.! '

. . . ~ . .. •. f ;4 • , ~.: • • ... 1 ~' .. =~ • .. '. :' ,Ј ; :О!~,. ~~~ .;1 ~ ... ;,: ·, ., ,;. :•. :. ,t' 11 1

: .. • ! • : 1. '~ : ~ . : r 1 ·' Ј~· \ ., . .. .

., ; l • , Ј , 1 • !.{~ ;., 1

lstorijski osnovi repuЫike Bosne i Herceg.ovine •• • • • 1 •• .. • • • • • •• · ,. . • ••

•' . , ...

V~sa Cubrilovic · •' i· ::·

. 1, 1 t • 1.'

· . :· 1 •

. ' '·

· ... "'ј,'•''-;'

' 1. • • . . . . · , Kod nas se cesto· pojednostavljuju osnovni na kojima su izrasle nase

pojedine repuЫike. Daje im se isti, izrazito nacionalni znacaj, mada njihov postanak ima гаzпе korene · i oni s~ kroz vekove razvijaju pod uticajem raznih cinilaca. То, pre svega, vredi za Bosnu i Hercegovinu. Ove nase qve zemlje kao repuЫika nemaju etnicku osnovu, ujednacenu politicku, kultцrnu i istorijsku tradiciju kao SrЬija i Hrvatska, nisu odraz teznji za nacionalnom i kulturnom samosvojnoscu svoga naroda kao Slovenija . i Makedonija. Jed­nom rcci, Bosna i Hercegovina nemaju driavni narod, koji Ы svojim pore­klom, istorijskom i dгzavпom tradicijom, Ьiо nosilac пjihove drzavne misli. Pored svega toga, ove dve nase zemlje bile su vekovima ili ~amostalne drzave ili su imale poseban polozaj и okvirи vecih driava. u ovom 'referatu ielimo da prikaiemo sta је delovalo da se Bosna i Hercegovina izgradujи kroz ve­kove kao posebne istorijske oЫasti i koji sи cinioci doprineli da postanи posebna repиЫika и Federativnoj Socijalistickoj RepиЫici Jиgoslaviji.

U velikom delu Evrope postoje razne istorijske pokrajine sliCne Bosni i Hercegovini. Kad se proucava njihov postanak i razvitak, mogи se zapaziti iste pojave i osoblne i иtvrditi cinioci koji su doveli do njihova stvaranja: geografski poloiaj zemlje, njen privredni i drustveni razvoj, etnicki i kultиr­tю-politicki odnosi, odnos njen prema sиsednim zemljama i drzavama, uticaj spoljnih cinilaca иopste, stvarajи uslove za izgradivanje ovakvih zemalja и okvirи vecih nacionalnih drzavnih zajednica:. .. '' ·

· Ovo је· Ьiо slucaj sa Bosnom i Hercegovinom. Razbljenost geografskog t·eljefa severozapadnog dela Balkanskog poluostrva, gde se naseljavajи Jиzni Slovcni r otvorenost ovih . zemalja prema okolnim geografskim oЫastima, omogиcavali sи kroz vekove mocne иticaje stranЉ civilizacija, kиltиra driava i naroda и tim zemljaшa. U isto vreme ove sile otezavale su njihovo medи­sobno privredпo-politicko i kиltиrno povezivanje. Zato se sve do XIX i ХХ veka tesko stvarajи, а jos teze odrzavajLt, vece drzave medи jLtgoslovenskim narodima. Savremena saobracajna teћnika, posto ј{! savladala prirodne pre­pгeke m edusobnom povezivanjи jugoslovenskiћ zeшalja, Ьila је jedan od mocnih ciпilaca njihovom иjedinjavanjtl u drzavи 1918. godiпe. Dinarske pla­niпske . oЬlasti, gde· se nalaze i Bosna i Hercegovina, шatice Stl prve srpske

23

i prve hrvatske drzave. Srpska drzava nastaje u slivovima gornjeg toka reke Drine, Zapadne Morave i IЬra, prva Hrvatska drZava nastaje u slivovima severno-dalmatinskih reka, Une i Vrbasa. Stanovnis tvo ovih planinskih ze­malja, ро prirodi pasivnih, vekovima је tezilo privredno bogatijim oЬlastima u Primorju, Panonskoj nizini, na severu, Kosovu i Metohiji i slivu Velike Morave па istoku. Iz tih pravaca prema srpsko-hrvatskim zemljama dolazili su privredni i kultumo-politicki uticaji. U srednjovekovnoj Hrvatskoj Vene­cija је vrsila uticaj na jadransko primorje, а na severu Ugarska svojim nadiranjem iz Panonske nizije prema Jadranskom morи. SrЬija је Ьila izlo­zena pritiscima Vizantije i Bиgarske sa istoka, а Ugarske sa severa. Tako srediSnji deo dinarskih oЬlasti ostaje и mrtvom иglu i u gornjem tokи reke Bosne jos od ranog srednjeg veka росесе se izgradivati istorijska pokrajina, sto је danas zovemo RepuЬlika Bosna i Hercegovina . .

U pocetkи Bosna је mala oЬlast sa sedistem vec onda и predelu oko Sarajevskog polja. Geografski иzevsi, taj predeo је i geografsko srediste Ju- ' goslavije. Pored reke Bosne, u toj oЬlasti ili и njenoj neposrednoj Ьlizini sи izvori Nere tve i Vrbasa, а ni Drina nije daleko. Dolina reke Bosne vodi se­verи slivovima reka Usore i Sprece, ра dalje Bosanskoj posavini i samoj Panonskoj niziji. Neretva tece prema јиgи i Jadranskom moru, а .Vrbas pre­ma severozapadи и pravcи predela Bosanske krajine. Visoke planine, sto је sa svih strana opasuju slиZile su staroj Bosni kao dobra zastita od spoljnih napada. Na bogatirn pasnjacirna tih planina Ьilo је moguce drzati velika stada krupne i sitne stoke. Njeno rnnogobrojno stocarsko s tanovnistvo, traieCi zim­ske ispa5e ovoj stoci, jos i danas se spиsta preko zime sa tom stokom zupnirn oЬlastima Usore, Sprece i Posavlja na severи i karsnim poljirna i Jadranskom primorju na jugu. Putevi sezonskih kretanja ovih stocara od letnjih ispasa zimskim, i od zimskih letnjirn bili su jos u srednjem vekи i putevi sirenja bosanske drfave.

Tako је srednjovekovna Bosna imala da zahvali svorne zaklonjenom sredisnjem polozajи i dobrirn saobraeajnim vezama sa sиsednim srpskim i hrvatskim zemljama sto se vrlo rano pocela siriti na racun srednjovekovne SrЬije i Hrvatske. Ove dve drzave, kako smo rekli, vise okrenиte prema spolja, Ыlо zbog kretanja svog stanovniStva ili zbog odbrane nezavisnosti, zanema­ruju svoje unutarnje planinske oЬlasti, sto su granicile sa starom Bosnom. Ova to iskoriscava da se osamostali, а posle i da se prosiri na njihov racиn. Njeno sirenje је Ьilo neujednaceno i skokovito. Posle ujedinjenja Ugarske i Hrvatske 1102, Bosna се poceti sa svojirn sirenjem najpre u pravcu severo­zapada. Jugu i istokи, prema Podrinju i Humu, i severno, Usori i Soli, ona се se okrenиti tek и XIV vekи za vreme vlade Stjepana П Kotromaniea (1314-1353). Njegov sin Tvrtko I (1353-1391) prosiriCe ova osvajanja najpre preko Drine, kada је и ratи protiv Nikole Altornanovica zaиzeo oЬlasti sred­njeg Polimlja 1373. Docnije се Tvrtko odиzeti SrЬiji i istocni Hum sa Gac­kom, Trebinjern i Konavljima. Pod konac svoje vlade, Tvrtko се iskoristiti feudalne nerede и Ugarskoj, posle smrti Ljudevita I AnZujca 1380, da Ьi osvojio veci deo Hrvatske и Primorju i Bosanske krajine sve do reke Une. То је Ьiо najveci prostor, sto ga је zahvatala srednjovekovna Bosna. On је obuhvatao sve nase zemlje od reka Drine i Lima na jиgoistoku do Une na severozapadu, а od Save na severu do Jadranskog mora na jugu.

Каkо se sirila srednjovekovna Bosna, tako је rnenjala i svoj rnedиnarod­no-politicki znacaj. U pocetku mala oЬlast vezana sad za SrЬiju, sad za Zetu,

24

Vizantiju, Hrvatsku i Ugarsku, ona se od XII veka postиpno osamostaljuje. Najpre је Ьila banovina, а posle kraljevina. Kad ј_е Tvrtko 1 osvojio jedan cteo starih ra~kih zemalja, proglasio se 1377. kralJem »SrЬ!jem, Bosni, Po­morju i Zapadnim stranama«.

Kad је osvojio veci deo hrvatskih zemalja, nazvao se 1390. kraljem •ро bozijoj milosti Raske, Bosne, Dalmacije, Hrvatske i Pomorja«. .

Srednjovekovna bosanska driava imala је feudalno dru~tveno иredenJe. dok је etnicki i verski Ьila me~ana driava. U njoj zive SrЬi i Hrvati, а ро verskom pripadni~tvu narod se delio na Bogumile, pravoslavne i katolike. Verski sиkoЬi, praceni ratovima i pritiscima iz Ugarske, ostavice od XII do XV veka duboke tragove na dru~tvene i kиltиrno-politicke odnose и zem­lji. Nedostatak jedinstvene etnicke osnove i vece povezanosti kulture naroda iz novih oЬlasti sa driavnom maticom и sredisnjoj Bosni, Ьiо је pracen se­paratistickim teznjama velikih feиdalnih gospodara. Sve је to ometalo izgra­divanje jedinstvene drzavne tradicije i narodne svesti u srednjovekovnoj Bo­~ni. Zato Tvrtkovi naslednici, posle njegove smrti 1390, zadrzavajи pravu vlast jedino nad driavnom maticom u sredi~njoj Bosni. U oЬlastima koje sи и XIII i XIV veku uzete od Srblje ili Hrvatske postиpno se izdvajajи velike fcudalne oЬlasti Pavlovica i Kovacevica u istocnoj Bosni, Kosaca u zemljama juzno od Igman planine, а u takozvanim Donjim krajevima, nekadanjim hrvatskim oЬlastima, izdiZu se HrvatiniCi.

Sredisnja Bosna, matica srednjovekovne Bosne, imala је najvise driavne tradicije, aii su је razrivale verske borbe. Ovde је Ьila najjaca bogumilska jcres. Medutim, ona nije nigde, ра ni и srednjovekovnoj Bosni, mogla da se uzdigne svojim uredenjem do tog stepena, da Ьi posluZila kao oslonac za izgradivanje driavne svesti, а time i narodne povezanosti sa takvom driavom. U na~im zemljama ovu ulogu odigrale su bolje organizovane crkve katolicka, pravoslavna, а docnije i islamska verska zajednica. Ovako etnicki neиjedna­cena, drustveno-politicki razrovana, а verski i kulturno razjedinjena docekala је srednjovekovna Bosna tursku vlast.

