prilozi. 29, Sarajevo, 2000., str. 281 -300

Kristian P6sa

HISTORIOGRAFIJA О BOSNI I HERCEGOVINI U MADARSKOJ (1980.-1998.)

U svom izlaganju о llistoriografiji Воsпе i Hercegovine u Madarskoj, trttdicu se da uporedim i da napravim periodizaciju о sakupljeпim radovima koji se bave tematikom Воsпе i Hercegovine. Nakoп toga cu da opisem uslove паstајапја madarskill istrazivaпja prema Bosпi i Balkaпu, i sistematizovacu, aпaliziracu objavljeпe publikacije izmedu 1980. i 1998, ро tematici. Pored toga, u radu bi\1 zeleo da naglasim madarske 11istoriografske poglede u vezi sa oku­pacijom i aneksijom Bosne i Hercegovine.

Madarska historiografija se пе razlikuje mnogo od zapadпoevropske. Ako smo malo smeliji, mozemo da izjavimo da se uopste пе razlikuje, sem опоg perioda komunisticke ere, izmedu 1949.-1975., posle cega se madarska historio­grafija vraca па stari kolosek. Nema boljeg dokaza od пedavno odrzane svetske izloZЬe kпjiga u Fraпkfurtu, gde је Madarska bila poeasni gost.

Zlatno doba madarske historiografije u vezi sa Bosпom i Hercegovinom bio је period period izmedu 1878. i 19 Ј 8. godine.Okretaпje Monarhije prema Balkanu i u historiografiji је donelo svoje plodove. Radovi - koji su se pojavili pre spomenutog perioda - konceпtrisu se па versku i nacionalnu raznolikost no­voosvojene pokrajine, na ekonomske i administrati\•ne proЬleme. Izdate su prve kпjige па madarskom jeziku, koje su dale opstu istorijsku sliku о Bosпi i Herce­govini. Ovi radovi su hteli da daju sto siri prikaz novoosvojene pokrajine. Oni su pre svega istrazivali kako mogu sto prihvatljivije da iпtegrisu spomenutu re­gijн u sastav Austro-Ugarske, а da to bude uradeno sto bezbolпije za svakog u Bosni i Hercegovini, а i u Monarhiji. Ovi radovi pokazuju da se Austro-Ugarska nije kolonizatorski poпasala prema Bosni i Hercegovini,a пaravno nije imala ni bilo kakve privilegije.

Da li је Austro-Ugarska iskoriscavala н ekonomskom smislu Bosntt i Her­cegovinu? Ја licпo пе verujem u to. Za Monarl1iju, Воsпа је bila prvenstveпo politicko pitaпje, а пе ekonomsko. Okupaciju i aпeksiju Воsпе i Hercegovine, ро mom skromпom mis\jenju, ne mozemo da sl1vatiпю sanю kao osvajaпje.

G\avпi cilj tюpste nije bio to. Uvereп sam da ovo пе mozemo jednostavпo

281

Кristian P6sa, Нistoriografija о Bosni i Hercegovini u Madarskoj (1980.-1998.) Prilozi, 29, Sarajevo, 2000., str. 281 - 300

pripisati opstem planu "Draнg пасЬ Osteп", kao sto је to vise puta Ьilo izrazeno н jugoslovenskoj l1istoriografiji - pravi naziv ovom сiпн Ьi Ьiо "prjsiljenost" na okupaciju. Prvobltпa пamera је Ьila, da se spreci prodiranje ruskog utjcaja na ove prostore, i njeno sredstvo Srblja. Uostalorn, ne smemo da izgublmo iz vida da se Austro-Ugarska ponasala kao sto Ьi se ponasala svaka velesila koja је bra­nila svoje jnterese (gr. Andrassy- ili сеnю mi, ili се Rusi da udu ... ).

U ovo vreme se obrazuje skupiпa naucnika, koja се se naucno baviti isto­rijom Воsпе ј Hercegovine. Izmedu njih treba istaci: Beni Kallayija, Lajosa Thaloczyija, Alfreda РаЈа, Adolfa Strausa i Janosa Asbota. Naravno iz ove sku­pine naucпika пе smeшo jzostaviti ni Andrassyjja, mada on prvobltno nije bio istoricar.

Zavгsetak Prvog svetskog rata пiје Ьiо sашо kraj zlatne ere шadarske historjografije о Bosпi i Hercegovini, nego i kraj same Madarske Kraljevine. Promene н Madarskoj i ulazak Воsпе i Hercegovine u sastav Кraljevine Srba, Нrvata i Slovenaca prekinuli su veze koje su tl periodu izmedu Ј 878. i Ј 918. izgradeлe. lzmedu dva svetska rata bavljenje u naucno-istorijskom smislu Bos­nom i Hercegovinom skoro se prekinulo. Pojavilo se nekoliko manje vazпih ra­dova koji su se baviJj tamatikom novoostvarene drzave, Jugoslavije. 1 u ovom kontekstt1 је palo nekoliko recj о Bosni i Hercegovjni. Situacija se ni posle Dru­gog svetskog rata njje poboljsala. U najvise slucajeva Bosna ј Hercegovina se samo spominjala н kontekstн Titove Jugoslavije. U takvoj situacijj пе mozemo probleme tt-aziti u nestankн fizicke veze izmedu Madarske i Bosne i Hercego­viпe, nego i u jezjckiш barijerama koje postoje izmedu dva пaroda. Posle Prvog svetskog rata pozпavanje juznoslovenskih izvora ј literature u Madarskoj је bilo veoma slabo, а i obrпuto. Publikovaпj radovi su пајсеsсе koristili madarske, пemacke, austrijske i ruske izvore.

ZЬog pгomene drustvene situacije i zbog novonastale situacije na tlu Ьivse Jugoslavije tl Madarskoj nastaje јеdла nova skupina istorijskiћ nauka, izmedu kojil1 treba da istakлemo istrazivanja manjina, manjinskiћ proЬiema u regiji Karpatskog basena, srednje Evrope ј Balkana. Forrniranje ovih novih nauka је pocelo u razdoblju takozvaпog "mekog" komuпjzma. U prvjm godinama u fokus su Ьile stavljene madarske mапјiпе koje su zivele u Rumuпiji,- kako тј Madari kazemo u Erdelju - u Slovackoj, ili "Felvidek", u Ukrajjni ili "Karpatalja", u JugoslavUi ili Vojvodiпa-Vajdasag-Delvidek, Sloveпiji i Hrvatskoj. Istrazivanja su se posle prosirila ј па Balkan, gde se пalazi јеdпа od najveciћ raznolikostj naroda i nacija u danasnjoj Evropi. Ovi i ostaJj etno-nacionalni problemi su jos vise podstakli istrazivanje ovog terena.

Тгаgјспј dogadaji па Ba\kanu i u Воsпј i Hercegovjni su pokreпuli jos dva поvа procesa koja Stl uticala na razvoj ovi\1 i slicпih istrazivanja i koja su povecale teшatiku о Bosnj ј Hercegovjni, а to su pitanje izbeglica iz Bosne i Hercegovine i pjtanje шadarskil1 izbeglica iz Jugoslavije. Vazno је pomenuti

282

Кristian P6sa, Historiografija о Bosni i Hercegovini u Madarskoj (1980.-1998.) Prilozi, 29, Sarajevo, 2000. , str. 281- 300

madarske jzbegJjce, - koje su u istoш broju ostavile svoja ogпjjsta kao ј Воsпјасј

jz SaпdZзka - јег oni се Ьitj deo podloge novoforшjraпjm istra.Zivaпjjma о Ьivsim jugoslovenskjш zeшljama, а do pravog probijaпja се tek kasпije docj, ali napredak vec sada nюzemo da osetimo. Pored izbeglica, drugi sloj ljudi koji su potencijalпi istrazivaci balkanskog prostora, treba trazitj medu studentjma kojj so dosli jz Vojvodjne - zbog nama vec znaпog problema. Опi ne samo zbog zпапја juznosloveпskjh jezika, nego ј zbog boljih mogucnostj uklapaпja u шadarsko drustvo, jmaju шпоgо vece sanse da postanu stubovj jstrazivaпja Bal­kaпa. Veciпa od оvЉ studeпata pravi svoje postdiplomske radove iz tematike Ьivse Jt~goslavjje. Samo od паs zavjsi da li се se ропоvо stvoriti veza izmedu Воsпе ј Hercegoviпe i Madarske, u smjsJu istorijskЉ nauka.

