01/09 Ликовно васпитање Радић Каћа иИвана 33/11

01/09

Дефиниција, предмет и задаци методике ликовног васпитања Методику ликовног васпитања дефинишемо као науку. Све што се односи на науку има значај, смисао, а све са циљем прочавања васпитне стварности и ту су укључени задаци, садржаји , организација и процеси ликовног васпитања. Методика ликовног васпитања је педагошка дисциплина, а ако је ликовна уметност друштвена појава онда се МЛВ сматра друштвеном науком. МЛВ као наука служи се резултатима из сродних наука као што су социологија, психологија, педагогије и теорије уметности. Самим тим МЛВ као наука јесте научна дисциплина која се дели на са методиком ликовног васпитања, методиком ликовног васпитања у основним школама, методиком која се изучава у средњим школама( методика дизајна и методика историје ) и методика која се изучава на вишим школама. Задаци МЛВ као науке су одређени предметом који она проучава и деле се на опште задатке и посебне задатке. - Општи задатак МЛВ је да у виду теорије пружи прозумачена, проверена и систематизована знања о питањима ликовног васпитања за предшколски узраст. Овај општи задатак се односи на васпитаче, студенте као и за друге професије које су заинтересоване за тај васпитно образовни процес. Овај задатак подразумева контуинирано бављење стручном педагошком литературом како би пратили савремена достигнућа из ове области. - Посебни задаци МЛВ су они који говоре о сталном изучавању васпитне стварности код деце предшколског узраста. Посеби задаци полазе од непосредне васпитне праксе и укључују се као такви у теориска сазнања али самим тим што се води рачуна о научности таквих искустава. Пракса из ове области често игра важну улогу у објашњавању теорије али у сваком случају треба водити рачуна о научно истраживачким методама где је искључена свака произвољност.

Место МЛВ у систему педагошких дисциплина Општа педагогија се као фундаментална наука бави основим питањима васпитањаи дели се на : предшколску, школску и специјалну. Наравно издавајка се и дидактика као наука о настави која је произишла из педагогије. Педагогија се као компаративна наука и може поделити и по месту где се васпитава постоји : специјална, домска, породична, индустриска педагогија, војна педагогија, педагогија слободног времена, методологија педагошких истраживања. МЛв јесте посебна специфична, односно примењена научна дисциплина јер се васпитање остварује или реализује на конкретним садржајима као и у одређеним поступцима тј. начинима (а ти садржаји су ликовног карактера). МЛВ се може дефинисати као фундаментална или општа наука о васпитању на садржајима ликовне културе, а дели се на МЛВ на предшколском, школском узрасту , опшђте образовним школама , МЛВ у средњим школама, методику историје уметности, методику дизајна и неке друге методике у завиосности од образовног профила. МЛВ на професионалном нивоу (метода сликања, вајања, графике, метода примењене уметности, методика ликовног васпитања и образовања одраслих) може се закључити да је МЛВ предшколског узраста грана методике ликовног васпитања.

Експериментална метода у МЛВ и њена припрема у раду

Ова метода се у дидактици обрађује под називом лабараториско-експериментална метода. Пошто је рад са децом специфичан ова метода има измењен назив као метода експериментално- практичних радова, јер деца током активности могу и да експериментишу, истражују неке нове начине, односно могућности у свом раду. Под ликовним васпитањем не подразумева се само стицање знања и вештина већ је оно у непосредној вези са креативним процесом. Ова метода је изузетно захтевне метода пошто васпитач мора између осталог ликовну активност добро да

1

01/09 Ликовно васпитање Радић Каћа иИвана 33/11

01/09

осмисли и да на адекватан начин образложи деци која ће користити те материјале, изразити своју креативност на тај начин, посебан начин , на начин који је оригиналан.

Професионално ликовно васпитање у историском развоју

Професионално ликовно васпитање постоји још од давнина али свој организовани облик добија спорадично, појављује се у појединим тренутцима ( подједнако ) па нестаје. Све већи број уметничких дела настаје, вероватно као последица обучавања одређеног броја људи за уметничку делатност. Данас се зна да је обука ликовних ствараоца у старом веку (Египат, Грчка, Рим) вршена у радионицама најбољих мајстора. Ти ствараоци су углавном остали непознати, тј. анонимни, али се зна да је њихово знање текло у одређеним радионцама( у занатском смислу те речи ). Где је постојала стога хијерархија или подела на мајсторе или подела на мајсторе у изради неког материјала, на младе ученике који су стицали знања од старијих. На сличан начин се и у средњм веку манастири као центри културе имали улогу да обучавају младе уметнике, један од разлога за то је управо то што су варвари срушили храмове, уметницима је црква ( мислечи на све конфексије) била од великог значаја јер су управо манастири били наручиоци уметничких творевина. Средњи век је време експанзије религиске и верске мисли. Млади уметници су на тај начин задовољавали своје потребе за уметничким делима – сарадња је била на обострану корист. Први пут са појаваом хуманизма и ренесансе долази до поделе на уметнике – са једне стране и занатлије са друге стране и по први пут у развоју људске цивилизације ликовни уметници остављају записе о свом раду, тако да они први пут изалзе на светло дана. Трактати- су списи који су били дела анонимних уметника и у њима су обично дата техничка и технолошка упутства и реализацији одређеног уметничког дела. Временом су сви ти списи постали дела познатих ствараца па тако имамо познати „Трактат о сликарству “ чији је аутор ренесансни уметник Леонардо да Винчи. Постоји и трактат чији је аутор познати ренесансни уметник или архитекта Леона Батиста Алберти у којима расправља о проблемима архитектуре. Ченино Ченини – склуптор и сликар који је написао тракат о питањима која су у вези са проблемима везаним за вајарска и сликарска питања. Алберт Дихер- немачки сликар и графичар је написао неколико теориских расправа из ове области. Самим тим у периоду ренесансе, због развоја ове мисли, долази до појаве организовања првих школа где се припремају млади кадрови за свој будући позив , па је тако 1582 основана прва Академија ликовне уметности у Болоњи, па после у Паризу 1648.Академија лепих уметности „Бозар“ у осталим европским центрима временом се оснивају академије, факултети .. Минхен, Берлин, Рим, Лондон... имају дугу традицију. Прва ликовна академија у Београду је основана је 1937.