Bosna pod Tиrcima

Zanimljiva је istorijska pojava da, pored svega sto smo naveli, Bosna pod Turcima pokazиje manje o~tar prelaz od stare vlasti ka novoj, od starog drustvenog uredenja ka novom, nego vecina nasih zemalja, koje su Ьile pod Turcima. U turskoj upravnoj podeli ona zadrzava svoje staro ime. Ne menja se ni prostor. Јег и granicama i pod imenom srednjovekovne Bosne javlja se od 1463, kad је ona osvojena, SandZak Bosna. Ovaj Sandzak doЬice od 1580. naziv Pa~alиk Bosna.

Razni sи Ьili uzroci koji su doveli do toga da Bosna i pod Turcima sacuva svoje ime i da u teritoriju Bosanskog sandzaka, docnije Pasaluka, ulaze sve ~emlje srednjovekovne Bosne. Jednim pohodom sultan Mehmed П osvojio ЈС 1463. glavne zemlje srednjovekovne Bosne. Odmah је osnovao Sandzak Bosnu i dao ти kao osnovnи иpravnu oЬiast tek osvojene zemlje bosanskog kraljevstva. Ovaj novi Sandiak zbog svog izlozenog polozaja prema Veneciji, Ugarskoj i Austriji, od samog pocetka, postace »serhat«, isturena vojnicka Ьаzа Turskog Carstva u severozapadnom delи Balkanskog polиostrva, okre­nuta prema Evropi. То се Bosna ostati za celo vreme turske vlasti sve tamo do n jene okиpacije od strane Aиstro-Ugarske 1878. godine.

25

Као pogranicna zemlja Carstva, Воsпа se od 1463. clo 1592. stalno sirila pt·etna severozapadи i jиgozapadи. Ovo sirenje bilo је praceno stalnim pljac· kaskim upadima i ratnim pohodima tиrskih vojski iz sredisnje Bosne prema jиgozapadи, severozapadи i severи. Svaki поvо osvojeni predeo Ll Dalmaciji, Нrvatskoj i Slavoniji pripajan је Bosanskom sandzakи. Koncem XVI i po­cetkom XVII veka (veliki sisacki rat, 1593-1606.) Bosna dostize krajnjи granicи svoga sirenja kao tщski Pasalиk. U ovom Pasalukи Ьilo је 10 san· cJzaka, а prostirao se neko vreme od Drave na severи do Jadranskog mora na јиgи, od reke Кире na severozapadи clo reke IЬra i Kosova polja na jиgoistoku. U okvirи ovog Pasalиka njegov maticni Sandzak Bosna, и uzem smislи, prostirao se od reke Uпе па severozapadи do reke IЬra na Kosovи роlји. Ovakve granice oclrzace uglavnom Bosanski pasalиk sve do Beckog rata 1683.

Sirenjem Sandiaka i Pasalиka Bosne preko srpskih i hrvatskih zemalja, sirilo se i ime Bosne na te zemlje. Ipak, kad se i danas pailjivo prati sta obican svet u Bosni smatra cla је doista Bosna, polalю se izdvajajи istorijske oЬlasti koje su јој p,ripojene od kопса srednjeg veka. Naziv Bosna sve vise se suzava na oЬlasti и kojima је nekad Ьila srednjovekovna bosanska drzava.

Jos jedna, ne manje vazna istorijska pojava н Bosni, posle njenog osvo­jenja 1463, jeste prelazak velikog dela njeпog stanovnistva na islam koпcem XV i pocetkom XVI veka. Posto је primilo novu verи, ovo stanovnistvo ро· staje glavдi oslonac i glavna udarna snaga Turskog Carstva prema ћriscan­skoj Evropi. S tim se jos vise istakao i znacaj Bosne kao pogranicnog Sandza­ka carstva. Samim tim podiCi се se polozaj i иgled Bosne u okvirи Turskog Carstva uopste. Od pocetka XVI veka bosanski mиslimaпi cine glavne posade Carstva ne samo u nasim zemljama nego i и osvojeпoj Ugarskoj posle Ьitke na Моhаси 1526. Pored posada, oni u tиrskim pokrajinama prema srednjoj Evropi dаји prete:lni deo spalllja, cinovnistva, zanatlija i trgovaca ро grado­vima, а negde se naseljavaju ро selima. Za muslimanima odlazi hriScansko stanovnistvo iz Bosanskog pasalиka da kolonizиje pиste osvojene zemlje Ьilo k:::ю slobodni seljaci na graпici, vlasi, martolozi, Ьilo kao kmetovi na spa· hijskim timarima. U gradove Ugarske naseljavajtt se u XVI i XVII vekи i mnogobrojni hriscanski trgovci i zanatlije iz nasih zemalja. U samoj Bosni mиslimanski svet је Ьiо gotovo potpuno naseg porekla. U ovoj zemlji niti је Ьilo niti ima i danas i jedno mиslimansko selo u kome Ьi se govorio neki drugi jezik osim srpskohrvatskog. I turski popisi, defteri, iz XV i XVI veka pokazиju паm da је u Bosni domace stanovnistvo prelazilo na islam; stra­naca, иkoliko ima, to su pojedinci ро gradovima koji sи se vrlo brzo gиЬili u domacoj sredini.

Zadr:lavanjem imena Bosne kao 1:urske pokrajine, prelazak velikog dela stanovnistva na islam, zadl-zavanjem feudalnog poretka, i uloga muslimanskog stanovniStva u odbrani Tиrskog Carstva, samo ро seЬi nametalo se uporecii­vanje Воsпе. iz turskog doba sa Bosnom iz srednjeg veka. Sve do pred П svetski rat и nasoj istorijskoj nauci se tvrdilo da је prelaz iz srednjovekov­пog bosanskog feиdalnog drustva н tиrsko feиdalno drustvo u Bosпi Ьiо jedva primetaп; da је bosansko plemstvo preslo па islam i zadrzalo stare posede; da sн agrarni oclnosi trpeli male promene. OslaпjajиCi se па tиrske izvore iz XV i XVI veka, savremena istorijska nauka odbacila је ovo glediste. Posle osvojeпja, Bosna cloЬija isto drustveno i upravno uredenje kao i ostale pokrajiпe Tшskog Car~tva . . Muslimansko stanovnistvo н Bosпi, ogromnin1

26

lclom potice od maJog plemstva i seljastva. PrelazeCi na islam, ovaj svet је ~add;o mnogo posebnog ne samo ро. jeziku nego i obieajima. Izdvajanje bosanskih muslimana od ostalog mиs~maлs~og s~eta и Tиrskom Ca~stvи, zapazili sи stгani posmatraci vec ргv1~ g~~ша DJihova pr~laska па 1~la~. u tome govori jos 1530. Benedikt Kuпpes~c и svom риtор1sи, kad oplS~JC reviju bosanskih spahija и Sarajevskom polJU pred Huzrev-begom, bosanskнл sandzakbegom.

Prelaskom na islam, i bosanski mttslimani sи se ukljиcili t1 vladajttctt versku zajednicu islamskih naroda, sto је u sustini bilo Tиrsko Carstvo od svoga pocetka. Oseeanje vezanosti za ~erskи zaje?ni_cu i za. Carstvo Ьilo је jako i kod bosanskih ~uslimana ~~?. 1 kod o~talih_ I_slamskrh_ n~roda: Arba­nasa u Evropi, Kttrda 1 Arapa u AZIJl 1 severnoJ Аfпс1. Labavl.JenJe ov1h veza pocinje onda kad Carstv<;> zah:'ata feu~alna an~hija,. kad carig~ad_ska Ьir?­kratija pocinje da upravlJa drzavom, miШo, ра 1 prot1v, neturskih tslamskih лю·оdа u ddavi. Као odgovor na to, javlja se otpor mesnih feudalnih snaga centraJistickoj vladi u Carigradu. Uzmicanje Carstva iz Evrope posle poraza pod Becom 1683. doprinosi jos vise slaЬljenju osecanja zajednice kod nje­govih muslimanskih naroda, ра i и Bosni i Hercegovini. U isto vreme јаса и Bosni kod mиslimana osecanje neceg posebnog u okvirи Carstva. Ovo narocito dolazi do izraza i zbog toga sto se glavni teret odbrane Bosne od лараdа sиsednih hriscanskih driava od konca XVII veka svalio na pleca bo­sanskih mиslimana. Doista, nigde Austrija i Venecija u svojim ratovima protiv Turske u XVII i XVIII veku nisu пailazile na takav uporan otpor, kao kad sи sa svojim vojskama pokиsavale da osvoje Bosnи i Hercegoviпu. OslanjajиCi se па svoje tvrde gradove na granici, bosanski mиslimani sи и 1·atovima s ovim drzavama 1683-1699, 1714-1718, 1736-1740, 1787-1791. osujetili sve pokиsaje stranih vojska da duЬlje prodru и пjihovu otadzbinи. Jos za vreme aиstroиgarske okиpacije 1878. oni su dali takav otpor иlasku strane vojske и svojи zетlји da ga је Вес mogao sloщiti tek onda kad је doveo u Bosnи nekoliko korpиsa.

Oseeanje bosanskih mнslimana da sи пesto posebno и mиslimansko­·islamskoj zajednici и Тtxrskom Carstvu nije Ьilo posledica neke sredпjove­kovne bosanske ddavne tradicije kојн bi oni sacнvali. Ova tradicija izиmire kod bosanskih mиslirnana kad prelaze na islarn. Osecanje posebпog izrastalo је iz njihovog нverenja da su ро svom poreklu, ро svom jezikи, nacinи zivota vezani za Bosnu, i da su nesto drugo, razliciti ne samo od pravih Osmanlija vec i od drиgih islamskih naroda u Turskom Carstvи. Samo, ovo osecanje posebnog kod bosanskih mиslimana nikad nije tako daleko Шо da bi vodilo kidaпjи sa Carstvom. Borba feudalne muslimanske klase u Bosni posle po­cetka reforama и Carstvu od konca XVIII veka ne pokazиje teznju za izdva­janjem od drzave. Ne trazi se ni neka sira autonomija. Vise је rec о borbl protiv preterane ceпtralizacije i protiv reforama koje иdaraju na povlastice feиdalne klase u Bosni. U Bosni feиdalna anarhija nije dovela do izrastanja mocnih feиdalnih dinasta kao BиSatlija и severnoj AlЬaniji Ш Ali-pase Janjin­skog и juinoj Albaniji. Тiше se vise istice snaga i znacaj mnogobrojnc sitпe i krupne muslimanske vlastele u Bosni XVIII i XIX veka. Njihov uticaj u to doba Ьiо је tako mocan da sи veziri и Travnikи cesto drzali vrlo malo vlasti u svojim rukama.

Granice Bosanskog pasalиka iz XVI i XVII veka pocinjи da se menjajи od beckog rata 1683-1699. Od toga rata povlace se Turci polako iz Slavonije,

27

Like, Korduna i jednog dela Dalmatinske zagore. Mirom u Pozarevcu 1718. konacno se utvrduju granice Bosne prema Dalmaciji i idu uglavnom grebe­nom planine Dinare. Granice prema Hrvatskoj i Slavoniji konacno се obeleziti Svistovski mir 1791. Тime su utvrdene granice izmedu Bosne i Hercegovine i danasnje RepuЬlike Hrvatske. Granica prema SrЬiji i Crnoj Gori росесе se povlaciti kad ove dve nase drzave и XIX vekU' povedu borbu za svojи neza­visnost. Berlinski иgovor 1878. povиkao је konacno granice izmedи Bosne i Hercegovine i SrЬije i Crne Gore od иsса Drine и Savu do Jadranskog rnora. Ovim povlacenjem granica, Bosna i Hercegovina konacno obиhvatajи onaj prostor koji danas drze.