Kad govorimo о Madarskoj hjstoriografiji, ll to spada ј l1istorjogгafija

madarskih radova koji su izdati u susednim zemljama, tamo gde Madari zive u velikom broju (Jugoslavija, Rшnunija, Slovacka i Ukrajjпa). Svoj istraiivacki rad sam obavjo u Drzavnoj madarskoj ,,Szechenyi"-Secenjj- Ьibliotecj, ll Fon­daciji Telek.i Lasz\6-Telek.i Laslo - Institut za Srednju Evropu, i u Ьibliotecj Is­torijskog jnstjtuta Akademjje Madarske. Istrazjvanja sam koncentrisao, pored knjjga, na oko 25 naucnih ј poluпaucnjh zbornjka ј casopisa.

pisao: PuЬ\jkovaпe radove jzmedu 1980. ј 1998. ро tematjcj sam ovako gru-

1. 2. з. 4. 5.

Istorjja nacjona1njh i verskil1 konflikata u Bosni ј Hercegovjni Srpske agresije Izbeglicko pitanje Ucestovaпje madarskjll trupa u SFOR-u, i dileme oko toga Sarajevo а) Opsada Sarajeva Ь) Madarska ј jevrejska djjaspora u Sarajevu

6. Bosansko-hercegovacko-madarske veze (1878-1918, 1992-1 998.) а) 1878-1918

Madarske politicke licnosti ј njihova delatпost na tlu Воsпе Hercegovine Opsta jstorjja Bosne i Hercegovine

Ь) 1991-1995. Madarsko ucestvovanje u humanitarnoj pomoci Posete јаvпЉ Jjcnosti Bosпi ј Hercegovinj

lzdate radove mozemo da svrstavamo u grupe ј prema kvalitetu паuспј11 radova, i prema mestu objavljivanja - Lt пastavku ovu oЬ\ast cu opsirnije da aпa l jzit-am.

1. Stпtcпe knjige о Воsпј ј Hercegovini 2. Strucпe kпjige о posledпjim balkaпskim ratovjma (1991-1999.)

283

Kristian P6sa, Нistoriografija о Bosni i Hercegovini u Madarskoj (1980.-1998.) Prilozi, 29, Sarajevo, 2000 .. str. 281 - 300

З. U пaucno- istorijskjш, politicko-geografskim, socioloskim i vojnim _ zbornjciшa i casopisima objavljeпi radovi

4. OЬ\javljeпi radovi u јаvпiш, politickiш i ekoпomskim casopisima ' zboшiciшa

5. Infoпnativne (neпaucne) knjige- zbirke reportaza i intervjua

Str·ucne knjige о Bosni i Her·cegovini

Ро poslednjem grupisanju, "Strucпe kпjige о Bosni i Hercegovini" па madarskom jezicnom prostoru bas i nije tako velik izbor. Kпjige koje spadaju u ovu skupinu пајсеsсе se bave tematikoш okupacije i aneksije ili daju opsti isto­rijski prikaz о Bosni i Hercegovini. Pre svega Ьih izdvojio kпjigu koja је prevedena па шadarski jezik u Slovackoj, u Bratislavi (Pozun): Stara Bos11a, Ivana Lovrenovica. Od juznoslovenskih autora, ovaj rad је prvi koji је prevedeп na madarski jezik, а zпасај ovog rada vidiш u tome da је priЬiizio i razjasпio neke pojedinosti о Bosni i Hercegovini i о njenoj istoriji madarskoj javnosti.

Strucne knjige о poslednjim balkanskim J'atovima (1991.-1999.)

U ovu grupu svrstao sam knjige koje daju opsti prikaz о balkanskim krvo­prolicima, а istovremeno сео tok dogadaja grupisu lt jednu celinu, ne izostavljajuci ni ilrvatsko-srpski rat, а ni kosovsku krizu. Ovi radovi su veoma znacajni јег za шadarsku javnost daju opsti prikaz dogadanja, а time i vectt mogucnost razumevanja sustine ove proЬleшatike. Vecina оvЉ izdanja su ana­lize ро karakteru, а do izdavanja је doslo prvenstveпo zbog aktuelпil1 dogadaja na Balkanu. Kaгakteristika ovih knjiga је da imaju siromasne izvore, а pozitivno је to da autori оvЉ radova pociпju da koriste juzпoslovenske (bosnjacke, srpske i hrvatske) izvore.

Radovi objavljeni и naucno-istorijskim,politicko-geografskim, politoloskim,socioloskim i vojnim zbomicima i casopisima

Ako gledamo kvalitet ovil1 dela, onda mozemo da kazeшo da u ovu sku­pinu spadaju пajbolji radovi iz l1istoriografije. Najveci deo radova su naucne vrste, u izvoriшa stt veoma bogati, autori su najcesce istoricari il i пaucпici koji stoje vеоша Ьlizu istorijskoj пauci. Ро шоm шisljeпju, пi kod ove grнpe пajveci deo radova nije izdat zato sto је opste interesovanje Ьilo prirodno tako jako, пеgо zЬog tragicпil1, а i aktuelniil dogadaпja па Balkaпskom poluostrvu. U jed­tюm паuспош zborпiku (Hist6ria с.) сео broj је posveceп Bosпi i Hercegovini.

Najveci deo оvЉ spisa u proslosti trazi odgovore па danasпje politjcke ј meduпacionalпe proЫeme koji su zarazilj сео Balkan, а sa njima i Bosnu ј Her-

284

Кristian Рбsа, Нistoriografija о Bosni i Hercegovini u Madarskoj ( 1980.-1998.) Prilozi, 29, Sarajevo, 2000., str. 281 - 300

cegovinu. PuЬiikacije obuhvataju period od dolaska Juzпiћ Sloveпa па danasпje prostore, preko postanka nacija do danasnjih ratova. Pt·oЫeme balkanske danasnjice vide u neistovremenom razvoju nacionalne svesti, u pojavljjvanju ekstremnih nacionalizama, i zbog nedovoljnog poznavanja proslostj ovih na1·oda od strane velikil1 sjJa. Posebno se bave bosaпsko-bosnjacko - шadarskim

vezama, od шadarskil1 krstaski\1 polюda protjv bogumjla, preko prosirjvanja madarske l1egemonije па Bosnu. О ulozj Bosnjaka u OsmanJjjskom carstvu, о nacjonalnom postanku Bosnjaka ј drugih nacionalnih zajednica i о vezaшa ovih пaroda. Iz jstrazivaпja паrаvпо ne moze da jzostane ni okupacjjsko ј aneksjoпo

doba Austro-Ugarske monarhjje. Istovremeno se bave ј sa Jugoslavenskom musljmanskom orgaпjzacijom u vremeпu jzmedu dva svetska rata, а posle toga ј

istorijom Bosne i Hercegovine za vreme Tita, gde se stavlja naglasak na nacjon­alno-versku raznolikost Bosne i Hercegovine.

Najvecj deo ovjh radova se bavj proьtematikom okupacije i aneksjje Воsпе ј Hercegovine. Ova tema пјје Ьila aktuelпa samo medu jstoricarjma, nego i kod madarskih vojпih strucпjaka. Pored dileme, da li Madarska uopste treba da ucestvuje u uspostavljanju mjra u Bosnj, vazno је Ьilo i to da iz pohoda па Bosпu godine 1878. vojska izvttce pouku. То пiје Ьilo korisno samo za madю·­sku vojsku, i SFOR, nego uopsteno, za celu rnisjju.

Pisane su ј neke studije о madarskim licпostjma koje su Ьile povezaпe sa Bosnom ј Hercegovjnom i пјепоm jstorijom jzmedu 1878. - 191 8. kao sto је to bio Kalay Benjamjп (Benj), zajednickj miпjstar fiпansUa Austro-Ugarske, isto­ricar-diplomata, glavпj konzul Austro-Ugarske u Beogradtt i guverner Bosne i Hercegovine. Za vreme njegovog upravljanja zavrsila se pacifikacija pokrajine, i pocelo se u velikoj meri sa razvitkom i moderпizacijom сеЈе ekoпomije i drustva. U danasnje vreme su ga skoro svi zaboravili, cak ј u Madarskoj. Ovj radovi, pored upoznavanja istorije Воsпе, ujedno Ьi trebali da se usmeгe ka iz­gradпji nove balkaпske politike u Madarskoj, sto ро пюm skroпшom mjs\jenju posle komunjstjcke ere uopste nije uradeno, пеgо је tek sada u fazi ргјргеmаnја.