Друштвене основе ликовног васпитања

Ликовно васпитање као педагошка делатност друштвено је условљена, јер је оно (друштво) заинтересовано за унапређивање ликовних садржаја. Самим тим ликовно васпитање не може да се замисли без људи који чине једно друштво, а у последње време значајну улогу имају и деца, јер се ликовно васпитање успешно примењује и са најмалђима. У другој половини 20 века поред ликовне културе јавила се и потреба за изучавањем визуелне културе која чини нераскидиво јединство са ликовном културом. Визуелна култура означава пренос информација, података, знања у једном дискурзивном или јасно одређеном смислу, док се ликовна култура односи на предошење недискурзивних знакова, симбола који се односе на осећања, мишљења, доживљаје или ставове. Међутим да би смо изградили једну целисходну личност, неопходно је развијати како визуелну тако и ликовну културу да би се разумео значај информисања које појединац добија. Сваки ликовни стваралац, било да је дете или одрасла особа, успоставља комуникацију са својом

2

01/09 Ликовно васпитање Радић Каћа иИвана 33/11

01/09

средином односно са другим људима помоћу свог ликовног рада, па се на тај начин успоставља интеракциски однос међу ова три елемента или појма како би се сваки ликовни рад друштвено условљен, односно као такав не може се замислити без публике као важног субјкекта у том стваралачком процесу.

Историски развој ликовног васпитања

Предшколско васпитање свој организовани облик добија у 19 веку, а током 20 века те идеје ће добити свој коначан облик под утицајем два велика мислиоца односно методичара Фридриха Фрбела и Марије Монтесори. Фридрих Фребел је био немачки педагог и методичар (1782-1852) истицао је значај игре у форирању дечије личности и своје идеје реализовао у дечијим вртићима који су се звали Kindergarten. У њима се осим васпитања најмлађих омогућавало родитељима да се директно укључе у те процесе. У једној таквој институцији где су расла и где су се деца обучавала постојали су одређени садржаји које је Фребел установи, а те садржаје су чиниле књиге песама и успаваники, играчке и покретне игре. Ова група предметних играчака је од изузетне важности као дидактички материјал за развој ликовног васпитања деце. Други натив овог дидактичког материјала јесу Фребелови дарови под којима се подразумева :

1. Лопте од вуне и различитих материјала2. Дрвене лопте 3. Ваљак и коцке 4. Коцке на делове.

Осим ових Фребелових дарова на раду са децом користили су се и неки други материјали који су били прилагођени дечијем узрасту, а принцип рада је био : Рад је једноставнијег ка сложенијем, од рашчланавања појединих елемената па све до одређене синтезе или повезивања више различитих јединица. Деца су обављала различите операције тако што су неке елементе слагала, низала, додавала и на одређен начин то су биле ликовне игре које су подразумевале игре линије, игре површина или игре тачака.Други мислилац јесте Марија Монтесори (1870-1952) била је италиујанка и лекар по професији, а касније је постала педагошки радник. Као лекар свој рад је започела кроз систем васпитања деце која су заостала у развоју. Касније је свој систем рада, уз одрешене модификације – промене, са успехом је примењивала и у раду са здравом децом. Идеје М. Монтесори реализују се у објектима који се називају CASA DE BAMBINI и таква прва кућа за децу основана је 1907.Према њеним идејама васпитач треба да обавља васпитну функцију у раду са децом, али исто тако да бих морао да буде истраживач у свом раду. Принцип рада у кућама за децу подразумевао је индивидуални рад са сваким васпитаником, развијајући код њих чула и способности. Цртеж се није сматрао природним начином дечијег изражавања. У кућама за децу изузетна пажња се посветила спољашњем, а посебно унутрашњем амбијенту где се одвијао ВО рад, па су самим тим и објекти те врсте били јако привлачни за децу.

Психолошке основе ликовног васпитања

Се подразумевају они унутрашњи доживљаји који као такви могу да утичу на сам ток стваралачког процеса и ти унутрашњи процеси имају своје законитости и јављају се у одређеном распореду :

1. Постављање проблема који се изучава 2. Инкубација – мора да прође време 3. Илуминација или откриће- оне креативне идеје

3

01/09 Ликовно васпитање Радић Каћа иИвана 33/11

01/09

4. Реализација- потребни услови 5. Верификацијха или потврда

Обично се ове фазе јављају по одређеном редоследу са тим што нека фаза траје дуже а нека краће у зависности од подстицаја или мотивације. Сигурно ови ступњеви су типични или карактеристични и када је у питању научно- истраживачки рад који на одређени начин засигурно иам доста сличности са уметничким односно стваралачким процесима.Изложбе дечијих радова