Као sto se vidi, prilikom utvrdivanja granica Bosne i Hercegovine vise dejstvujи na izgradivanje njihovog teritorija spoljno-politicki cinioci; ratovi­ma se Bosna i Hercegovina sirila, а ratovima i suiavala. Pri tom su malи ufogu igrali e tnicki odnosi, vise odnos snaga medи drzютama i narodirna okolo Bosne.

Као ni mиslimani, ni pravoslavni i katolici, SrЬi i Hrvati, nisи ocиvali tradicijи srednjovekovne bosanske driave. I jedan i drugi narod gajio је uspomene na svojи srpskи i hrvatsku srednjovekovnи drzavu. PoseЬice kod Srba narodnom pesmom i crkvenom organizacijom veoma је Ьila иkorenjena nemanjiCka drzavna tradicija. Ovakvo iscezavanje bosanske drzavne tradicije kod Srba i Hrvata и Bosni i Hercegovini ima svoje duboke korene i razloge. Neke smo od ovih razloga i иzroka naveli prilikom izlaganja razvitka srednjo­vekovne Bosne. Podvukli Ьismo nove Cinjenice sto su nastale u toku turske vlasti. OsvajajuCi hriscanske zemlje u jиgoistocnoj Evropi, Turska је i tи, kao i u drugim oЬlastima Evrope, Azije i Afrike podsticala verskи podelu naroda i u kultиrnorn i politickom smislu. Као sto је prihvatala kao vlada­jиce sve narode koji Ьi primili islam, tako је sa nemиslimanskim narodima postиpala kao sa gradanima drиgog reda, kao s rajom. Hriseanski narodi su иsvojili ovakvи podelи i trazeCi oslonca za ЬоrЬи protiv Carstva preko gra­пica, nalazili ga kod jednovernika u hriscanskoj Evropi. Katolicki svet и nasim zemljama vezivao se za Venecijи, а jos vise za Austrijи. Pravoslavni svet od pocetka XVIII veka vezuje se za Rusiju. Ovakva podela jasno se osecala kod Srba i Hrvata u Bosni i Hercegovini poslednjih vekova turske vlasti. Imace ovakva podela veliki иticaj па meduverske i medunacioпalne odnose sve do nasih dana.

Ukoliko sи verske razlike u Bosni i Hercegovini poostrile kultиrno-poli­ticke razlike i sukobe njenog stanovnistva, иtoliko sи seobe pod Tиrcima delovale povezujuCi i ujednacavajuCi. u toku turskih osvajanja nesto od }'ЭZnih pustosenja, а nesto i od bole.Stina, veliki deo daпasnje Bosne i Herce­govine Ьiо је izgиЬio staro stanovnistvo, а naseljavanjem doЬio novo. Ova etnicka mesanja delovala su sama ро seЬi и pravcu kulturne integracije. Posto novi kolonisti иglavnom dolaze iz planinskih oЬlasti, patrijarhalna kul­tura је Ьila objedinjavajuca snaga и toj integraciji. Ona se odra:Zava u jeziku, narodnoj pesmi i и donosenju istorijske tradicije iz starih oЬlasti и nove. Та tradicija nije postojala u srednjovekovnoj Bosni ni kod Hrvata, а pogotovи ne kod Srba.

Kada kod Srba i Hrvata poeinje и XIX vekи nacionalno budenje, i jedan i drugi narod stvaraju svoja kиlturna i politicka sredista izvan Bosne: SrЬi u SrЬiji, Hrvati и Hrvatskoj. U tom pravcu se okrecи i bosanski SrЬi i bo­sanski Hrvati. I srpski i hrvatski narod tezio је svom иjedinjenjи i pri tome

28

. с ао na svoje sunarodnike и Bosni i Hercegovini. PoseЬice se veoma oseca ~а-;:Ја kod Srba и XIX vekи da se Bosna иjedini sa SrЬijom, а Hercegovina ez Crnom Gorom. Svi ustanci srpskog naroda и ovim pokrajinama od pocetka ~IX veka роkаzији ovi..t teznjи i za sve se manje Ш v~se da dokazati da sи ·mali veze oni iz Bosne sa SrЬijom, а опi iz Hercegovшe sa Crnom Gorom. ~·eliki иstanak и Bosni i Hercegovini 1875. pretvorio se и Istocnu krizи i do­yeo 1876. najpre do rata SrЬije i Crne Gore sa Tиrskom. U pocetkи роЬи­нјеni narod и Bosni i Hercegovini tr.~~i и~e.dinj~nje_ sa SrЬijom. ~ Crno:n Gorom. Ukoliko se to ne Ьi moglo postiCI, m1по Ь1 se 1 sa aиtonomiJOm ov1h pokrajina. Za aиtonomijи Bosne i Hercegovine Ьila је i ruska vlada jos od 1875. Pod иticajem njenih ljиdi, hercegovacki ustanici trazili sи aиtonomijи па sastankи s austrijskim namesnikom и Dalmaciji generalom Rodicem u Sutorini aprila meseca 1876. Rodic је posredovao и srnirivanju ustanka na bazi Andrasijevih reformnih predloga za Bosnu i Hercegovinи od 30. decem­bra 1875. godine. Ruski kancelaг Gorcakov и svom berlinskom memoraпdu­mu od 12. rnaja 1876. podиpro је kod Austro-Ugarske i Nemacke иstanicke zahteve za autonomijи. Kada је u ratи sa Turskom и leto 1876. SrЬija Ьila porazena, ponovo se postavlja pitanje autonomije Bosne i Hercegovine. Ca­rigradska konfereпcija velikih sila, sto se odrzavala koncem 1876. i pocetkom 1877. da resi sporna pitanja posle srpsko-tиrskog rata, predlagala је aиtono­mijи Bosne i Hercegovine. Med:иtim, konferencija nije иspela, Rиsija је и p1·olece 1877. povela rat protiv Tиrske. Pre toga је morala potpisati tajnи konvenciju od januara 1877. s Austro-Ugarskom, u kojoj је, medи ostalim, priznala drиgorn иgovaracu da moze anektirati Bosnи i Hercegovinи. Posle pobede nad Turcima, rиska vlada је rnirom и San-Stefanи, februara 1878. osigurala Bosni i Hercegovini aиtonomiju. Med:иtim, prilikom revizije ovog ugovora na kongresи и Berlinu и leto 1878. clanom 25. иgovora и Berlinu, Austro-Ugarska је doЬila pravo na okupacijи Bosne i Hercegovine.

Mada је imala rnandat velikih sila, vlada u Беси nije lako dosla do Bosne i Hercegovine. Otpor bosanskih rnиslimana okupaciji Ьiо је tako jak da se u leto i jesen 1878. morala dovesti velika vojska da Ьi taj otpor Ьiо slomljen, а Bosna i Hercegovina zaposednиta . .

Dosna i Hercegovina pod Austro-Ugarskom

Polozaj Bosne i Hercegovine и okviru Austro-Ugarske Ьiо је do aneksije 1908. neodreden i nesiguran iz dva razloga: clanom 25. berlinskog иgovora Austro-Ugarska doЬija pravo da privremeno zaposedne ove zemlje. Turski sulta11 zadriava i dalje nad njima svoja sиverena prava. Sarna Aиstro-Ugarska podelje11a је nagodbom od 1867. na dve ravnoprav11e polovine, Aиstrijи i Ugarskи. Zbog zamrse11ih medиsobnih odnosa i interesa, vlade dvejи polovina Dvojne Monarhije tesko su se mogle sporazиmeti kakav polozaj da dаји okи­piranim pokrajinama Bosni i Hercegovini, kakav 11jihov odnos da Ьиdе pre­ma zajednickoj vladi и Беси, а kakav prema vladarna Ugarske i Aиstrije. Posle dugih pregovora, reseno је da ove dve zemlje ostanи izvan jedne i druge polovine Monarhije, da njima иpravlja vojni zapovednik, gradanskи upravu da vodi zemaljska vlada pod rukovodstvom zajednickog ministarstva finansija i sa jednim civilnim adlatиsom na celu. Bosna i Hercegovina se ukljиcuju и carinskи zajednicи Aиstro-Ugarske, а privredna preduzeca iz Mo­narhije sticu prava poslovanja и okиpiraniin pokrajinama. Sve va:Znije zakon-

29

ske i нpravne mere morale Sll imati prethodno odobrenje ne samo zajed­пicke vlade и Весн nego i posebno vlade Aнstrije, а posebno vlade Ugarske.

Ovakav polozaj Бosne i Hercegovine 'Ј Monarhiji tttvrden је carskim zakoпskim odredbama od septembra 1878, od 21. decembra 1879. i od 12. febrllaгa 1880. godine. Prema tom нredenjи, sam narod okиpiranih pokra­jina пе doЬija nikakvo pravo исеsса и ирrа\тlјаnји svojom zemljom, jer ро tim od1·edbama пiје predvidena pokrajinska skиpstina, neka sreska ili opstin­ska samoиprava, а j os manje poloZaj Бosne i Hercegovine kao aиtonomne rokrajine. Ovim zemljaшa, рrеша odlнkama vlada и Беси i Pesti, trebalo је da иpravlja policijski cinovnicki aparat bez ikakvog pripita naroda, nad ko­jim је Ьiо postavljen. Medиtim, i kad је hteo da radi brzo, taj aparat ci-

. novnika је Ьiо ometen neodredenim polozajem zemlje prema visim vl<1stima и Беси i Pesti. Jos vise im је smetalo cesto mesanje tih vlada и иnиtarnje poslove zemlje i njihova medиsobna sиrevnjivost. Tako stt n eodreden medu­llarodni polozaj zemlje i njeni nerasCisceni odпosi prema vladama и Беси i Pesti ostavljali иtisak neceg nedovrsenog i privremenog. Kad se tome jos cloda da је ta иprava bila nenarodna i tuda svetu nad kojim је vladala, da n ije resila osnovno privredno-drustveno pitanje agrarno, cla је omogиcila pro­c!iranje stranog kapitala izrazito kolonijalne ' ' rstc, priv·ucenog prirodnim bo­gat stvima zemlje, i da је vladala krutim cinovnicko-policijskim nacinom, onda је ra:шmljiv otpor stan ovnis tva ovakvoj okиpaciji od prvih godina njenog zavodenja. .

IzuzimajиCi ttstanak и Hercegovini 1881-1882, prvi veCi organizovan otpor austrij skim vlastima u Бosni i Hercegovini daju pravoslavni i mиslimaпi pod konac XIX veka trazeci versko-prosvetnu autonomijи. Ova borba prolazila је razne stepene svoga razvoja; pocela је najpre zaћtevima za a utonomiju иpravljanja crkvenim zivotom i skolstvom, da Ьi se pocetkom хх v·eka pre­slo na zahtev da se Бosni i Hcrcegovini da polozaj aиtonomne pokrajine pod suverenitetom sиltana и Carigradu. Pokret za aиtonomijи Бosne i Hercego­·yine Ьiо је иzео siroke razmere i postupпo postajao medиnarodпo pitanje. Muslimani s u ovakvo resenje, od okиpacije 1878. naovamo, иvek smatrali za nјЉ kao najpovoljвije. SrЬi icleju autonomije usvajaju kao prelazni stepeп пjihovog ujediпjeпja sa SrЬijom i Crnom Gorom. Sve tamo do 1914. Ьilo је medtt njima пнюgо ljиdi koji su zastupali ovo stanoviste.