U nekim od ovi\1 radova medu izvoгjma se pojavljuju i savremeпi putopjscj, beleske od оЬiспi\1 ljudi, koji takode daju iпteresaпtaп pogled па ver­ska, пасјоnа\па i politicka desavanja u Воsпј ј Hercegovini. Od tadasnjil1 ve\jkih sila medu najboljim strucnjacima za balkaпsko pitaпje su bili i Madari, а od пjih najbolj i је Ьiо gоге pomenuti Kalay, koji је, iako bez zavrsenih studija na "Is­tocпoj Akademiji" ipak postao сlап diplomatskog kora Austro-Ugarske- sto i nije Ьilo tako lako, jer ko је hteo u diplomatiju, tгеЬао је obavezпo da zavrsi ,Jstocпu Akademjju"u Becu. Ovo је mogao da izostavj samo covek kao sto је bio Kallay, јег је Ьiо пajbolji pozпavalac politicke situacije u Bosпi ј Hercego­vini, а i sire. Kallay nije samo upravljao, nego је "sa znanjem uprav\jao" u Bosni i Hercegovjпi. Naucivsj juZпosloveпskj jezjk, izjavio је u Madarskoj: "Veoma sam ропоsап sto mogu da upravljam Bosпom i Hercegoviпom, osecam da sam

285

Kristian Рбsа, Historiografija о Bosni i Hercegovini u Madarskoj (1980.-1998.) Prilozi, 29, Sarajevo, 2000., str. 281 - 300

postao jedno sa оvош zeшUom, ј nешаш veci zadatak nego da sluzjm i una­predujeш ovu zeшlju i njen лагоd "( 18 jun. 1896. god.). Njegovu ostroumnost i dalekovidnost, dokazuje i deo njegovog govora kojj је odrzao u parlamentu (Budimpesta) godjne 1877. U svom govoru је poricao postojanje jedinstva opsteslovenskog duha, ро njeшu to ili uopste ne postoji, ili је veoma slabo, i uopste se пе moze uporediti sa nemackim j(i italijaпskim dнlюm jedinstva. Iz­medu sloveпskil1 naroda postoji veliki zid, kojj jl1 razdvaja па zapadnu i jstocnu sferu evropske cjyjJizacije ј kulture, koju " ... пе moze da rusi, ni prjpadnost istoj plemeпskoj ј jezickoj zajednici ... ". Zato пјје panslavizam опо cega se treba bojati, пеgо paпrusizaш, to jest osvajacke Z.elje Rнske carevjne, koja bi zelela svoje teritorije da poveca i da rнsizira stanovnike tih zemalja. Ako to posшa­tramo u sadasnje vreme ispostavlja se da је Kallay jmao pravo, ј па makro i na mikro planu- to jest i kod јнzпiћ Slovena. Tragicno је Ьilo to sto Kallayja пjsu razнmeli пi и Bosni i Hercegovini ni ll Madarskoj. U krugovjшa madarskih isto­ricara i u parlamentu su ga smatrali slavofilom, а н isto vreшe u pokrajiпi su ga smatrali straпcem.

U izvorima drugjh l1istoriografija mozeшo se sresti sa drugiш velikaпoш tog vremeпa, Thalocziyjem, takode dobrim pozпavaocem balkanskih prilika.

Ovi radovi, koji opisuju okupacioпo ј aneksiono vreme, naglasavajн da su u to doba Madari smatrali sebe posredniciшa u prenoseпju zapadno-evropskih politickil1 i drнstveпiћ vredпosti. U Monarhiji glavnu ulogн, takozvanu " Civili­zatorsku шisјјн", su trebali оп ј da igraju, zbog toga jer sLt juzni Sloveпi Austri­jance (Nemce) па ovim prostorima smatrali osvajacima, а aktivizacija Slovetta Monarl1ije Ьi шogla veoma da ugrozi dualjstjckj sjstem, а mozda ј opstaпak Iш­

perije. Sa ovom postsecenj ievskom koncepcUom Madari su iшali dva zadatka: rastaviti dva пајјаса ekspanzjvna plemeпa и Evropi, to jest Slovene od Germaнa, а нјеdпо i posredovati izшedu пјЉ. U ovщn koпtekstн mozeшo da povucemo paralelu izшedu Madara i Bosпjaka. U srednjoj Evropi mi Madari smo jedina nacija koja ne p1·ipada ni slovenskoш ni germanskoш pleшenu, а Bosnjaci su jediпi koji пе pripadaju пiјеdпој od dveju пajvecill evropskih religija.

Madarsko паuспо istrazivanje шаnјiпа, пaravno, nije шoglo da izostavi пi Bosпu ј Hercegovinu. Predшet jstrazivanja bilo је kulturпo organjzovanje Madara iz Воsпе и periodu izmedu 1878. ј 1918. Vazne elemente sacjпjavaju skolskj organizatorski radovi Udгuienje Julimт, isto kao i 1905. godine osno­vaпo Sarajevsko madarsko udruzeпje, kasnije паzvапо Matlшska kuca, i ostale tnadarske, kultume orgaпizacije koje su fuпkcjoпisale н drugitn gradovima Воsве i Hercegovjпe (Mostar, Brcko, Bijeljiпa). Madarske skole пisu polшdali samo uceвici madarske пacjoпalnosti, пеgо ј pripadnicj drugil1 пacionalпosti. kao sto su Ьili: Nemci, Bosпjaci, Hrvati, SrЬi, Jevreji iz Spaпije, Cesj i drнgi. Veroпauka је Ьila osiguraпa za sve cetri verske grиpacije (za katolike, za pra­voslavce, za muslimane, i za jevreje). Pored cilja da pokrajinama sto vise pre-

286

l(ristian P6sa. Historiograftja о Bosni i Hercegovini u Madarskoj (1980.-1998.) Prilozi. 29. Sarajevo, 2000., str. 281 - 300

nesu od zapadпo-evropske gradanske civilizacije, ove prosvetпe organizacije koje su cesto Ьile - mnogo puta bez osnova - optuzivane od strane ve/ikoi1Гvat­skih snaga, jgгale su veoma znacajnu ulogu u negovanju nacionalne i kulturпe svestj Madara, i u prosirjvanju madarske hegemonije, ali samo и kulturпom smislu. No, pored mnogih uspeha, i najbolje stipendijske akcije su ostale nedovrsene, bez rezultata, sto potvrdtlje ј to, da vесјпа stиdenata Bosnjaka, koji stt studije zavrsili u Madarskoj, posle preиzimaпja vlasti nisн mogli da odrze veze izmedu Madara i Bosnjaka i Bosne i Hercegoviпe, gde sи u novim okol­пostima presudnu rec imali SrЬi.

U jedпom delu ovil1 radova mozemo da пademo ј istorijsko-socioloske studije, koje prikazuju meduetnicke, ekonomske, verske strukture u Bosпi i Her­cegovini posle Drиgog svetskog rata, ра sve do danas. Posebno bi trebalo istaci te socioloske radove koji su se bavili tematikom izbeglica iz Bosne i Hercego­vine, koji sи privremeno Ыli smesteni u madarskim izbeglickim kampoviшa.

Kratkim pregledom ove grupe mozemo da konstatиjemo da madarske is­torijske nauke koje se bave bosaпskom tematikom, imaju iste пaucne vrednosti­шakar sa manjkom juznoslovenskih izvora- kao i ostale l1istoriografije и Madar­skoj. Ро шош misljenju, madarska iпteligeпcija i javnost mnogo је vise iпfor­шjsaпa о desavanjima u proslostj, а i u sadasnjosti u Bosпi i Hercegovini sto си opsjrnije predstaviti tt sledecim delovima - bas zbog tih istorijskih i geografskill veza koje sн postojale izmedи Madarske Kraljeviпe i Воsпе i Hercegoviпe.

