EVROPSKI UNIVERZITET SVEUILITE BRKO SAOBRAAJNI FAKULTETSEMINARSKI RAD

Tema:

TANOST I REDOVNOST TRANSPORTA

S T U D E N T:

oli Mirsad index 042/14-DSBRKO, 2015.EVROPSKI UNIVERZITET SVEUILITE BRKO SAOBRAAJNI FAKULTET

TANOST I REDOVNOST TRANSPORTA

- SEMINARSKI RAD -

M E N T O R: S T U D E N T:Prof. dr Zoran Lali

oli Mirsad Index 042/14-DSBRKO, 2015.

Sadraj

41. Uvod

52. Podjela i znaaj saobraajnih transporta

52.1 eljezniki saobraaj

62.2 Drumski saobraaj

72.3 Vodni saobraaj

82.4 Vazduni saobraaj

92.5 Cevovodni saobraaj

113. Urednost i tanost u obavljanju prevoza

114. Redovnost putnikog saobraaja

135. Red vonje eleznikog saobraaja

135.1 Osnovni pojmovi

145.2 Grafikon reda vonje

176. Zakljuak

187. Literatura

1. Uvod

Uloga saobraaja u privrednom ivotu svake zemlje jeste mnogostrana i vrlo znaajna. Postoji vrsta uzajamna zavisnost izmeu stepena razvitka saobraaja u jednoj zemlji i nivoa razvoja proizvodnih snaga. Saobraaj je rezultanta odreenog nivoa razvitka privrede s jedne strane, a s druge strane on sam vri uticaj na privredni razvoj svake zemlje.

S obzirom na karakter saobraaja kao privredne delatnosti njegove osnovne funkcije izraavaju se u sledeem:

Prvo, saobraaj kao privredna djelatnost omoguava obavljanje procesa reprodukcije za najvei broj proizvoda. Moe se rei da to u svakoj robno novanoj privredi vai za najvei dio drutvene proizvodnje. Za sve one prozvode ije se mesto prozvodnje ne poklapa sa mjestom potronje, njihov prevoz jeste neophodan uslov reprodukcije. Funkcija transporta u procesu drutvene reprodukcije pojavljuje se kao jedna karika u lancu koji ima za cilj da povee sferu proizvodnje sa sferom potronje preko sfere prometa. Na taj nain transport vri funkciju materijalizaije robnih tokova, kretanja robe od proizvodaa do potroaa. U tome je osnovna funkcija transporta kao privredne dlatnosti i njegov ogroman znaaj za privredni ivot svake zemlje.

Drugo, saobraaj utie na razvijanje teritorijalne podjele rada. Cilj teritorijalne podjele rada, kako u okvini jedne zemlje, tako i u svetskim razmerama, jeste da se to bolje iskoriste prirodni uslovi koji postoje u pogledu izvora sirovina, energetskih goriva, racionalnijeg i boljeg korienja radne snage u pojedinim podrujima itd. To znai da je cilj teritorijalne podjele rada da se u pojedinim regionima jedne iste zemlje ili jednog podruja razvije proizvodnja onih materijalnih dobara za koju postoje optimalne mogunosti i da se ostvari to vea produktivnost rada, to bolji prinosi itd. Razvoj saobraajnog sistema jeste jedan od odluujuih faktora koji doprinosi teritorijalnoj podjeli rada. Istorijski razvoj pojedinh zemalja i kontinenata pokazuje da je razvoj saobraaja, a naroito izgradnja eljeznica i pomorskog transporta, doprinio teritorijalnoj podjeli rada, u svjetskim razmjerama.

