Prilozi, 29, Sarajevo, 2000., str. 89- 109

Enes PeJidjja

OSNOVNIREZULTATIBOSANSKOHERCEGOVACКE HISTORIOGRAFIJE OSMANSKOG PERIODA (od 1463. do kraja XVIII STOLJECA) U POSLJEDNJE DVIJE DECENIJE

ХХ STOLJECA

Sve do 80-tiћ godina ovog stoljeca veciпa zпaпstvenika koji stt proucavali proslost Bosne i Hercegovine osmanskog perioda objav\jivali su osmansku gradu, kao orijeпtalisti i pisali l1istorijske radove. О tim orijeпtalistima i ћistoricarima kakvj su Ьili Safvet beg Basagic, Hamdija Kresevljakovic, Vladislav Skaric, Nedjm Filipovic, Branislav Durdev, Hamid Hadzibegic, Hazim Sabano-vic, Mel1med Mujezinovic, Alija Bejtic, ESref Kovacevic, Adem Handzic, sve do, Alнneda S. Alicica prije перuпе dvUe deceпije pisao је akademik Avdo Suceska.1 U tom referatu prof. Suceska ukazuje i па potrebu daljeg produЬljivanja dotadasnjih saznanja о proslosti Bosne i Heicegovine osmanskog peiioda. Оп takode ukazuje i па otklanjaпje izvjesnih propusta,nepreciznosti, ра i пetacпosti. Bio је to uvod u jednu tюvu fazu bosaпsko11ercegovacke 11istoriografije kada orijentalisti vise раzпје posvecuju prevodeпju i objavljujн dragocjeпu os-maпsku arhivsku gradu i time daju izuzetпo zпacajan dopriпos, а ћistoricari se sve vise usredsredujн па svoj dio pos\a. То је rezultiralo objavljivanjem izvora istocпe i zapadпe proveпijencije, kao i Ьrојпiћ l1istorijskiћ djela. U tome predпjace zпaпstvenici sredпje i mlade generacije.

Medu prvim пagovjestajima da su neke ranije teze naucno prevazideпe ј пеtаспе ukazuje Al1med S. Alicic u svom radu Razdob/je turske (osmanske) 1'/asti koji је stampan u drugom tomu Enciklopedije Jugoslavije. U tom prilogu -studijj dr Alicic doпosi historijskj pregled osmaпske vladaviпe u Bosпi ј Herce-govini od 1463. do 1878. godine. Cio rad pisaп је pregledno, tematski i hгonoloski sa vise podnaslova "Uspostava i organizacija osmanske vlasti", te о spa-

Avdo St~ceska. Osnovni re=иltati poslije1·atпe bosansko/Jercegovacke isto1·iog1·aftje о osman-sko - fllгskom pиiodu i njeni dalji гemftati, Savjetovanje о istoriografiji Bosne i Hcrcegovine (1945.- 1982.), ANUBiH, Poscbna izdaпja. knj. LXY. odjeljenje dru~tvenih nauka, knj. 12, Sarajevo 1983. рр. 37- 53

89

Enes Pelidija, Osnovni rezultati bosanskohercegovacke historiografije ... Prilozi, 29, Sarajevo. 2000 .. str. 89- 109

l1ijsko- timarskom sistemн, fettdalcima i rajj, drzavnom vlasnistvu nad zemljom, sjrenju islama, drustveпoj podije!jenosti, о пasljedivaпju tiшara, razvoju gradova i privrede, poreziшa,cjflucenju, poloZзju vjerskill zajedпjca ј о vојпо- politickoj situaciji Bosanskog ejaleta.2

Sva navedeпa poglavlja autor pise na osпovu ranijih znanstvenih rezul-tata,ali ј potpuлo tюvill podataka do kојЉ је dosao na ostюvu arl1ivske grade osmanskog porjjekla. Zato i пе jzпeпaduje pozitjvno,kao ј poneko пegatjvno reagovanje ројеdјпаса kojj su pokusali osporitj iznosenje novih пaucпih rezul-tata dr. Alicjca. Poseban doprinos ovog enciklopedjjskog jzdanja su izvjesne kшekcije i nagovjestaj novih historijskih pogleda na osmansku vladavinu u Bosпi i Hercegovini i dijelovima susjedпil1 zemalja koji su stoljecima bili u sastavu Bosaнskog ejaleta. lsto tako u оvош radu dr Alicic ispravlja neke terшinoloske пazive, а za druge koje пavodi а орсерrЉvасепј su, nagovjestava da imaju i adekvatnije nazive.

а) Objav/jene studije

Zaћvaljuju6j svjm postigпutim znaпstveпim t·ezultatjma iпteresovanje za llistoriju Воsпе i Hercegovine, kako dornace, tako i straнe javпosti postaje jos vece. U .Zelji da se zajпteresiranim kaze пesto vjse о proslostj паsе zemlje, u pгotekle dvije decenije pored brojnih radova objavljeno је i vise studija. U njima је veljki dio posvecen i 415 godina osmaпske vladavjne.

Jedna od prvih takvih studija objavljeпih u posljednjih dvadeset godinaje Istina о Bosni i Hercegovini - Cinjenice iz istm·ije В i Н3 Kako navode njenj autorj Dubravko Lovrenovic, Avdo Suceska, 1Ьral1im Tepic ј Vlado Aziпovic cilj im је Ыо da "umjesto mnost110 dezinfonnacija, stereotipija i nagadanja о Bosni i He1·cegovini, citalac ро prvi put nade па jednom mjestu oslonac iz isto-rijske grade koji је паиспо ve,.ificiran "." Pod пaslovom Оsпои1е osobe1Zosti poloiaja Bosne и osmansko - turskoj d1·im'i na stranicama ove knjige akademik Suceska pjse о osmaпskom periodu Воsпе ј Hercegovine.5 Izisla u predvecerje agresUe, ova knjjga jzazvala је veljku pai.nju kako domaciћ, tako i stranih zпaпstvenil1 krugova. То govori i podatak о njeпom cestom cjtjranju.

Medutim, u toku same agresije па Bosпu ј Hercegovjnu interesovanje о nasoj doшoviпi postajejos vece. То је rezultiralo objav(jjvanjem воvЉ studija iz njene historije. NјЉ su pisali i domaci i straпi iljstoricari. U pojedinim studjjaшa autori su пekriticki preнziшaJj starije i па pojediпitn mjestiшa i pjtaпjitna davno

2 Enciklopedija Jugoslal'ije. 2 BJE-CRN. Jugoslavenski \eksikograt'ski zavod, Zagreb 1982. рр. 174-189: Sepaгat SR Bosna i Heгcegol'illa, JLZ, Zagrcb 1983 .. рр. 86-101

3 Sarajevo 1991. рр. 86 4 iЬidem, 4 5 iЬidcш, 29 - 43

90

Enes Pelidija, Osnovni rezultati bosanskohercegovacke historiografije ... Prilozi, 29, Sarajevo, 2000., str. 89 - 109

prevazidene podatke. Ova парошепа је neoplюdna iz razloga sto su svi autori dobr·oпaшjemi i cijenjeпi 11istoricari. Pazljiviji citaoci,a posebno orijentalisti i llistoricari се uociti te propuste, ali u tiш djelima saznati i пеkе nove Cinjeпice.