Постоји више црста изложби дечијих радова па тако према својој концепцији оне могу бити : РЕПРЕЗЕНТАТИВНЕ - то су изложбе где се приказују радови једног или више вртића и то они најбољи. Самим тим у избору и у органацији ових изложби учествује више професија- васпитачи, педагози, ликовни стручњаци - бирају за изложбу само најбоља дечија дела.ДИДАКТИЧКЕ ИЛИ ИНСТРУКТИВНЕ ИЗЛОЖБЕ- Овим изложбама се представља одређени ликовни проблем или питање и као такво се може објаснити са различитог аспекта. Ту се првенствено мисли на педагхошки, психолошки или методолошки аспект како би се та ликовна проблематика приближила или објаснила посматрачу. Једна од таквих изложби могла би да буде где се приказује проблем рада са бојом где се обрађује питање карактера линије у дечијем цртежу и слично. Овакве изложбе углавном траже одређена објашњења и анализе са истицањем ликовног проблема и слично. ТЕМАТСКО ИЛОЖБЕ – изложба поводом одређених празника. Обично се на таквим изложбама афирмише одређене датуме из те културе, тог града, нације...све зависи шта жели да се слави- прикаже, глорофикује (велича). СВАКОДНЕВНЕ ИЗЛОЖБЕ – које се организују после усмерене активности обично су то радови који се налазе на паноу који је у оквиру те радне просторије, у саставу ходника и основна им је намена да остали- деца , одрасли сагледају дечије радове. Уједно сачињавају прилог уређењу простора радне собе или вртића у целини. Родитељима се преко ових иложби пружа могућност да прате рад свог детета у вртићу.

Метода контакт са факторима

Јесте једна од метода у раду са децом на ликовном подручују, ова метода подразумева ангжовање одређених професија које не долазе често у контакт са децом. Значај ликовног васпитања за предшколски узраст огледа се кроз : -перцептино моторни развој -интелектуални развој-социо-емоционални развој.-Перцепцио – опажање-дете упознаје свет кроз опажањеМоторику не можемо да развијемо без опажања. У раду са децом развијамо облик, величину и боју. Када деца опазе они покушавају и да упамте. Перцепиција има широко значење. -Интелектуални развој – под појмом интелекта подразумевамо појам пажње , мишљења, размишљања , појмови као што су анализа, синтеза , индукција, дедукција, појам генерализација, мисаоне оперерације. Појам маште спада у појам интелекта, машта може да подразумева и креативност, пут спознаје није зацртан. -Социо емоционални развој детета, ликовно има удела у томе. Таленат је нешто што се донекле развија. Емоционо – социални карактер не може да се одвија без унутрашњих стања, оног ко је мање спретан треба охрабрити. Ликовно васпитање подразумева физички и ментални развој. У периоду од 3 до 6 година потребно је неговати све ово. Да бих цртање као свесна активност била

4

01/09 Ликовно васпитање Радић Каћа иИвана 33/11

01/09

изражена неопходно је развијати одрешђена чула свести, одређених сензација, моторичких способности као и координације ока и руке.

Естетске основе ликовног васпитања Ликовно васпитање је у непосредној вези са ликовном уметношћу и ликовном културом . Самим тим особа професија којом се бави ликовним васпитањем би могла би да поседују како ликовну, односно визуелну културу тако исто би могли да познају ликовну уметност, а под овим појмом се подразумева и познавање ликовне традиције којој као појединци припадамо, затим и познавање ликовне праксе као и теорије ликовних уметности. Уколико познају законитости ових подручја или области самим тим се говори о високом нивоу ликовног васпитања појединца. Естетским основама у ликовном васпитању припадају они стваралачки процеси, а кроз стварање се може подразумевати и откривање неких нових чињеница које су у вези са ликовним образовањем. Под естетским појмом се подразумевају појединачна гледишта а то су питања која се односе на начин како је настало уметничко ( ликовно, дечије... ) дел. Естетика је наука о лепом, а естетска питања су питања која су невидљива.

Објасни техичко имитативну фазу На самом почетку ликовно васпитање младих имало је за циљ да код васпитаника развије само вештину или спретност руке па су учитељи у тим школама почетком 19 века захтевали да деца копирају, односно имитиорају неки готов узорак-предложак. Исто тако од њих се тражила уредност и дисциплина. Да би се све ово разликовало биле су потребне одређене методе у раду са децом па су учитељи примењивали методу копирања, геометриску методу, шематску и стигмографику. Ове методе су примењене по строгом диктату и ученици су понављали на часовима цртања углавом све оно што би учитељ конкретно представио на табели. Деца су цртала у својим цртанкама. Очигледно је у питању неликовна метода и једино се развила спретност руке. Оваквом неликовном методом спутавала се иницијатива ученика и његов ликовно-стваралачки развој.

Социолошка фаза у развоју ликовног васпитања током 20 века Ова фаза се јавља средином 20 века када се мења и однос према уметности и она ( уметност ) добија нову функцију у животу. Као што и сма назив каже уметност све више добија карактеристике друштвене делатности. Ликовна уметност има комуникативну функцију а то значи да неко ликовно- визулено дело све више комуницира са гледаоцем, потрошачем, посматрачем. Уметност све више добија на значају кроз визуелне знаке јер се посебно одваја визуелна култура у односу на ликовну културу. Визуелна култура све више добија карактеристике пропаганде и рекламе. Самом тим визуелна култура је блиска широком аутиторијуму. Социолошка фаза се поклапа са појавом великих масс медија као што су ТВ, интернет, штампа, видео, плакат, дизајн, који је саставни део урбаног начина живота па самим тим урбанизам као појам игра важну улогу поред архитектуре.Како се деле задаци МЛВ као науке Задаци МЛВ као науке су одређени предметом који она проучава и деле се на опште задатке и посебне задатке.

5

01/09 Ликовно васпитање Радић Каћа иИвана 33/11

01/09

-Општи задатак МЛВ је да у виду теорије пружи прозумачена, проверена и систематизована знања о питањима ликовног васпитања за предшколски узраст. Овај општи задатак се односи на васпитаче, студенте као и за друге професије које су заинтересоване за тај васпитно образовни процес. Овај задатак подразумева контуинирано бављење стручном педагошком литературом како би пратили савремена достигнућа из ове области. -Посебни задаци МЛВ су они који говоре о сталном изучавању васпитне стварности код деце предшколског узраста. Посеби задаци полазе од непосредне васпитне праксе и укључују се као такви у теориска сазнања али самим тим што се води рачуна о научности таквих искустава. Пракса из ове области често игра важну улогу у објашњавању теорије али у сваком случају треба водити рачуна о научно истраживачким методама где је искључена свака произвољност.