2. Podjela i znaaj saobraajnih transporta

Osnovi vidovi saobraajnih transporta su:

1. eljezniki

2. Drumski

3. Vodni

4. Avio

5. Cijevni

2.1 eljezniki saobraaj

eljezniki saobraaj danas zauzima drugo mesto po obimu prevoza tereta (posle morskog) i putnika (posle automobilskog). Po ukupnoj duini mree puteva (oko 1,2 mil. km) on zaostaje iza automobilskog i vazdunog transporta. Glavna funkcija eljeznikog saobraaja je prevoz masovnih industrijskih i poljoprivrednih tereta (ugalj, elik, ito i dr.) na velika rastojanja. Karakteristina osobina eljeznikog saobraaja je masovnost prevoza, vea sigurnost, regularnost kretanja i manja zavisnost od prirodnih uslova, vremena i godinjeg doba, nego drugih vrsta saobraaja.

Sl.1 Teretni vagon

Velike razlike u nivou razvoja eljeznikog saobraaja (duina, gustina mree, stepen elektrifikacije eleznikih pruga i dr.) po regionima i zemljama svijeta. U cijelom svijetu se smanjuje duina eljeznikih pruga, posebno u razvijenim zemljama. Nove pruge grade se samo u pojedinim, najee nedovoljno razvijenim zemljama (Rusija, Kina).

Po gustini eljeznike mree vodee su evropske zemlje (gustina u Belgiji iznosi 133 km na 1 000 km2). Zemlje Sjeverne Amerike i Zapadne Evrope su prezasiene eljeznikim prugama, a neke zemlje Afrike i Azije ih uopte nemaju. Gustina eljezike mree u prosijeku za zemlje Afrike iznosi samo 2,7 km na 1 000 km2). Gustina mree je u nekim zemljama asimetrina u Rusiji je najvea u evropskom dijelu, u Indiji na sjeveru (Pendab), u Kini na istoku, u Kanadi na jugu, u Brazilu i Australiji na jugoistoku itd. Po nivou elektrifikacije eleznikih pruga takoe prednjae evropske zemlje (u vajcarskoj je elektrificirano oko 100% pruga, u vedskoj 65%, u Italiji, Austriji i paniji preko 50%, u Rusiji 43%.

Po obimu tereta vodeu poziciju u svijetu zauzimaju SAD, Kina i Rusija; po broju putnika Japan (395 mlrd p-km), Kina (354), Indija (320), Rusija (192), Njemaka (60 mlrd p-km).

Najvei deo eljeznikih linija u svetu su nadzemne. Gradnja pruga je velika investicija, izmeu ostalog zbog tunela, mostova, nasipa itd. Oko 6% ukupne duine pruga u svijetu je u tunelima.

U nekim razvijenim zemljama (SAD, Japan, Nemaka, Francuska) izgraeni su superbrze pruge (brzine preko 200 km/h) kao to su: inkansen u Japanu, TV (TGV Train Grande Vitesse - vozovi velikih brzina) u Francuskoj, Transrapid u Njemakoj. eleznike pruge zemalja ZND, EU, Severne Amerike u okviru svojih regiona su povezane u jedinstven saobraajni sistem, tj. ine regionalne sisteme eljeznikih pruga.

2.2 Drumski saobraajDrumski saobraaj ima vodeu ulogu u prevozu putnika (80% svjetskog prometa putnika), a takoe roba na kratka i srednja rastojanja (od vrata do vrata). Meu drugim vrstama saobraaja vodei je i po duini mree saobrajnica (24 mil. km, ili 70% svjetskog saobraajnog sistema).

Sl. 2 Kamion

Najrazvijeniju mreu autoputeva imaju SAD (1/4 ukupne duine), Kina, Japan, Indija, Rusija, evropske zemlje. Evropa po gustini autoputeva prevazilazi sve ostale regione svijeta. Po drumskom teretnom saobraaju prvo mesto zauzimaju SAD.

Meunarodne automagistrale igraju vanu ulogu za ostvarivanje meunarodnih veza i za integrisanje saobraajnih sistema pojedinih zemalja. Takve postoje u Evropi i Sjevernoj Americi (Panameriki put).