Prva od knjiga koja donosi cjeloviti historijat Bosne i Hercegovine је Po-\'ijest Bosne Noela Malkolшa. Kпjiga ovog britaпskog l1istoricara prvo је ob-javljena u Londonu 1994. godine, а u пarednoj godini prevedena је i stampana i па nas jezik. Na njenim stranicama autol' је u poglavljima: Rat i otomanski poredak 1463-1606; Islamizacija Bosne; Sгbl i Vlasi; Rat i politika 11 osmanskoj Bosni 1606-1815; Gospodш·ski iivot, kиltиm i drиstvo и otomanskoj Bosni }606-1815; i Zblovi i Romi и Bosni pisao о histшijatu Bosne i Hercegovine pod sultanovom vlascu.6 Svi doneseni podaci pisani su па osnovu objavljenih izvora ј literature, а knj igu је preveo Zlatko Crnkovic.

[ste 1994. godiпe Јоlш V. Fiпe Jr. l Robert Ј. Doпia su takode objavili kпjigu о Bosni i Hercegovini. О osmanskom periodu pisali su u poglavlju Vjer--ske promjene и Bosni pod Osmanlijama (рр. 28-56). Vec u januaru 1995. godine knjiga је prevedena па bosanski jezik pod naslovom Bosna i Hacegovina - tra-dicija koju su izdali. 7 Као i prethodna, i ova knjiga pisana је па osnovu ob-javljenih izvora i literature.

Veoma interesantne podatke о Bosni i Hercegovini osmanskog perioda susrecemo i па straпicaшa knjige Jozefa Matuza Osmansko carshю u pгijevodu Nenada Moacaniпa.8 PisuCi о Osшanskom carstvu i njegovim pokrajiпarna, pro-fesor Matuz pise i о Bosni, njenom mjestu i ulozi u sklopu Imperije.

U ratnom pel'iodu devet saradnika sa Instituta za istoriju, katedre za histo-riju Filozofskog fakulteta i Pravnog fakulteta u Sarajevu napisali su knjigu Bosna i Hercegovina od najstariji11. vreme11a do kraja Drugog svjetskog rata. Zbog velike zaiпteresovaпosti znaпstvene javпosti i sire citalacke puЬlike knjiga је dozivjela dva izdanja. U drugom је obogacena prilogoш jos jedпog autora.9 U ovorn djelu о posljedпjim dапiша sredпjovjekovne bosaпske driave pise dr Marko Sunjic u poglavlju К1·ај sгednjovjekovne bosanske dгim1e (рр. 83-97). Vrijedrюst ovog priloga је sto akademik Sunjic па osпovu поviћ 11istorijskih iz-voгa zпaпstveпo роЬiја dugo prЉvacenu tezu da је pred dolaskom osmaпske vojske i njenog vladat·a sultana Mehmeda П Fatiha "Bosna saptom раЈа". Upravo, autor ovog dijela pise о velikom i hrabrom otporu njenih branilaca.

6 Noel Malkolm, Bosпia: А sltort Jzisroгy, XXIV, London 1994. рр. 340; i s t i, Povijesr Воsпе -k1·atki pregled, Zagreb - Sarajevo 1995, рр. 370. Na osmanski dio u prijcvodu odnose sc stranice od 57 do 161 .

7 Robeгt Ј. Donia, John У. А. Fine Jr, Bosnia and Herzego11ina а lraditioп Beu·ayed, Harvard 1994; i s t i: Bosna i Heгcegovina- tradicija koju Sl/ i::.dali, Sarajevo 1995. рр. 238, prijevod sa engleskog na bosanski jezik Nura Dika Kapic.

8 Zagt·eb 1992. рр. 223 9 Sагаје\'О 1994. рр. 337, i Sarajevo 1998, рр. 434

91

Епеs Pelidija, Osпovni rezultati bosanskohercegovacke historiografije ... Prilozi, 29, Sarajevo, 2000 .. str. 89- 109

Druga dva priloga dr Behije Zlatю· Bosna i Hercegovina u o/...•1iгima Osmaпskog caгstt1a (1463-1593) (рр. 99-134 ) i dr Enesa Pelidije Bosanski ejalet od 1593. godiпe do Svisto11skog mi1·a 1791. godine (рр. 135-175) pisana su ла osnovu dotadasnjih historUskih saznanja sa vise podataka koji su do tada bili poznati jedino u uzim stгucniш krttgovima.

U cilju boljeg poznavanja pюslosti Bosne i Hercegovine pregledno, jasno pise akadeшik Muћamed Filipovic u svojoj studiji Bosna i Hercegovina - naj-vainUe geogгafske, demog~·afske, historijske, kultume i pofiticke Cinjenice.

Osпovni zadatak,kako to i autor istice,je da ova kпjiga donese "temeijne i maksimalno pouzdane cinjenice о zemfji i dJ•iavi koja se zove Bosna i Hercego-11illa, и poglavljima Воsпа pod osmanskom upravom (76-86), Osmanski period u kuftuгi Воsпе i Knjizel'nost Bosne и osmanskom periodu (131-149) akademik Filipovic pise о osmaвskom periodu. Као i pretlюdпe,i ova kпј iga dozivjela је d . d . 10 va IZ anJa.

Jedan od najboljil1 znalaca Bosne osmaпskog perioda dr Аdеш Haпdzic је, takoae н cilju bolje iпformisaпosti straпe javпosti, о pros\osti Воsпе i HeJ·ce-govine u vrijeme agresije ob)avio knjigu Studije о Bosni - blstorijski prifozi iz osmansko - turskog perioda. 1 I ova knjiga dozivjela је drugo izdaпje па eпgleskom jeziku. 12 Na straпicama oviћ studija dr. Haпdzica su пjegovi od raпUe oЬjavljeпi radovi u strнcniш puЬiikacijaшa. Neke od uvr.Steпi\1 ovaj cijeпjeni ori-jeпtalista i ћistoricar dopunio је лоviш podaciшa iz osшaпski/1 dokшneпata.

Ь) Administrativno-up1·aиш organizacija i drustveni odnosi

U posljedпje dvije deceпije па temu adшiпistrativno- upravne Ol'ganizira-пosti i drustveпil1 odnosa u Bosni i Hercegovini objavljeпo је vise radova. Iako је u prethodnom periodu,pl"ije ovog vreшena о kome govorimo, па ovu teшu objavljeпo vise zпacajnii1 studija i radova, i dalje se iша jos рuпо pisati. То паш pokazuje i kпjiga Alнneda S. Alicica Ul·edenje Bosanskog ejalela od 1789. do 1878. godine. н Iako nam пaslov sugerira da se spomenuta stнdija odnosi па XIX stoljece, citajuci је vidiшo da autor s pravoш govori i о гапiјеш vreшeпskom periodu. Na os1юvu поvе arl1ivske grade dr Alicic па straпicaшa ove studije donosi поvе podatke, ali i koriguje izvjesпe do tada opceprihvaceпe stavove. Јеdап od takvil1 је da је sve do ХЈХ stoljeca bil1acki saпdzak vојпо, ali пе i civilпo izdvojeв iz bosaпskog saпdzaka. РоsеЬпо sн interesaпtпi i korisпi podaci о admiпistrativпim institucijama i пjihovoj oгganizaciji.

