sentimentalno vaspitanje - seminarski

of 27/27
Filozofski fakultet Univerzitet u Novom Sadu Odsek za romanistiku Seminarski rad: Analiza romana „Sentimentalno vaspitanje“

Post on 13-Jul-2016

78 views

Category:

Documents

13 download

Embed Size (px)

TRANSCRIPT

Filozofski fakultet

Filozofski fakultet

Univerzitet u Novom Sadu

Odsek za romanistikuSeminarski rad:

Analiza romana Sentimentalno vaspitanjeProfesor: dr Pavle Sekeru Studentkinja: Sanja Uveri17. 05. 2011. Novi Sad

Analiza romana Sentimentalno vaspitanje

Gistav Flober (Gustave Flaubert), francuski knjievnik koji ivi i stvara u XIX veku, jeste jedan od najpoznatijih i najkvalitetnijih autora koje je iznedrila Francuska. U svojim delima tei da to objektivnije prikae kako predstavnike ondanjeg drutva tako i linosti iz neto dalje prolosti. No, bez obzira na to u koju epohu smeta svoje likove, Flober detaljno prouava sve ono to okruuje njegove junake, vreme i prostor u kojem oni ive, a potom i karakterne crte koje im pripisuje, njihova zanimanja, postupke Upravo zahvaljujui ovakvom pristupu biva svrstavan meu realiste. Iako veliku panju poklanja verodostojnosti sadraja jo vie polae na formu i stil jer, kako tvrdi: Cilj umetnosti je pre svega lepota (Le but de lart, cest le beau avant tout) koja proizilazi iz sklada izmeu forme i misli i koja daje venu vrednost jednom delu.Floberov talenat na koji se nadovezala marljivost i posveenosti radu morao je dati dela izuzetne vrednost kao to su pre svega Gospoa Bovari (Madame Bovary), Salambo (Salammb), Sentimentalno vaspitanje (Lducation sentimentale). Svakako da je mogue nastaviti nabrajanje, no ovaj e se tekst nadalje baviti analizom poslednjeg od tri navedena romana koja se danas najee navode uz Floberovo ime.U trenutku kada zapoinje roman Sentimentalno vaspitanje, septembra 1864. godine, autor je ve sazreo kao pisac, uiva odreenu slavu i iako ivi usamljeno na imanju u Kroaseu (Croisset), Pariz (Paris) govori o njegovom radu. Zahvaljujui velikom broju pisama koje Flober razmenjuje sa svojim prijateljima (neki od njih takoe se bave knjievnim radom), saznajemo da je namera pisca sledea:

elim da napiem moralnu ili bolje reeno sentimentalnu istoriju svoje generacije. To je knjiga o ljubavi, o strasti, ali o strasti onakvoj kakva moe postojati danas, to e rei pasivnoj. Tematika, onakva kakvu sam je zamislio je verujem duboko istinita, ali je verovatno upravo zbog toga i slabo zanimljiva. Nedostaje pomalo injenica, drame, a pride radnja se protee na dui vremenski period. (Je veux faire lhistoire morale des hommes de ma gnration; sentimentale serait plus vrai. Cest un livre damour, de passion, mais de passion telle quelle peut exister maintenant, cest dire inactive. Le sujet, tel que je lai conu, est, je crois, profondment vrai, mais cause de cela mme, peu amusant, probablement. Les faits, le drame, manquent un peu; et puis laction est tendue dans un laps de temps trop considrable.)

I zaista, Flober e gradei linost svog glavnog junaka Frederika Moroa (Frdric Moreau) uspeti da doara itaocu znaenje te pasivne strasti. Ljubav koju Frederik osea prema Mari Arnu (Marie Arnoux) do samog kraja ostae platonska. On nije u stanju da dela, neodluan je, nedostaje mu energije to za posledicu nema samo fiziko neosvarivanje ljubavi ve i izostanak uspene karijere, sticanje imovine. Flober je naalost dobro predosetio da bi ovakav sadraj mogao biti nezanimljiv publici. Tako su prve kritike dela usmerene protiv beskrajnih opisa i junaka koji sanja o odreenom ivotu, a ne ini gotovo nita da te snove i ostvari.

Potpuni naslov romana glasi Sentimentalno vaspitanje, povest jednog mladia (Lducation sentimentale, histoire dun jeune homme), Flober je ovime samo delimino objasnio temu svog dela. Uporedo sa sentimentalnim vaspitanjem ve pomenutog Frederika Moroa, odvija se i politiko vaspitanje itave jedne generacije. Ishod sazrevanja je isti, od vere u ideale stie se do pesimizma i nihilizma. S jedne strane glavni junak ne ostvaruje svoje ivotne ciljeve, dok sa druge itava jedna generacija koja je pokuala da promeni drutvo, da Francusku ponovo naini republikom samo e prei sa reima Julske monarhije (Monarchie de Juillet) na Drugo carstvo (Second Empire). Iako se radnja romana protee od 1840. pa sve do 1869. godine, upravo je godinama prevrata, stvaranja Druge republike (Deuxime Rpublique), to e rei periodu od 1848. pa do 1851, poklonjena najvea panja u delu.Nekoliko meseci nakon to Flober zavrava, po nekim mijenjima svoje najbolje ostvarenje, 17. novembra 1869. godine roman izlazi iz tampe. Autor je intenzivno radio na njemu pet godina, no odreeni fragmenti dela ili makar redovi koji e inspirisati stvaranje Sentimentalnog vaspitanja napisani su znatno ranije.