Ob}m'ljeni radovi ujavnim, politickim i ekonomskim casopisima, zbomicima

Ovi radovi, ро kvalitetu i ро пaucnosti, пjkako se пе шogu uporediti sa predasnjom skиpjnom, ali dobra straпa im је u tome, sto su ll veciпi slвcajeva

moglj brze da reaguju па neke dogadaje od панспi11 radova. Metode analiziraпja su prilicno dobro i svestraпo uradeпe i zbog toga sto stt tt Madarskoj пajveci deo autora bili isti istoricari - sad politicki strucnjaci - cije sam radove aпalizirao u gore pomenutim delovima. Pojavljivaпje ovill radova se povecavalo sa eskala­cijom poslednjeg rata. Na prjmer, u madarskom casopjsu "HVG", pre а i posle rata skoro nista se пјје pojavilo tt vezi sa Bosпom, а samo izmedu 1993. i 1996. је pttЬJjkovaпo vjse od sedamdeset radova. Najveci deo ovih radova se bavio teшatikoш rata, opsadom Sarajeva, etпickim cisceпjem, proЫematikom nedo­voljпog zalaganja Zapada u иspostavljaпju mira, о madarsko-bosпjackim

vezama, kako se rat odrazio na Madarskи i па madarsko sta11ovnistvo. Radovi nisи Ьili samo jednosmemi, nisu prikazivali samo tragediju Bosne i Hercego­vine, пеgо su и istom treпиtku skretali pazпju madarskoj javпosti па prejspjti­vallje svoje savestj. Opomiпjali su. Trazilj su и tragedijama lшшапоst ljudi. Probali sн da 11aprave paralelu izшedu okupacioпe i aпeksioпe ere Austro- U gat·-

287

Кristian P6sa, Нistoriografija о Bosni i Hercegovini u Madarskoj ( 1980.-1998.) Prilozi, 29, Sarajevo. 2000 .• str. 281 - 300

ske, sa periodoш jugoslovenske ere. Krjtjkovalj su, priшorava\j шadarske jsto­ricare da prejspitaju "шadarsku" eru Воsпе ј Hercegovjne. Znacaj ove grupacjje vjdiш u tоше da ovi radovj njsu prjЬJjzj\i ј upoznalj sашо naucnj svet, sa trage­dijoш Balkaпa пеgо jh је ј sira javnost upoznala. Ovde шоzепю otkriti vise ra­dova шadarski\1 autora kojj su rodoш iz Vojvodine. Ovi autori su шпоgо ucinj\j da шadarski naucпi svet, а ј javrюst, bolje upozna Bosпu i njeno stanovnistvo.

Jnformativne (nenaucne) knjige, zЫrke reportaia i inteп;jua

U ovoj skupini cu da prjkazeш radove cjji su autorj najvecjш deloш novj­nari, koji su oЬislj sve frontove, i pisci koji su svoja dela posvetili Bosni i Her­cegovjпi. Svojiш radom ovi ljudi su шnogo doprjneli da madarska javпost boUe upozna prilike u ovom delu Balkana.

Ovi izvestaj i su prikazivalj opsade bosnjackih gradova i njihovo stanov­пistvo, civile koji su braпili svoje gole zjvote, koji su Ьili i vojnici, ј majke ј

ocevj, ako је situacija tako zahtevala. Radovj su ukazjvali па to da str najvece zrtve ovog rata Ьi\ј Bosпjacj-musljmani , kojj su Ьilj najvjse za opstanak stare Jugoslavije (SFRJ). Onj, i Нrvatj i Sr·Ьi kojj su se borili s njima, simbolizovali su sloЬodu i ljudsko dostojanstvo.

U pocetku rata ovi izvestajj su ima/j dosta gresaka и naziviшa entiteta, naziv Bosnjak su mesali i sa Нrvatima i sa SrЬima, isto је Ьilo i kod naziva Bosnjak-Bosanac. Ali do kraja rata ovil1 gresakaje Ьilo sve mапје. S\јспе greske пюzеmо da primetjшo ј kod naziva armjja koje su se ЬогјЈе па ovim prostorjma. Na primer, vojsku kojaje braнjla Sarajevo nazjvali su i bosпjackom, bosaпskom, - sto nije Ьј\о precizno, bas zbog bгanilaca Sarajeva, gde su mnogi Ьili hгvatske jJi sгpske nacinalnosti - dok јој је na kraju dato ime vojska vlade Bosne i Herce­govine. Za vreme rata је Ьilo i izvestaja koji su informisali о radikalizovanju Bosnjaka ј bosпjackog dгustva, te da се пјј/юv Љнdamentaljzaш u bttducnostj pгedstavljati opasnost za celu evropsku Ьezbednost. U demantovanju ovakvih informacija su jsto dopriпeli ovi гadovi.

Ljudska prava su doЬila znacajnu ulogu о ovoj grupi radova. Svjma је Ьilo jasno da Ьi radikalna krsenja ljudskih ргаvа i pasivnost Zapada mogli da doprinesu sireпjtt гаtа. MjJosevicevska poljtika, ј pasjvпost Zapada, svakog dana su Ьili па meti kritike. Postavljalo se pjtanje da li se па Balkanu uopste шоZе doci do opstepril1vaceпog шјга, песе li se шozda isto desitj i sa svetskoш zajed­nicom (UN) sto i sa Austro-Ugarskom tl pocetku ХХ veka.

Ovi radovi su upozoravali celokupnu javnost na to da se mora nesto ucjпjtj da Ьi se zaustavjo geпocid паd Bosпjacima. Мпоgо su doprjпeli i tоше da u шadarskoш drustvu 11е dode do apatjje рrеша zЬivапјјша u Воsпј i Hercego­vini.

288

Кristian P6sa, Нistoriografija о Bosni i Hercegovini и Madarskoj ( 1980.-1998.) prilozi. 29, Sarajevo, 2000 .• str. 281- 300

Saraje1'0

Sarajevo zasluzuje da ga posebno spomenemo, posto је u Madarskoj Sarajevo zoacilo mnogo vise od jednog objcnog grada. Bjlo је pojam, bilo је to sto је za Madare grad Eger (madarskj ТепnорјЈј), bilo је simbol. Кnjige koje su jzdate u cast Sarajeva su prikazivale ratne okolnostj, ljude koji su ziveli u ovom paklu, а ipak su ga branili kao najvecu svetinju. Branili su ujedno ј cast Evrope, te Evrope koja је sve pasivno posmatrala. Mogli Ьi da se zapitamo gde је Ьiо pakao, unutar grada ili izvaп njega. PisaJj su о obicnjm ljudima, pisali su о Sara­jlijama. Prikazivali Sll Sarajevo kao siшbol rata izшedu provincijalizma ј centra, rat jzmedu Rјша ј varvarizma, prjkazjvaJj su Sarajevo kao poslednje mesto gde је jos пesto zпасјо multjkultttralizam, kao sjшbol muJtjetпicke Evrope. Za vreme rata madarska javnost је svakog dапа doЬijala nove jпforшacije о Sarajevu. Zпali su za svaki momenat, za svaki dogadaj, znali su о nezavisпim gradskim radio-stanicama, о kulturnim dogadajima, о tunelu koji је Ьiо jedjna veza iz­medu grada i slobodпog sveta, о SFOR-u, о Мааагјша i Jevrejima kojj su ostali u svom rodпom gradu, о prazпjcnim bombю·dovaпjima, о nestasjci vode, hraпe, elektricпe energjje.

Kako snю mi Madari proziveli ove dogadaje? Najbolje је ako citiram iz jedne knjige:" ..... Danas se otvoreno moze videti da се Sarajevo Ьitj prava meta­fora posleratne Evrope, ovo nije stvar biologije, ovo је stvar sudЬine jedne kul­ture. Nije rec о prolivenoj krvi, nego о iskazaпim recima i о dulюvima koji su ostavili svoja tela. Ovo пistl njsta drugo пеgо samo reci, reci kao i па ovom papiru .... ". Sarajevo је postalo nasa sudЬina, to sigumo znam, i ро starima, nemaшo drugog zadatka nego da prepoznajemo svoju sudЬinu. No mi пismo nista llciпjli da је prepozпamo, ј zbog greske Evrope i politjcara, i zbog njihove neoprostive izdaje zbog koje su opet zrtve bile stotjne l1iljada nevinih.

Za zavrsetak ...

Ро mom mjsljeпju, evropski centrj za istrazivaпje Balkana· su ostalj 1st1 kao i u proslom veku. То stl Miпl1en, Вес, Berliп, Prag, Bt~diшpesta. U samim balkanskim zernJjama је dosta slabo interesovanje za lokalnu komparativnu isto­riju. Pojediпe zeшlje, kao па primer Sloveпija i Hrvatska, vec i samtl pomjsao na to odbacuju. Dok su ll SrЬiji i Grckoj, zbog poJjtickil1 komplikacija , postali пeverodostojпj Ьilo kakvi jstrazivacki radovj о Balkaлu.

U daпasпjim ceotriшa ipak inteпzivtюst istrazivanja spomenutog podrt1cja је tntюgo slaЬija пеgо u proslom veku. Вагеш sam ја to tako prime_tio u Madю·­skoj.

289

Kristian P6sa. Historiografija о Bosni i Hercegovini u Madarskoj (1980.-1998.) Prilozi, 29, Sarajevo, 2000 .. str. 281 - 300

Madarska l1istoriogгafija о Bosпi - kao sto se to i ocekivalo- bavi se na­JVtse periodom okupacije ј aneksije. Sa pr·avom naucпosctt је istJ·azjvana ova ега. Ono sto mozenю da jstakпemo је daje ovaj period sa vise gledista obraden i da daje realnu sliku о tadasпjoj Bosпi. Radovi mogu bas svojom svestranoscu i madarskim pogledom na Bosпu da dopriпesн sto boljem upoznavanjtt ove regije. Naravпo, za ovo Ьi trebalo da se formiгa јеdпа grttpa istrazivaca koja zпа jezik оЬе zemlje. Ostvareпje ovog uslova, ро пюm skromпom шjsljeпju, u Madarskoj је sad н tokн. Nedopнstjvo је da пе upozвamo па оЬа jezjka strucnu \jteraturu i jzvore. Neoplюdвo је da mozemo razlikovatj prave ј ve1·odostojne jzvore i lite­ratшu od оне koju uopste пisu пapjsalj strucnjacj, а рtша је веоsпоvаnЊ et­nickiћ mrznji. Ovo је ј dosad uspo1·avalo objektjvпa панспа sazпanja sa оvЉ prostora.