Godine 1993. odran je sastanak ministara saobraaja zemalja lanica EU na o. Krit. Tada je donijeta odluka da se izgradi 10 transportnih koridora. Njihov cilj je da se poveu Sjeverna, Srednja i Jugoistona Evropa, i da se ovi koridori produe prema Turskoj i zemljama Bliskog i Srednjeg Istoka.

Modernizacija drumskog saobraaja ide u dva pravca modernizacija automobilskog parka i modernizacija drumske mree. Zahvaljujui specijalizaciji i izradi vozila za specijalne namjene i tene terete, kontejnetovoza, panelovoza, rashladnih trejlera i dr., drumski saobraaj je poeo uspjeno da konkurie eljeznikom transportu. Zapadnoevropski standardi doputaju autovozove ukupne teine do 44 tone i duine 18 m. Oni su usaglaeni sa evropskim normama za bezbednost na putevima i zatiti puteva. U SAD i kanadi su dozvoljeni vei autovozovi, a u Australiji jo vei 50 m i preko 100 tona. Postoje tegljai i platforme, koje omoguuju u vandrumskim i drugim uslovima da se prevoze superteki tovari.

Drumski saobraaj stvara dosta ekolokih problema. Na drumski saobraaj otpada preko 40% entropogenog zagaivanja atmosfere. Zbog toga u razvijenim zemljama prelaze na bezolovni benzin i katalitike neutralizatore odraenih gasova. Time se smanjuju zagaenja u gradovima i urbano-industrijskim aglomeracijama. U Zemljama Zapadne Evrope, Japanu i J. Koreji visok procenat automobila koristi gas i dizel gorivo. Perspektivni pravac je usavravanje elektromobila, posebno za gradski saobraaj.

2.3 Vodni saobracaj

Morski saobraaj ima prvorazredni znaaj za ostvarivanje spoljne trgovine. On obezbjeuje oko 4/5 ukupnog transporta u meunarodnoj trgovini. U njemu je posebno veliki udio prevoza tereta (nafte, derivata, ruda, uglja, ita itd.). Morskim transportom se preveze preko 5,5 mlrd. t tereta godinje. Morski transport preveze relativno mali deo ukupnog fizikog obima prevezenog tereta, ali zbog velikog prosenog rastojanja (7-8 hilj. km) na njega otpada 60% od ukupnog svetskog prevoza robe. Rokovi dostave roba u vodenom transportu su najvei. To je povezano kako s velikim rastojanjima, tako i sa injeniocom da je svetska trgovaka flota jako zavisna od meunarodne trgovine naftom. U porastu su meunarodni morski prevozi rasutih tereta, posebno uglja, ita, nerudnih sirovina.

Sl. 3 Teretni brodUporedo sa interkontinentalnim, meunarodnim transportom, morski transport ostvaruje u velikom obimu prevoz tereta sa velikom i malom kabotaom u granicama svoje zemlje. Velika kabotaa to je plovidba brodova izmeu luka razliitih morskih basena (na primer Vladivostok Novorosijsk Arhangelsk), mala kabotaa predstavlja prevoze izmeu luka jednog mora (Bar Bari).

Po obimu tereta (29 trln. t-km) i proizvodnosti rada morski saobraaj mnogo prevazilazi druge vrste saobraaja. Cena prevoza tereta morskim putem je najnia od svih vrsta saobraaja. Proizvodnost rada u morskom transportu je 5-6 puta vea, nego u eljeznikom i rijenom, a cena je gotovo 2 puta manja, nego u tom vrstama transporta. Najefikasnije je korienje morskog saobraaja pri pevozu tereta na velika rastojanja. Morski prevoz u unutranjem prometu (mala kabotaa) je manje efikasan.

Za ostvarivanje prevoza morski transport ima sloena i raznovrsna sredstva flotu, morske luke, remont brodova itd. Morski prevoz opsluuje nekoliko desetina hiljada brodova, ukupne tonae preko 500 mil. Bruto registarskih tona (BRT = 100 kubnih stopa = 2,83 m3).