Три теорије ликовног васпитања које се односе на предшколски узраст Постоје три теорије које се могу изложити у ликовном васпитању : антрополошка, друштвено-етичка и специфично обликована теорија.1.Према антрополошким теоријама смисао ликовног васпитања јесте у томе да дете буде ослобођено зависности и утицаја старијих или других особа како би оно постало слободна и емоционална личност. Према мишљењу појединих мислилаца или теоретичара смисао сваког ликовног васпитања јесте ослобођена личност као и стварање и развијање критичких способности а све у циљу да се оно ( дете ) несметано развоја задовољавајући своје потребе. У 20 веку постојале су одређене теорије према којима се сматрало да се личност може развити захваљујући уметности. Такве идеје је имао познати историчар уметности Херберт Рид. 2.Друштвено-етичка има своје претходнике у 19 веку као и у 20 веку и према овој теорији циљ сваког васпитања јесте у друштвеном и моралном развоју дечије личности. Као што је веч речено када смо говорили о друштвеним основама ликовног васпитања да ликовна уметност као људска делатност има и своју идеолошку позадину и да се као таква може прихватити као једна и истинита. Свакако да овакав став о развоју ликовног васпитања нема своје оправдање из разлога што се у први план постављају само етички, друштвени а понекад и педагошки циљеви. Опасност од оваквих теорија налази се у предшколском тумачењу ликовних уметности као тековина чији је циљ једино развој догматских религиозних, а врло често и идеолошких односно политичких ставова. 3.Специфично-обликоване теорије то су оне теорије које у први план представљају ликовно обликоване задатке и читав систем мишљења, и имају формалан карактер. У колико би смо инсистирали само на познавању ликовног језика ( а оно укључује ликовне елементе као што су : линија, боја, композиција, текстура, валер, равнотежа, градација, облик, хармонија, тачка .. ) онда бисмо се ослонили на ове елементе а избегли би појам доживљаја код деце а он је изузетно важан у стварању ликовног дела. Васпитач би могао да уважи недостатке ове теорије-овог мишљења- пошто најмлађи тј. деца стварају на спонтан начин износећи свој лични сензибилитет кроз своје ликовно дело.Повезаност између перцептивног-моторног развоја и ликовног васпитања Значај ликовног васпитања за предшколски узраст огледа се кроз : -перцептино моторни развој -интелектуални развој-социо-емоционални развој.-Перцепцио – опажање-дете упознаје свет кроз опажањеМоторику не можемо да развијемо без опажања. У раду са децом развијамо облик, величину и боју. Када деца опазе они покушавају и да упамте. Перцепиција има широко значење.

Објасни супротан ликовни тип од аналитичког

6

01/09 Ликовно васпитање Радић Каћа иИвана 33/11

01/09

Постоји више ликовних типова деце који су подељени паровима по супротности, ради лакшег упоређивања. Ова подела је на основу ликовно-изражајних и на основу ликовно- технчких средстава. Ликовно техничко средство је темпера, туш, креда. Ликовно изражајно средство је линија, траг који остави цртањем боја, облик, контраст. Аналитички тип обично полази од појединости о свом раду и гради свој цртеж идући према целини ( од појединачног ка општем ), аналитички, синтеттички може постићи једноству прегледност али може постати наративан због појединости које оптерећују цртеж. Супротно од аналитичког јесте синтетички тип и он гради своју форму тако што се креће од општих својстава одређене теме, и тај рад је једноставан у свом изражајном смислу-погледу. Полази од целине схвата субјекат у својој суштинској једноставности.

Објасни супротан ликовни тип од интелектуалногПостоји више ликовних типова деце који су подељени паровима по супротности, ради лакшег упоређивања. Ова подела је на основу ликовно-изражајних и на основу ликовно- технчких средстава. Ликовно техничко средство је темпера, туш, креда. Ликовно изражајно средство је линија, траг који остави цртањем боја, облик, контраст. Интелектуални тип –овај тип првенствено креће од својих размишљања и на тај начин гради своју целину. Гради добро организује и планира свој ликовни рад првенствено стављајући на прво место свој разум, размишљање тј. рационалан је. Супротан од интелектуалног типа је експресивни тип који се води срцем а не разумом. Експресивност креће од свијих доживљаја и унутрашњих осећања. Самим тим рад овог детета је спонтан, непосредан, препун осећања које дете износи кроз ликовну форму. Овај тип може имати две варијанте : лирско-поетичан тип где доминирају нежна лирске осећања и снажна-брутална у коме доминирају јака осећања, осећања кипе и све се дешава брзо и јако што је и карактеристика овог експресивног типа. Објасни супротан ликовни тип од еспресивног Постоји више ликовних типова деце који су подељени паровима по супротности, ради лакшег упоређивања. Ова подела је на основу ликовно-изражајних и на основу ликовно- технчких средстава. Ликовно техничко средство је темпера, туш, креда. Ликовно изражајно средство је линија, траг који остави цртањем боја, облик, контраст. Експресивност креће од свијих доживљаја и унутрашњих осећања. Самим тим рад овог детета је спонтан, непосредан, препун осећања које дете износи кроз ликовну форму. Овај тип може имати две варијанте : лирско-поетичан тип где доминирају нежна лирске осећања и снажна-брутална у коме доминирају јака осећања, осећања кипе и све се дешава брзо и јако што је и карактеристика овог експресивног типаСупротан од експресивног типа је интелектуални тип који се води разумом. Интелектуални тип –овај тип првенствено креће од својих размишљања и на тај начин гради своју целину. Гради добро организује и планира свој ликовни рад првенствено стављајући на прво место свој разум, размишљање тј. рационалан је.