Da li postoji objektivпa l1jstoriografija? Najverovatпije пе, ali treba tezjti tome.

U Madarskoj, posle promeпe drttstveвog sistema, historiografija о Bosni i Hercegovini је jos u fazi razvitka, ali steceni su svi нslovi da Budjmpesta povrati svoj пekadasпji zпасај tl istrazivaпju Balkaпa. Prve zпakove vec i sada mozemo da primetjmo. Isto to misljm i u vezj sa Bosnom i Het·cegovjnom. Osnovno jn­teгesovaпje је prjsutпo tl пaucпo-istorijskom Z.ivotu Madaгske. Pored toga. mоzепю izjavjti da jstгazivaпje bosnjackog pitaoja u паsој zemlj ј vjse пiје ostalo u dошепн Воsпе ј Hercegovjne, nego је prosjreno ј па Saвdzak, а zna se da Bosnjaka јша i 11а Kosovu, ј u Makedonijj, zal1valjнjuci brzom razvijaoju madaгskiћ tzv. radioпjca za istra.Z.ivaвje ma11jina ј manjjoskill ргоЫеша.

Za\1va\jujuci madarskim manjiпama, tl Madarskoj se uopsteвo poveca\a mogucпost jstшjjskih jstrazjvanja sнsedпjh zemalja, sto пјје samo za 11as, male nacjje vazno, oego i za Zapad. Naredпe godjпe dace odgovor па to da li се Madarska i madarska l1jstoгiog1Ћfija biti sрrевше da iskoriste svoje geopoliticke ј 1шсјопаlпе mogucпosti, i da li се mocj da posreduje jzmedu Zapada, Balka11a i Istoka. Mo.Z.da се se proslovekovпi sar1 о madarskom posredovaпju izmedu ovil1 regija ј Zapada ovako ostvarjti. Pomazuci u нcvrscivanju demokгatskiћ dostig­пuca i staЬillizacjji ovog regiooa.

290

J(ristian Рбsа. Historiografija о Bosni i Hercegovini u Madarskoj (1980.-1998.) prilozi. 29, Sarajevo. 2000., str. 281- 300

BIВLIOGRAFIJA BOSNE I HERCEGOVINE U MADARSKOJ (1980.-1998.)

PUBLIКACIJE:

1. SzaЬ6 Laszl6: А blkefenпtart6 es az 1FOR szerepe а boszniai reudezesben а szemrHyi allomimy szium1m, [IFOR-t1a uloga и saёuvanju miгa и Bosni, za komamlni kadaг}

2. Kovacs Endгe: Boszniai nonukl pasztomk а Bacskaban, 1991, 213-218. [Bosanski nomadski pastiri и Backoj}

А Duna шenti переk l1agyoшaпyos шuveltsege, taпulшanyok Andrasfalvy Bertalan tiszteletere

з. Sfk Епdге (szerk.): МТА Politikai Tudomanyok lntezete, Nemzetkozi Migгdci6s

Kutat6csoport evkonyve 1995. "ЂЉогlаk6k, diaszp6rak, politikak Berencsi Zsuzsa: А menekiiles lin1olzala Bosznia-Csongnid es tovabb ... 1996, [Put i::hegfisf1ю od Bosne llo iupanije Congгad, ра dalje ... ]

4. Mu.kгai TiЬor: Boszпia-Hercegm,ina 1878-as okkupaci6ja, [ Okupacija Bosne i Heгcegm,ine, 1878} 1998, 41-45. А Bolyai Janos Katonai Mtiszaki Fбiskola Tarstud. Taпszek altal reпdezett Kiegyezes es dualizпшs cim(i tudoшaпyos koпfereпcia

5. Коzша EndJ·e: Bosznia-HeгcegO\Ill/G katonajO!dгajzi el·teketese а szemelyi allomany SZtl11101'a, [Vojno-geogгafsko mzaliziraпje BoSile i HeгcegO\Iille za komaпdni kaclш} Маgуаг Honvedseg Huшan Szolgaltat6 Kozpont

6. Vass Vimos - Held J6zsef: Маgуаг belpolitikai pmblemak Boszпia­

Heгcega1'ina mmexi6ja [ћ·oЫematika madшske unutJ·aiinje politike za t'reme mzeksije Воsпе i Heгcego,,ine} Vide6: Azok а regi szep idбk, 1999, OSZK, Вр.

7. РеЊб TiЬor: ·А szшaje1'6i ,. vшazsfonnula ", [Sшajevska "carobna Јотш!а"} MAGYAR SZEMLE, Ш. З. Szam, Вр. 1994, 327-ЗЗО.

8. Petl1б TiЬor: Az /FOR Boszпiabaп, [JFOR u Bosпij MAGYAR SZEMLE, v. 1. Szaш, Вр. 1996, 100-104.

9. Petl1б TiЬor: MoszJ...-t,a, Bagclad, Szaгaje1'6 [Moskva, Bagdad, Sarajetю} MAGYAR SZEMLE, V. 10. Szam, Вр. 1996, 10З4.

1 О. V asas Geza: А bosnyak keтdestol а magyш Ы11atas gondolat ig, [Od bosпjackog pitanja do madшske misli о pos1·edm1m!iu i::met/u Zapacla i Balkana i Jstoka} VAL6SAG, 1998/8,41. Evf. 71-81.

291

Кristian Рбsа, Historiografija о Bosni i Hercegovini u Madarskoj (1980.-1998.) Prilozi, 29, Sarajevo, 2000., str. 281 - 300

11.

12.

13.

14.

15.

16.

17.

18.

19.

20.

21.

22.

23.

Makkai Bela: Magyar sz6nJ(znygondoџzs Bosznia-HercegoviтuiЬUIL,

[Pomaganje madarske dijaspoт-e и Bosni i HeJ•cegovini} REGIO, 95/З 65-88. .

Marie-Janine Calic (ford. Kocsis Gabor): А Bosznia-hercegm,inai etnikц; konjliktusok szerkezeti elemzese, [Analiziranje etnickiћ konjlikata и Bosn; i Heгcegovini] REGIO, 94/4, 31-49.

Engel Pal: А kozepkori Bosznia, [Srednjovekovna Bosna] НISTORIA 1995/1, XVIl. Evf. 3-6. '

Szakaly Ferenc: Az iszlcim eszakkeleti vedбЬristyaja, [Sever-oistocni branioci lslama} HISTORIA, 199511. XVll. Evf. 7-10.

Niedet·hauser Eпlll: А nemzeti megzljulas kora, [ Doba nacionalnog preporoda] HISTORIA, 1995/1. XVII. Evf. 11-13.

Palotas Emil: Okkupaci6-amzexi6, [Okupacija-aneksija} НISTORIA. 1995/1. XVll. Evf. 14-17.

Bfr6 Laszl6: Bosznia es а bosnyakak Jugaszlaviabaтz (1918-1991 ), [Bosna i Bosnjaci и Jugoslaviji (1918-1991)] HISTORIA, 1995/ 1. ХVП. Evf. 18-21.

Glatz Ferenc: Elherdalt evtizedek, [Potrasene decenije} НISTORIA ' ' 1995/ 1. XVII. Evf. 2. es 22. o\d.

Palotas Zoltan: Bosznia Kallay alatt, [ Bosna za vreme Kallayja] MAGY ARSAG ES EUROPA, 11. evfolyam, 1994.4. Szam. 53-60. 0\d.

Palotas Eпlll: Ве,ю1шlаs Boszniaba, [ Ulazak и Bosnu} RUВICON, 1993/8-9, Ш. evfolyam, 61-60. Old.

Szabolcsi Miksa: Boszniai йti jegyzetek, 1914, [Beleske putnika о Basni] MULT ES JOVO, 1995/11-2, VI. evfolyam, 19-62. Old.

Bojtar В. Endre: Bosznia Dayton utan, [Bosna posle Dejtana] Teleki Laszlб Alapitvany Коzер-Ешбра lntezet 1996. Evi konfeгenciaja, 48-51. Old. TLA, Вр.1997.