Veliki dio svetske trgovake flote zauzima tankerska flota. Oko 40% nosivosti svjetske flote ine tankeri, koji prevoze naftu i naftne derivate. Poslednjih godina deo tankerske flote je iskljuen iz eksploatacije, pretopljen ili pretvoren u rezervoare za naftu. Tankeri su veliki zagaivai Svjetskog okeana (ispiranje, havarije). Glavni pravci kretanja tih tankera su iz regiona Karipskog mora u SAD i zapadnu Evropu, i iz zemalja Bliskog Istoka u Zapadnu Evropu, SAD i Japan.

Zbog zasienosti trita tankerima, vodei brodograditelji su se preorijentisali na gradnju drugih tipova brodova za kombinovane terete (ugalj-nafta, ruda-nafta itd.), gasovoze, platforme za podmorske buotine za naftu. Takoe se grade specijalizovani brodovi za ito, drveni materijal, ugalj itd. Nove mogunosti otvaraju specijalizovani kontejnerovozi, barovozi (lihterovozi), brodovi tipa RO-RO za prevoz inskih vozila itd. Formiran je sistem svetskih kontejnerskih linija, koje opsluuju ekonomske veze najrazvijenijih regiona sveta. U novije vreme se pojaalo interesovanje za srednjetonane brodove za prevoz hemijskih proizvoda, kao i za trgovake brodove, prilagoene da plove u sloenim navigacionim uslovima Arktika.

Luke su druga vana komponenta, uporedo s flotom, u vodenom transportu. U svjetu ima preko 700 opremljenih luka. Njihove mogunosti su veoma razliite. Najvanije karakteristike luka su promet robe, specijalizacija po vrstama robe, maksimalna tonaa brodova koji mogu ui u luku, proizvodnost kompleksa na keju, brodska mjesta, odnos izmeu utovara i istovara robe itd. Stvaraju se luko-industrijski kompleksi za doradu uvozne ili izvozne robe ili za reeksport, specijalizovani kejovi za drveni materijal, ito, ugalj, kontejnere, automobile itd. Luki ureaji su skupi i sloeni. Oni se grade u dugom periodu i teko se proiruju i modernizuju. Gornja granica starosti brodova je oko 30 godina, a novi tipovi brodova se pojavljuju svakih 10 godina. Luke se eksploatiu mnogo due. Veliko tehniko dostignue su luke vjetaka ostrva u zalivu Kobe, na uu reke Rajne (kod Roterdama), na rijeci Labi, na rijeci Sveti Lorenc i po sjeveroistonoj obali SAD, kao i ureaji za utovar nafte u Persijskom zalivu.

Rijeni saobraaj. Pozitivne karakteristike tog vida saobraaja je visok prevozni kapacitet (na dubokim rekama), relativno male cene prevoza i trokovi za organizaciju plovidbe. Razvoj i geografija rijenog saobraaj u velikoj meri odreuju prirodni uslovi. U tom pogledu velike mogunosti za organizaciju rijenog saobraaja imaju monoge zemlje Sjeverne i Latinske Amerike, Evrope i Azije.

2.4 Vazduni saobraaj

Vazduni saobraaj, brz ali skup, ima najvei znaaj u meunarodnom prevozu putnika na velikim distancama. Infrastrukturu vazdunog transporta predstavlja mrea aerodroma meunarodnog i lokalnog znaaja. Aerodromi imaju ulogu da upravljaju letovima, primaju putnike, organizuju njoihove usluge itd. U meunarodnim vazdunim vezama uestvuje preko 1 000 aerodroma.

Sl.4 Avion Falkon

Vazduni saobraaj uglavnom vri prevoz putnika. Broj avionskih putnika prelazi 1,3 milijardi ljudi godinje. Teretni prevoz, bez obzira na brzi rast, u ukupnom obimu prometa tereta svih vrsta saobraaj zauzima beznaajan udeo (deo procenta).