Motiv ljubavi koja postoji izmeu Frederika i gospoe Arnu javlja se ve u delu Memoari jednog ludaka (Les Mmoires dun Fou) koje datira jo iz 1838. godine. Sedamnaestogodinji Flober u ovom izrazito autobiografskom delu pria o svojim kolskim danima, nerazumevanju okoline koja ga smatra udakom, usamljenosti, matarijama, delima koje prouava. Meutim najvea panja poklonjena je izvesnoj Mariji (Maria), iza ijeg se lika krije Eliza lezine (lisa Schlsinger) koju mladi Flober upoznaje tokom letovanja u Truvilu (Trouville), a koja je u pratnji svog, jo uvek nezakonitog mua Morisa lezinea (Maurice Schlsinger). Iako je sa Elizom razmenio tek nekoliko rei Flober poinje da gaji odreena oseanja prema njoj. Do kraja svog ivota smatrae da je ona jedina ena koju je iskreno voleo, moda ba zbog idealizovanja njenog lika ili injenice da s njom nikada nije ostvario i fiziku vezu. etiri godine kasnije nastaje novela Novembar (Novembre) u kojoj sreemo mladia koji razoaran zbog gubitka velike ljubavi pronalazi utehu u odnosima sa prostitutkom. Pomenuta veza inspirisae stvaranje enskog lika, kurtizane Rozanet (Rosanette) sa kojom glavni junak konane verzije Sentimentalnog vaspitanja ostvaruje burnu vezu.

Nekoliko meseci kasnije, to e rei 1843. Flober stvara i, uslovno reeno, prvu verziju Sentimentalnog vaspitanja. Naime, iako dva dela nose isti naslov, po sadraju se, makar na prvi pogled, veoma razlikuju. Autor razvija priu o dva mladia, prijatelja, od kojih se prvi, Anri (Henry), zasien nekada strasnim odnosom sa ljubavnicom, okree izgradnji karijere dok se drugi, il (Jules), naputen od strane voljene, posveuje umetnikom stvaralatvu. Nakon razoaranja u mladosti obojica likova mire se sa sudbinom. Jedan uspean, prividno stabilan i siguran u sebe, drugi posveen knjievnom radu. Iako je kroz dva razliita lika Flober moda eleo da izrazi suprotne strane vlastitog karaktera, bez sumnje da se njegova linost ipak moe vie identifikovati sa ilovom (Jules). Ingrid afranek u svojoj studiji navodi:

Julesovo traganje za umjetnikim izrazom protutea je mladalakom romantizmu koji ni pisac ni Jules ne zaboravljaju, nego ga pregaraju. Upravo u tom pregaranju ima neke tajne radosti umjetnost e opjevati sjeanja na bive nade.

I upravo tako raa se druga i konana verzija Sentimentalnog vaspitanja. Opevajui seanja na bive nade autor nam predstavlja svog glavnog junaka, ve pomenutog Frederika Moroa, mi saznajemo koji su njegovi snovi, planovi za budunost, pratimo njegov razvoj i neizbeno postajemo svedoci njegovog razoaranja, poraza iluzija iz mladosti. Bilo bi sasvim pogreno tumaiti ovo delo kao potpuno autobiografsko, no svakako da je mogue uspostaviti odreenu vezu izmeu Frederika i Flobera, ostalih likova romana i osoba iz neposredne pieve okoline. Stoga e s vremena na vreme panja biti posveena i linostima koje su posluile kao model za stvaranje likova Sentimentanog vaspitanja, no to svakako ne znai da junake romana treba u potpunosti poistovetiti sa osobama koje su inspirisale njihov nastanak, niti treba vriti analizu njihovih postupaka kroz analizu linosti koje su zapravo postojale.Flober je svoj roman podelio na tri dela. Svaki deo sastoji se iz est poglavlja, to e rei da nam autor kroz osamnaest jedinica slika skoro trideset godina ivota svog junaka. Na samom poetku susreemo se sa osamnaestogodinjim mladiem, Frederikom Moroom, koji poto je maturirao naputa Pariz s namerom da leto provede u rodnom Noanu (Nogent), da bi na jesen, povratkom u prestonicu postao student prava. Te 1840. godine na brodu kojim putuje ugledae enu pred ijom e lepotom zanemeti. Nikada nije video taj sjaj njene mrke kose, zavodljivost njenog stasa, ni tu tananost prstiju kroz koje je svetlost prolazila. Zapanjeno je posmatrao njenu korpu za rad, kao kakvu neverovatnu stvar. Kakvi li su njeno ime, njen stan, njen ivot, njena prolost? eleo je da upozna nametaj njene sobe, sve haljine koje je nosila, ljude sa kojima se druila; ak elja da je fiziki ima gubila se pod jednom jo dubljom udnjom, u bolnoj radoznalosti koja nije imala granica. (Jamais il navait vu cette splendeur de sa peau brune, la sduction de sa taille, ni cette finesse des doigts que la lumire traversait. Il considrait son panier ouvrage avec bahissement, comme une chose extraordinaire. Quels taient son nom, sa demeure, sa vie, son pass? Il souhaitait connatre les meubles de sa chambre, toutes les robes quelle avait portes, les gens quelle frquentait; et le dsir de la possession physique mme disparaissait sous une envie plus profonde, dans une curiosit douloureuse qui navait pas de limites.)