P6sa Krisztian: А Szandzsak poltikai-fo!dJ·ajza, [Politicka-geograflja Sandiaka} XXIII. Orszagos Tudomanyos Diakkot'i Konferencia, Fбldrajz­Termeszettudomanyi Szekciб, Nyfregyhiza, 1997.

Cikkek[puЬ!ikacije iz} а "Beszelб"-bOZ:

Juhasz J6zsef:

1. Fordul6ponton, [Na prekretnici] 199314. Evfolyam, 3. Szam, 24. old.

2. Minden mamd а 1·egiЬen? [Sve ostaje ро starom?] 1993/4. Evfolyam, 14. Szam, 32. old.

292

f(ristian P6sa. Нistoriografija о Bosni i Hercegovini u Madarskoj (1980.-1998.) priJozi, 29, Sarajevo, 2000., str. 281 - 300

з. А ЬiтЬоk elet1·e keltek? [Lutke su saiivele?} 1993/4. Evfolyam, 20. Szam, 21. old.

4. Ketten egy ellen, [Dvojica protiv jednog] 1993/4. Evfolyam, 27. Szam, 20. old.--------- nincs

5. Bosznia- idбzftett heke, [Bosna, tempi1·ani mir}1996/l. Evfolyam, 5. Szam, 57. old.

6. А kor sokszoges{tese, [Ugao11isanje kruga] 1992/3. Evfolyam, 49. Szam, 20. old.

7. Ny(lik а masodikfront? [Da li se ol\Jam drugi front?] 1992/3. Evfolyam, 14. Szam, 25. old.

8. Bosznia sze1·b-horvat kiegyezes elбtt? [Pre srpko-l1rvatskog sporazuma] 1992/3. Evfolyam, 42. Szam, 32. old.

9. Az agresszorok kiegyezese? [Sporazum agresora] 1994/5. Evfolyam, 18. old.

Paksi Ј anos: Felelem а heketбl, [Bojazan od mira] 1993/4. Evfo1yam, 4. zam, 39. old.

Nirman Moranjak-Bamburac: Eur6pa ott ћа/ meg, Szarajel'oban, [Evropa се um1·eti и Saraje\•u}199516. Evfolyam, 24. Szam. 18. old.

Vegel Uszlб: Szent ''agy profdlz lzaborй? [S,,eti ili kaka\1 rat?] 1993/4. Evfolyam, 18. Szam, 21. old.

Konyvek [ Knjige]:

1. Bencze Uszl6: Bos:.nia-Hercegovina okkupacioja 1878-Ьап, [Okupacija Bosne i Heгcego1•ine 1878} Akademiai Kiad6, Бр. 1987

2. lvan Lovrenovic: А regi Bos:лia, [Stara Воsпај Kalligram Konyvkiad6, Pozsony 1995

3. Kбbanyai Janos: S:.aгajevoi jelentes, [ /zvestaj iz Sшajeva} Pelikan Kiad6, Mйlt es Јбvб Kiad6, Вр. 1996

4. Bojtar В. Endre: Gazdatlan Ыinok, [Kri\1ice bez vlasniStva}, 73-118. old. Palatinus, Вр. 1999

5. Nara11cs kOny,,ek: Szarajev6- egy antologia, [Saraje\10, jedna шztologija] Kozmopolisz Rt.-Lang, 1994.

Cikkek[PuЫikacije iz]a "HVG" -Ьбl:

1. BOSZNIA ES А NYUGAT: Haborura h:Љoru? [BOSNA 1 ZAPAD: Na rat. sa ratom] (1993/2)

2. OROSZORSZAG Es BOSZNIA, [RUSIJA 1 BOSNA](1993/5)

293

Кristian Рбsа, Historiograflja о Bosni i Hercegovini u Madarskoj (1980.-1998.) Prilozi. 29. Sarajevo. 2000 .. str. 28! - 300

З. BOSZNJAI LEGISEGELY: Egijelek, [BOSNA I VAZDUSNA РОМОС· NeЬeski znaciJ 1993/10)

4. BOSZNIAI POLGARHABOKU: Csal6ka tavasz. [GRADANSK1 RAT U BOSNJ: Varljivo prolece]( 1993/14)

5. BOSZN/Al UTJJEGYZET: Varosok а veg elбtt, [PUТNA BELESKA 0 BOSNI: Gradovi pred kr·aj] (1993116)

б. BOSZNIAI нABORU: Nincs megaЉis, [RAT U BOSNI: Nema stajanja] (1993117)

7. А NYUGAT ES BOSZNIA: Az elsб parancsolat, (ZAPAD 1 BOSNA: Pt-va zapovest] (1993/ 19)

8. BOSZNIAI нАвою.Ј: Vegjatek indul? [RAT U BOSNI: Pocinje krajnja igra?] (1993/20)

9. HORV AT-MUSZLIМ HARCOK BOSZNIABAN: Az ellenseg ellensege, [НRVATSKO-MUSLIМANSKI RATOVI U BOSNJ: NeprijateU neprijatelju] (1993/21)

10. BOSZNIAI нABORU: Gyбz az его, [RAT U BOSNI: PoЬedice sпaga] (1993/23)

11. нАRОМ А BOSZNIA [BOSNA STOJI NA TRI STRANE] (1993/23) 12. BOSZNIA FELOSZTASA [PODELA BOSNE] (1993/26) 13. BOSZNIA FOLDARABOLASA: ЊiЬoru poraira, [Rat na ostatke]

(1993/27) 14. BOSZNIAI RENDEzESI TERV [MIROVNI PLAN О BOSNI] (1993/35) 15. ALKU BOSZNIAR6L [POGODBA О BOSNI] (1993/36) 16. BOSZNIA: Papiroв is felosztjak, [BOSNA: Ј па papiru се podeliti]

(1993/40) 17. FUNDAMENТ ALIST А VESZEL У BOSZNIABAN? Euro-muzulmanok

[FUNDAMENTALISТICКA OPASNOST U BOSNl: Evro-Muslimaпi] (1993/40)

18. BOSZNIA: MUSZLIM BELНARCOK [BOSNA: Unutгasnje bOl'be kod Muslimaвa] (1993/41)

19. KULONBEKE NYUGA T-BOSZN1ABAN [РоsеЬав mir u Istoenoj Bosni] (1993/44)

20. BOSZNIAI BEKETERV [Miюvni plan u Bosni] (1993/48) 21. BOSZNIAROL, ISMET GENFBEN [U Genfu opet о Bosni] (1993/49) 22. А BOSZNIAI НАвОЮ} BaЉini anziksz, [BOSANSКI RA Т: Balkaпski

aпziks] (1994/6)

23. BOSZNIA: Sikeпel jar а NATO-feпyegetes? [BOSNA: Da li се itnati uspehe NATO opomene] (199417)

294

l(ristian Рбsа, Historiografija о Bosni i Hercegovini u Madarskoj ( 1 980.-1998.) prilozi. 29, Sarajevo, 2000., str. 281 - 300

24.

25.

26.

27. 28. 29. 30.

31.

32.

33.

34.

35. 36.

37.

38.

39.

40.

41.

42.

43. 44.

45.