U Aиstro-Ugarskoj su pazljivo pratili pokret u Бosni i H ercegovini za ({oЬijanje autonomije. Tamo је svakom Ьilo jasno zasto se to trazi i cemu Ьi to odvelo. Autonomna Бosna i Hercegovina pod sиltanovim suverenitetom и sиstiпi znaciJa је odvajanje od Habzburske Monarhije. Toga su Ьili svesni u Беси i zato је jedan od vrlo vaznih razloga da se 1908. proglasi aпeksija Воsпе i Heгcegovine, bila teznja naroda u Бosni i Hercegovini za aиtono­

mijom i otcepljenjeш od Monarmje . Franjo Josip i njegova vlada zeleli sи da aпeksijom ukloпe neodredeп poloZaj Бosne i Hercegovine u medunarod­rюm pogledu, jer sи tiшe mislili da иguse pokret za otcepljenjem. I zazvali sи иpravo sиprotпo dejstvo. Nacinom na koji је izvedena aneksija Бosne i Hercegovine Austro-Ugarska је izazvala ne samo medunarodni sukob krupnih гazmera пеgо је i pojacala otpor naroda svojoj vlas ti и tim zemljama.

Ni posle proglaseпja aneksije, ne m enja se polozaj Бosne i Hercegovine ргеmа dvema polovinan1a Monarhije. Ona i dalje ostaje kao zajedпicki posed i Austrije i Ugarske, kojim иргаvlја isti cinovnicki aparat, na isti nacin i pod пjihovim naclzorom, kako је to Ьilo pre 1908. Ustav proglasen 1910. zadrzao

30

·е to stanje samo је иtoliko napravio иstиpke пarodu, sto је zaveo pokrajin­~ku skиp~ti~и. Nadleznosti ?ve .. skиp~tine~ и .оdпо~и prema zemalj skoj vladi tt Sarajevu i njenim po.k:_o~•telJ1I?~ u Беси 1 ~~Љ bile su .v~lo male.

Ovaka'' razvoj ро •L.tckill pпllka u Воsш 1 Hercegovm1, posle progla­scпja aneksije 1908, nemin.~vno _је .vodio poo~tra~anjи .sukoba. n~roda i austrijskih vlasti. Otpor kOJ1 se JaVIJa posle 1908. 1mao }е drи~r v1d nego otpor do te godine. ~?r?u za versko-prosvetnu. autoп~m~J.~ vod1 ko~ .srba car~ija, trgovci, zanatllJe 1 sve~tenstvo, kod rnиsllmana carstJa, feudalc1 1 sve­stenstvo. Borbu protiv Austro-Ugarske posle 1908. nose druge drustvene snage i postavljaju seЬi druge cilje~e. U .I?:Ve. r~dove i~Ьij~ ~adnic~~ klasa o~ga~i­zovana u SocijaldemokratskOJ partiJI, ПЈОЈ se pпdruzuJe selJastvo sa ostпrn zahtevima da se resi agrarno pitanje, dok novi skolski narastaj zahteva ne autonomiju Bosne i Hercegovine nego njeno odvajaпje od Austro-Ugarske i njeno ujediпjenje sa drugim jиgoslovenskim zemljarna. Ove nove dru~tvene snagc povezuju se sa slicnim dru~tvenirn pokretima i njihovim stremljenjima ll susednim jugoslovenskim zemljama.

Mladi narastaji u Bosni i Hercegoviпi, uskladujuCi svoje drustveнe i na­cionalno-politicke teznje sa pokretima и drugim jиgoslovenskim zemlj ama, sasvim clrukcije gledajи па polozaj svoje otadzЬiпe nego stariji nю-astaji. Bili oni SrЬi ili Hrvati, za n jih ona nije srnela da bude kaшen spoticanja medu njihovim narodima. Zato sи odbacivali i velikosrpsku i velikohrvatskи dr.l.avnu misao koje sи predvidale pripajanje Bosne i Hercegovine Ьilo SrЬiji, bllo Hrvatskoj. Prema shvatanjи novog nara~taja, pre svega и ~kolama, ove d' е zcmljc imale su istorijski zadatak da povezuju, а ne da гazdvajajн Srbe i Hrvate. Zajednicko posedovanje Bosne i Herccgovine tl okviru zajednicke jugoslovenske driave, Ьilo је p rcma njegovom misljenju najbolje re~enje kako za narod u ovim zemljarna, tako i za Srbe i Hrvate иopste. Pri razradi О\ il1 sћvatanja, pre prvog svetskog r ata, nije se i~lo dalje od opstih postavki i od otpora, sto sc pruzao vlastima Aиstro-Ugarske и njihovoj zemlji. Kad М' kod bosanske nacionalno-revolucionarne omladine razmis lj alo i rasprav­ljalo pred prvi svetski rat о razЬijanju Ha bzburske Monarhije i о stvaranjи jedne jugoslovenske drzave, nije se ulazilo u proЬlematikn buduceg uredenja tc drZave. Isto tako nije se raspravljalo ni о polozaju Bosne i Hercegovine tt buclucoj drzavi. Razumljivo ј е zasto је tako Ьilo. Kod n as se u godinama ргссl p•·,,i svetski rat iz nшogih razloga vгlo malo raspravljalo о nredenju iugosloYcnske drzave, koja Ъi nastala na ruseviпama Tttrskog Carstva i Austro-Ugarske Monarhije. Zato nije ni Cl1do da је i omladina malo sta о tоше znala ра nije ni razmisljala о takvim pitanjima.

Socijalderuokratska partija Bosne i Hercegovine zastupala је stanoviste kultltrnog jedinstva jugosloveпskiћ пaroda. Medutim, ona se-dria\a postavki о щtcionalnom pitanjи и Aиstro-Ugarskoj i taktike о tom pitanjи, stavova Druge internacionale. Izbegavala је da se zalozi и n acionalno-oslobodilackoj borЬi naroda Bosne i H ercegovine. Iz ovih razloga ona nije razradivala svoje stavo,•e, kakav Ьј Ьiо polozaj Bosne i Hercegovine u Ьиdисој jugoslovenskoj drzavi. PristupaJuCi s tvarima empiricki, socijaldemokratska partij a Воsпе i Heгcegoviпe orgaцizuje se kao pokrajinska stranka, .slicno strankama О\'е vrste tl drugim jиgoslovenskim zemljama. · ·

~raдanski Ijudi i stranke imali su razlicita gledanja u· pogledи buduc­nosti Bosne i Hercegovine. Dok sи neki i posle 1908. govorili о njenoj auto­nomiji, dл.•gi sи је zeleli ukljuCiti u hrvatsku federativnu jedinicи и federa-

31

tivno preuredenoj Habzbиrskoj Monarhiji. Ovakvo resenje prepoructvao ј~ u godinama pred rat prestolonasledniku Franji Ferdinandu poznati hrvatskt politicar iz Bosne Nikola Mandic. Trijalisticko resenje jиgoslovenskog pitanja и Bosni zastиpao је jos nadblskиp Stadler, а и Hrvatskoj Frankova stranka prava i Stjepan Radic. Veliki deo gradanskih ljиdi i pokreta kod Srba и Bosni tezio је ujedinjenjи sa SrЬijom i Crnom Gorom. Pri tom, sledeci jos shvatanjima iz vremena Ilije Garasanina, mislilo se na pripajanje Bosne Srbiji, а nije se pomisljalo na neki njen poseban aиtonomni polozaj. Slicna gledanja na иjedinjenje Hercegovine i Crne Gore imao је i cmogorski kralj Nikola.

U celini иzevsi, kad se prouci doba neposredno pred prvi svetski rat, stice se иtisak da citav niz pitanja koja se odnose na medunacionalne i me­dupokrajinske odnose jugoslovenskih naroda u slucaju stvaranja zajednicke drfave nije Ьiо ni Ьlizu rasciscen. Ovo se posebno odnosi na Bosnu i Her­cegoviпи.

Bosna i Hercegovina u prvom svetskom ratu

U toku prvog svetskog rata, 1914-1918, sudЬina Bosne i Hercegovine Ьila је povezana sa celokupnim jugosloveпskim pitanjem. Ono se nije Ьilo postavilo samo pred jugosloveпske narode i pred Austro-Ugarskи monarhiju, no i pred оЬе grupe zaracenih drfava. Ovaj rat nije Ьiо, kako su u pocetkи mnogi mislili, oЬicno odmeravanje sпaga zaracenih drzava, gde Ьi posle n ekoliko brzih pohoda i odlucujиcih Ьitaka za kratko vreme pobednik pro­pisivao pobedenome u slove mira. Bilo је to tesko rvaпje dvajи mocnih sa­veza svetskih sila sa prilicno иjednaceпim sпagama u pocetkи rata. Zato se produzio па godine, а и njemu se menjali ne samo ratna sreca i odnosi snaga па bojnim poljima nego i raspolozenja i stremljenja пaroda u ovom ratн. Desetinama godina pre ovog rata пagomilavani иzroci drustvenЉ i politickih kriz~, usled neravnomernog razvitka kapitalistickih odnosa u eposi impeгija­lizma, stvarali sи иslove za drиstvene preokrete. Nedemokratski nacin иprav­ljanja i tlacenje potCinjenih naroda и Srednjoj i Istocnoj Evropi izazivali su nacionalno-oslobodilacke pokrete ovih naroda i borbu protiv apsolutistickih i nenarodnih Jicnih vladavina. Kad је rat росео da potresa kapitalistickim poretkom i da labavi policijsku stegu nad пarodima, stvaraju se uslovi za pocetak velikih drustvenih prevrata jos u toku rata. Tako pociпju velike revolucionarne promene u savremenom svetu, najpre и Rusij i 1917, da Ьi se postepeno sve dalje sirile i u drugom svetskom ratu doЬile . svetski znacaj.

Socijalisticke revolиcije, sto се poceti velikom oktobarskom revolucijom u Rusiji 1917, imace mocan upliv i na sиdЬinи Bosne i Hercegovine. Prilikom pomeraпja odnosa snaga па bojnim poljima i u tokи revolиcioпarnih pokreta za vreme prvog svetskog rata, uticajem ovih promeпa menjajи se ratni ciljevi zaracenih sila, kao i tezпje i pravci nacionalпo-oslobodilacke borbe potlacenih naroda u Sredпjoj Evropi. Zaostravanje klasnih borЬi и tokи rata i uticaj tih borЬi na zaracene driave, odrazavace se и drиstveno-politickim krizama i u resavanju nacionalnih pitanja. U Austro-Ugarskoj poostrene klasne borbe, udruzene s oslobodilackim teznjama potlacenih naroda, ubrzace njeno raspa­danje i omoguciti jиgoslovenskim пarodima da se od nje otcepe i ujedine sa SrЬijom i Cmom Gorom.