Ubrzo saznaje ime ene ija ga je pojava toliko oduevila. Radi se o gospoi Mari Arnu, eni aka Arnua (Jacques Arnoux), vlasnika Industrijske umetnosti (LArt Industriel), meovitog preduzea koje se sastojalo iz asopisa za slikarstvo i radnje za prodaju slika. Nakon to sklopi poznanstvo sa njenim muem odluuje da ih obavezno poseti po povratku u Pariz. Njegov boravak u rodnom mestu obeleen je savetima majke koji se odnose na budue kolovanje i karijeru, kao i susretom sa najboljim prijateljem arlom Delorijeem (Charles Deslauriers). Dva mladia upoznala su se na koleu. Iako veoma razliitog karaktera i porekla bili su privreni jedno drugome. Dok se Frederik zanima za knjievnost romantizma, pie pesme, crta i sanja o simfonijama, Delorije se okree politikoj ekonomiji i revoluciji; njegov cilj je jasan zauzeti kakvu dobru funkciju, obogatiti se. S obzirom na svoje siromano poreklo to moe ostvariti samo zahvaljujui revoluciji (za ije e se izbijanje zalagati) ili uspomo svog prijatelja Frederika i njegove oevine. Ponovo se naavi u Parizu, glavni junak ne ulae gotovo nikakve napore da stupi u kontakt sa monim predstavnicima drutva. Lako odustaje od elje da bude primljen kod bogatog bankara Dambreza (M. Dambreuse), pravo ga takoe ne privlai previe, razmilja o gospoi Arnu, no jo uvek ne stupa u kontakt sa njom. Tokom ulinih nereda do kojih dolazi zbog nezadovoljstva reimom Luja-Filipa (Louis-Philippe), Frederik upoznaje izvesnog Isonea (Hussonnet), koji meuostalom pravi reklame za Industrijsku umetnost. Zahvaljujui njemu stupa u kontakt sa Arnuom, poseuje ga u redakciji, upoznaje niz likova. Napokon biva pozvan na veeru kod Arnua i tamo ponovo sree enu koju voli, ali se ne usuuje da joj ita kae o svojoj ljubavi. Tako on provodi svoje studentske dane u Parizu. ivei sa Delorijeom sklapa prijateljstva sa Martinonom (Martinon), Sizijem (Cisy), Senekalom (Sncal), Disardijeom (Dussardier). Svaki od njih predstavnik je razliitih tipova mladia onog vremena; svi oni manje ili vie ude za drutvenim uspehom, zalau se za revoluciju ili se gnuaju iste. Frederik i ako uiva u njihovom drutvu radije mata o Mari Arnu, eljno iekuje priliku da je vidi, zanosi se:Pitao se ozbiljno da li da bude veliki slikar ili veliki pesnik; i on se odlui za slikarstvo, jer bi ga zahtevi tog zanata pribliili gi Arnu. On dakle bee naao svoj poziv! Cilj njegovog ivota bio mu je sada jasan, i budunost nepogrena. (Il se demanda, srieusement, sil serait un grand peintre ou un grand pote; - et il se dcida pour la peinture, car les exigences de se mtier le rapprocheraient de Mme Arnoux. Il avait donc trouv sa vocation! Le but de son existence tait clair maintenant, et lavenir infaillible.)

Slabo marei za studije, pada na zavrnom ispitu. to vie poseuje voljenu to je njegova ljubavna enja vea. Sanjao je o srei da ivi s njom, da joj govori ti, da rukom dugo miluje zaliske njene kose, ili da na zemlji klei, s rukama oko njenog stasa, da ispija duu iz njenih oiju. Trebalo bi, za to, prevrnuti sudbinu; a nesposoban za akciju, proklinjujui Boga i optuujui se da je kukavica, on se vrteo u svojoj elji, kao zatvorenik u eliji. Neprekidno duevno muenje guilo ga je. Ostajao je po itave sate nepomian, ili bi pak briznuo u pla; jednog dana kada nije imao snage da se uzdri, Delorije mu ree: - Pa, zaboga! ta ti je? (Il songeait au bonheur de vivre avec elle, de la tutoyer, de lui passer la main sur les bandeaux longuement, ou de se tenir par terre, genoux, les deux bras autour sa taille, boire son me dans ses yeux! Il aurait fallu, pour cela, subvertir la destine; et, incapable daction, maudissant Dieu et saccusant dtre lche, il tournait dans son dsir, comme un prisonnier dans son cachot. Une angoisse permanente ltouffait. Il restait pendant des heures immobile, ou bien il clatait en larmes; et un jour quil navait pas eu la force de se contenir, Deslauriers lui dit: -Mais, saprelotte! quest-ce que tu as?)

Nakon proslave njenog roendana Frederik kao da osea da joj se neto vie pribiio, vie nije bio jedan od mnogobrojnih gostiju na veeri etvrtkom. Iznenada ispunjen nekom energijom polae sve ispite i odlazi u rodno mesto, jer je ga Arnu svakako bila u poseti bolesnoj majci. U Noanu saznaje da je njegova oevina potroena, da ne moe sebi da priuti ivot u Parizu i ponovo pada u duboko oajanje. Skoro tri godine provodi besposledno u rodnom mestu, zbliavajui se sa mladom susetkom, vanbranom erkom prilino bogatog gospodina Roka (M. Roque). Mala Lujiza Rok (Louise Roque) zaljubljuje se u njega meutim Frederik se, nasledivi pristojno, strievo imanje, vraa u Pariz odluan da ovaj put ostvari svoje namere.Drugi deo romana poinje ponovnim susretom sa porodicom Arnu. Frederik saznaje da su se preselili i da je Arnu postao trgovac fajansom. Ubrzo uvia da ni njegova reakcija na to to ponovo vidi enu koju je voleo nije onoliko snana koliko je to oekivao. Naavi se na nekom maskenbalu, Frederik prisustvuje scenama opijanja, upoznaje niz ena koje su spremne da postanu ljubavnice svakom ko je u stanju da ih izdrava. Meu njima je kurtizana Rozanet iji je jedan od ljubavnika i sam Arnu. Poinje da je poseuje, ba kao to polako ulazi i u kuu Dambrezovih. Ponovo se sree i sa starim prijateljima, oni koji su nezadovoljni svojim poloajem sve vie prieljkuju promene na vlasti. Frederik se zadovoljava time da poseuje Rozanet koju smatra buduom ljubavnicom, no vraa se i u do Arnuovih ne mogavi da odoli vrlinama Mari Arnu koja postaje sve oajnija zbog prevara i loeg poslovanja svoga mua.Tad otpoe za Federika bedan ivot. Postao je parazit kue. (Alors commena pour Frdric une existence misrable. Il fut le parasite de la maison.)

Bio je stalni gost, pomagao ako je bilo potrebno. Uivao je u razgovorima sa voljenom, no izmeu njih i dalje postoji samo prijateljstvo.