BOSZNIA-GORAZSDE UТAN: Sotet nyer, [BOSNA POSLE GORAZE>A: Crпi uzima sve] (1994/16) BOSZNIAI нАВОЮЈS ES BEКETERVEK: Orokmozgas, [Ratni i mirovni planovi и Bosni] (1994/20) UJ BEКETERV BOSZNIANAК: Eszik? Netn eszik? [NOVI MIROVNI PLAN ZA BOSNU: Jede, ili ne jede?] (1994/24) BOSZNIAI FOLYTATAS lBosanski nastavak] (1994/28) BOSZNIAI НАВОЮЈ: M6kuskerek [BOSANSKI RAT] (1994/30) BOSZNIA: Kivaras, [BOSNA: IScekivaпje] (1994/31) BOSZNIAI SZERВ REFERENDUМ: lgen а bl.Ьorura [REFERENDUМ KOD BOSANSKIН SRВA: Da, па rat] (1994/35) HEVES HARCOK BOSZNIABAN [ZESTOKE BORBE U BOSNI] (1994/45) BOSZNIAI НАВОЮЈ: Az бsz heves, [BOSANSКI RA Т: Јеsеп се Ьiti zestoka] (Ј 994/46) BOSZNIAI нABORU: А helyzet fokoz6dik, [BOSANSKI RAT: Situacija se pogorsava] (1994/47) BOSZNIA: KOZEL А VEGKIFEJLET? Bekesarc, [Miюvпi namet] (1994/50) BOSZNIA: А vegelathatat\an, [Do dalnjeg] (1994/51-52) BOSZNIAI TUZSZUNET: Keteselyes, [PREKID V ATRE: Dve su mogucпosti] ( 199 5/l) BELGRAD ES BOSZNIA ELISMERESE: Milosevics ugrani keszUI? [PRIZNAVANJE BOSNE 1 BEOGRADA] (1995/21) BOSZNIAI V ALsA.G: Egyik tizenkiJenc, masik tusz, [KRIZA U BOSNI] (1995/22) BE:КEFENNT ARTAS BOSZNIABAN: Csak atalakul. [ODRZA VANJE MlRA U BOSNI: Sапю се se reorgaпizovati] (1995/23) BOSZNIAI HABOR\} А gy(iruk urai, [RAT U BOSNI: Kraljevi prstenova] (1995/25) BOSZNIAI PILOTAMENEKITES: А tuleles ага, [SPASAVANJE PILOTA U BOSNJ: Cena prezivljavaпja] (1995/25) SZERВ TAMADASOK BOSZNIABAN: ЊЉоru vagy hciboru? [SRPSKI NAPADIU BOSNI: Rat ili t·at?] (1995/29) ODAHAGYNI BOSZNIAT? [ODSTUPIТI lZ BOSNE?] (1995/29) BOSZNIAI HABORU: Atalakul es elvesz, [RA Т U BOSNI: Preobrazaj i nestajaпje] (1995/30) BOSZNIAI ВЕКЕЕSЕLУЕК: А sfr6 harmadik, [SANSE MIRA U BOSNI] (1995/34)

295

Кristiaл P6sa, Нistoriografija о Bosni i Hercego\'ini u Madarskoj (1980.-1998.) Prilozi, 29, Saraje\'o, 2000., str. 281 - 300

460 BOSZNIAI BEКEESEL УЕК: Jбtekony pofonok? [SANSE МЈRл U BOSNI: Dobrotvorni samari](l995/36)

470 BOSZNIA, А NATO ES OROSZORSZAG [BOSNA, NATO Ј RUSIJA](l995/37)

480 BOSZNIAI нАВОЮ} Uj vegjatek [RAT U BOSNI: Nova zavrsna igra) (1995/38)

490 KESlK А BOSZNIAI TUZSZUNET [КASNI PREKID VATRE u BOSNl] (1995/41)

50. BOSZNIAI TUZSZUNETI EGYEZMENY: А veg kezdete? . [SPORAZUM MIRA U BOSNI: Pocetak kraja?] (1995/42)

51. BOSZNIAI BEКETARGYALASOК: Mindenld maskepp kivanja, [PREGOYORJ О MIRU U BOSNI: Svako zeli drugacije] (1995/44)

520 EUR6PAI NACIONALIZMUS: Bosznia tanulыiga, [NACIONALIZAM U BOSNI: Pouka Bosne] (199611)

530 BOSZNIAI НATARIDOK [КRAJNjE GRANICE] (1996/4) 540 МАGУ AR SEGEL У BOSZNIANAK [МADARSКA РОМОС BOSNI]

(1996/6) 550 У ALsAGELнA.Rfт6 BOSZNIA-CSUCS [KONFERENCUA О BOSNI]

(1996/8) 560 нABORUS REMTETTEK BOSZNIABAN: Gyilkos mezбk [RAТNI

ZLOCINI U BOSNI] (1996/8) 57 о BOSZNIAI RENDEZESI FOL У АМА Т: Ketes siker, [Mffi.OYNI PLAN

U BOSN1: Neizvestan uspeh] (1996/9) 58. PENZUGYI SEGEL У BOSZNIANAK [МА TERIJALNA РОМ ОС

BOSNI] (1996/16) 59. BOSZNIAI SZERВ YEZETOK: KiЬuj6cska, [SRPSКI LIDER\ U

BOSNI] (1996/25) 60. BOSZNIAI У ALASZT АSОК: Az alsag pillanata [IZBORI U BOSNI]

(1996/37) 610 BOSZNIA-НERCEGOYINA YALASZTASOK UТAN: Szettartбs ьеkе

[IZBORI U BOSNI I НERCEGOYINI] (1996/38) 620 BOSZNIAI YOKSOK [IZBORNI GLASOYI U BOSNI] (1996/39) 630 BOSZNIAI SZA У AZATSZAМLALAS: Egyszer volt .. о

[PREBROJA YANJE GLASOY А U BOSNI] (1996/40) 640 BOSZNIABAN MINDEN CSENDES? [U BOSNI SYE ЈЕ MIRNO?]

(1996/50) 650 BOSZNA: KrUJULT FESZOLTSEGEK [BOSNA: OBNOYUENE

NAPETOSТI] (1997/8) 660 BOSZNIA ЈОУОЈЕ: Beke poraira [BUDUCNOST BOSNE] (1997/29) 670 VALSAG А BOSZNIAI SZERB KOZTARSASAGBAN: Nб а fesziiltseg

[KRIZA U REPUBLICI SRPSKOJ: Povecava se пapetost] (1997/28)

296

l(ristian P6sa, Historiografija о Bosni i Hercegovini u Madarskoj (1980.-1998.) prilozi. 29, Sarajevo, 2000 .. str. 28l - 300

68. BOSZNIAI SZERB FESZOL TSEG [NAPETOSТI U REPUВLICI SRPSKOJ] (1997/29)

69. BOSZNIAI lrriJEGYZET: SFOR-elet Brck6ban, [PUTOPIS U BOSNI: Zivot SFOR-ovaca u Bosni] (1997/33)

70. к.Aosz А BOSZNIAI SZERB KOZTARSASAGBAN: Hatalmi kettбs, [KAOS U REBUВLICI SRPSKOJ] (1997/35)

71. BOSZNIAI INCIDENSEK [INCШENТI U BOSNI] (1997/36) 72. BOSZNIAI REMENYEK [BOSANSКE NADE U BOSNI] (1997/38) 73. BOSZNIAI SZERB V ALASZT As [IZBORI U REPUBLICI SRPSKOJ]

(1997/48) 74. BOSZNIAI SZERB BELVISZAL У: Osztas es kotes, [SRPSКE

UNUTRASNJE KRIZE U BOSNI] (1997/49) 75. НА Т ALMI V ALSAG А BOSZNIAI SZERBEКNEL, [KRIZA

VLADAVINE KOD BOSANSKlli SRВA] (1997/52-53)

Cikkek [ puЬlikacije иј а "MAGYAR NARANCS"- b6l:

1. SZARAJEVO, LEGSZOMJ [SARAJEVO BEZ DAHA] (1992/9) 2. НАВОЮЈ UТAN НАТКОR [POSLE BORBE U SEST] (1992/18 З. HOGY AN NE МENTSUK МЕG BOSZNIA-НERCEGOVINAT?

[КАКО DA NE SPASIМO BOSNU I НERCEGOVINU] (1992/23) 4. SZARAJEVO CSOKOLGAТJA AZ URAКAT [SARAJEVO LJUВI

GOSPODU] (1993/I) 5. SZOMOIOJ REALIТ As VIDAM SEGEL УЕК: Az arabok es Bosznia,

[TUZNA REALNOST RADOSNA РОМОС: Arapski svet i Bosna] (1993/3)

б. МUZULMANOK BOSZNIABAN: Alkalmi viszony, [MUSLIМANI U BOSNI: Trenutne veze] (1993/4)

7. А CLINТON KORMANYZAT ES А GENFI BEКETERV: А megvaltas erdeklбdes hiапуаЬан elmarad, [KL1NTONOV А VLADA I MIROVNI PLAN U GENFU: Iskupljeпje zbog пedovoljпog intresovanja, odlozeпa] (1993/6)

8. KELET-BOSZNIA: А cimzett ismeretleп, [ISTOCNA-BOSNA: Adresa nepoznata] (1993/7)

9. EGY EV SZARAJEVOBAN (ARМAGEDDON) [JEDNA GODINA U SARAJEVU ( ARMAGEDON)] (1993/17)

10. BOSZNIAI KATONAI BEAVATKOZAS [ULAZAK VOJSKE U BOSNU] (1993/18)

11. HORV AT-MUZULMAN KONFLIKTUS: А vesztesek l1aboruja, [HRV ATSKO-MUSLIMANSКJ KONFLIKТI: Rat pobedeпih] (1993/18)

297

Кristian Рбsа. Historiografija о Bosнi i HcJ·ccgovini u Madarskoj ( 1 980.· 1 998.) Prilozi. 29, Sarajevo, 2000 .. str. 281 · 300

12. AMERIКA-EUROPA EGYEZTETOSDI: Rajtuk а vilag szeme [AMERICKA I EVROPSKA DOGOV ARANJA: Oci celog sveta su 11~ njima] (1993/19)

