitno dovodi rodnu ravnopravnost u jeziku u vidno polje uenika/ca. U samo 8 % (49) od svih registrovanih sluajeva je upotrebljen rodno stereotipan jezik. Ipak, u jeziku se granice rodne ravnopravnosti vide vrlo eksplicitno: direktor je samo mukarac, kao i pedagog i psiholog (mada su se ene integrisale u ove profesije i ak u njima brojano dominiraju), isto tako neko je ef bilo da je muko ili ensko, dok su takoe svi Ektani (stanovnici zamiljene zemlje) mukarci.

  • Rezultati analize I IV razred osnovne kole 49

    I u Radnoj svesci 2 preovlauju rodno osetljiv i rodno neutralan jezik. Rodno stereotipan jezik je upotrebljen u 26 sluajeva registrovanih kao relevantnih za analizu jezika. Osnovni tekst prirunika je u velikoj meri pisan rodno osetljivim jezikom. Dominantna je njegova upotreba u obraanju uenicima/ama kod postavljanja zadataka (da li si nekada pomogao/pomogla nekome) ili kod provere nauenog (ta si saznao/saznala), kao i kod simuliranja odreenih uloga i situacija. Uoava se primena rodno stereotipnog jezika kod navoenja nekih profesija: rodno stereotipno u enskom rodu (uiteljica), ili rodno stereotipno u mukom rodu (detektiv, reporter, prijatelj, nastavnik). Vano je istai da je ipak preovlaujua primena istovremenog navoenja profesija u enskom i mukom rodu (uitelj/uiteljica). Postoje i primeri naizmenine upotrebe naziva profesija (u jednom sluaju se navodi grupa mladih naunika, a u drugom grupa mladih naunica). 2.8. Model uspeha i postignua za mukarce i ene U priruniku Ja i drugi promovisani su uspeh u obrazovanju i pobeda u takmienju. I jedan i drugi vid uspeha je podjednako pripisan i deacima i devojicama. U Otkrivaonici 4 primeri uspeha su opisani u 39 sluajeva. U 19 sluajeva uspeh se ilustruje zauzimanjem rukovodeeg poloaja (10 mukaraca, etiri ene, pet osoba oba pola). Druga najuestalija definicija uspeha je uspeh u obrazovanju (devet) i podjednako je ilustrovana mukim i enskim likovima (etiri ene i pet mukaraca). Kada se radi o uspehu i postignuu, u ovom priruniku se devojice predstavljaju kao uspene u koarci i kompjuterskim igrama, to smatramo dobrim primerom razbijanja stereotipa. U Radnoj svesci 2 nije prikazan nijedan model uspeha i postignua.

    3. Glavni nalazi Rodna analiza nastavnih planova i programa od I do IV razreda osnovne kole pokazala je da se teme propisane programom mogu u prirunicima i u konkretnoj realizaciji programa upotpuniti rodnim aspektom razvoja linosti i socijalnog uenja. Izgradnja svesti o samopotovanju i samopouzdanju kod devojica i devojaka posebno je pitanje na koje treba obratiti panju iz perspektive roda. to se tie deaka i mladia, vano je uenje tehnika za prevladavanje neprijatnih emocionalnih stanja, uoavanje i

  • 50 Analiza nastavnog materijala za Graansko vaspitanje

    prihvatanje razlika, kao i proces uenja neagresivnih modela samopotvrivanja. Ove teme i pitanja slue da uenici/e steknu uvid u sopstveno iskustvo i iskustvo drugih, a to dalje otvara socijalno-psiholoki prostor za dekonstrukciju usvojenih rodnih modela ponaanja i rodnih obrazaca percepcije sveta oko sebe. Kvantitativna i tematska analiza nastavnih materijala pokazuje vidan pomak u osetljivosti za rodnu dimenziju. Vidan je napor da se uravnotei broj predstavljenih mukih i enskih likova, u emu je najuspenija Otkrivaonica 4. U odnosu na posebne dimenzije predstavljanja rodnih odnosa analiza pokazuje sledee opte rezultate. U pregledanim prirunicima za nie razrede osnovne kole u prilinoj meri je zadrana stereotipna rodna podela porodinih uloga: izuzev Radne sveske 2 u ulogama roditelja dominiraju enski likovi, a deca i unuci su mahom deaci. U profesionalnim ulogama napravljen je iskorak iz tradicionalno mukog profesionalnog sveta. Ipak, sa izuzetkom Radne sveske2, uitelji/ce su mahom ene. Aktivnosti koje likovi obavljaju uglavnom su stereotipno podeljene: enski likovi su i dalje vie prikazani u aktivnostima brige, nege, poduavanja i vaspitavanja, a muki u odluivanju ili sportskim aktivnostima. Radna sveska 2, za II razred, pak, ini veliki i uspean napor ka dekonstrukciji rodno stereotipnih aktivnosti. Iako je vidan pokuaj da se i deacima i devojicama pripisuju sline line osobine, jo uvek preovaladavaju stereotipni opisi devojica kao plaljivih, manipulativnih i pasivnih, a deaka kao preduzimljivih, radoznalih, hrabrih, drskih, i neodgovornih. Ipak, u Radnoj svesci 2 irafko deak, predstavljen je kao nean i brian. Istiemo i dobar pokuaj podsticanja izraavanja nenih emocija u kutku ljubavi, u kome i devojice i deaci piu o tome kako pokazuju ljubav i ta im se posebno svia, a ta ne svia kod simpatije, da bi zatim sainili zajedniku listu znakova ljubavi. U porodinim relacijama deca su najee predstavljena u relacijama sa majkama i babama. Potpuna nuklearna porodica je dominantan prikazani model porodice, mada se u Otkrivaonici 4 pojavljuju i alternativne porodice sa jednim roditeljem ili sa usvojenim detetom. Radna sveska 2 sadri najvii stepen individuacije deteta predstavljenog van porodinog konteksta, a relacije sa roditeljima ne sugeriu nijedan poseban oblik porodice. Rezultati nae analize pokazuju da je jezik koji je upotrebljen u sva tri udbenika u najveoj meri rodno osetljiv, to ukazuje na veliki napor da se princip rodne ravnopravnosti u jeziku potuje. Rodno stereotipna upotreba jezika je ipak zadrana kod naziva zanimanja, pa tako imamo da su direktor i ef

  • Rezultati analize I IV razred osnovne kole 51

    samo mukarci, kao i pedagog i psiholog (uprkos brojanoj dominaciji ena u ovim profesijama). Dobar pomak je napravljen i u prikazivanju uspeha u obrazovanju i sportskim (takmiarskim) aktivnostima, u kojima su skoro podjednako prikazani i deaci i devojice. Ipak, muki likovi su vie od enskih likova prikazani kako postiu uspeh zauzimanjem rukovodeeg poloaja. Na kraju, moemo zakljuiti da udbenici za mlai uzrast osnovne kole u velikoj meri menjaju stereotipnu patrijarhalnu sliku sveta i uvod