Објасни супротан ликовни тип од колористичкогПостоји више ликовних типова деце који су подељени паровима по супротности, ради лакшег упоређивања. Ова подела је на основу ликовно-изражајних и на основу ликовно- технчких средстава. Ликовно техничко средство је темпера, туш, креда. Ликовно изражајно средство је линија, траг који остави цртањем боја, облик, контраст.

7

01/09 Ликовно васпитање Радић Каћа иИвана 33/11

01/09

Колористички тип се радије изражава у боји, може слагати боје (ствар сензибилитета) на хармоничан начин, и осим тога постоји комплетан однос супротност; али у јединству. Тај однос може бити уздржан где доминирају понекад нагињу топли или хладни односи боје. Дете не зна теорију боје али инстиктивно може да осећа. Супротност колористичног типа је графички тип или лински. Изражава се помоћу линије, самим тим више воли да црта. Линије су различитог карактера па је самим тим графизам-линија тог детета на првом месту. Линија је јасна, може бити једноставна али и богата.

Објасни супротан ликовни тип од имагинативногПостоји више ликовних типова деце који су подељени паровима по супротности, ради лакшег упоређивања. Ова подела је на основу ликовно-изражајних и на основу ликовно- технчких средстава. Ликовно техничко средство је темпера, туш, креда. Ликовно изражајно средство је линија, траг који остави цртањем боја, облик, контраст. Имагинативни тип ставља машту на прво место тј. првенствено је заступљена тако што се овај тип итражава на један фантастичан начин, кроз фантастику. Овде се може мислити и на избор теме (могла би да буде фантастична ) па је самим тим рад овог детета који обилује неким необичним комбинацијама тематиком, облицима, бојама, композицијама виднос супротан од реалистичког начина рада. Супротан од имагинативног типа је визуелни тип који износи у свом ликовно раду своја визуелна запажања, и ослања се на њих и кроз свој рад преноси оно што је запазио тј. опазила.Самим тим рад визуелног типа детета је наклоњен реалистичкој представи света.

Објасни супротан ликовни тип од декоративног Постоји више ликовних типова деце који су подељени паровима по супротности, ради лакшег упоређивања. Ова подела је на основу ликовно-изражајних и на основу ликовно- технчких средстава. Ликовно техничко средство је темпера, туш, креда. Ликовно изражајно средство је линија, траг који остави цртањем боја, облик, контраст. Према интерпретацији оптичког простора неко дете може бити наклоњено приказивању мотива на следећи начин. Декоративни тип који се изражава дводимензионално па је самим тим ово дете склоно декорацији, као залепљеној на папир, без приказивања простора. Декоративни тип има две варијанте: декоративно наративан ( прича, препун прича, мањи облици у виду чипке ) и декоративно момументалан (огроман богате варијације орнамената шара или арабески ). Супротан од декоративног типа је просторни тип. Просторни тип своју ликовну форму изражава кроз просторне односе, оптички простор, добро осећа преноси на свој рад.

Објасни супротан ликовни тип од синтетичкогПостоји више ликовних типова деце који су подељени паровима по супротности, ради лакшег упоређивања. Ова подела је на основу ликовно-изражајних и на основу ликовно- технчких средстава. Ликовно техничко средство је темпера, туш, креда. Ликовно изражајно средство је линија, траг који остави цртањем боја, облик, контраст.

8

01/09 Ликовно васпитање Радић Каћа иИвана 33/11

01/09

Синтетички тип и он гради своју форму тако што се креће од општих својстава одређене теме, и тај рад је једноставан у свом изражајном смислу-погледу. Полази од целине схвата субјекат у својој суштинској једноставности. Супротно од синтетичког јесте аналитички тип. Аналитички тип обично полази од појединости о свом раду и гради свој цртеж идући према целини ( од појединачног ка општем ), аналитички, синтеттички може постићи једноству прегледност али може постати наративан због појединости које оптерећују цртеж.Објасни супротан ликовни тип од визуелног Постоји више ликовних типова деце који су подељени паровима по супротности, ради лакшег упоређивања. Ова подела је на основу ликовно-изражајних и на основу ликовно- технчких средстава. Ликовно техничко средство је темпера, туш, креда. Ликовно изражајно средство је линија, траг који остави цртањем боја, облик, контраст. Визуелни тип који износи у свом ликовно раду своја визуелна запажања, и ослања се на њих и кроз свој рад преноси оно што је запазио тј. опазила.Самим тим рад визуелног типа детета је наклоњен реалистичкој представи света Супротан од визуелног типа је имагинативни тип.Имагинативни тип ставља машту на прво место тј. првенствено је заступљена тако што се овај тип итражава на један фантастичан начин, кроз фантастику. Овде се може мислити и на избор теме (могла би да буде фантастична ) па је самим тим рад овог детета који обилује неким необичним комбинацијама тематиком, облицима, бојама, композицијама виднос супротан од реалистичког начина рада.

Објасни супротан ликовни тип од конструктивног Постоји више ликовних типова деце који су подељени паровима по супротности, ради лакшег упоређивања. Ова подела је на основу ликовно-изражајних и на основу ликовно- технчких средстава. Ликовно техничко средство је темпера, туш, креда. Ликовно изражајно средство је линија, траг који остави цртањем боја, облик, контраст. Конструктиван тип тежи према чврстој конструкцији; форма је јасна, чврста, стабилна. Често може да делује хладно на посматрача и креће се линијом неког рационалног изражавања. Доста конструише математички јасно, прегледно и чисто. Супротан од конструктивног типа је имплусиван дозвољава својим примарним утисцима да креирају његову ликовну форму, воде га. Форма је лабилна, није чврста и није дефинисана. Рад није довољно јасан код овог типа.