Iako je vie upoznao gu Arnu (zbog toga ba, moda), bio je jo plaljiviji nego ranije. Svakoga jutra zaklinjao se da e biti smeo. Nesavladljivi stid spreavao ga je u tome; i nije se mogao da upravlja ni po jednom primeru, poto se ona, ga Arnu, razlikovala od svih ostalih. Snagom svojih snova, on je bee ostavio izvan uslova ljudskog ivota. On se oseao, prema njoj manje vaan na zemlji od konia svile koji su padali sa njenih makaza. (Bien quil connt Mme Arnoux davantage ( cause de cela, peut-tre), il tait encore plus lche quautrefois. Chaque matin, il se jurait dtre hardi. Une invincible pudeur len empchait; et il ne pouvait se guider daprs aucun exemple puisque celle-l diffrait des autres. Par la force de ses rves, il lavait pose en dehors des conditions humaines. Il se sentait, ct delle, moins important sur la terre que les brandilles de soie schappant de ses ciseaux.)

Za nju, bio je spreman da uini sve. Umesto da petnaest hiljada franaka pozajmi Delorijeu kao to mu je obeao ili da ih pak uloi u hartije od vrednosti i tako postane ozbiljniji kandidat za kakvo radno mesto kod bankara, on ne ali da isplati dug njenog mua i time sprei da padne ljaga na njeno ime. Njegovo pojavljivanje sa Rozanet uinie da ga Arnu pomisli da joj je ljubavnik, iako on to jo uvek nije. ak e i smeni dvoboj u kojem e se boriti protiv prijatelja Sizija i koji e se zavriti onesveivanjem mladog plemia biti pogreno protumaen u drutvu. Svi smatraju da on brani ast kurtizane onda kada zapravo ustaje u odbranu voljene Arnu. Oajan to se njegovi postupci pogreno tumae, u elji da pobegne od prijatelja koji imaju velike planove sa njegovim novcem, a i zbog smanjenja prihoda odlazi u Noan delimino spreman da oeni gospoicu Lujiz. Ubrzo odustaje od ideje, vraa se u prestonicu. Nezainteresovan za politika deavanja i nezadovoljstvo naroda koji e se uskoro latiti oruja Frederik se pridruuje Mari Arnu u Orteju (Aurteuille) i tamo konano postaje sasvim jasno da je njegova ljubav uzvraena, no ta ljubav ostaje platonska. On e jo jednom pokuati da ostvari vezu sa njom, no kada doe ugovoreni dan, Frederik e uzalud ekati gospou Arnu. Njen sin je bolestan, ona te okolnosti tumai kao znak sa neba; nikada se vie nee ni usuditi da naini korak ka neemu neasnome. Frederik razoaran odlazi Rozaneti i konano postaje njen ljubavnik. Godina je 1848. Februarska Revolucija dovodi do formiranja nove, privremene vlade. Luj-Filip je abdicirao. Frederik prisustvuje scenama na ulicama Pariza; narod je ubeen da je konano dolo do promene. U pratnji prijatelja Isonea ulazi u palatu Tiljerije (Lepalais des Tuileries) koja je do nedavno bila kraljeva rezidencija. Gomila koja se tu zatekla pali prestonu fotelju, pljaka palatu, unitava je. Ubrzo zapoinje opijanje:-Hajdemo odavde, ree Isone, ovaj mi je narod odvratan. () -ta mari! Ree Frederik, ja nalazim da je narod velianstven. (-Sortons de l, dit Hussonnet, ce peuple me dgote. () Nimporte! Dit Frdric, moi, je trouve le peuple sublime.)

Straari se ponizno klanjaju pobednicima. Dobar deo tih pobednika je rulja koja godinama ivei u bedi, eljna svega, sad ne ume da se umeri i ponese dostojanstveno. Frederika itava revolucija ne zanima previe, deluje da se on dobro zabavlja prisustvujui novonastalim sitaucijama. Na mah prihvata da se kandiduje na izborima za Narodnu skuptinu, no ni toj ideji nije privren dugo. Vreme provodi sa Rozanet, povlae se na neko vreme iz Pariza, Frederik je na trenutak ak bio sasvim spokojan s njom:Nije sumnjao da e biti srean do kraja ivota, toliko mu je srea izgledala prirodna, nerazdvojna od njegova ivota i od te ene. Neka potreba gonila ga je da joj govori nenosti. Ona mu je odgovarala slatkim reima, lupkajui ga lako po ramenu, nenostima koje su ga oaravale svojom neoekivanou. On je otkrivao najzad u njoj jednu sasvim novu lepotu, koja je moda samo odblesak okolnih stvari, sem ako njihove potajne mogunosti nisu delovale tako da ona procveta. (Il ne doutait pas quil ne ft heureux pour jusqu la fin de ses jours, tant son bonheur lui paraissait naturel, inhrent sa vie et la personne de cette femme. Un besoin le poussait lui dire des tendresses. Elle y rpondait par de gentilles paroles, de petites tapes sur lpaule, des douceurs dont la surprise le charmait. Il lui dcouvrait enfin une beaut toute nouvelle, qui ntait peut-tre que le reflet des choses ambiantes, moins que leurs virtualits secrtes ne leussent fait spanouir.)