2.5 Cijevovodni saobraaj

Cijevovodni saobraaj je relativno mlai, ali ekspanzivan vid saobraaja, koji slui za transport tenih, gasnih i rasutih vrsta proizvoda. U najveem obimu cijevovodima se transportuje zemni gas, nafta i derivati nafte. Gasovni naftovodi (ukupna duina u svijetu dostie 1,8 mil. km2) najvie su rasprostranjeni i naftonosni i gasonosnim regionima Severne amerike (SAD, Kanada), ZND (Rusija), Bliskog i srednjeg Istoka, a takoe EU koja uvozi velike koliine nafte i gasa. Po obimu rada cijevovodnog saobraaj na prvom mesti je Rusija (vie od polovine svjetskog prometa u toj vrsti transporta).

Sl. 5 Cijevovodna mrea

Za poetak cijevovodnog transporta smatra se 1865. g. kada je u SAD izgraen prvi naftovod duine 6 km. Deset godina kasnije izgraen je naftovod duine 100 km. U Rusiji je na prijedlog velikog ruskog hemiara D. I. Mendeljejeva, 1907. g. izgraen naftovod od Bakua do Batumija (885 km). U SAD su pristupili izgradnji produktovoda (za benzin, mlijeko, brano, mljevenu rudu i koncentrate, ugalj itd.).

Danas je najdui gasovod iz Jamburga (poluostrvo Jamal u Rusiji) do Njemake. Naftovod Druba poinje u Povolju (Rusija) i prua se preko Budimpete, Bratislave do vedta u Njemakoj (ukupno 5 500 km).

3. Urednost i tanost u obavljanju prevoza

Da bi jedno saobraajno sredstvo moglo da odgovori zahtjevima privrede, ono mora biti sposobno da obavlja proces prevoza sa izvesnom urednou i tanou.

Urednost prevoza u irem smislu podrazumeva obavljanje prevoza po naprijed utvrenom redu vonje, odnosno plovidbe, bez prekida. Urednost je vrlo znaajna sa stanovita korisnika prevoznih usluga, jer oni mogu da znaju kada im stoje na raspolaganju transportna sredstva i za koje vrijeme mogu biti obavljeni prevozi.

Tanost prevoza je ui pojam od urednosti ili redovnosti saobraaja i podrazumijeva obavljanje procesa prevoza svakodnevno u tano odreeno vreme prema redu vonje. To znai da redovnost saobraaja i tanost u izvravanju procesa prevoza, iako se meusobno razlikuju ipak se dopunjavaju. Poznato je, na primjer, eljeznica moe da odrava redovan saobraaj na jednoj liniji, ali to ne znai da se taj saobraaj odvija tano po redu vonje, tj. da vozovi saobraaju bez zakanjavanja. Prema sadanjem stanju organizacije saobraaja i tehnikoj sposobnosti pojedinih saobraajnih sredstava odravanja redovnog saobraaja nije mogue kod svih saobraajnih grana.

eljezniki saobraaj moe da se odvija preko cijele godine. Praktino na eljeznici prekidi usled vremenskih nepogoda traju vrlo kratko vreme. Tom svojom osobinom eljeznice uivaju znatnu prednost nad ostalim saobraajnim sredstvima. Kod drugih saobraajnih sredstava prekidi u radu za vreme zimskih meseci su vrlo esta, a kod nekih i redovna pojava. Ovo naroito vai za rijeni saobraaj, koji prekida rad za vreme zime, negde due, a negde krae vreme, to zavisi od klimatskih uslova. Na taj nain rijeni saobraaj ne moe da prui stalnost i redovitost u snabdjevanju industrije sirovinama i gorivom, i u prenosu gotovih proizvoda od proizvoaa do potroaa. Razvijena robna privreda i cijeli privredni ivot zahtjevaju stalno kretanje i prenoenje robe i ljudi. Saobraaj mora da obezbijedi neprekidnu cirkulaciju materijalnih dobara; otuda nunost razvijanja takvih saobraajnih sredstava, koja su u stanju da obavljaju tu funkciju u svako doba godine.