Објасни супротан ликовни тип од имплусивногПостоји више ликовних типова деце који су подељени паровима по супротности, ради лакшег упоређивања. Ова подела је на основу ликовно-изражајних и на основу ликовно- технчких средстава. Ликовно техничко средство је темпера, туш, креда. Ликовно изражајно средство је линија, траг који остави цртањем боја, облик, контраст.Имплусивни тип дозвољава својим примарним утисцима да креирају његову ликовну форму, воде га. Форма је лабилна, није чврста и није дефинисана. Рад није довољно јасан код овог типа. Супротан од имплуусивног типа је конструктиван тип. Конструктиван тип тежи према чврстој конструкцији; форма је јасна, чврста, стабилна. Често може да делује хладно на посматрача и креће се линијом неког рационалног изражавања. Доста конструише математички јасно, прегледно и чисто. Објасни супротан ликовни тип од колористичкогПостоји више ликовних типова деце који су подељени паровима по супротности, ради лакшег упоређивања. Ова подела је на основу ликовно-изражајних и на основу ликовно- технчких средстава. Ликовно техничко средство је темпера, туш, креда. Ликовно изражајно средство је линија, траг који остави цртањем боја, облик, контраст.

9

01/09 Ликовно васпитање Радић Каћа иИвана 33/11

01/09

Графички тип или лински се изражава се помоћу линије, самим тим више воли да црта. Линије су различитог карактера па је самим тим графизам-линија тог детета на првом месту. Линија је јасна, може бити једноставна али и богата. Супротност од графичког типаје колористични тип. Колористички тип се радије изражава у боји, може слагати боје (ствар сензибилитета) на хармоничан начин, и осим тога постоји комплетан однос супротност; али у јединству. Тај однос може бити уздржан где доминирају понекад нагињу топли или хладни односи боје. Дете не зна теорију боје али инстиктивно може да осећа.

Објасни супротан ликовни тип од просторног Постоји више ликовних типова деце који су подељени паровима по супротности, ради лакшег упоређивања. Ова подела је на основу ликовно-изражајних и на основу ликовно- технчких средстава. Ликовно техничко средство је темпера, туш, креда. Ликовно изражајно средство је линија, траг који остави цртањем боја, облик, контраст. Просторни тип своју ликовну форму изражава кроз просторне односе, оптички простор, добро осећа преноси на свој рад. Супротан од просторног тип а је декоративни тип. Према интерпретацији оптичког простора неко дете може бити наклоњено приказивању мотива на следећи начин. Декоративни тип који се изражава дводимензионално па је самим тим ово дете склоно декорацији, као залепљеној на папир, без приказивања простора. Декоративни тип има две варијанте: декоративно наративан (прича, препун прича, мањи облици у виду чипке) и декоративно момументалан (огроман богате варијације орнамената шара или арабески).

Повезаност између интелектуалног и ликовног васпитања Јесте једна од метода у раду са децом на ликовном подручују, ова метода подразумева ангжовање одређених професија које не долазе често у контакт са децом. Значај ликовног васпитања за предшколски узраст огледа се кроз : -перцептино моторни развој -интелектуални развој-социо-емоционални развој. Интелектуални развој – под појмом интелекта подразумевамо појам пажње , мишљења, размишљања , појмови као што су анализа, синтеза , индукција, дедукција, појам генерализација, мисаоне оперерације. Појам маште спада у појам интелекта, машта може да подразумева и креативност, пут спознаје није зацртан. Повезаност између емоционално-социалног и ликовног васпитања Јесте једна од метода у раду са децом на ликовном подручују, ова метода подразумева ангжовање одређених професија које не долазе често у контакт са децом. Значај ликовног васпитања за предшколски узраст огледа се кроз : -перцептино моторни развој -интелектуални развој-социо-емоционални развој.Социо емоционални развој детета, ликовно има удела у томе. Таленат је нешто што се донекле развија. Емоционо – социални карактер не може да се одвија без унутрашњих стања, оног ко је мање спретан треба охрабрити. Ликовно васпитање подразумева физички и ментални развој. У периоду од 3 до 6 година потребно је неговати све ово. Да бих цртање као свесна активност била изражена неопходно је развијати одрешђена чула свести, одређених сензација, моторичких способности као и координације ока.3. Одреди појаву људске фигуре у 3 стадијуму дечијег израза, наговештај покрета ИНТЕЛЕКТУАЛНИ РЕАЛИЗАМ

10

01/09 Ликовно васпитање Радић Каћа иИвана 33/11

01/09

Овај ступањ се још назива и интелектуални реализам и ли идеопластични цртеж и ова фаза је од 6 до 9 године. Овај ступањ у развоју ликовног изражавања се наставља на претходни јер нам се чини да дете поново прави исте грешке као и у претходном периоду. Ако се прати развој приказа људске фигуре онда се примењује богатство у приказивању детаља. Сваки елемент приказа људске фигуре је богатији и временом прва назнака тог интелектуалног реализма јесте одвајање глава од трупа помоћу две линије које означавају врат фигуре на глави се појављује богатство у приказу очију, обрва носа, усана, фризуре различитог типа. Гардероба је ознака да дете стави до знања постматрачу да је у могућности да представи одређене шаре на тој фигури. Једном таквом начину приказивања више су склоне девојчице од дечака. Дете први пут у могућности постави фигуру у покрету а тај покрет је видљив тако што је једна нога савијена у колону и подигнута је у односу на другу. Често се покрет фигуре може иницирати или постићи захваљујући личном дететовом доживљају покрета, као и подстицање одређених тема као што су : Трчање, кретање..Један од показатеља да је фигура приказана у покрету јесте окретање стопала на једну страну . Ово је египатски начин приказа људске фигуре и један од начина да се уведе динамика када је фигура у питању, па дете често комбинује неке немогуће позиције које су као такве појављивале у раном периоду културе или цивилизације познатије као период развија египатске уметности културе. Кућа је следећи објекат који се појављује на дечијем цртежу према одређенох шеми деца представљају кући тако што нацртају квадрат и правоугаоник и обавезан троугао који се као такав односи на кров и димњак као издужен правоугаоник. Постоји знак за прозоре и врата који су саставни део куће али временом се приказује кућа посматрана са различитих страна приказана тродимензионално на површини папира. Поред куће се обично налази дрво као стабло као одређени тип грана. Према типу нацртаног дрвета могуће је протумачити личност детета јер се метода кроз цртеж дете пројектује неке своје особине личности. Временом дрво добија карактеристике и ознаке за крошљу. Генеза је присутна на ступњу интелектуалног развоја.