Radnici i dalje nezadovoljni svojim poloajem bune se juna pomenute 1848. godine i dolazi do ponovnog krvoprolia u Parizu. Postaje jasno da Februarska revolucija (La Rvolution de Fvrier) i nije bila toliko pogubna za monike prethodnog reima. Bankar Dambrez veselo e odahnuti kada shvati da ni njegovi poslovi ni njegov poloaj u drutvu nisu ugroeni. Organizuje veeru na kojoj se Frederik iznova sree sa gospoom Arnu, prisutna je i mala Lujiza Rok, koja arko eli da mu postane supruga. Ne bi li je se to lake reio potvruje joj da je voli, ali da u ta tako prevrtljiva vremena nije mudro sklapati brak. Po ko zna koji put pokazavi se poprilino ravnoduan prema poslovnim ponudama gospodina Dambreza, Frederik u kui bankara ipak pronalazi neto to bi bilo vredno panje gospou Dambrez (Mme Dambreuse). Primetivi jo davno njenu eleganciju Frederik stupa u sve prisniji kontakt s njom, tako na kraju noi provodi sa Rozanet, veeri sa bankarevom enom. Iako eli da napusti kurtizanu iji ga hirovi sve vie kotaju, ostaje s njom jer e mu uskoro podariti sina. Odnos sa Dambrezovom enom takoe postaje ozbiljniji kada bankar umre, a njegova udovica odlui da se preuda. Frederik pristaje da je oeni, da potrai mesto ambasadora. Dok lae obe ene i dalje razmilja o onoj koja e uvek zauzimati posebno mesto u njegovom srcu, no ne via je i za zlu sudbinu njenog mua saznaje u trenutku kada je ve suvie kasno da im pomogne. Naime Arnuovi poslovi propadaju i on je zbog dugova primoran da bei iz Pariza. Oaj to je voljena daleko od njega zapazie obe ljubavnice. Gospoa Dambrez u elji da ponizi suparnicu uestvuje na aukciji na kojoj se prodaju stvari Mari Arnu. Kupovinom njenog koveia izaziva kraj veze sa Frederikom. Verujui da je propasti voljene ene doprinela i sama Rozanet raskida i tu vezu. U Parizu su ponovo neredi:Frederik nije nita razumevao od te tolike mrnje i gluposti. Njegova odvratnost prema Parizu jo vie je porasla; a prekosutradan, otputova za Noan prvim vozom. (Frdric ne comprenait rien tant de rancune et de sottise. Son dgote de Paris en augmenta; et, le surlendemain, il partit pour Nogent par le premier convoi.)

Namera da se konano oeni bogatom Rok naslednicom bie osujeena. Po dolasku u rodno mesto zatie njeno venanje. Mladoenja je niko drugi do Delorije. Advokat koji ni za vreme novog reima ne uspeva da postigne eljeni uspeh, odluuje da se dobrom enidbom dokopa vlasti. Posramljeni Frederik se vraa u Pariz i tamo prisustvuje upeatljivoj sceni. Dva nekadanja prijatelja, revolucionara, iznenada su se nala na suprotnim stranama i jedan umire od metka drugog viui -ivela Republika! -Vive la Rpublique!

Prolo je petnaest godina. Floberov junak je putovao, upoznao najrazliitije pejzae.

Pohodio je visoko drutvo, i imao i drugih ljubavi. Ali zbog stalnog seanja na prvu, one su uvek bile bljutave; a potom estina udnje, sam cvet oseaja bee izgubljen. I njegove duhovne ambicije behu se smanjile. Godine su prolazile; i on je trpeo od nerada svoje inteligencije i od inercije svoga srca. (Il frquenta le monde, et il eut dautres amours encore. Mais le souvenir continuel du premier les lui rendait insipides; et puis la vhmence du dsir, la fleur mme de la sensation tait perdue. Ses ambitions desprit avaient galement diminu. Des annes passrent; et il supportait le dsoeuvrement de son intelligence et de linertie de son cur.)

Krajem marta 1867. u posetu mu iznenada dolazi ga Arnu, osedela, fiziki je daleko od one ene u koju se Frederik zaljubio. Popriae s njim o ljubavi koju su oseali i koju i dalje oseaju jedno prema drugome. Prisetie se starih dana i to je sve. Ona dolazi u trenutku kada vie ne postoji opasnost da prevari mua.

U epilogu romana, dve godine nakon pomenute posete Frederik i Delorije razgovaraju kraj vatre. Priaju o sudbinama svojih prijatelja i napokon o sopstvenim ivotima.

Obojica ga behu promaili, i onaj koji je sanjao o ljubavi, i onaj koji je sanjao o politici. (Ils lavaient manque tous le deux, celui qui avait rve lamour, celui qui avait rve le pouvoir.)

Poslednja slika jeste melanholino seanje na prolost i neuspelu posetu bordela u mladosti, zakljuuju da je to bilo najbolje to su imali u ivotu.

Frederik Moro kojeg upoznajemo na poetku romana je zaneta dua. Sanja o ostvarenju ljubavi sa gospoom Arnu, a podstaknut od strane majke, koja polae velike nade u sina, kao i prijatelja Delorijea razmilja i o potencijalnoj karijeri. No sasvim je jasno da on ne dela. Zbog nedostataka hrabrosti i vee odlunosti (kada su u pitanju poslovi izostaje i snanija volja) ivot Frederika e imati gore opisani pravac. Na kraju on e svakako osetiti razoaranje, obuzima ga pesimizam, ali sve to moe da uini jeste da prihvati injenino stanje. itav ivot volee gospou Arnu. Druge ene poput Rozanete probudie u njemu strast. Neke druge, poput gospoe Dambrez oduevie ga svojom otmenou, uticajem u drutvu. No prvima e zameriti da su glupe, lake, drugima da su prepredene. Samo gospoa Arnu ostaje savrena u njegovim mislima. Ona je ena koja zasluuje da bude voljena, ak i da se za njom pati. Frederik je opsednut njenom linou: Poznavao je oblik svakog njenog nokta, naslaivao se da slua um njene haljine dok bi ona prolazila pored vrata, da udie kriom miris njene maramice; njen ealj, njene rukavice, njeno prstenje bili su za njega izuzetne stvari, znaajne kao umetnika dela, gotovo ive kao kakva bia; sve su te stvari ispunjavale njegovo srce i pojaavale njegovu ljubavnu strast. (Il connaissait la forme de chacun de ses ongles, il se dlectait couter le sifflement de sa robe de soie quand elle passait auprs des ports, il humait en cachette la senteur de son mouchoir; son peigne, ses gants, ses bagues taient pour lui des choses particulires, importantes comme des oevres dart, presque animes comme de personnes; toutes lui prenaient le coeur et augmentaient sa passion.)