10 Sш·ajevo 1996. 11997. рр. 176 11 IRICA. lstaпbul 1994. рр. 31 О 12 А Survey of lslamic Cultuгal Moпumeпls Uпtil the Епd of lhe Niпetceп\11 Centzury in Bosnia.

lstaпbul 1996. 13 Sarajevo 1983. рр. 190

92

Enes Pclidija, Osnovni rezultati bosanskohercegova~ke historiografije ... Pri1ozi. 29. Sarajevo. 2000., str. 89- 109

Pisuci о adamiпistrativno-upravnoj podjeli osmanske drZa.ve i пjenih eja-Jeta u XYIJI stoljecu tшski l1istoricar Falшmeddjп Basar pise i о Bosanskom eja-letu ј njegovoj administrativno-up1·avnoj organizacjji. Spomenuti autor donosi јmепа bosaпskil1 пamjesпika, ugledпjjil1 licпosti ј opisuje administratjvпo urede-nje Bosaпskog ejaleta u vremeпskoш periodu izmedu 1717. i 1730. godiпe. 14

U vise strucпil1 casopisa na ovu temu pisalj su oгjjeпtalistj i l1istoricari. 15

Svj ti radovi ukaztiju da stt osmanske vlasti vodile racuna о admiпistrativnoupravnoj o,·ganizacjji i drustvenim odnosima u Bosni i Hercegovini.

с) Vojтzi aspekt

Рогеd admiпistrativno - upravnog,osmanske vlasti vodile su velikog гаснnа i о bezbjedJIOSIIO vojnom staпju. Uz vecinu bosaпskol1ercegovackil1 gra-dova Ьila su veca ili тапја vojna utvrdenja. Razlog za relativno veliki Ьгој tvrdava bio је ti ciпjenici sto је, tokom cijele sultaпove vlasti na teritoriji Bosan-skog ejaleta, od 1580. godine kada је osnovana kao posebna pokrajina, Bosna bjla krajiste (serl1at). Do beckog rata 1683. godiпe Bosaпski ejaletje Ьiо prostor odakle su u pravcti sjevera isle ofaпzivпe osmanske vojne akcjje, а od beckog rata (1683.-1699.) Ьiо је to najistureniji ejalet evropskog dijela Osmanskog car-stva. Zato se ј u bosanskollercegovackoj 11istoriografijj, kao i kod svil1 onil1

14 Fai! XV-XVJI 1'1' .. Osmanskoja impeгija: goJpodщsNennaja P/ast'i so-cia/ · napoliticeskoJa stmkt11ra. Moskva 1990. рр. 167-184: Marko Sunjjc. Tгogiгski i:::.1jestaji о osl'ajanju Воsпе (1463 -), Glasnjk Arlliva ј Drustva ю·hjvskjh radnjka Bosnc ј Hercegovine. S. 185-197: Madzjda Selmanovic. Jajacka naflija 11 opilmom popis11 =а bosarrski saпd=ak i= 1562. godine. Prilozi za oгjjcntalпu filologjju 44-45/1994. - 95 .. Sarajevo 1996. f>f>· 207- 279

93

Enes Pelidija, Osnovni rezultati bosanskohercegova~ke historiografije ... Prilozi. 29. Sarajevo. 2000., str. 89- 109

паuспiћ radпika koje iпter·estlje proslost Воsпе i Hercegoviпe osmaпskog peri-oda, velika paznja pokla11ja vojnom aspektu. U posljedпje dvije deceпije u ovom pitaпju su napravljeni zпatni pomaci. Тi novi znanstveni гezultati iz vојпе ћistOrije Воsпе i Hercegoviпe postigrшti su zahvaljujuci i radovima raпijih osrnanista i l1istoricara koji su pisali na ovu temu.

Medutirn, u posljedпjЉ 29 godiпa Ьilo је vise znanstvenЉ skupova о vo-jrюm aspektи па роdrисји cijele ех Jиgoslavije, ра tirne i Bosne i Hercegovine. Меdи takvima је i znanstveni skup odrzaп od 23. do 25. stиdenog 1981. godine н Zagrebи па teшu vојпЉ kraj ina. Na пjernu је иzelo исеsса preko 1 ОО naиcnika iz vise zemalja. Podneseni referati stampani sн и posebnom zbomikи pod naslO-vom Vojna krajina, pm1ijesni pregled - historiografija - rasprave. Navedeni Zborвik za starnptr је priredio Dragtrtiп Pavlicevi6. 16 Od 28 objavljenih referata, tri se djelirnicпo odпose па prostore Воsве i Hercegoviвe и XVI i XVII stol-jecu.17 Ј za kпjigи Vojina S. DаЫса Banska kmjina (1688.-1751.), prilog istoriji srpskog i hn,atskog naroda i h·ajiSkog uredenja и Banij/8 rnoze se kazati da se djelimicno odпosi i na prostore Bosne.

Sljedeci znaпstveпi skup па оvн temи odr2:an је и Siпји od 23. do 25. ok-tobt-a 1987. godine pod nazivom Sinj i Cetinska krajina и vrijeme osmanlijske vlasti. 19 Na stranicama ovog Zbornika objavljeпo је ll referata. Medtt njirna sи i radovi Fel1ima Dz. Sраће i Епеsа Pelidije koji pisи о ovom krajи и toku i pos\ije osmaпske иprave. Ро prvi put је konkretпo ва osнovu izvorne arћivske grade pisano i na temu Sinjske alke.20

Slican skup па ternu vojne historije odr2:an је i u Beogradu 1987. godine. 1 sa toga medunarodnog skupa stampan је Zbornik radova pod nazivorn Vојпе krajine и jugosfovenskim zemfjama u novom veku do Karlovackog mira.21 Svo-j im radovima Adem Haвdzic, Fehim Dz. Spalю i Avdo Suceska obogatili su saznanja о vojno - fortifikacionim objektima na prostoru Bosanskog ejaleta.22 О vојпој organizaciji и Bosanskorn ejaletu Adem Handzic objavio је poseban rad

16 Zagreb 1984. рр. 476 17 Nenad Moa~anin, 1'/asi 11 poieskom sandf:aku 1545-1581, рр. 193-199; Sime Peri

Enes Pelidija, Osnovni 1·ezultati bosanskol1ercegovatke historiogra!ije ... Prilozi. 29. Sarajevo. 2000., str. 89- 109

0 01-ganizaciji ''о)пе !a·a.jine Bosanskog ejalera и XVI! stoljecu (sje,,erna i sjeverozapadna g ranica ). _Ј

О brojnim ratovima koji su se u toku osmanske vladavine do kraja XVIII stoljeca vodili па teritoriji Bosne i Hercegovine, odrюsrю Bosaпskog ejaleta, kao ј о ucescu njegovog staпovпistva 11а frontovima daleko od пjihove domoviпe u. proteklom pet"io~~ objavljeno j:_vise stu?ija i r~d~va. !_о~ RroЬle~tiko!ll s~ se podjednako bavrlr kako domacr, tako 1 stranr l1rstorrcarr. BroJne ObJaVIJene

23 Prilozi lnstituta za istoriju, XXIII. 24. Sarajevo 1988, рр. 45-60 :!4 Michael RoЬert Нickok, Ot1oma11 Militaгy Adminisrгatio11 in Eigllfee11tlz - Cenflll)' Bosnia.