4 фаза облика или појава ( визуелни реализам )-физиопластични цртежпосле 9 године Деца у овом ступњу креирају или стварају на основу својих личних доживљаја односно искустава и овај период у дечијем развоју се разликује од претходна три стадијума по томе што деца могу да стварају на основу неопсредног посматрања а не на основу ранијих облика мишљења који су специфични за поједини узраст. Отприлике овај стадијум започиње око десете године и траје до периода пред полска у средњу школу.

Шта се подразумева под подручјем примењене уметности Примењеном уметности називамо све уметности које обухватају обликовање предмета практичне употребе. То је шири назив за уметнички занат или декоративне уметности(назив који се и данас користи у неким земљама). У прошлости, када није било фабрика него само занатских радњи, разне предмете (оруђе и оружје, накит, одећу, посуђе, покућство итд.) производили су ручно мајстори занатлије, и трудили су се да ти предмети буду што занимљивијег облика или лепо украшени. Дела која су настала ручно су јединствена дела, називамо их уникати и имају посебну вредност. Примењена уметност чини употребу свакодневних предмета пријатнијом и развија људски осећај за естетику.Од настанка термина у 19. веку примењена уметност је део система ликовних уметности. Примењене уметности делимо на више врста: текстил (везење, ткање, плетење и др.), унутрашњу архитектуру (дизајн ентеријера), костимографију, примењено сликарство, примењено вајарство, примењену графику итд.

Које су компоненте естетски уређеног простора

11

01/09 Ликовно васпитање Радић Каћа иИвана 33/11

01/09

Естетско васпитање деце предшколског узраста је исто тако важно питање и у том подручју рада важну улогу играју васпитачи као и дидактичко игровна средства али исто тако значајну улогу има простор (еккстеријер и ентеријер) који такви могу да утичу на развој естетских компонената. Естеттско васпитање подразумева развој активног културног и естетичког односа према људима у непосредној околини. Свакако да се ту на првом месту мисли да је неопходно развијати пријатну и добру атмосферу. Да би један простор у вртићу испуњавао одређене услове неопходно је да постоје три важне компоненте : функционалност, педагошка оправданост и естетска вредност. Функционалност подразумева да сваки појединачни простор има тачну- одређену намену – ходници служе за пролаз добру комуникацију; радна соба за игру , рад учење , кухиња, санитарни чвор. Педагошка оправданост подразумева да одговарајући простори буду тако организовани како бис е реализовала одређена активност па самим тим су одређена средства односно опрема како би се васпитач заједно са децом реализовао одређену активност, ликовне радионице као што су на пример сликарска, вајарска, цртачка и информатичка би могла да се реализује само ако постоји у одређеном делу просторије и да се као таква стави у службу тј. на располагање деци. Естетска вредност може да се подразумева одређена синтеза функционалног, педагошког и естетског рада; под естекском компонентом се не подразумева само произвољно додавање неких украсних материјала већ се под тим подразумева и тимски рад где учествују и неке друге професије све у служби боравка најмлађих у вртићу тако да поједине површине и простори захтевају и празнину како би се рад несметано одвијао.

Задаци за предшколски узраст из групе од опште васпитних задатака Задаци од опште важности : 1.Развијати моторичку способност руке, владање прибором и алаткама као и правилан физички развој;2. развијати психичке процесе као што су : опажање, памћење, мишљење емоција , машта , координација ока и руке и друге психичке процесе.

Одреди значење принципа индивидуализације и социјализација као и принципа очигледности и апстракктности )три принципа која бих применила )

Дидактички принципи представљају полазну основу, односно начела од којих се полази у вођењу активности и остваривању њених циљева, задатака и битно утичу на ток учења, а у складу са општим законитостима развоја. Њихов задатак је да помогну ефикасност наставе и имају улогу орјентације, па самим тим не могу да замене стваралачки приступ васпитача у актуелној пракси која има своје специфичности. Полазећи од општих дидактичких принципа уз уважавање специфичности процеса ликовног васпитања и образовања издвојићемо следеће принципе:Принцип индивидуализације и социјализацијеПринцип социјализације подразумеваовладавање и споразумевање визуелним средствима, чиме се богати и култивише социо-емоционална сфера дечје личности, развија осетљивост за широк круг појава у друштвеном животу, уметности и стваралаштву. Путем ликовног стваралаштва дете потврђује свој идентитет, стиче слику о себи, као и поверење у своје способности, осамостаљује се, развија своју иницијативу и критичност и то све постиже сопственом активношћу.Принцип очигледности и апстрактностиОчигледност коју дете има већ делимично у свом искуству при чему овај принцип олакшава додир са стварношћу, упознавање појава и процеса, као и разумевање односа међу њима.Веома је важно у раду са децом омогућити богата чулна и сазнајна искуства, при чему је важно активно и свесно учешће детета. Ликовно стваралаштво је процес трансформације и