Kao to je ve pomenuto ljubav izmeu njega i Mari inspirisana je onom koja je postojala izmeu Flobera i Elize lezine. Pieva sudbina je slina; neno e voleti Elizu, ali nee i ostvariti vezu sa njom. Poput Frederika ostae pasivan, no autor e se makar ostvariti kao umetnik.Mari Arnu predstavlja isto srce, brinu majku, vernu suprugu; jednom reju ideal s kojim ne moe da se uporedi nijedan drugi enski lik romana. Iako e priznati svoju ljubav Frederiku, odbie da mu se poda. Do kraja ostaje uz svog supruga koji ne samo da e je varati nego e i itavu porodicu odvui u finansijsku propast. Mari Arnu sve e stoiki podneti. Linost koja je posluila kao model za stvaranje ovog lika, jeste Eliza lezine. Razlozi zbog kojih ona poinje nevenano da ivi sa Morisom lezineom dok joj je mu jo uvek iv, poziciran kao vojnik u Aliru, nisu poznati. No jednom kad se nala uz muzikog urednika ona mu ostaje verna. Njen kraj mnogo je traginiji od kraja gospoe Arnu, ona godine provodi u duevnoj bolnici gde e i umreti.

Moris lezine, bogati muziki izdava koji poseduje asopis i sarauje sa slavnim kompozitorima, taj napola trgovac napola umetnik u romanu Sentimentalno vaspitanje bie prikazan kroz lik aka Arnua. Obojica su srdani i povrni, veno pokuavaju da budu duhviti, uvek su spremni da govore o svojim uspesima kod ena ili o svojim poslovima. Izmeu lezinea i Flobera, odnosno Arnua i Frederika javlja se prijateljstvo. Iako je upravo taj ak Arnu ogromna prepreka izmeu dvoje koji se vole, glavni junak ga ne prezire, ta vie ume da se saali na njega, pomogne mu, ustane u njegovu odbranu. Mada se Arnu ne ustruava da vara svoje saradnike i suprugu, ipak ga ne vidimo kao antipatinog lika, no vie kao lakomislenog.

Dva oveka ne dele privrenost prema jednoj, ve prema dvema enama. Kurtizana Rozaneta, poznata i pod nadimkom Maralka (Marchale), ostvarie vezu sa obojicom. Njeni su posetioci zapravo mnogobrojni. lanak pod nazivom Jedna kokokica i tri petla (Une poulette entre trois cocos) zapravo je aluzija na nju i njene ljubavnike. U trenucima bliskosti sa Frederikom ona mu otkriva svoju prolost. Majka alkoholiarka navodila ju je na prostituciju od petnaeste godine. Patila je mnogo, pokuala samoubistvo no Flober nam je najee prikazuje kao vedru devojku koja se poput deteta lako da odueviti i koja istina nije posebno bistra no takvim nogama i osmehu lako se prata glupost. Koliko Frederik razliito doivljava nju i gospou Arnu najbolje govore sledei redovi: Poseivanje ovih dvaju ena bilo je u njegovom ivotu kao da slua dve muzike; jednu luckastu, ponesenu, zabavnu, drugu ozbiljnu i gotovo religioznu; i, istovremeno treperei, one su se neprestano irile, i malo pomalo meale; jer, ako bi ga ga Arnu samo ovla dotakla prstom, slika one druge odmah bi se prikazivala njegovoj udi, jer je za njega, s te strane, mogunost bila manje daleka; a kad bi se, u Rozanetinom drutvu, desilo da mu se uzbudi srce, odmah bi se setio svoje velike ljubavi. (La frquentation de ces deux femmes faisait dans sa vie comme deux musiques: lune foltre, emporte, divertissante, laute grave et presque religieuse; et, vibrant la fois, elles augmentaient toujours, et peu peu se mlaient; - car si Mme Arnoux venait leffleurer du doigt seulement, limage de lautre, tout de suite, se prsentait son dsir, parce quil avait, de ce ct-l, une chance moins lointaine; - et, dans la compagnie de Rosanette, quand il lui arrivait davoir le coeur mu, il se rappelait immdiatement son grand amour.)

Trea ena koja e odigrati znaajnu ulogu u Frederikovoj mladosti jeste gospoa Dambrez. Izuzetno prefinjena, dama iz visokog drutva, takoe autoritativna i vrlo proraunata Dambrezova ne moe da ponudi ni fiziku ni unutranju lepotu, meutim ona nosi poloaj u drutvu, veze... Imati nju znai biti neko. Meutim njena elja da gospodari nad svima, da sve kontrolie, da dobije ta eli udaljie je od Frederika. Poto nee moi da podnese da ona nadene cenu stvarima koje su pripadale gospoi Arnu, a koje su u njemu evocirale najlepe uspomene naputa bogatu udovicu srean zbog ponovo steene nezavisnosti.

Bankar Dambrez predstavnik je mone buroazije. Frederik e u vie navrata primati od njega odreene poslovne ponude, meutim on ih, slabo ambiciozan, veno proputa. Kroz reakciju bankara na Februarsku revoluciju, Flober nam doarava reakciju vladajueg sloja. Isprva u strahu i za svoju glavu, ubrzo shvata da se nita znaajno nije promenilo. Njegov saradnik, gospodin Rok, nastavie nesmetano da za njega vodi mutne poslove i poveava sopstevno imanje koje e u paketu sa erkom Lujizom nuditi nezainteresovanom Frederiku. Na kraju ona e postati Delorijeva ena.Delorije, najbolji Frederikov prijatelj, s kojim se ovaj razilazi i ponovo sastaje (vidimo ih zajedno i na samom kraju romana) u mnogome se razlikuje od glavnog junaka. Delorije je udeo za bogatstvom, kao sredstvom da vlada ljudima. eleo je da uskomea mnogo sveta, da napravi mnogo larme, s tri sekretara pod svojim zapovednitvom, i velikom politikom veerom koju bi prireivao jedanput nedeljno. Frederik bi u mislima nametao za sebe palatu u mavarskom stilu, kako bi mogao da ivi okruen divanima od kamira, uz um vodoskoka, a posluivali bi ga paevi crnci; i te snevane stvari postajale bi na kraju krajeva toliko jasne, da je za njima oajavao kao da ih je zaista izgubio. (Deslauriers ambitionnait la richesse, comme moyen de puissance sur les hommes. Il aurait voulu remuer beaucoup de monde, faire beaucoup de bruit, avoir trois secrtairessous ses ordres, et un grand dner politique une fois par semaine. Frdric se meublait un palais la moresque, pour vivre couch sur des divans de cachemire, au murmure dun jet deau, servi par des pages ngres; - et ces choses rves devenaient la fin tellement prcises, quelles le dsolaient comme sil les avait perdues.)