Bul, Leiden- Ne\v York- Коlп 1997. рр. 190; Ferdiпand Hauptmaпn- Milaп Vasic- Alija (treba Abdulah - prim. Е. Р.) Polimac - Rudiger Millli. Die ReicfJsgescllicllle Melшred Subhi's 1738-1740. Graz 1987. рр. 229; Omer No,,ljaпin - Ahmed HaMint:simovic, Odbrana Bosne 1736.-1739., Dvije Ьosanske kronike,preveli i prirecJili dr Fehim Nametak i dr Larruja Had2iosmanovic, Zenica 1994, рр. 140; Muhidin Pelcsic. Bosпjaci па svjetskim ratistima, Sarajevo 1996. рр. 87; Raif Hajdarpasic, Kofasinska kapetanija i bosnjacki narod, Sarajevo 1996. рр. 126: Gligor Stanojevic. Dafmatinske kгajine u XVJП11ijeku. Bcograd - Zagreb 1987. рр. 172; Fadil Adcmovic.Princ palik11ca 11 Sarajevu ( p1·ovala E11gena Savojskog 11 Sarajevo !697.), Sarajevo 1997. rp. 232; Enes Pelidija. Bosaшki ejalet od Kшlovackog do Po=ш·e''ai'kog mi1·a (1699-1718), Sarajevo 1989, рр. 304; Bogumil ЊаЬаk. Тl·еЬiпје, Роро110 i Donja Neretva 11 lrajdui'kom vojevшyu :а \IJ"ijeme mo1·ejskog гаtа, Prilozi Instituta za istoriju. god. XVI. br. 17, Sarajevo 1980. рр. 69-100 : Enes Pelidija, Pol10di bosanskifl pasa па Cmu Сот 1706-1714. godine, P!"ilozi Instituta za istorijн. god. XVI. Ьг. 17, ,Sarajevo 1980, рр. 1 О 1- Ј 29; i s t i, О ulo:i I'Uskog pukovnika J'vfi11aila Milomdovica и di:a1iju 11stanka crnogor-skill. b1·dskil1 i ћe,·cegovackilz plemena 1711. godine protiv tuгske 1:/asti. Prilozi Instituta za istoriju, god. XVII, Ьг. 18, Sarajevo 1981, рр. 221-231; Avdo Suceska, Prifike 11 Bosni ргiје i poslije osvajaпja Sш·аје1•а ad stгane р1·iпса Eugena Savojskog (prema domai:im i osmaщkoturskim i::.vorima), Prilozi lnstituta za istoriju, god. XIX, br. 20, Sarajevo 1984, рр. 143-151; Enes Pelidija. Tm·sko- ruski J·at 1711. godine i poknti cmogo1·skiћ i lze,·cegol·ackilz р!етепа, Prilozi Instituta za istoriju. god. ХХ. br. 21. Sarajevo 1985, рр. 257-269; lgnacij Уоје, Zas-Шevanje ujetnikov i: Bosne v casu tuгskilz upade\' v slavenske deiele, Prilozi Instituta za isto-riju. god. XXIII. br. 24. SarajcYO 1988. рр. 33-44; Bogumil Hrabak. Zapadпa Bosna u zhi-l'йlzjima kandijskog i moгejskog rara. lsюrijski zbomik. gocJ. Ш, br. З, Banjaluka 1982, pr. 7-37; Dusanka Bojanic. D11ije godiпe bosallSkog k1·ajista (1479. i 1480.) - prema !Ьп Kemafu, Prilozi za orijentalnu filologiju 3611986, Sarajevo 1987, рр. 313-331: Zejnil Fajic,Stanje sak-гalnilz i pt·osvjetnilz objekata u Sarajel'll razo,·enilz :.а vгijeme pr011a/e Eugena Sa11ojskog, Anali Gazi Husrev-begove ЬiЬlioteke. knjiga VII-Vlll. Sarajevo 1982, rP· 89-1 09; SaЬira Husedtinovic. Diamije Banje Luke u р!апоџiта austrijskilz ,·atnilz kaгata iz Х/ '111 stoijeca, Prilozi za orijentalnu filologiju 47-48/1997-98. Sarajevo 1999. рр. 101-127; Avdo Suceska, U/oga ajanfuka (ajanlik) н ui'v1·sCivanj11 1•/asti bosanskil! kapetana, Godisnjak Pravnog fa-kulteta XXXVI, Sarajevo 1988. рр. 335-372; Bosna, Њ-vatska,Hercegol1illa: :.em/jOI'idi. \'edute, crte5 i :ablljeske g1·oja Lugia Fe1·diпanda Mшsiglia k1·ajem _.'(JIJI sto/jei:a, prircdio Hamdija Hajdarhodzic, Zagreb 1996. pr. 177; Bogumil НгаЬаk, T11rske gгadnje i dogгadnje и foгtifikacijama Herceg N01·og. Boka. 17.Herceg Novi 1985. рр. 71-85; Behija Zlatar. О sud-Ьini l"atnill :шobljenika u Sш·ajevu u ХЈ'Ј stoljei:u, Prilozi za orijentalnu filologiju 40/1990, Sarajevo 1990. рр. 259-266: Haшdija HajdarhocJ:bl. Dubrovacke i mfetacke pripгeme p1·ed ,-a=g,·anicenje 1699. godine, Anali Gazi Husrev-begove ЬiЬlioteke. knjiga XI-XII, Sarajevo 1985. рр. 289-330: Avdo Suceska. l:g,·adнja sajki и Bosni u XJ'I i XJ."JI stoђ"ecu :а pot1·ebe tш·ske 1·ijecne flote, Jstorijski zbornik Ш. 3. Banja Luka 1982. rr. 37-45

95

Enes Pelidija. Osпovni rezu!tati bosanskohercegova~ke historiografije ... Prilozi, 29, Sarajevo, 2000 .. str. 89- 109

kпjjge ј radovi jos vise sta obogatjli паsа saznaoja о vojnom znacaju Bosne i Heгcegoviпe pod osmanskom vlascu do kraja XVIII stoljeca. Narocjto su nova saz11anja jz ratova па tlu Bosaпskog ejaleta iz XVIJ i XVIII stoljeca. Medutitn ostala su jos mпoga otvorena pitaпja, а posebno о jstaknutijim licnostima ј пе~

· kim dogadajima о kojjma donedavпo nismo znali ni najosnovпjje. Na to natn ukazuju i neki radovj u kojima se spominju poznatiji vojni zapovjednici i poro. dice koje su davale istakлuЩe vojne kadrove.25 Sveшu napisanom iz vojrюg aspekta ubuduce treba posvetiti jos vise раzпје, te pisaпjem mапјЉ radova na ovu teшu zapoceti raditi monografije, kako је to u пauc i i uоЬiсајело.

Dva ola·ugla stola oгganizirana od strane Instituta za istoriju u Sarajevu 0 Bosanskoj Posavini26 i vezama Bosne i svijeta27 djelimicno se odnose i па vojni aspekt Воsпе osmaпskog perioda. Takode је о vezama Воsпе sa susjedпitn zemljama, ali i udaljenim drzavama objavljeпo u strucпim casopisima vjse ra-dova. 28 Time su se sazпanja iz visestoljetne proslosti Воsпе i Hercegovine pod osmaпskom vlascu jos vise upotpunila.

d) Gradovi

О шЬапоm razvoju bosaлskohercegovackЉ gradova, koji su uglavnom ј пastali u osmaпskom periodu, pisu mпogi historicari. Na ovu temu u proteklom periodu odrzano је vise паuспЉ skupova. Јеdап od takvil1 је tt toku agresije na Bosпu i Hercegovinu organizirao Institut za istoriju u Sarajevu, а u povodu pola mileпija njegovog пastaпka. Skup је odrzaп od 19. do 21. marta 1993. godiпe u opkoljenoш gradu. Sa ovog znaпstvenog skupa objavljena su 54 rada u posebnoj puЬiikaciji pod nazivom Prilozi f1istoriji Saraje,,a - pola milenija Sarajeva. 29 Veciпa puЬiikovanil1 radova (23) odпosila se па osmaпski period.