31

Resenje jиgoslovenskog pitanja и, rn:-om svetskom ratи mog~o ~~ p~stiCi па dva nacina. Zavisilo је od toga hoce lr se Aиstro-Ugarska_ odrzat1 rl1 се_ se

St). u prvom slucajи Austro-Ugarska se mogla odrzat1 kao роЬеdшса rnspa · · · d 1 х · Ь d'l ь· ·r .1. · moglo doCi do kompromrsnog mrгa. U rugom s и.._аЈи ро е 1 е 1 s1 е 1 1 Је · ·• · k Ь d . Ь' t "'1 Antante. Ako Ьi Aиstro-Ugarska шsla 1z ~ata а~ ~~ е nr_ca, ona 1 ~az~ а d jugoslovensko pitanje resi u svom smislи. Pпbllzno slicna stvar br Ьila k а d Ьi doslo do kompromisnog mira. U slucajи antantine pobede, Aиstro­-~garska Ьi morala ?iti razЬijen~ i pod~ljena na nacionalne drzave, а mogla se i oddati, makar 1 u smanJeшm graшcama.

Uz sve ove mogиcnosti ishoda prvog svetskog rata, ide veliki broj pod­vгsta resavanja citavog niza pitanja koja је rat pokrenиo, ра i jиgosloven­skog pitanja. U vezi s tim raspravljalo se i о Ьиdисеm polozajи Бosne i Her-cegovine.

Aиstro-Ugarska је pocela 1914. prvi svetski rat napadom na SrЬijи иpravo zbog bosansko-hercegovackog pitanja. Sarajevski atentat, 28. јиnа 1914, Ьiо је sanю izgovor vladajиCim krugovima и Aиstro-Ugarskoj za taj napad. U stvari, njima је pitaпje Бosne i Hercegovine Ьilo samo deo opsteg jиgoslo­venskog proЬlema na јиgи Monarhije. Oslobodilacke teznje jиgoslovenskih naroda pokazujи и godinama pre rata tako ostre stavove protiv Habzbиrske Monarhije, da Stl njeni rukovodioci Ьili иvereni da neizbezno otcepljenje jt•znih zemalja Monarћije mogu spreciti samo jednim ratom.

Dok su prvih godina rata jos verovali и svoju роЬеdи, narocito posle pobeda nad Rиsima 1915. i posle zaиzimanja SrЬije i Crne Gore 1915, 1916, Fta.njo Josip i njegovi saradnici mislili sи da rese jиgoslovensko pitanje na taj nacin sto се Monarhiji pripojiti Srbijи i Crnи Goru. Ovakva politika u Беси nailazila је na otpor u Pesti da za vreme svojih najveeih pobeda Austro­-Ugarska nije Ьila u stanjи da izgradi jedinstveno glediSte и resavanju jugo­slovenskog pitanja ni u svom smislu.

Socijalisticka revolиcija u Rиsiji 1917, i stupanje и rat Severnoamericke Unije protiv Nemacke i Austro-Ugarske, imali su odlucujиCi znacaj i za nase pitanje. Pod иticajem ovih novih cinilaca i u koliko se rat vise primicao kraju, izgledi na pobedu ili poraz se menjali, i vlade u Беси i Pesti menjaju stavove prema nama. Sada se tek poCinje ozЬiljno pomiSljati na preuredenje Monarhije. Sto se nas tice, najnovija istorijska istrazivanja su pokazala da prestolonaslednik Franja Ferdinand nije ozЬiljno planirao da preuredi Мо- · narhiju na federativnoj osnovi kad dode na vlast, i u kojoj Ьi ujedinjene jugoslovenske zemlje cinile posebnu federativnu jedinicu. Na ovakvo federa­tivno preиredenje Monarhije poCinje se pomisljati tek 1917. posle smrti Franje Josipa i posle dolaska na presto cara Karla. Ovaj је to radio Ьilo u okvirи svojih tajnih pregovora sa zapadnim silama kako Ьi dosao do mira, Ьilo da smiri svoje nemirne narode, а pre svega nas Jиgoslovene. Vrlo sporo se u toku rata razvija иbedenje vodecih krugova u Беси i Pesti da se smiri­vanje na jugи Monarhije moze postiCi ujedinjavanjem jиgoslovenskih zema­~ja Monarhije u jednи federativnu jedinicu. U Беси su se stvari brze zapa­zale, ра i lakse иsvajalo takvo resenje. U Pesti se ono tvrdoglavo odЬijalo sve. do sloma Monarhije. Za Madare је dualisticki sistem Ьiо neprikosnoven. Ј еdшо su pravili ustиpak kad је rec о иjedinjenjи Бosne i Hercegovine i Dalmacije sa Hrvatskom i Slavonijom, ali i to и okvru zemalja krune Svetog Stefana. Tako su stvari stajale sve do konca oktobra i pocetka novembra 1918. kad se Monarhija raspala.

З- Prilozi 33

Bio је vrlo tezak polozaj Воsпе i Hercegovine u prvom svetskom ratu. U njoj је vladalo vaпredno stanjc, na granicama prema SгЬiji i Crnoj Gori dve godiпe se vodio rat. Vojna uprava cvrsto drzi vlast i опdа kad росiпје popustanje stege 1917. u ostalim pokrajiпama Carstva. Stoga се se ovde doc­пije javiti politicki zivot. Sabor se nece иopste sazivati, а narodпa veca се se osпovati mnogo posle паrоdпiћ veca и Hrvatskoj, Sloveniji i Dalmaciji. Po­liticki zivot Ьiо је zamro i и Bosni prvih godina. Оп ozivljava 1918. i tad росiпји razgovori i planiraпja medи politickim ljиdima и zemlji i okolo пје sta се Ьiti posle rata. Dok jedni сеkаји da раdпе odlиka па bojпim poljima, иvereni da се Aиstro-Ugarska rat izgиЬiti i da се doCi do иjedinjeпja Воsпе i Hercegoviпe s ostalim jиgoslovenskim zemljama, drиgi pokиsavajи пасi resenje и okvirи Monarhije. Trijalisticka ideja imala је svojih pristalica i и Bosni i Hercegoviпi. Kod jednog dela hrvatske iпteligencije, hrvatskog sve­stenstva, ра i kod nekih Hrvata generala, kao прr., пamesnika Bosne i Her­cegovine Sarkotica, prevladavalo је uvereпje da Ьi иjediпjenje Воsпе i Herce­govine s Hrvatskom, Slavoпijom i Dalmacijom и роsеЬпи federativпu jedi­пicи н okvirи Habzbtlrske Moпarhije Ьilo najboljc reseпje za hrvatski пarod i ove zemlje. Ova иsko hrvatska zamisao reseпja jиgosloveпskog pitaпja па trijalistickoj osпovi doЬija posljedпjih godiпa rata siri jиgosloveпski vid. Vrlo utkajni sloveпacki politicki krugovi и Monarhiji trazili sн da se stvori пе јеdпа Hrvatska, пеgо jиgoslovenska federativna jedinica Monarhije. Опа Ьi obиhvatila sve nјепе jиgosloveпske zemlje, pre svega sloveпacke. Ovakav stav zaиzeli sи jиgosloveпski poslanici и Beckom rajћstagи svojom deklara­cijom od 30. maja 1917.

Kako se rat primicao krajи, tako је sve vise p obedivala jugosloveпska zamisao r esavanja polofaja jиgosloveпskih пaroda i njihovih zemalja u Habzburskoj Moпarhiji. Carska vlada se tomc priklanjala i dozvoljavala orga­пizovanje narodnih veca tl пasim zemljama. Ova veca su se ujedinila 6. okto­bra 1918. u Narodпo vece Srba, Hrvata i Sloveпaca. Posle rasиla Aиstro­·Ugarske, koпcem oktobra i pocetkoш пo;•embra 1918, ovo Vece је proglasilo svoje zemlje kao Drzavu Srba, Hrvata i Sloveпaca. Bio је to korak, stepen, пjihovom ujedinjavanjtl sa SгЬijom i Crnom Gorom 1. decembra 1918.

I bosanski politicki ljиdi uces tvuju u ovim poli tickom kretanjima па sloveпskom jиgu. Jugoslovenska zamisao pri ujedinjavaпju jиgoslovenskih zemalja Habzburske Monarhije Ьila im је bbla i pristиpacnija od usko hrvatske zamisli. Jos manje su Ьili raspolozeni da prime ugarsko resenje svoga pitaпja, i to su dali па zпanje grofи Stefaпи Тisi, predsedпiku Ugarske vlade и pocetku prvog svetskog rata. Оп је и septembru 1918. Ьiо dosao ll Sarajevo da vrbuje bosanske politicare za иgarsko resenje. Kad је nastи­pilo rasulo drzavne vlasti i и Bosni i Hercegovini, Narodno vece preиzelo је tu vlast 1. novembra 1918. od zemaljskog poglavaгa geпerala Sarkotica. 2 пovembra Narodno vece је postavilo Pokrajinskи vladu sa Atanasijom Solom na celu. Опа је preuzela vodenje poslova. Tako је posle toliko vekova Bosna i Hercegoviпa doblla svojн domacu vladu i domacи vlast bez uticaja i pritiska stranih sila.

Od prvog srpskog ustanka, 1804-1813, ра sve do prvog svetskog rata 1914, i javno mnenje i vlade и SrЬiji smatrali su kao jedan od prvih zadataka svoje пacionalne politike oslobodenje i иjedinjeпje Bosne sa Srbljom. Isto takvи пacionalnи politiku vodila је Crna Gora prema Hercegovini. Na bosan­sko-hercegovackom pitanju i росео је 1914. njihov rat sa Austro-Ugarskom.

34

Zato је razиmljivo ~to sи vlade и Beogradu i na. ~eti~j~~. pri_likomihpostav~~a­nja svojih ratпih. ciljeva, imal.e,. prke svega, v ~ ~~ и о

1IJai1

1J.e ov . zem

1a ~а.