Drumski motorni saobraaj je manje podloan uticaju i zavisnosti od vremenskih nepogoda, nego rijeni saobraaj, ali dosta vie od eleznice. To je uslovljeno samim saobraajnim putem i tehnikim karakteristikama vozila (mala masa vozila i mala sposobnost probijanja kroz zavejane puteve). To znai da je od svih saobraajnih sredstava eljeznica najmanje zavisna od vremenskih nepogoda, te je zato u stanju da obezbijedi najuredniji i najtaniji saobraaj.

4. Redovnost putnikog saobraaja

Vozila gradskog saobraaja kreu se na svojim linijama po utvrenom redu vonje koji odreuju vreme polaska sa poetne i krajnje stanice (terminusa). Da bi se red vonje mogao odrati, osoblje mora striktno da odrava odreeni reim kretanja izmeu krajnjih stanica, predvienim grafikonom vonje. Nepridravanje grafikona izaziva odstupanje od reda vonje, odnosno saobraaj postaje neredovan, to izaziva velike poremeaje na liniji. Prema tome, pod redovnou saobraaja se podrazumeva kretanje vozila po utvrenom redu i grafikonu vonje.

Redovnost saobraaja zavisi od subjektivnih faktora, kao to je disciplina osoblja vozila, ali i od objektivnih, a to su vrsta vozila koji rade na liniji i vrsta i stanjetrase po kojoj se vozilo kree.

Zavisnost redovnosti saobraaja od vrste vozila i karaktera trase, kao i od grafikona vonje, ispoljava se na vie naina.

Za redovno odravanje saobraaja na liniji zainteresovani su podjednako i putnici i preduzee. Neredovnost saobraaja izaziva neredovan prevoz putnika na mjesto opredjeljenja (zakanjenje na posao), a u isto vreme smanjuje prihode preduzea jer su na redovnost saobraaja naroito osetljivi putnici koji se prevoze na kraim relacijama, pa samim tim nisu zavisni od gradskog saobraaja.

Neredovni saobraaj na liniji najee izaziva kvar nekog vozila i njegovo iskljuenje iz saobraaja. Posledica ovoga je stvaranje praznine na grafikonu, koja je ravna dvostrukom intervalu vonje na istoj liniji. Osim toga, vozilo koje ide iza iskljuenja vozila mora da primi i svoje putnike i putnike iskljuenog vozila, to izaziva poveano zadravanje na stanicama (zbog veeg broja putnika), ime se smanjuje eksploataciona brzina i poveeva interval izmeu vozila koje je ilo ispred iskljuenog i iza njega.

5. Red vonje eljeznikog saobraaja

5.1 Osnovni pojmovi

Red vonje je osnovni plan saobraaja vozova za prevoz putnika i stvari i predstavlja osnovu tehnolokog procesa prevoza kojim se usklauju potrebe u prevozu s tehnikim mogunostima eljeznice kao prevoznika.

Red vonje se mora zasnivati na poslovnoj politici i godinjem planu prevoza eljeznikih transportnih organizacija i da pri tome:

zadovolji potrebe u prevozu putnika i stvari, bude elastian u odnosu na potrebe u prevozu u pojedinim periodima reda vonje, da osigura racionalno korienje kapaciteta i povoljne ekonomske efekte za eljeznike transportne organizacije i Bosansko-Hercegovake eljeznice kao cjelinu,

bude realan tj., izraen u skladu sa materijalno-tehnikim mogunostima,

da je usklaen sa zahtevima susjednih eljeznikih uprava, koje proizilaze iz dogovora vezanih za izradu meunarodnog reda vonje,

bude jedinstven za cijelu mreu FBH.

Da bi se ostvarili svi navedeni zahtevi, mora se redom vonje uskladiti rad svih delatnosti na eleznici koje imaju neposrednog uticaja na izvrenje reda vonje (saobraajnu-transportnu djelatnost, djelatnost vue, djelatnost odravanja pruge, elektrotehniku djelatnost, djelatnost odravanja voznih sredstava i dr.). On mora biti usklaen s mogunostima eljeznikih kapaciteta (kola, vuna vozila, prevozna i propusna mo pruge, stanini kapaciteti itd.).