25 Hamid Hadzibegic. Gazi lsa beg. Glasnik YIS-a u SFRJ, Sarajevo 1983. god. 46. br. 1-2, рр. 147- 151; Mehmet Љrahim, Ga::.i HusJ'el' Веу ve Bosna- Hersek'teki son durum, Yakif Haf-tesi, Ankara 1992. рр. 7-1 О; Enes Pelidija, Zivot i djelo Fe1·ћad-pase Sokolovica, Glasnik Ri· jaseta lslamskc zajednice u SFRJ. br. б, god. LIV791, Sarajevo 1991 , рр.; Љral1irn Filipovic, Bosanska m11slimanska porodica, пјеп postanak, razl'oj i шiсај и vremeпu od 1574-1991. godine. Sarajevo 1991, рр. 289

26 Bosanska Posa11ina - dio cjelol'ite Воsпе i Heгcegovine (Zbomik radova sa okruglog stola odrza11og 24. XI 1994. godine u Sarajevu). Sarajevo 1997, рр. 256. Za osmanski period vidi rad: E11es Pelidija. О Bosanskoj Posavini 11 osmaпskom periodrt (1463-1791). рр. 51-71

27 Zbo111ik radova sa okruglog stola u organizaciji I11stituta za istoriju u Sarajevu odrzaпog 15. i 16. Marta 1996. godine pod nazivom BoSIIa i S1'ijet. Pod istim naslovom је stampaл i Zbomik. Sarajevo 1996. рр. 286

28 Bogшнil Нrabak, D11b1·ovcani u =apadnoj Bosпi, 1-163-1669. godine, ћilozi Instiшta za isto-riju. god. XIX. br. 20. Sarajevo 1984. рр. 119-126: Mul1amed Hadzijahic, Odпosi Bosanskog ejaleta .sa Cmom Go1·om 11 X\1/ll 11ijek11. lstoгijski zapisi, 33, З, Titograd 1980, рр. 85-98; Vinko Fш·etic, Po11ijest D11bгol'пika do 1808, drugi dio, od 1526. do 1806. Zagrcb 1988. рр.

29 Sarajevo, 1997. рр. 531

96

Enes Pelidija. Osnovni rezultati bosanskohercegovacke historiografije ... prilozi. 29. Sзrajevo, 2000 .. str. 89- 109

1 drugi skup na slicпu temu Tragom bosa11Skohe1·cegovacke proS!osti - о

11rbmюm licu BiH odrzaп је u organizaciji I11stituta za istoriju u Sarajevu 15. i 16. marta 1995. godine. Cilj ovog skupa Ьiо је da se sa povijesnog stanovista z11 aпstveno i iпterdisciplinaпю kaze о Bosni i Hercegovini kao civilizacijsko -urbanom prostoru, te о odnosu tt-adicionalnog i modemog u bosanskom drustvu. Referati su obJavljeni u posebnoj puЬlikaciji pod nazivom Urbano Ысе Bosne i Hercegovine.3 Radovi fzeta Rizvanbegovica,Ves11e Musete - Asceric, Већiје Zlatar, Amiпe Siljak - Jeseпkovic i Lamije Hadziosmarюvic odrюsilj su se па bosaпskohercegovacke gradove osmaпskog perjoda.31

Као i о Sarajevu, ј о Mostaru је 9. i 10. septembra 1996. godine odr:Zaп

11aucпi skup pod пazivom Mostш kmz stoljeca. Na njemu su uzelj ucesca pozпati orijeпtaijstj ј l1istoricari. Na dvodпevnom skupu podnesena su 32 refer-ata u kojima se govorj о Mostaru i njegovoj okolini. Od navedenog broja sedam гadova se odnose na osmaпski period l1istorijata ovog grada i kпjizevno stvara-lastvo ljudi sa ovog prostora.3:!

Medutim, u proteklom periodu objavljeno је i vise monografija. Tako је knjiga Behije Zlatar Zlatno doba Sarajeva33 donijela nova sаzпалја о najvecem i nајzпасајпiјеш gradu Воsпе i Hercegoviпe. Autor па 11jenim straпicama pise о sel1er Sarajevu od vremeнa Gazj Isa bega lshakovica, ра do kraja XVI stoljeca. Го је vrijeme puпog procvata ovog grada koji se ubrajao u najvece urbaпe ;redine evropskog dijela Osmaпskog carstva. Isti autor na ovu temu objavio је vise radova koji su stampani u strнcпim publikacijama.34

Takode је objavljeпa i kпjiga Husage Cisica Mostar u Herceg- Bosni,35 te reprint izdaпje knjige Radoslava Lopasica ВЉас i Ьihacka krajina - mjestopisne ! poviestne crtice koja је prvi put stampana davne 1890. godine u Zagrebu.36 Ta-kode је u proteklom periodu objavljeno vise monografija pojedjпil1 gradova Bosne ј Hercegovine37 kao i oпil1 koji su stoljecima bili u sastavu Bosanskog . 1 38 ~Ја eta.

Ю Sзrajcvo 1996. рр. 222 ! 1 iЬidem, рр. 47-103 !2 HeJ·cegovina, casopis za kulturu i historijsko nasljede. br. 9. Mostar 1 997., рр. 277 \3 Sarajevo 1996, рр. 260 \4 Тipologija g1·adskil1 naselja u Х/ '1 stoljei:u. G1·adska /...1tltю·a па Balkanu (XI'-XIX vek),

Zbomik radova SANU. Balkaпoloski institut. Posebna izdanja 36, Bcograd 1988, рр. 63-73; U11ne 11i/le tipyquemem ш·baine des Bafkans (XV-XIX siecfe). 3, Bclgrad- Paris 1991. рр. 25-29; i s t а; Pljevlja kao sjediste lleJ·cegovackog saпdi:aka. l)rustveпi i dt·:Lavпo- pravni koпtitluitct Sandzaka. Zbornik radova sa naucпog skupa odrzanog 22. i 23. aprila 1995.god ine u Saп1jcvu. Sarajevo 1996. рр. 127-130

\5 Mostar 199 1. рр. 292 \6 Bihac.repriпt 1991, рр. 330 !7 Gt·upa aLttora, Mod1·ica sa okolinom и p1·oslosti. Modrica 1986.; i s t о, Fojnica kroz l'i}ekove.

Fojпica- Sзrajevo 1987. рр. 531; i s t о, Saгajel•o,fotomonogt·aflja. Sarajevo 1997. рр. 261;

97

Enes Pelidija, Osnovni rezultati bosanskohercegova~ke historiografije ... Prilozi, 29, Sarajevo, 2000., str. 89 - 109

Pored monografija, koje su ро mome misljenju trebale Ьiti brojnije,o ur. banim sredinama Bosanskog ejalteta objavljeno је daleko vise clanaka i priloga, kao i onih knjiga koje djelimicпo govore о osшanskom periodu pojedinih mjesta.39 I pored brojnosti objavljenih radova, potreba za pisanjem monografija шпоgЉ gradova namece se kao obavezan zadatak za buduce autore.