Ambicija da uspe kod njega svakako da postoji, no njegovo je poreklo siromano, a odelo trono, on ne moe tek tako da ue u visoko drutvo iako ima neophodnu diplomu. Kako Frederik odbija da mu prui veu pomo, Delorije ne preza da se bori na najpodmuklije naine, u jednom trenutku pokuae da zavede gospou Arnu da bi se najposle oenio mladom Lujizom. Brana idila nee trajati dugo, ostavljen, on e prelaziti iz slube u slubu; na kraju zavrava kao inovnik u nekom preduzeu. Njegovi snovi iz mladosti poput Frederikovih nisu se ostvarili i dvojici prijatelja ne ostaje nita drugo no da optuuju sluaj, prilike, epohu u kojoj su roeni.

Pisac se svojevrsno potrudio da nam prikae tu epohu. Kao veliki potovalac La Brijera (La Bruyre) pokuae da nam prikae najrazliitije karaktere svoga vremena. Kroz roman e prodefilovati najrazliitiji likovi. Osrednji slikar Perlena (Pellerin) koji prouava sva dela iz estetike, smatrajui da e kada pronae pravu teoriju Lepoga stvarati samo remek-dela. Reenbar (Regimbart) za kojeg svi znaju u kojoj se kafani nalazi u razliito doba dana, za kojeg je poznato da ga interesuje politika, da pije sve, od vermuta do apsinta, da odela ije kod krojaa Politehnike kole (Lcole polytechnique), a ime se on to zapravo bavi i da li se zaista razume u poslove niko ne bi umeo da proceni, no zar treba sumnjati u veliinu takve pojave! Plemi Sizi u kojem su zdruena slaba inteligencija i kukaviluk, u drutvu ostaje popularan samo zbog velikog nasledstva. Martinon, sin bogatog seljaka, ambiciozan, spreman da ini kompromise zarad karijere, ne okleva poput Frederika da se oeni bogatom naslednicom koja je daleko od njegove idealne ene. Politikim prevratima u Francuskoj posveen je znatan broj stranica romana. Februarska revoluicija ima svoje tipine predstavnike koji su prikazani kroz tri junaka. Naime o promenama snivaju Delorije, Senekal i Disardije, meutim svaki od njih predstavlja drugaiju vrstu revolucinara.Za Delorijea revolucija je prilika da se obogati. Vea prava za nie slojeve njegova su ansa da ostvari brilijantnu karijeru. Poloaj naroda malo ga zanima, on je pre svega egoista. Senekal je nastavnik matematike, osoba koja se bori za pravdu, koja uiva u redu i ima sklonost da nareuje. U poetku na strani revolucionara 1851. godine, on ipak uestvuje u Dravnom udaru, protiv nekadanjih prijatelja. Jedini pravi revolucionar iz 1848. jeste Disardije. On je pored gospoe Arnu jedini lik u romanu u kojem emo pronai nevinu prirodu, osobu dobru i iskrenu. Potie iz radnikog sloja, a revolucionarne ideje prihvata sa eljom da pomogne nemonima. Umire za svoju ideju, ubija ga Senekal. S njim umire i svaka promena, Francuska e uskoro postati carstvo. Na kraju, svesni smo da nisu unitene samo iluzije iz mladosti jednog oveka, Flober nam govori i o propasti politikih iluzija jedne epohe. Pesimizam je opte prisutan, a Disadijeovih rei izgovorenih u zanosu: Republika je proglena! biemo sada sreni! (La Rpublique est proclame! On sera heurex maintenant!)

seamo se sa tunim osmehom.Dakle, potpuno je jasno da naziv romana Sentimentalno vaspitanje samo delimino odgovara onome to delo nosi u sebi. Istina, mi pratimo Frederikov razvoj, prisustvujemo raanju ljubavi, prijateljstava, buenju strasti. Svedoci smo njegovog razoaranja zbog neuspeha koji se niu sve zbog njegove neodlunosti. No uporedo sa dramom jednog mladia odigrava se i drama jedne generacije. Sam Flober rei e da bi naslov njegovog dela mogao da zavara i da u odreenoj meri nije prikladan. Ime koje bi moda vie odgovaralo jeste Suvi plodovi (Les Fruits secs) jer niti Frederik ostvaruje svoje snove niti Francuska postie neto borbom za republiko ureenje.Floberov roman naii e na otru kritiku. Veina u ovom delu pronalazi samo beskrajan i dosadan opis, radnju koja nikako da pone, ogromni pesimizam. Savrenstvo Floberovog stila pisanja za koji e Teofil Gotije (Thophile Gautier), rei da ima ritam stiha i preciznost naunog jezika, talasanje violonela... niko ne porie. Meutim, opte gledano delo je slabo primljeno na veliko razoarenje autora. Malobrojni poput or Sand (Georges Sand) i Emila Zole (mile Zola) prepoznae pravu vrednost romana, koji veno u senci Gospoe Bovari danas ipak sve vie postaje predmet prouavanja. Pod uticajem romantiara Flober e stvoriti junaka kakvog moemo pronai u delima prve polovine XIX veka, no ova rtva iluzija smetena je u surovu realnost koja ne tedi slabe. Stoga ovo delo sadri elemente oba pravca, romantizma i realizma, ono e snano inspirisati naturaliste koji e pokuati da daju sliku svoje generacije, no slabo e ko uspeti da nadmai Floberovo ostvarenje.BIBLIOGRAFIJA:1. Flaubert, Gustave; Lducation sentimentale, Paris, Gallimard, 1983. 511 str.