Kako red vonje predstavlja godinji plan rada kojim se omoguuje izvrenje planiranog obima prevoza, iz toga proizilazi da se red vonje izrauje za period vaenja od jedne godine.

Za pruge gde je to potrebno, red vonje se moe izraditi posebno za ljetni a posebno za zimski period.

Opti red vonje sadri potreban broj redovnih vozova i vozova po potrebi za period u kojem vai, a izrauje se za slubene potrebe u vidu grafikona i u vidu knjiice reda vonje.

Poseban red vonje radi se za posebne vozove i vai samo za sluaj kada se ukae potreba za saobraaj takvih vozova. U izuzetnim sluajevima opti red vonje moe sadrati i red vonje izvesnih posebnih vozova.

Redovnim vozom smatramo svaki voz koji saobraa redovno svakog dana ili najmanje 5 dana u toku nedelje bez obzira da li voz saobraa za sve vreme ili samo u toku izvesnog perioda vaenja reda vonje.

Vanrednim vozom smatra se svaki voz koji ne saobraa redovno ili saobraa manje od 5 dana u nedelji.

Vanredne vozove ine:

vozovi po potrebi, za koje postoji red vonje u optem redu vonje, a predvieni su da saobraaju u sluaju potrebe kao vanredni vozovi. Ovde ubrajamo i vozove koji saobraaju u odreene dane, ali manje od 5 dana u nedelji;

posebni vozovi, koji saobraaju od sluaja do sluaja po posebnom redu vonje;

podjeljeni vozovi, koji koriste red vonje nekog voza ili ve uvedenog vanrednog voza u saobraaj;

pomoni vozovi, koji saobraaju u vanrednim prilikama, za koje se zbog nepredvienog i hitnog sluaja, kao i postavljenog zadatka, ne moe koristiti red vonje drugog voza i ne moe izraditi poseban red vonje (pomoni vozovi i lokomotivski pomoni vozovi, izvidniki lokomotivski vozovi, snijena grtala).

Za ove vozove se Optim nalogom odreuje vrijeme polaska iz polazne stanice, maksimalna brzina i zaustavljanje u svim stanicama to predstavlja red vonje za njih.

Osnovnim vozom smatra se svaki redovni ili vanredni voz (osim podijeljenih, slubenih i pomonih vozova) iji je red vonje unaprijed utvren i objavljen u redu vonje.

Materijal reda vonje za slubenu upotrebu sadri:

grafikon reda vonje,

knjiicu reda vonje,

STU uz red vonje,

materijal za prelazak na novi red vonje i

izvod iz reda vonje za izvrno osoblje.

5.2 Grafikon reda vonje

Grafikon saobraaja vozova je grafiki prikaz svih vozova (redovnih i vozova po potrebi) koji e saobraati na pruzi za koju se izrauje red vonje.

Za izradu grafikona saobraaja vozova koristi se posebna grafikonska mrea koia se unapred pripremi za neku prugu, dio pruge ili u nekim sluajevima i za vie pruga. Tako pripremljena grafikonska mrea ve sadri neke elemerite za izradu reda vonje i njegovo izvrenje.

U sutini grafikonska mrea predstavlja koordinatni sistem na kojem moemo prikazivati kretanje vozova, koje se zasniva na principu grafikog predstavljanja funkcija. Vozovi se kreu u prostoru i vremenu, a na grafikonu se to predstavlja tako to se spajaju razne take u kojima se nalazi voz u pojedinom trenutku.

Ako poemo od pretpostavke da se voz u 00.00 asova nalazi na 0 km, da e za 1 minut prei put od 1 km, za 2 minuta 2 km, itd., vidi se da e put do stanice B u ukupnoj duni od 5 km, prei za 5 min. Grafiki je to prikazano na Sl. br.1 (a,b).