13. А BOSZNIAI SZERBEK NEPSZA V AZASA: Nem, nem, soha! [PLEBISCIТ BOSANSKIН SRBA: Ne. ne nikad!] (1993/20)

14. CLINTON ES BOSZNIA: Miпden szinten, szinte semmi, [KLINTON 1 BOSNA: Skoю svugde nista] (1993/20)

15. HABORUS BUNOK: Niпcs igazsag, [RA ТNI ZLOCINI: Nema pravde] (1993/21)

16. ISTEN HOZTA А POKOLBA: Szaгajev6i utinapl6, [DOBRO DOSAO U РАКАО: Putopisi iz Sarajeva] (1993/27)

17. SZARAJEVOI lrriNAPLOII.: Reggeli seta, [PUТOPISI IZ SARAJEVA П. DEO: Ј utamja setnja] (1993/28)

18. МINТНА NEM FOGNANK FEL. HOGY MI TORTENIК BOSZNlABAN [КАО DA NE SHV АТ AJU ST А SE DESAV А U BOSNI] (1993/37)

19. А MASODIK HIDEGнABORU [DRUGI НLADNI RA Т] (1993/37) 20. SZARAJEV6, ORRLOVESZEK UTCAJA [SARAJEVO, ULICA

SNAJPERIST А] (1993/38) 21. А CAZINI KRAJINA: А рара szolgalati feliigyelete, [CAZINSKA

KRAJINA: Otac u sluzbeпomпadzoru] (1 993/40) 22. ENSZ: Szerepkereses, val6sag es vfzi6 kozott, [UJEDINJENE NACIJE:

Izmedн stvarпosti i vizije] ( 1 993/40) 23. AZ ENSZ ES BOSZNIA: А legcsUfosabb kudarc, [UN l BOSNA:

Najpogrdпiji k1-ah] (1993/47) 24. HOR V АТОК KONTRA MUZULMANOК: Boszпi<Љan ver es mocsok,

[НR V А Tl PROТIV MUSLIМANA: U Bosni krv i ljaga] ( 1993/49) 25. SZARAJEVOIFILMнET [FILM NEDELJE U SARAJEVU] (1994/1) 26. BOSZNIA ARNYEк.AвAN [U SENCI BOSNE] ( 1994/5) 27. SZARAJEVOI SERTEPERTE: Mintha jonnenek, [GLASINE IZ

SARAJEVA: Као da dolaze] (1994/8) 28. NEGY JASTREB NEM CSINAL NY ARA Т [CETRI "JASTREBA" NE

CINI LJETO] (1994/10) 29. BOSNYAK-HORV АТ MEGALLAPODAS: А felmelegftett szerelem,

[HRVATSKO-MUSLIМANSKI SPORAZUМ: Podgrejana ljubav] (1994/12)

30. BOSZNIA KJFULLADASIG [BOSNA, ОО POSLEDNJEG DАНА] (1994/16)

31. BOSZNIA: Таlап [BOSNA: Mozda] (1994/17) 32. SZARAJEVOI TRANZIТ [TRANZIТ U SARAJEVU] (1994/36)

298

[(ristian Posa, Нistoriografija о Bosni i Hercegovini u Madarskoj ( 1980.-1998.) prilozi. 29, Sarajevo. 2000 .. str. 281 - 300

33. MIERT ВIНАС [ZASTO BIHACJ (1994/48) 34. KOZEP-BOSZNIA: Szurбprбba, megdog\Unk mind. [SREDNJA

BOSNA: Svi сета da izgiпeшoJ (1994/48)

35. "А KOZTARSASAG BOSZNIA-НERCEGOVINA IDEALIS ALLAPOTA" [REPUBLIKA, ТО ЈЕ NAJBOUE ZA BOSNU I НERCEGOVINU] (1995/1)

36. HORV ATORSZAG, BOSZNIA: Ta.vaszi ideny, [НR.VATSКA I BOSNA: Prolecпa sezoпa] (1 995/15)

37. А BOSZNIAI НАВОЮЈ нАRОМ EVE [TRI GODINE BOSANSKOG RATA] (1995115)

38. BOSZNIA-НERCEGOVINA: А nemzetkozi babszfnhaz folytatбdik, [BOSNA 1 HERCEGOVINA: Меduпагоdпо kazaliste \utaka se пastavlja] (1995/21)

39. BOSZNIA: ЈоЬЬ ша egy tuszok [BOSNA: Bolje danas јеdап talac] (1995/23)

40. MENTOAKCIO BOSZNIABAN: Elve es bogarakat falva [НIТNА РОМОС U BOSNIJ (1995/24)

41. BOSZNIAI NYAR: Jasmiпa tortenete, [LETO U BOSNI: Jasminina prica Ј ( 1995/3 1)

42. BOSZNIA: Њ~gyen az asztal koгUI, [BOSNA: Cetvorica oko stola] (1995/36)

43. BOSZNIA: А terkep arnyekaban, [BOSNA:U senci шаре] (1995/38) 44. А DA YTONI Т ARGY ALASOK: Az egesz es reszei, [DEJТONSKI

PREGOVORI: Celina i njeni delovi] (1995/48) 45. А DAYTONI МEGALLAPODAS: Kaputt Srebгenica 95 VII. I 1 [DEJ­

TONSКI SPORAZUМ: "Kaput" Srebrenica] 46. EGYENLORE SZABADLABON [ZASAD SLOBODNIJ (1996/5) 47. OKUCANI: Zsuzsaппa а Szavaп, [OKUCANI: "ZuZэna" па Savi]

(1996/14) 48. BOSZNIA: Мепвi es шaradпi, [BOSNA: Otici ili ostati] ( 1996/21) 49. BOSZNIA-НERCEGOVINA: А hrЉoru utan felhatko•·. [BOSNA 1

НERCEGOVINA: Posle rata, u pola sest] (1996/30) 50. MOSZTARI V ALASZTASOК: Oszd meg es uralkodj, [IZBORI U

MOSTARU: Zavadi, ра vladaj] (1996/27) 51. КARADZIC LEMONDASA: Levelet шegirta, [OSTAVКA

КARADZICA: Pisшo је vec парisапо Ј ( 1996/27) 52. KARADZIC PORTRE: Fess ferfi, tetemes ћibl.kkal, [PORTRET

KARADZICAJ (1996/27) 53. BOSZNIA DA YTON UTAN: А szerzбdes ket arca, [BOSNA POSLE

DEJТONA: ОЬа Iica sporazшna] (1996/30)

299

Кristian P6sa, Historiografij а о Bosni i Hercegovini u Madarskoj ( 1980.-1998.) Prilozi, 29, Sarajevo, 2000., str. 281 - 300

54. ESZAK-BOSZNIA, VUKOV AR: Utban hazafele, [SEVERNA BOSNA VUKOVAR: Na putu рrеша kuci] (1996/33) '

55. BOSZNIAI SZERВ КОZТ ARSASAG: Hollб huЉinak [REPUВLIКA SRPSКA] (1997/28)

56. BOSZNIA: Az elsб tang6 Prijedorban, [BOSNA: Prvi tango u Prijedoru] (1997/29)

57. HOLLBROKE BOSZNIABAN: Egy aшe1·ikai panikban, [HOLBRUK U BOSNI: Jedan Aшerikanac u Bosni] (1997/33)

58. BOSZNIAI НЕL УНА TOSAGI V ALASZТ АSОК: Drvari шegfigyelesek [LOKALNI IZBORI U BOSNI: Posmatranje u Drvaru] (1997/40)

Sиттагу

ТНЕ НISTORIOGRAPHY ON BOSNIA-НERZEGOVINA IN НUNGARY (1980-1998)

The golden age of the Hungarian historiography on Bosnia-Herzegovina was the period 1878-1918. The most known personalities who were researching past of Bosnia-Herzegovina and relations to Austro-Hungarin Monarchy werc Beni ЮШау, Lajos Thaloczi, Alfred РаЈ Adolf Straus and Janos Asbot. The author, the puЬlisћed papers between the year·s 1980-1998, classified according their subject шatters (national and religious coflicts, the SerЬian agression, refu­gees, the Hungarian troops in SFOR, Sarajevo, the Bosnian-Herzegovinian­Hungarian relations 1878-1998). According the author's view the Hungarian minority in Yugoslavia could play an iшportant part in resear·ches in history neighbouring countries and Bosnia-Herzegovina too. А special value of tl1e pa­per is the ЬiЬliogr·aphy (170 titles in total) puЬlished оп Bosnia-Herzegovina in Hungal'y in the period 1980-1998.

з оо