е) Vakufi

Jedan od vесЉ pomaka historiografije Воsпе i Hercegovine osmanskog perioda u zadпje dvije decenije osjetio se u izucavanju 11istorijata vakufa. Ро nepisanom pravilu vakifi - osnivaCi vakufa su dopriпijeli пastanku novih, te uvecavanju postojeciћ urbaпiћ srediпa. Takode, vakufi su nezaoЬilazni u svim segmentima djelatпosti ljudi sa оvЉ prostora u vr~eme о kome govorimo. Zato паs i ne iznenaduje vece interesovanje znanstveпih krugova о ovoj proЬlematici.

Martin Udovi~ic, Tra1•nik i okolina. Zagreb 1984, рр. 63; Faruk Muftic, Foca - grad nepro-/a;:лe ljepote 1470-1996, Sarajevo 1997, рр. 183

38 Enes Pelidija - Behija Zlatar. Pljevlja i okolina и pl'vim stoljeCima osmansko - tш·ske vlasti, Pljevlja 1988, рр. 53, Ejup Mu~ovic, Тritin i okolina, Etnografski institut SANU, Beograd 1985. рр.

39 Avdo Suceska, О mu 'afijetu и bosanskom ejaletu, Prilozi lnstituta za istoriju u Sarajevu, god.

98

XXI, br. 22, Sarajevo 1986, рр. 235-243: Adem Handzic, О ulozi dervisa uformiranju grad-skih naselja и Bosni и XJ'l stoljecu, Pгilozi za orijeпtalnu filologiju ХХХ, 1980, Sarajevo 1981, 169-179; i s t i, Bosna'da XVI. yuzyilda kasahlarin gelismesin bazi oz/likleri, lX, Turk Tarih Kurumu, Aпkara 1988, cild 2 den ayri basin рр. 895-900; Dusan Grabrijan, The Bosnia Oriental arcl!itecture in Saraje1•o !Vit/1 special reference to tће contemporary опе, LjuЬijana 1984, рр. 183: Gordana Sedic, Banjaluka i okolica па njenim kartama od 16. do 18. 1>ijeka, Istorijski zbomik, З. Baпjaluka 1982, рр. 167-172: Tucakovic Semsko, Alad=a diamija -foean.ski Ыser, Sarajevo 1991 ,; Nijazija Ko~tovic, Sarajevo i=medu dobl'otvorstva i =la. drugo izdaпje, Sarajevo 1998, рр. 345; Ahmed S. AliCic, Prilog i=uёavanju Ljubuskog i okolice и XV i X1'l stoljecu - 100 godina Muzeja na Humcu (1884-1984), Zbomik radova, Ljubu~ki 1985, рр. 187-201: Hatidza Car- Drnda. Osnivanje No1юg Pazara i njego1• raz1>iюk do kraja XVI stoljeca. Novopazarski zbornik, 8, Novi Pazar 1984, рр. 77-102; i s t а, Naselje nallijt Trgovista ргета podacima deftera iz 1527130 godine, Rozajski zbomik, IV, 4" Rozaje 1985. рр. 23-30; i s t а, l'isoko и sastavu Osmanskog carstva - XJI-X/1! stoljece, Prilozi za orijen-talnu filologiju 40/1990, Sarajevo 1991, рр. 193-219; i s t а, Prilog proucavanju proslosti Fojnice i Kt·eseva od uspostave osmanske vlasti do poёetka 17. sto-ljeca, Prilozi za orijen-talnu filologiju 35/1985. Sarajevo 1986, рр. 133-161; i s t а. /z pгoslosti Pl·ijepolja, Prilozi ln-stituta za istoriju u Sarajevu. god. XXII. br. 23, Sarajevo 1987, рр. 47- 54; Fehim Dz. Spaho, Prilog istoriji grada lslama и Ravnim kotш·ima и 17. stoljecu, Zadarska revija, Zadar 1985. рр. 353-361; i s t i, Livno u ranim t/lrskim izyorima, Prilozi za orijentalnu filologiju 32-33/1982.-83 .. Sarajevo 1984, рр. 129-163; i s t i, Nekoliko novi/1 podataka о Stocu iz XV i XVI stoljei:a, Prilozi za orijeпtalnu filologiju 37/1987. Sarajevo 1988, рр. 197- 203; i s t i, Grad Sinj и turskoj vlasti, Zbomik Cetinske krajine, knj . IV. Sinj 1989, рр. 55- 63,; i s t i, Neke karakteristike val'oskill naselja 11 kblkom sandtaku 11 XV1 i XJ1ll stoljei:11, Prilozi za orijen-talnu filologiju 38/1988. Sarajevo 1989. рр. 241-252; Avdo Suceska, Gгado!'i pod шrskom v/as611 do pocetka ХЈХ stoljeca, Enciklopedija Jugoslavije IV, Jl..2, Zagreb 1986, рр. 521-525

Enes Pelidija, Osnovni rezultati bosanskohercegova~ke historiografije ... Prilozi. 29, Sarajevo, 2000., str. 89- 109

U organizaciji IZ za Bosпu i Hercegovinu i Gazi Husrev begove ЬiЬlioteke u Sarajevu 22. i 23. novembra 1982. godine odrzaп је Simpozij na teme: 1. Jnstitucija vakufa i njegova uloga и vjerskom iivotu muslimana i П. Institucije Gazi Husrev begova vakufa. Ucesce па skupu uzela su 24 пaucna radnika. 011i su ukupno podnijeli 26 referata koji su stampani u casopisu Anali Gazi Husrev-begove ЫЬlioteke ". 40 Ро dva rada objavili su dr Adem Haпdzic ј hafiz Mahmud тratjic.

Vakufi, vakifi i vakufname podjedпako su iпteresantпe i za orijeпtaliste i historjcare osmanskog perioda. Zato паs ј ne izneпaduje saznanje da svi опi koji su izucavalj proslost Воsпе ј Hercegoviпe osmanskog perjoda, manje ili vise pisu i о vakufima koji su nezaoЬilazni skoro u svim drustvenim segmentima. U tom smjslu objavljivaпje 27 vakufnama u prjjevodu orjjentalista i historicara predstavlja za historiju veliki dopriпos. Stampaпe su u izdanju Orijentalпog in-stjtuta u Sarajevu u seriji Monumenta turcica.41 Za mапје znalce ove problem-atjke, redakcija Zbomjka se potrudila da doпese vjse iпformacija sa osnovnim podacjma о svakom dokumeпtu. Iako је Orijeпtalпi instjtut zelio da stampa orjgjпal faksimila, zbog velikih materijalпih troskova to пiје Ьiо u stanju da re-alizuje. Prevodioci ovih vakufnama su пajpozпatija imena ove cijenjene znaпstvene institucije i njeпi vanjski saradnici. Medu objavljeпim vakufnamama su i pojediпe koje su vec raпije publikovane. No, zbog historijske vaznosti ј va-kufname, i vakifa, ali i dobrog prijevoda uvrsteпe su u ovu puЬlikaciju.

Uporedo sa vakufnamama,isti izdavac stampao је i dokumente iz tnU-himme deftera.

42

Rad па objavljivanju prijevoda пovih vakufпama пastavljeп је i u пarednom periodu. No, istovremeno historicari па ovu temu objavljuju ј rюve radove. То jos vise dopriпosi ugoznavanju ove znacajne institucije na5e zemlje iz vre-mena osrnanske uprave.