2. Flober, Gistav; Sentimentalno vaspitanje, Prevod: Duan Mati, Beograd, Prosveta, 1961. 499 str.

3. ivkovi, Dragia; Francuski realizam, Beograd, Savremena kola, 1962. 115 str.4. Milai, Duan; Realizam i naturalizam u knjievnosti, Beograd, Rad, 1961. 35 str.

5. Burdije, Pjer; Geneza i struktura polja knjievnosti, Novi Sad, Svetovi, 2003. 487 str.

6. Colling, Alfred; Gustave Flaubert, Paris, Arthme Fayard, 1947. 380 str.

7. Dumesnil, Ren; Lducation sentimentale de Gustave Flaubert, Paris, S.F.E.L.T. Malfre, 1936. 211 str.

8. Castex, Pierre-Georges, Flaubert; Lducation sentimentale, Paris, Centre de documentation universitaire, 1962. 99 str.

9. afranek, Ingrid; Francuski realistiki romani XIX stoljea , kolska knjiga, Zagreb, 1972. 156 str.

10. http://fr.wikipedia.org11. http://flaubert.univ-rouen.fr/12. http://www.alalettre.com/flaubert-oeuvres-education-sentimentale.php Gustave Flaubert (1820. Rouen 1880. Canteleu)

Prevod: Sanja Uveri

Dumesnil, Ren; Lducation sentimentale de Gustave Flaubert, Paris, S.F.E.L.T. Malfre, 1936. p. 110.

afranek, Ingrid, Francuski realistiki romani XIX stoljea, kolska knjiga,, Zagreb, 1972. str. 126.

Flober, Gistav; Sentimentalno vaspitanje, Prevod: Duan Mati, Beograd, Prosveta, 1961. str. 11.

Flaubert, Gustave; Lducation sentimentale, Paris, Gallimard, 1983. p. 23.

Louis-Philippe (1773. Paris 1850. Surrey)

Flober, Gistav; Sentimentalno vaspitanje, Prevod: Duan Mati, Beograd, Prosveta, 1961. str. 62.

Flaubert, Gustave; Lducation sentimentale, Paris, Gallimard, 1983. p. 71.

Flober, Gistav; Sentimentalno vaspitanje, Prevod: Duan Mati, Beograd, Prosveta, 1961. str. 84.

Flaubert, Gustave; Lducation sentimentale, Paris, Gallimard, 1983. p. 91.

Flober, Gistav; Sentimentalno vaspitanje, Prevod: Duan Mati, Beograd, Prosveta, 1961. str. 199.

Flaubert, Gustave; Lducation sentimentale, Paris, Gallimard, 1983. p. 198.

Flober, Gistav; Sentimentalno vaspitanje, Prevod: Duan Mati, Beograd, Prosveta, 1961. str. 200.

Flaubert, Gustave; Lducation sentimentale, Paris, Gallimard, 1983. p. 199.

Flober, Gistav; Sentimentalno vaspitanje, Prevod: Duan Mati, Beograd, Prosveta, 1961. str. 342.

Flaubert, Gustave; Lducation sentimentale, Paris, Gallimard, 1983. p. 327.

Flober, Gistav; Sentimentalno vaspitanje, Prevod: Duan Mati, Beograd, Prosveta, 1961. str. 384.

Flaubert, Gustave; Lducation sentimentale, Paris, Gallimard, 1983. p. 367.

Flober, Gistav; Sentimentalno vaspitanje, Prevod: Duan Mati, Beograd, Prosveta, 1961. str. 487

Flaubert, Gustave; Lducation sentimentale, Paris, Gallimard, 1983. p. 461.

Flober, Gistav; Sentimentalno vaspitanje, Prevod: Duan Mati, Beograd, Prosveta, 1961. str. 489

Flaubert, Gustave; Lducation sentimentale, Paris, Gallimard, 1983. p. 463.

Flober, Gistav; Sentimentalno vaspitanje, Prevod: Duan Mati, Beograd, Prosveta, 1961. str. 489

Flaubert, Gustave; Lducation sentimentale, Paris, Gallimard, 1983. p. 463.

Flober, Gistav; Sentimentalno vaspitanje, Prevod: Duan Mati, Beograd, Prosveta, 1961. str. 497.

Flaubert, Gustave; Lducation sentimentale, Paris, Gallimard, 1983. p. 470.

Flober, Gistav; Sentimentalno vaspitanje, Prevod: Duan Mati, Beograd, Prosveta, 1961. str. 68.

Flaubert, Gustave; Lducation sentimentale, Paris, Gallimard, 1983. p. 76.

afranek, Ingrid, Francuski realistiki romani XIX stoljea, kolska knjiga,, Zagreb, 1972. str. 122.

Flober, Gistav; Sentimentalno vaspitanje, Prevod: Duan Mati, Beograd, Prosveta, 1961. str. 170

Flaubert, Gustave; Lducation sentimentale, Paris, Gallimard, 1983. p. 171.

Flober, Gistav; Sentimentalno vaspitanje, Prevod: Duan Mati, Beograd, Prosveta, 1961. str. 66.

Flaubert, Gustave; Lducation sentimentale, Paris, Gallimard, 1983. p. 74.

L Bruyre (1645. Paris 1696. Versailles)

Flober, Gistav; Sentimentalno vaspitanje, Prevod: Duan Mati, Beograd, Prosveta, 1961. str. 343.

Flaubert, Gustave; Lducation sentimentale, Paris, Gallimard, 1983. p. 329.

Thophile Gautier (1811. HYPERLINK "http://fr.wikipedia.org/wiki/Tarbes" Tarbes 1872. HYPERLINK "http://fr.wikipedia.org/wiki/Neuilly-sur-Seine" Neuilly-sur-Seine)

afranek, Ingrid, Francuski realistiki romani XIX stoljea, kolska knjiga,, Zagreb, 1972. 137.

George Sand (1804. Paris - 1876 Nohant)

mile Zola (1840. Paris 1902. Paris)