12

01/09 Ликовно васпитање Радић Каћа иИвана 33/11

01/09

преобликовања при чему важну улогу имају разне психичке операције. Дете се у почетку не ослања на непосредно посматрање, већ на раније виђено, доживљено сазнање, дакле на лично искуство. У ликовном васпитању и образовању је веома важно очигледност поимати као средство наставе, а не крајњи циљ, како се не би блокирао развој појмова и апстрактног мишљења и да се задржава миљење детета само на перцептивном нивоу. Ликовна уметност је по својој природи визуелна, па се и посматрање појава, ствари и процеса, развија очигледношћу, али је услов за стваралаштво у ликовном раду неопходно развијати способност да се са конретног прелази на апстрактно мишљење.Принцип свесности и активностиПринцип свесности и активности подразумева активан однос према знањима која се стичу као услов за свесно образовање чиме се превазилази формалистички приступ, односно механичког памћења без разумевања садржаја који се учи, вербална презентација наученог без образложења, као и неспособност да се оно што је научено примени у пракси.Када се говори о ликовном васпитању и образовању васпитач(ликовни педагог, учитељ или васпитач) може својим поступцима да онемогући да се активност и свесност детета у ликовном раду испоље ако намеће готове узоре и моделе или захтева иста решења од све деце. Дете тада механички прецртава, без свесне и стваралачке ангажованости.Неопходно је у васпитно-образовном процесу оспособити дете да има активан однос према знањима и вештинама која стиче и да их свесно користи у пракси, што значи да у области ликовне културе васпитно-образовни рад треба организовати тако да дете може самостално и плански решавају одређене ликовне проблеме, а не да буду само извршиоци налога задатака без самосталног, свесног и активног учешћа.

Прва фаза шкрабања или шарања (случајни реализам 2-4год. )Прва фаза јесте сама почетак дечијег ликовног изражавања, а понекад се назива графичким гукањем, јер тај израз буквално предходи ликовном изразу. Отприлике постоји одређена аналогија између говора када дете гуче или тепа, атакав говорни израз предходи оном старом. Негде око 2.године дете у жељи да се креће, односно да осваја простор успостављајући контакт са стварношћу узима у своју руку оловку, папир и успоставља везе између оловке и папира на столу. Шаре или трагови које дете оставља на папиру су резултат моторичке игре када дете углавном све види покреће своје удове односно читаво тело шкрабајући доста неартикулисано. Оно држи оловку читавом шаком и повлачи потезе у свим правцима, оставља трагове који су вертикални, хоризонтални и коси. Често се покрети понављају, јер оно једноставно ужива у трагу који оставља за собом. Ти покрети су углавном: оштри, крути, енергични и временом се деси да оловку пребаци из једне у другу руку. Исто тако дешава се временом да оно почне да цепа папир и једноставно ужива у тим покретима и звуку који производи. Поред шаке учествује и читаво тело, а на папиру остаје линијски траг тако да се овај део зове и бесмислено и бесцизно ширење. Временом се ове линије укрштају, оне се јављају у виду одређеног снопа, где долази до укрштања линија, хоризонатлних, вертикалних и косих и те линије су углавном распоређене по читавом формату папира. Временом се могу појавити и тачке на цртежу које настају ударањем оловке по папиру, па се овај перијод може назвати ударним шарањем, јер дете ужива у ударцима по папиру, пре ударног шарања појављује се титрајно шарање. Први облик који се свесно јавља у перијоду шарања или

13

01/09 Ликовно васпитање Радић Каћа иИвана 33/11

01/09

шкрабања јесу кружни облици који су настали као резултат оног неконтролисаног шарања . Развој моторике у зглобу шаке условљава те кружне облике на цртежу. Готово се по правилу никада нејавља угласи облици пре кружног тј. овалних. То није само резултат развоја моторике у зглобу шаке или лакта већ ту важну улогу имају и унутрашњи ментални процеси. Пред крај ступња шкрабања јављају се кружни облици који су резултат дечијег мишљења, јер је у могућности да започету линију заврши где је почео. Кружни облик у дечијем ликовном васпитању јесте олик који се као такав односи на сваки предмет. Круг има универзално значење у дечијем ликовном васпитању. Тај предмет није округлог облика већ му дете даје опште својство неког предмета.Друга фаза шеме или симбола ( неуспели реализам 4-6год. )Карактеристика овог ступња је да дете и даље користи кружне облике, али све то у комбинацији са линијама које могу бити: дуге, кратке, различитог смера. Дете је у могућности да постави два или више круга који се односе на неке појмове или предмете и оно на тај начи проналази свој симбол. Тај знак или симбол јесте нешто типично за дечији начин мишљења. Обично се у овој фази представља ауцка фигура или фигура неке животиње која као таква има одређене атрибуте. Из једног таквог начина цртања јавља се пра шема из које ће се касније појавити љуцки лик или лик неке животиње и тај први облик човека назива се главоножац, пуноглавац или човечуљак. На тој фигури човечуљка који је обично форма кружног облика има непосредне везе са оним кружним облицима који су се јавили у првом ступњу тако да се тај кружни обилик развија, али добија неке нове детаље или назнаке. Обично су ти детаљи које дете представља веома важни за њу или њега и дешава се да поједине делове изоставља. Из једног таквог кружног облика дете истиче нпр: руке, ноге, очи, уста и слично и отприлике ти детаљи су д важности, јер можда представљају вид дечије комуникације. Према мишљењу неких теоретичара временом се појављује једна права линија која излази из круга и као таква односила би се на ознаку трупа и обично се такав тип љуцке фигуре може назвати човек чачкалица. Овај ступањ носи неуспели реализам јер дете фигуру представља не онако како види већ онако како је зна.

14