I 11

· ilюvi savezпic1 na zapadи 1 1sto и u sиstm1 s~ se s aga 1 s ov1m ra шm . 1 .Ј ·ma Srblj'e i Crne Gше. Za vreme sklapanJa Londonskog ugovora s

Ll JCVl < .. • В k d ' Italijom i za vreme pгegovora sa RиmишJornb ~

1 ug5arьs·. ?тВ а p71sHtиpe na

njihovu stranи, sile Antante sи, рге s:re1ga, о еса ed rkiJdl ?snиb.1l e.rcego­

vinu. Od toga sи sile Antaпte odиsta]a е sam~ о? а а шs~ 1 е ыgиrne и

5,·oju роЬеdи i kad sи pomisljale na pravlJCПJe komprom1snog mira sa

centralnim silama ili па odvajanje Aиstro-Ugarske od Nemacke. Mada је Srpska vlada и toku prvog svetskog гаtа иvek, pre svega, po­

misljala na dobljanje Bosne i Hercegovine, ipak је ona pred svojom i stranom javnoscu istupala sa z~htevom za ~tegralno. resa~anje jиgoslovenskog pitanja ujedinjavanjem svih JиgoslovenskЉ zemalJa ": Jednи drzavи. U tom duhu izdana је i deklaracija Srpske narodne skиpstme 6. decembra 1914. U ovak­,.0111 opsegu koji је obиhvatao риnо resavanje jиgoslovenskog pitanja, bиduci rolozaj Bosne i Hercegovine и novoj jugoslovenskoj drzavi zavisio је od nacionalnih i dru~tvenih stremljenja naгoda koji su se иjedinjavali i od od­nosa snaga politickih i njihovih naCina resavanja budиceg drfavnog иredenja поvе drzave. .

u pocetku rata, dok jos nisи Ьili poceli ozЬiljniji razgovori sa Jugosloven­skim odborom oko nacina иjedinjavanja jиgoslovenskih zemalja pod Austro­-Ugaгskom sa SrЬijom i Crnom Gorom, u Beogradи је prevladavalo staro gledanje na иjedinjenjc. Оно se zamiSljalo kao prosirenje SrЬije, pre svega, па one oЬlasti koje su smatrane srpskim. Pri tom se nije pomisljalo na priznavanje ikakvЉ posebnosti ni пacionalnih ni pokrajinskih. Ovakva vrsta ujedinjenja, pre svega, odnosila se na Bosnи i Hercegovinи. Kad se u tokи rata pokazale sve te~koce posшatrane sa stanovi~ta medunarodnih odnosa i sa stanovi~ta gledanja hrvatskih i slovenackih Ijиdi na nacine ujedinjenja njihoviћ zemalja sa Srbljom i Crnom Gorom, postиpno se kristaliSи tri vari­jante nacina ovog иjedinjavanja. U raspravama Srpske vlade i Jиgosloven­skog odbora za vrcme rata one sи se jasno ocrtale. Prva varijanta Ьila је najstarija, а potice јо~ iz XIX veka. Као nezavisna drzava SrЬija ima nacio­nalni zadatak da oslobodi i sa sobom иjedini sve jиgoslovenske zemlje. Ure­denje nove drzave treba da Ьиdе onako kako је Ьilo иredenje Srblje, centra­listicko, kao иstavna i parlamentarna monarhija sa okruznim, sreskim i opstinskim samoиpravama. Drиgo glediste је Ьilo da drzavi treba dati trija­listicko, fedeгativno uredenje, иkoliko se Hrvati i Slovenci ne sloze sa cen­lralistickim uredenjem. Pri podeli teritorija medи Srblma i Hrvatima ne Ьi se иzimala и obzir istorijska podela njihovih zemalja nego etnicka. OЬlasti sa srpskom veCinom pripale Ьi Srblji, а sa veCinom hrvatskom pripale Ьi Hrvatskoj. U ovom slисаји Bosna i Hercegovina bi se morale deliti. Pred ovakav izbor; centralizam ili trijalizaш stavio је Nikola Pa~ic ljиde iz Jugo­slovenskog odbora и pregovorima па Krfu u Ieto 1917. U Krfskoj deklaraciji пјје иsvojeno ni jedno ni drиgo resenje, nego је prepиsteno Ьиdисој иstavo­tvornoj skиpstini da ona resava о uredenjи Ьиdисе drzave.

U tokи raspravljanja ovih pitanja, и politickim krugovima Srblje i jиgo­slo,·enske emigracije na zapadu javila se i treca varijanta Ьиdисеg drzavnog uredenja Jugoslavije. Prema toj varijanti, mesto centralizma ili trijalizma, novoj driavi је trebalo dati decentralisticko ili federativno иredenje zasno­vano na njenoj podeli ро istorijskiш pokrajinama. U tom slисаји predvidao

35

se i poseban polozaj Bosne i Hercegoviпe kao aиtonomne Ш federativne je­dinice. Ovakvom resenjи и SrЬiji bili su skloni socijalisti i ljнdi sa graёtanske Jevice, poseЬice levo krilo samostalnih radikala. Njemи се se postиpno pri­kloniti i neki naиcni i javпi radnici kao Jovan Cvijic. Oni su verovali da је zboo etnicke izmesanosti vrlo tesko odvojiti srpske oЬiasti od hrvatskih, medнsobno preseljavanje se nije иzimalo и obzir, i takva podela Ьi vise skodila neoo koristila njihovim bиdиCim odnosima и zajednickoj dгZavi. Bili

о . sи to ljиdi sirih, jиgosloveпskih gledaпja na medиnacionalne odnose 1 na uredenje nove jиgoslovenske drzave. '

Slicna kolebanja и gledanjima na иredenje bt1dиce ,iиgoslovenske drzюre javljajи se и tokи rata i и redovima jиgoslovenske ernigracije, pre svega и Jиgoslovenskom оdЬоги. Neki od njih, kao Franjo Sиpilo, pomisljajи и po­cetku na trijalisticko иredenje bиduce jиgosloveпske drzave. Sиpilo је pri tom polazio od stanovista hrvatskog istorijskog clriavnog prava. Pretezan broj clanova odbora Ьiо је od pocetka protiv i ceпtralistickog i trijalistickog resenja: Anto TrumЬic, ра i predstavnici Srba iz Bosne i Hercegovine и tom odboru dr Nikola Stojanovic i dt· Dиsan Vasiljevic. I oni sи srnatrali da po­dela nove drzave na istoгijske pokrajine najvise odgovara potrebarna tiћ po­lcrajina, ра i celoj drzavnoj zajednici. I ovo sи Ьili ljиdi siriћ jиgoslovenskih gledanja na odnose medи narodima i zemljama na slovenskom јиgи.

Revolucija и Rиsiji i promene odnosa snaga na bojnirn poljima, i и krilu 1-atorn i revolиcijom uznemiraniћ zaraceniћ sila uticali su i na menjanje stavova о pitanjи иjcdinjenja i uredenja nove jиgoslovenske drzave. Kad se и jesen 1918. raspala Aиstro-Ugarska Moпarhija, па zenevskoj konferenciji, pocetkom novembra te godine, Nikola Pasic је popиstio pritiskи saveznika, ljиdi iz Jиgoslovenskog odbora i Narodnog veca и Zagrebи i ljиdi iz srpske opozicije. On је pristao da prizna novostvorenи Drzavu Srba, Hrvata i Slo­venaca, u kojoj se od pocetka novembra organizovale pokrajinske vlade. Takvu vladu imale su i Воsпа i Hercegovina. Neka vrsta pokrajinskih uprava ostaje u zemljama preko Save i Drine i posle proglasenja ujedinjenja 1. de­cembra 1918. Ukoliko sи u Beogradu, pod rukovodstvom ministra unutras­njih dela Svetozara PriЬiceviCa, jacale posle 1. decembra centralisticke teznje, иtoliko se nadleznosti pokrajinskih vlada svuda u Jugoslaviji, ра i Bosni i Hercegovini smaпjivale za racun miпistarstava и Beogradu.

Polozaj Bosne i Hercegovine u staroj Jugoslaviji 1918-1941.

Borbe oko uredenja drzave, sto sи pocele tokom samog njenog stvaranja 1918, i stalno se raspirivale sve do njenog sloma u aprilskom ratu 1941, za­hvatile su i Bosnи i Hercegovinu. Vodeci politicki pokreti и driavi imali su i dalje razna gledanja па njeno uredenje. Konzervativna desnica u SrЬiji, povezujиci se sa ljudima iz Srpsko-hrvatske koalicije u Hrvatskoj, uspesno su jos od samog pocetka sprovodili centгalizaciju vlasti smanjujuCi nadlez­nosti pokгajinskih vlada. U SrЬiji takve vlade i nema posle 1. decembra 1918.

U raspravama oko novog ustava predratne stranke iz pojedinih jugoslo­venskih zemalja ostale su na svojim stanovistima. VeCina srpskih gradanskih stranaka izjasnila se za centralisticko ureёtenje drzave. Izиzetak cini grиpa Stojana Protica kod radikala i levica sarnostalnih гadikala kod mekorata. Medutim, i jedne i druge potisnиo је Nikola Pasic u radikalnoj stranci, а Svetozar PriЬicevic u demokratskoj straвci. Sto se tice srpslcih politicara iz

36

· l' cegovine pt·istupajuCi preteznim delom гadikalnoj ili demokrat-Bosnc 1 ~er ' 1' " k ' · d ' · t anci опi su usvojili i njihovo centra 1st1c о resenJe rzavnog ure-skOJ s r , . 1 S . . , . D х V '1' ' -' t' den ·а. Ljudi drugih shvatanja kao Nrko а . t?Janovic 1 ~=>~. а~1 JeVI~. ро 1~ sпu~i su u politicku pozadi~u. Za centгaltst1cko uredenJe IZJasnю se 1 veC! ьrој socijaldemokrata 1918. 1 1920: . . . . . .

Kod Hгvata zastupnici centrallzma bllr su l]ud1 lZ. Srpsk,?·h~atske koali­. · VeCina IJ·udi iz Ьivseg Jugoslovenskog odbora 1 Starcev1ceve stranke

CIJe. • · · · k' k ·· а bili su za decentralizaciju i podelu drzave ро rstOПJS rm ро rаЈшаша. ~~:о stanoviste н pocetku је zauzimala i Hrvatska seljacka stranka. Za v~kvo resenje Ьili su i politicki krugovi oko katolicke crkve. Sva ova resenja

~~·ctpostavlj?la su i .pose~:>a~ ~olozaj Bosne i . .Нercegovi~le kao au~onomn~ pokгajine ili federatrvne Jediшce. ~ autonomiJU ~os~: 1 Hercegovme Ьоп se od pocetka i jugoslovenska шuslrmanska orgaшzaciJa sa dr Mehmedom Spahom na celu.

Komunisticka partija Jugoslavije, osnovana u prolece 1919, duze vre­mena se kolebala u svojim stavovima о pitanju medunacionalnil1 odпosa i uredenja driave. Medutim, ona nikad nije usvajala ni odobravala njeno cen­tl'alisticko uredenje. Za vreme rasprava u Narodпoj skupstini oko Vidovdan­skog ustava njeni poslaпici u Skupstini kritikovali su centralizam i pred­lagali decentralizaciju vlasti podelom drzave па autonomne istorijske pokra­jine. U ovakvu pokrajinu uvrstavali su Bosnu i Hercegovinu. · U Vidovdanskom ustavu izglasanom 28. juna 1921, pobedilo је centrali­sticko uredenje drzave. Ukinute su pokгajinske vlade svugde, ра i u Bosni i Hercegovini. 1 ona је podeljena na zupanije, а ove su se pokrivale starirn bosanskim okruzima.

Vecina naroda u Jugoslaviji Ьila је nezadovoljna ovakvirn drzavnirn ure­<!enjem, ра је borba protiv njega pocela gotovo istog casa kad se sprovodio L\ zivot. U ovoj borЬi Hrvatska seljacka stranka, pod vodstvom Stjepana H.adiCa, okupila је oko sebe najveCi deo hrvatskog naroda i postala glavni нosilac borbe protiv ceпtralizma. Кriza drzavnog uredenja pracena је Ьila od 1918. jos vecim privrednim i drustveno-politickim krizama. One se jav­ljaju jos 1917. kad oktobarska socijalisticka revolucija и Rиsiji, sireCi se na sve strane, potresa stari drиstveni poredak и Evropi. Ovi potresi иbrzali su slom stare Habzburske Monarhije, ali nisu postedeli ni novu jugoslovenskи drzavu koja izrasta na njenim rиSevinama. 1 nju се od prvog dana osnivanja potresati klasne i nacionalne suprotnosti. Pod ovakvim иslovima vodenja driave tesko se snalazilo vodstvo gradanskih stranaka bilo ono na vlasti, Ш и opoziciji. Stranke se i dalje bore oko uredenja drzave polazeCi od starih, prezivelih stanovista i sluieci se starim metodima. Konzervativni gradanski pokre ti i ljudi u Srba uporno su branШ centralizam, mada nisu pokazali пikakve sposobnosti da па toj osnovi organizuju driavu. Kad su osetili da је t;Clltralistrcki pokusaj propao, vratili su se trijalistickoj ideji. Ako vec driava не moze da se odrzi centralisticki uredena, овdа da se njeno federativno uredenje izvrsi па osвovu etnicke podele naroda: SrЬija, Hrvatska, Slovenija. ~ PriЫiZno isto gledanje izgraduje u to vreme i Hrvatska seljacka straпka.