Sl. 6 a) Sl. 6 b)

Neki drugi voz imae drugaiju krivu, jer linija kretanja voza je u zavisnosti od brzine i udaljenosti prostora.

Ucrtana linija kretanja voza na grafikonu naziva se jo trasa voza.

Da bi se linija kretanja voza mogla ucrtati u grafikon, za jedno odstojanje na grafikonu moramo raspolagati sa dve take. Jedna od njih nalazi se na liniji slubenog mjesta iz koga voz polazi, a druga na liniji narednog slubenog mjesta. Takoe moramo raspolagati sa podatkom o vremenu polaska voza i vremenu vonje - putovanja do narednog slubenog mjesta. Sabiranjem vremena polaska voza sa jednog slubenog mesta sa vremenom vonje do narednog slubenog mesta dobija se vreme dolaska voza na naredno slubeno mesto. Taka na koju pada polazak i taka na koju pada dolazak spajaju se pravom linijom. Ovakav nain prikazivanja vozova potpuno zadovoljava potrebe radnika izvrne slube.

Prikazivanje vozova linijama koje bi odgovarale stvarnim brzinama kretanja voza zahtevalo bi pri izradi mnogo vie vremena i prostora, a praktina vrijednost grafikona saobraaja vozova ne bi se na taj nain poveala.

Pri konstrukciji reda vonje odreuju se sva potrebna zaustavljanja u zavisnosti od potreba saobraajno-transportne i mainske delatnosti. Potrebe zaustavljanja moraju se uzeti u obzir pri izraunavanju vremena vonje. Pri odreivanju trajanja duine zaustavljanja voza u stanici mora se imati u vidu i vrsta voza. Kod teretnih vozova ne sme se odrediti stajanje manje od 2 min., da bi se omoguilo pravilno otkoivanje voza.

S obzirom na razmjere u kojima se grafikoni izraduju, same linije-trase vozova nisu dovoljne za tano oitavanja vremena polaska, dolaska, odnosno prolaska voza. Radi toga se pored trasa, za oznaku vremena polaska, dolaska, odnosno prolaska voza, upisuju jednocifreni brojevi koji oznaavaju minute i polovine minuta.

6. Zakljuak

Trokovi i organizacije saobraaja i transporta bitna su stavka ukupnim trokovima izrade i kupoprodaje robe. Uvek se nastoji da se trokovi saobraaja i transporta smanje, a time i povea ekonominost saobraaja. Principi urednosti i tanosti prevoza su jako bitni u ostvarivanju ovih ciljeva.

Princip urednosti zahtjeva da se prevoz transportnim sredstvima obavlja bez prekida. Urednost prevoza je veoma znaajna za sve korisnike transportnih usluga, jer moraju znati kada im transportna sredstva stoje na raspolaganju, i za koje vreme mogu obaviti transport robe na eljenu destinaciju.

Princip tanosti podrazumijeva da se prevoz robe i ljudi obavi po tanom redu vonje i u tano odreeno vrijeme.

7. Literatura

1. Novica S. Ranelovi, Miroslav Janojlovi, Ekonomika saobraaja, odabrana poglavlja, Ni 2009

2. Lazar Filkovi, Osnovi saobraaja i transporta, ZUNS Beograd 2001.3. prof. Zoran Lali, Saobraajna sredstva i infrastruktura Ni 2011

4. www. wikipedia.org5. Druge internet stranice.

Lazar Filkovi, Osnovi saobraaja i transporta, ZUNS Beograd 2001.

Novica S. Ranelovi, Miroslav Janojlovi, Ekonomika saobraaja, odabrana poglavlja, Ni 2009.

Dr Stojan Novakovi, Dr Vladan Boi, Ekonomika saobraaja, Beograd 1990.

Dr Gojko Rikalovi, Saobraaj kao faktor efikasnosti Jugoslovenske privrede, Beograd 1990.