40 knjiga IX-X. Sarajevo 1983, рр. 341 41 Vakufname iz 8oSI1e i Hercegovine (XV i XV/ ''ijek), Monumenta turcica historiam slavorum

meridionalium illustratntia, Tomus quintus, serija Ш, Vaktф!ame, knj . 1. Sarajevo 1985, рр. 278

42 M111!imme defteri: dokumenti о na~im krajcvima. prircdio Bref Kova~evic. Orijentalni insti-tut u Sarajevu, Monumenta turcica, historiam Slavorum Meridionalium illustratia, t. 4, Serija 111, Muhimme defteri, knj. 1, sv. 1, Sarajevo 1985. рр.

43 Fazilcta Cviko - Hafizovic, О Ga:::i Husrevbegovom valш/11 u S/avonskoj Po!egi, Anali Gazi Husrev-begove biЬiioteke. knjiga XI-XII, Sarajevo 1985, рр. Рр. 75-78; Кlaus Sehwarz -Hars Kurio, Fi1·uz beg,bosanski sand!akbeg 11 svjetlu n.jegove vakflje, Prilozi za orijentaJnu fi[ologiju 32-33/1982.-83, Sarajevo 1984, рр. 115-129; Avdo Suceska, Vakufski krediti 11 Sш·ajevu р1·ета podacima sidiila sarajevskog kadije i: godine 973,974 i 9751156./, 65. i 66, Pri1ozi za orijenta\nu filologiju 44-4511994-95, Sarajevo 1996, рр. 99-133; Behija Zlatar, U/oga vak11ja 11 raz,,itktl Mostara, Hercegovina.~asopis za historiju i kultumo цasljede, Mo-star 1997, рр. 35-39; Adcm Handzic. Dokument о p1-vom s/и=benom popisu Husrev-begova l'akufa iz 1604. godine, Anali Gazi Husrev-begove biЬiioteke, knjiga XV-XVJ, Sarajevo

99

Enes Pelidija, Osnovni rezultati bosanskohercegovaC::ke historiografije ... Prilozi, 29, Sarajevo, 2000., str. 89- 109

Prijevodi vakufnama,ali ovoga puta iz XVII stoljeca, nastavljenj sв da se puЬJjkuju u strucnim casopisima. Prijevodi Bel1ije Zlatar, Lejle Gazic, Becira Dzake, Bisere Nurudiпovjc, Salil1a Trake i Fel1jma Nametka puЬJjkovani su u posebnom broju Priloga za orijentalnu fjJologiju.

44 Nadam se da се

teшaticj ј ubudнce posvetiti duzпa раzпја.

ј) Pгit;reda

U odnosu na vakufe, vakife i vakufname koje su Ьili predmet interesovanja zпanstvenika od 1980. godine do sada, о privrednoj djelatnostj pjsano је manje nego sto ova tema zasluzнje. Da је to tako pokazuje ј spisak objavljenih ra-d

45 р ь . . d . d . d 46 v ova. ose no su шtet"esantш га ovt о ru ama 1 rн arstvu. ezano za trgo-yjпu, prjvredн, gradove ј tvrdave, jпteresaпtпj su i radovi kojj govore о pнtevima i oпima kojj obezbjeduju пjihovu sigurпost.47 MjsJjm da Ьi u naredпom periodu bilo potrebпo orgaпjzirati jedan zпaнstveпi skнp па ovu temu, а ј budнce шagistarske radove i doktoгske disertacije posvetiti ovoj proЫematici.

g) Konfesije i migracije

Za razliku od privredne djelatnosti, u proteklom periodu щijentalisti i historicю·i sв posvetili velikн paznjн stanovnistvu Bosaпskog ejaleta. Narocito

1990, рр. 3-18, isti, О speciflcnostima nekill osmanskill popisa u .. ·e=i instifllcije vakufa и Bosni u Х/11 i Х/'11 stoljecu. Prilozi za orijentalnu filologiju 40/1990. Sarajevo 1991, рр. 237-242

44 Sarajevo 1996, рр. 279-383 45 Bogum.i\ Hrabak. ћi\ll'eda Banjaluke i Si/·e okoline do rata 1683-1699. godine, Istorijski

zЬornik. god. 1, br. l, Banjaluka 1988. рр. 85-126: Ahmed S. Alicic. Economic and confrs· sional structure оЈ population in Herzegovina ar tl!e end ој XVI cellfury, Turk Tari\1 Koлgresi 10.22-26 Eylui.Aлkara 1986. рр. 137; Josip Lutic. Z= medиnйl·odne djelatnosti !ze,·cegovackЉ i bosanski/1 trgovaca 11 nauticko - b1·odskoj i lucko - trgovai'koj p1·iV1·edi Dub1·ovaёke Repиh· like 1570-1670. godine. Herccgovina. ~asopis za kultumo i istorijsko пasljede. br. 4, Mostar 1985, рр. 109-131; Marko SunjiC, Trgovina bosanskim rob/jem, "Napredak" kalendar za 1995. godinu, Sarajevo 1994. рр. ; Епеs Pelidija. Pri1•redne pгi/ike 11 Bosanskom ejaleru 11 prvim decenijama XI 'Jll sroljeca. lstorijski zЬomik, br. 7, god. УП, Banjaluka 1986. рр. 25-38 ; Ivan Pedcriп. Mletaёka upl'й\10, p1·iv1·eda i politika и Dalmaciji (/ 409-1497). Dubrovnik 1990. рр. 241

46 Аdеш Handzic, Rudш·snю u Bosni od "\'У do Х/ '11 stoljeca. lntlsat Fakultesi Mecmuasi. ls-tanbul 1985. рр. 321 -360; Bogum.il Hrabak. Galera i::. Bosne u XV i XVI 1•eku, lstorijski zbomik. god. У, br. 5, Banjaluka 1984, рр. 183-203; i s t i, Do1•oz bosanskog olo!•a 11 Du-brOI'Ilik 1463-1520. godine. Hercegoviпa, ~asopis za kultLimo i istorijsko nasljede, br. 5, Мо· star 1986. рр. Ј 1-81: Nenad Filipovic. Rudnici i k01mice novca и Rumeliji i Bosni krajem XVI i и p1-voj polo1•ini XI' II stoljeca, Balcanica 20, Beograd 1989, рр. 243-259

47 Alma Bejdic. Derbend::ijska 01·gani=acija и bosanskom sandi:aku pocetkom 17. vijeka. Pгilozi lnstituta za istoriju u Sarajcvu, god. XXIII, Ьг. 24, Sarajcvo 1988. рр. 61 -77

100

Enes Pelidija. Osnovni rezultati bosanskohercegovacke historiografije ... prilozi, 29. SaraJevo, 2000., str. 89- 109

su pisali о pojediпirn konfesijarna,te пјјЈюvоm medusobnom odпosu. Znatna paznja роklопјепаје i stavu osmaпske drzave prema pojediпjm koпfesjjama. Sva ta zajпteresiraпost rezultirala је objavUivaпjem vise studija, claпaka,prjJoga,kao ј zbornika о pojediпim koпfesijama. Jedan od takvЊ meduпarodnih skupova koji је u proteklom pe:iod_u izaz~ao_ veJjkll. ~azпju i okupio znacajпa i1_nena Ьiо ј~ паuспi skup о tetnl рпhvаtЗПЈЗ ISiama 1 ISiaшske kulture па prostoпma Воsпе 1 Hercegovine, kao i cUelog Bosanskog ejaleta. Ovaj skup organizirao је Orijen-talni institut u Sarajevu. Sirenje islama i islamska kultura и Bosanskom ejaletu pored okupljeпih zпanstveпika, privukao је veliku paznju domacil1 i iпozemnil1