Ona posle 1918. prosiruje svoje delovaпje preko granica Hrvatske i Slavonije na Dalmaciju, Bosnи i Hercegovinu. Pri tom sprovodi jednu centralis ticki гukovodenu stranacku organizaciju. U pregovoгima sa srpskim strankama oko preuredenja drzave Hrvatska seljacka stranka polazi od hrvatskЉ isto­rijskih tradicija i istorijskog prava, ра zato teii preuredenju na trijalistickoj

37

osnovi. Samim tim је zastupala misljenje da Hrvatska i Srblja treba cla dele Bosnu i Hercegovinu. Ovakvo gledanje Hrvatske seljacke stranke na uredenjc drzave odbljalo је od nje naprednije ljude i pokrete. Bio је to jedan od uzroka zasto nije moglo doCi do sporazuma izmedtl udruzene opozicije i Hrvatske seljacke stranke za vreme sestojanuarske diktature. Vlatko Macek i drugi vodi stranke, svojim shvatanjem о preuredenju drZave, u sustini uzevsi, blli su mnogo ЬlШ konzervativnoj gradanskoj desnici kod Srba, okup­ljenoj posle 6. januara 1929. oko dinastije Karadordevic, nego naprednijim gradanskim ljudima i strankama iz udruzene opozicije. Stoga se ne treba cuditi sto је и avgustu 1939. postignut sporazum izmedu Hrvatske seljacke stranke i srpske konzervativne desnice sa knezom Pavlom na celu. Prema tom sporazшnu, trebalo је da se drzava preuredi na federalistickoj osno,,i i podeli na tri federativne jedinice: Srblju, Hrvatsku i Sloveniju. Bosna i Hercegovina podeljene su ovim sporazumom izmedu Srblje i Hrvatske, а da se ргi tom nije vodilo racuna ne samo о raspolozenju naroda ovih zemalja nego ni о osnovnim privrednim i geografsko-saobracajnim Ciniocima. Na os­novu statistika, automatski su pripajani Hrvatskoj srezovi u kojim Hrvati imaju apsolutnu Ш relativnu vecinu. SrЬiji su pripojeni srezovi u kojima su Srbl imali tu vrstu vecine.

Jos pre trijalistickog resenja preuredenja driave, prema sporazumu Cvetkovic-Macek 1939, pokusao је kralj Aleksandar da sprovede decentrali­zaciju stvaranjem banovina. Njemu је Ьilo jasno da је glavni uzrok drZavnih kriza od 1918-1928. u Jugoslaviji Ьilo naturanje centralistickog uгedenja zemlje. Posto nije usvajao upravnu podelu ро istorijskim pokrajinama, оп је posle zavodenja sestojanuaгske diktature 1929. poktisao sa vestacki stvorenim banovinama. Pri izgradivanju banovina, nisu uzete u obzir istorijske pokraji­пe i njihove granice nego etnicki raspored naroda i privreclno-geografska po­vezanost pojedinih oЬlasti. Uredbom od 23. oktobra 1929. kralj Aleksandar је podelio tako zemlju na 9 banovina. U toj podeli Bosna i Hez·cegovina su bile rasparcane medu cetiri banovine. Jedino Vrbaska banovina prostirala se samo na zemljistu Bosne. Jugozapadni deo Bosne i Hercegovine, ujedinivsi se sa Dalmacijom, gde veciiш cini hrvatsko stanovnistvo, stvorio је Primoгsku banovinu. Istocna Hercegovina spojila se sa Crnom Gorom u Zetskoj bano­vini. Istocna Bosna sa Sarajevom spojena је sa zapadnom Srbljom u Drinsku banovinu.

Ovakvo preuredenje drzave nije odgovaralo istorijskim tradicijama na­roda. Policijski nacin upravljanja banovinama bez ikakvih veeih autononшih пadleznosti, bez ikakvog ucesca naroda tih banovina u njihovom upravljanju, od samog pocetka izazvali su nezadovoljstvo. Pokusaj је propao posto nije nikog zadovoljio.

Као sto se vidi iz ovog izlaganja, pri sviш resavanjima drzavnog uгe­denja u Jugoslaviji od 1921. do 1941. Bosna i Hercegovina se ne uzimaju kao posebna upravпa jedinica. Vidovdanski ustav је deli na zupanije, Uгedbom о osnivanjll banovina 1929. podeljena је na banovine, а sporazumom Cvetko­vic-Macek u avgustu 1939. podeljene su izшedu SrЬije i Hrvatske. Ovakvo njihovo deljenje bez obziгa na njihovu istorijsku tradiciju, na navike i teznje njihovog stanovnistva, moralo је izazivati оtроге. Podela ocl 1939. nije stisala nacionalne strasti medu SrЬiшa i Hгvatima, vec ih је jos vise raspalila. Da­nas је istorijski utvrdeno da је ovakvo vodenje dr.lavne politike od strane vodecih drustvenih i politickih snaga, pre svega burzoazije, u predvecerje

38

dru og svetskog rata, bilo jedan od ~lav~Љ u:r?_ka brz_o~ sloma_ drzave и ~1 kom ratu 1941. Bosna i Hercegovшa се naJV!Se osetlћ posled1ce ovakve

арп s ' . х .• ь· . d 1' t k 1·11-ke. DelJ·ena izmedu dva rata, ona се ЈО=> v1se 1t1 ро е Јепа u о ~

Р0 1 1· · 1 · k t' d t 1 . goa svetskog rata, gde се је raspa ЈСПе nacюna ne 1 vers е stras 1 oves 1 С LU 0 d' ' k k .. d d t uo takvih obracunavanja medu naro 1ma 1 verama а ve ош Је va а pam е и svojoj inace burnoj istoriji.

Bosna i Hercegovina u na1·odnooslobodilackom ratu i socijalistickoj revoluciji 1941- 1945.

Radnicki pokret u Jugoslaviji nema u toku njenog stvaranja 1918, kao sto smo vec na jednoш mestu rekli, jasno izgradeпo glediste kako Ьi morala izgleclati jugoslovenska d~zava. ~jиdi iz star:ih socijalde?~okrats~ih partЧa, polazeCi od stanovista jedшstva Jиgoslovenskth naroda, bll1 sи pпstallce nJe­nog centralistickog uredenja. Komuпisticka partija, osnovana и prolece 1919, dugo vremena se kolebala и ovim pitanjima. I ona и pocetkи polazi od po­~tavke nacionalnog jedinstva jиgoslovenskih naroda, mada se и Ustavotvor­noj skupstini bori protiv centralizma, а za аиtопоmiји istorijskih pokrajil1a. Medиtim, иkoliko se borba oko drzavnog uredenja и Jиgoslaviji dvadesetih godina ovog veka vise raspaljivala i Ьila pracena privrednim i drustvenim kгizama, utoliko је i Komunisticka partija menjala postиpno svoje stavove 0 tom uredenjи. Na trecem kongresu partije od 17-22. maja 1926. konacno је иsvojeno stanoviste da partija treba da se bori za federativno иredenje Jugoslavije. Na plenиmu СК Komunisticke partije Jиgoslavije и Splitu od 9. do 10. jula 1935. potvrdeno је stanoviste о federativnom иredenjи dr.Zave, gde Ьi Bosna i Hercegovina Ьile posebne federativne jedinice.

Posle dolaska Josipa Broza Тita za generalnog sekretara 1937, kad se и partiji rasciscavajи ideoloske razlike i sиzЬija sektastvo, рrоdиЬlјије se i koncepcija о federativnom preиredeujи Jиgoslavije. Ovako zamisljeпom pre­uгcdenju driave, jos od pocetka, prilagodena је organizacija Partije. Pred dгugi svetski rat, pojedine istorijske pokrajiпe и vidи nacionalnih partija, kao и Hrvatskoj i Sloveniji, Ш pokrajinskih komiteta, kao и drugim pokra­jinama, doЬivajи svoja partijsko-politicka rukovodstva. Takvu partijsku orga­nizacijи doЬila је Konшnisticka partija u Bosni i Hercegovini.

VrseCi svoju reorganizacijи i konacno razradиjиci svoju koncepcijи bu­dиceg preuredenja drzave, Komиnisticka partija Jugoslavije napusta и isto пете staljinisticko glediste da Jиgoslaviju treba гazЬiti na njene nacionalne delove. Mesto toga, ona usvaja stanoviste da је Jиgoslavija nastala istorij­skom teZпjom i voljom svojih naroda, da је nјепо odrzanje и iпteresи tih naroda, zato је treba braniti, ali kroz socijalistickи revolиcijи preиrediti и zajedпicи slobodnih ljиdi i slobodnih ravnopravпih naroda, orgaпizovaпih u federativno шedenoj socijalistickoj repиЬlici.

Glediste Komиnisticke partije ргеd drugi svetski гаt da Jugoslavijи treba braniti, ali је revolнcijom preurediti и socijalisticku federativпи repuЬliku, bilo је od ogronшog znacaja za bиdиcnost ove c1.rzave. U apгilskom ratи 1941. fasisticka Nemacka i пjeni saveznici Italija, Madarska i Bиgarska razЬile sи \'Ojskи stare Jиgoslavije za пekoliko dапа i prisilile је па kapitиlacijtl. Voj­tюm porazu Jнgoslavije и aprilskom гаtи sledila је njena podela medu fasi­sticke drzavc i njihove pomagace. Bosna i Hercegovina иsle sи и sastav ustaske Nezavisne Drzave Hrvatske. Ovu prividno nezavisnu drzavu, и stvari,

39

Ьile su okupirale пemacke i italijaпske vojske. Druge zeшlje pripajaпe su okolпim drzavama ili su ostale pod okupatorskim reziшom, kao SrЬija.

Naglom slomu drzave, и prolece 1941, sledile su ne samo poostreпe na­cionalne i verske borbe medu пarodima i verama пеgо i poostreпi klasni S11koЬi. Od 1918. пagomilani privredпo-drustveпi, klllturno-politicki i drustve­пo-politicki proЬlemi izЬili su sad па povrsinu. Stare drustvene snage poko­lebane porazom, ali пepoucene slomom, nastavile su svoju politiku raspa­ljivaпja nacioпalnih i verskih sukoba. S druge strane, veCiпa burzoaskih stranaka i pokreta nastavlja svoju borbu od pre rata protiv пaprednih oslo­bodilackih sпaga, koje је predstavljao пarodпooslobodilacki pokret sa Komu­пistickom partijom па celu. u poostrenoj klasnoj borЬi burzoazija trazi i пalazi potporu u sluzЬi fasistickih okupacionih snaga.

Sa ovakvih stanovista posmatrali su gradaпski pokreti i ljudi i buduce preuredenje drzave ako dode do пјепе obnove posle zavrsetka drugog svet­skog rata. Ostaje se pri trijalistickom reseпju drzavпog uredeпja kako se pocelo izgradivati 1939. sporazumom Cvetkovic-Macek. Razlika је u tome sto ljudi oko pokreta Draie Mihailovica zele da pomere granice srpske fede­rativne jediпice i preko оnЉ delova severпe Dalmacije, Like, Korduna i Ba­nije gde SrЬi imaju veCiпu. Javlja se i tezпja da se Banovina Hrvatska potpu­пo razЬije na taj пасiп sto bi SrЬija, preko Banije i Korduna, doЬila zajed­nicku graпicu sa Slovenijom. Vodi Hrvatske seljacke stranke, neposredпo posle potpisivaпja Sporazuma Cvetkovic-Macek u leto 1939, pokazivali su пezadovoljstvo s odredenim granicama u Bosni i Hercegovini. Ako se vec nisu mogle doЬiti granice na Drini, Vlatko Macek i пjegova okolina planirali su da ih ·meпjaju u korist Hrvatske. Ukoliko Ьi fasisticke sile izguЬile rat i Jugoslavija se obnovila, опi jos 1944. pomisljaju da u Bosni i Hercegovini tгaze granicu 1inijom reka Bosna-Neretva. Izbeglicka vlada u Londonu, celo vreme rata, guЬila se u пeplodпim raspravljaпjima oko ovih pitaпja. Prema svim tim plaпovima, Воsпа i Hercegovina Ьi ostale i dalje podeljene. Pomis­ljalo se pri tom i па preseljavanje hrvatskog sveta iz oЬlasti koje Ьi pripale SrЬiji, а srpskog sveta iz oЬlasti koje Ьi pripale Hrvatskoj. Na tako пizak stepen Ьila је, dakle, pala ideja jedinstva jugosloveпskih пaroda i njihove drzave kod gradaпskih ljudi i pokreta iz stare Jugoslavije.

Pred ovakvim protivпikom u zemlji, ра i u Bosпi i Hercegoviпi, nalazila se Komunisticka partija Jugoslavije, kad је и leto 1941. pocela narodno­oslobodilacki rat i socijalisticku revoluciju u jugoslovenskim zemljama. U Bosni i Hercegovini njoj је Ьiо пeoblcno tezak zadatak. Raspaljene nacionalne i verske borbe, podsticane пе samo od strane okupatora, nego i reakcionar­nih burzoaskih i versko-kulturnih snaga, morale su Ьiti najpre ogranicene, а potom suzЬijene. Narodnim masama morali su se dati novi ideali i nova stremljenja. Ona u tom smislu i u Bosni izbacuje поvе parole: ne predaja, nego odbrana zemlje od okupatora, mesto nacionalпe i verske borbe, istice se bгatstvo i jedinstvo zasnovano па njilюvoj рuпој ravnopravпosti. Ratom i borbom obпovljena drzava mora Ьiti izgгadeпa kao socijalisticka zajednica. IstupajuCi protiv svЉ starih drustvenih snaga i protiv svih starih politickih i kulturnih vrednosti, Komuпisticka partija uspela је i u Bosni pod najtezim uslovima izпeпadujuce brzo da otrgne mase od starih гeakcioпarпih snaga i privuce ih sebl. Mislim da је to Ьilo vece delo nego vojnicke pobede koje је пarodnooslobodilacka vojska izvojevala u dгugom svetskom ratu.

40

Komunisticka partija је u Bosni i Hercegovini organizovala i sebe i пa-d.nooslobodilacki pokret na federalistickom пacelu. Pored Pokгajinskog

~~miteta partije, javlja ~е ~ vojna organizacija. Na sastanku_ u Stolicar_na, septembra 1941, reseno Ј~, _lZmedu _ostalog, da se za ~os,?u 1 Hercegovшu oformi poseban stab. VOJПl stabov1 u narodnooslobodilackom ratu, pored partijske organizacije, imali su i veliki udeo u organizovaпju vojnog i poli­tickoa narodnooslobodilackog pokreta i narodne vlasti u Bosni i Hercegovini uopste. Na Prvom zasedanjи AVNOJ-a и Bihacu, novembra 1942, donesena је Odluka о_ stvaranjи ~emaljskih. veca za budиce federativne repuЫike, шedu njiшa 1 za Bosnu 1 Hercegovшu.

Borbe s okupatoroш u 1943. ometale su sprovodenje ovih odluka. Tek posle kapitulacije Italije, и septembru 1943, kad narodnooslobodilacki pokret uzima puni zamah u celoj drzavi, а medunaгodni polozaj dozvoljava otvore­nije nastupanje, moglo se pristttpiti sprovodeпjи а zivot odluka Prvog zase­danja AVNOJ-a и Bihacu. Pred Drugo zasedanje AVNOJ-a u Jajcu, pre dva­tieset pet goclina, odrzaпo је Prvo zasedanje ZAVNOBiH-a (Zemaljsko antifa­sisticko vece narodnog oslobodenja Bosne i Hercegovine) u Mrkonjic Gradtt 25, 26. novembra 1943, kao najviseg zakonodavnog i иpravnog tela Bosne i Hercegovine. Zasedanjи su prisиstvovala 193 delegata. Jedan od prvih zada­taka koje је Vece seЬi postavilo Ьiо је >>snazenje orиzanog bratstva SгЬа, Hrvata i Muslimana«. Nekoliko dana posle Zasedanja ZAVNOBiH-a u Mrko­njic Gradu odгzano је Drиgo zasedanje AVNOJ-a и Јајси 28. i 29. пovembra 1943. AVNOJ је potvrdio odlиke ZAVNOBiН-a i postavio temelje federativnog uredenja nove jugoslovenske driave. Na osnovи odlиka u Jajcu i Mrkonjic Gradu, ZAVNOBiH је na svom Zasedanju и Sanskom Mostи od 1. do З. jula 1944. izvrsio svoje konstituisanje kao najvisa zakonodavna i upravna vlast u Bosni i Hercegovini.

Posle oslobodenja zemlje и prolece 1945, ZAVNOBiH је svoje sediste p1·emestio u Sarajevo, gde се Ьiti sastavljena i vlada Bosne i Hercegovine. Konacan polozaj Bosne i Hercegovine kao socijalisticke repuЬlike u okvirLt Fcdeгativne Socijalisticke RepuЬlike Jugoslavije utvrden је Ustavom od 1. januara 1946.

Summary

. After а short survey of the mediaeval Bosnian state, the authot· deals with the posttion of Bosnia under the Tuгks, Austro-Hungary with the position of Bosnia and He;ze~ovin~ in the World War 1, in the pre-war Yugoslavia, and finally in the Peop­les Ltberatюn War and Socialist Revolution, 1941-1945.

After the 'l'urkish invasion, Bosnia had the same social and political order as the other proyinces of the Turkish empire. Due to islamization, Moslem populatiot1 сате шtо extstence descending largely from the local petty gentry and peasants. Conv~rts to Islam retained many specific characteristics not only ,jn language but also ш ~ustoms, making themselves - at the same time - а pat·t of the religious co~m~ruty of Moslem nations t hat the Turkish empire repгesented from the very begшnшg.

41

Neither the Moslems no1· the Orthodox and Catholic Christians, Se1·b and Croats, · kept tће tt·adition of the mediaeval Bosnian state. Both peoples cherished the me­morles of their Serblan and C1·oat mediaeval states respectively. In tће XIX century, when the national awakening among Serbs and Croats took place, Bosnian Serbs and Croats turned to their cultural and political centres outside Bosnia, to Serbla and Croatia respectively, endeavouring to become parts of their territories. These ende­avours were meant to Ье stopped Ьу the occupation of Бosnia and Herzegovina Ьу Austro-Hungary tn 1878. Due to tangled relationships between Austria and Hungary, it had been decided that Bosnia a nd Herzegovina should stay outside of either half of the Monarchy, that the two provlnces should Ье governed Ьу а military governet·, civil rule being given to the Land Government under the direction of а common tt·easury with а civilian commissioner at its head. Under such conditions, among the Orthodox and Moslem population emerged - as а reaction against the policy of the Monarchy - а movement for religious and educational autonomy which developed into а vast movement for the autonomy of Bosnia and Herzegovina under the sove­l'eignity of the Turkish sultan. Since 1878 the Moslems saw in such an autonomy the most convenient solution of their endeavours, and the Set·bs а stage on their way to union with Serbla and Montenegro.

In 1908 Aust1·o-Hungary annexed Bosnia and Herzegovina which d.id not bring about any change in its relationship to the two halves of the Monarchy. Since then conflicts between the people and the A.щ;tro-Hungarian authorities became more .ћ·equent and lntense. The climax of this t·esistence was the assassination of the Crown Prince Ferdinand Ьу Gavrilo Princip. The Young generation rejected the idea of both Great Serbla and Great Croatia, its ldeal being in common possession of Bosnia and Herzegovina within the boundaries of tће common Yugoslav state.

In the new state, the Ki.ngdom of Serbs, Croats and Slovenians, t he idea of centralism became dominant due to the fact that it was suppo1·ted Ьу the right-wing conservative capitalists. Ву the Constitution of 1921, Bosnia and Herzegovina was divided into counties. After the introduction of dictatot·ship оп January 6, 1929, Bosnia and Herzegovina \Vere divided into 4 duchies of which only Vrbaska had all its territory on BDSnian land. Ten years later Bosnia and Herzegovina were divided, Ьу the agreement of Cvetkovic-Macek, between Croatia and Srbla. It has been proved histot·ically that such а policy of intensifying national controversies was the cause of the quick collapse of the Yugoslav state in the April \var in 1941. .

Stepping out against all the old social forces, СРУ succeeded, even in Bosnia, under very hard conditions, in winning the masses from the reactionary forces and in attracting them to take part in the Peoples' Liberation War. СРУ launched new slogans: Not surrender but defence against the invador, fraternity brotherhood foun­ded on full equality of peoples of В&Н replaced the old national and religious intolerance. After the capitulation of Italy, Peoples' LiЬeгation Movement took full sv:ay and the First Session of ZA VNOBIH* took place in the town of Mгkonjic on Noventber 25-26, 1943 whlch carried out the -resolutlons of the Flrst Session of AVNOJ held in Bihac in November 1942, гeg·ulating the cгeation of Land Anti­Fascist Councils. One of the first tasks of ZA VNOBIH, the only political representa­tive of the peoples of Bosnia and Herzegovina, was >>Strengthening of the brotherhood­in-arms of Serbs, Croats and Moslems«. Grounded on the resolutions of the Second Session of AVNOJ in Јајсе, ZAVNOBIH on its Second Session at Sansk.i Most on June 30 to July ~~ 1944 constituted itself into the supreme legislative and executive authority in Bosnia and Herzegovina. That is how - in the course of the Peoples' Liberation War and the Socialist Revolution - conditions were created for the fot·mation of the RepuЬlic of Bosnia and Herzegovina, an equal member witll the other federal repuЬlics of SFRY.

42