11aucnil1 krugova. Od 7. do 9. шarta 1991. godiпe, koliko је trajao njegov rad, procitano је ро 14 I"eferata па teme а) Sirenje is!ama и BiH i Ь) lslamska kultura 11 bosaпskom ejaletu. Referati i diskusije objavljeпj su u meduпarodno afirmisa-пom casopisu Pгilozi za orijentalпu filologUu.48

1 prije ovog skнpa о temi prihvataпja islama pisali su pojedinj hjstoricari i orijeпtalisti. U tim radovima Ьilo је pokusaja da se na osпovu provjerenih cin-jenica da realaп odgovor, ali i oniћ tendecioznil1 koji su " naucna" sazпanja stavljali u sluzbu dпevne politike. Medutim, kada је о ovoj temi росео da pise akademik Nedim Filipovic, raпiji пeodmjereni radovi i autori vise njsн mogli doЬiti oпakvo mjesto i ulogu koju su prije radova profesora Filipovica imali. Dobrim dijelom ti radovi su imali i imaju veliki doprinos u daljem izucavaпju ovog pitaпja, а objavljeпi su u vise strucпil1 casopisa.49

U prihvatanju islama па ovom tlu пezaoЬilazno mjesto i ulogu imali su dervi5j ј zavije. Upravo па ovu temu u graпjcama svojill mogucпostj i vremeпu u kome је pisao objavjo је kпjjgu dr. Dzemal Cel1ajjc.50 Iako knjiga govori о der-vjsima i 9erviskim tarikatjma na prostoru cijele ех Jugoslavije,jpak se najvise podataka odnosi па Bosnu i Hercegoviпu i пјеn osmaпski period. Medutim, spomenuti autor, kao i Halid Buljina, objavili su i роsеЬпе radove о derviskim tarikatima i tekijama.51 Takode је iпteresaпtan i koristan prilog о islamu u nasoj zeшlji napjsao i Mustafa Spahic u svojoj kпjizi Pm1ijest lslama.52

48 vol. 40, Sarajevo 1991, рр. 450 49 Nedim Filipovic, О jednom aspektu korelacije i=meilu is/ami=acije i cifluёenja, Prilozi Insti-

tuta za istoriju u Sarajcvu, god. XVI\, br. 18, Sarajevo 1981. рр. 25-45; i s t i, /s/amizacija Vlalю и Вощi i Hercegoviпi u XV i XVI џijeku, Radovi ANUBiH. LXXIII,ODZ 22, Sarцjevo \983. рр. 139-148

50 Deп,iski гedovi u jttgoslot'eпskim :.ет/јата sa posebпim OSI'I·tam na Bosnu i Hercegovinu, Orijentalni inslitut, Poscbna izdanjaX\V,Sш·ajevo 1986. рр. 281

5 1 Dzema1 Cehajic. Dmsf\:eno - politiёki, гeligio=ni, knji!:evni i dгugi aspekti de1-viskih redova и jugoslovenskim :.emljama. Prilozi za orijenlalnu tilo1ogiju 34/1984. Sarajevo 1985, рр. 93-11 5: Halid Buljina, Tekije ufojniёkom k1·aju , Glasnik V1S-a u SFRJ, 46, 6, Sarajevo 1983, рр. 838-855

52 Sarajevo 1996, рр. 697

101

Enes PelidUa, Osnovni rezultati bosanskohercegova~ke hisroriografije ... Prilozi, 29, Sarajevo, 2000., str. 89- 109

I dok se na jednoj strani pokusava pisati cinjenicno, bez ikakve ideoloske natruhe, ipak pojedine sredine organiziraju naucne skupove na kojima se una. prijed pokusava dati odgovor па vec postavljeпu tezu. Jedan od takvЉ је i skup u organizaciji Istorijskog instituta tl Beogradu i SANU kojije odrzan od 11. do 13. decembra 1996. godine. Referati podneseni na ovom skupu nisu mimoisli ni Bosnu i Hercegovinu i islam опаkо kako to autori zele, а ne kako dokumenti govore53. То је eklatantan primjer kako ne treba poci sa pozicije vec unaprijed postavljene teze koju ро svaku cijenu treba dokazati.

Као i о islamu,i о katolickoj crkvi u Bosni i Hercegovini odгZan је znanstveni skup pod naslovom Sedam stoljeta bosanskih franje\'aca Ј 291.-199154. О katolickoj crkvi i njenim vjemicima u Bosni i Hercegovini napisao је knjigu dr Pavo Zivkovic kojaje dozivjela dva izdanja.55

I о pravoslavnim vjemicima i njihovoj crkvi na prostorima Bosne i Her-cegovine u osmanskom periodu izasla је knjiga dr. Borisa Nilevica.56 Pisana na osnovu izvome arhivske grade i stucne literature, ova studija је korigovala razne predrasude о odnosu osmanskЉ vlasti prema pravoslavnoj crkvi i njenim vjer-пicima. Nadati se da се na ovu temu mladi naucnici nastaviti pisaпje novih stu-dija.

Kada se govori о bosanskohercegovackiш konfesijama, пezaobilazno mjesto ima i jevrejska zajednica. О ovoj vjeri i njenim sljedЬenicima Ьilo је vise rijeci i na znanstveпom skupu Sefard '92.57 Skup је kao mпogi drugi odrlaп u vrijeme agresije na nasu domovinu od 11. do 14. septembra 1992. godine. Na njemu је podneseno 26 referata. Medu njima su i radovi koji se odnose na os-manski period. Svi ti referati stampani su u posebnom zbomiku pod nazivom kako је i skup nas1ovljen.

Kada је rijec о konfesijama u Bosni i Hercegovini iz osmanskog perioda spomenuo Ьiћ studiju Srecka М. Dl.aje Konfesionalnost i nacionalnost Bosne i Hercegovine- predemancipacijski period 1463-1804. 58 Ovo djelo prvo је stam-pano na njemackom, ра na nasemjeziku .. 59

53 lslam,Balkan i velike sile (XIV-XX vek), Beograd 1997, рр. 654 54 Zbomik uredio Marko Karamatic, Franjeva~ka teologija, Sarajevo 1994. 55 Etnicka i vjerska povijest Bosne, Slavonije i Srijema do konca XVII stoljeca (Dolazak,razvoj i

nestajanje Hrvata katolika па tim prostorima), prvo izdanje: Mostar 1996; drugo izdanje Sarajevo - Mostar 1998, рр. 257

56 Srpska pravoslavna crkva 11 Bosni i Hercegovini do obnove Pecke patrijorsije 1557. godine, Sarajevo 1990, рр. 261

57 Sarajevo 1995, рр. 338 58 Sarajevo 1992. рр. 277 s njematkog preveo Ladislav F. Fisic 59 Srecko М. DZa.ja, Konfessionalitat tmd Nationalitat Bosniens und der Herzegowina Vort'·

manzipatorisclte Pltase 1463- 1804. Minhen 1984.

102

Enes Pelidija, Osnovni rezu1tati bosanskohercegovatke historiografije ... priJozi, 29, Sarajevo, 2000., str. 89- 109

Ро prvi put је и proteklom periodu napisana knjiga Нistorija Bosnjaka.U njoj је autor dr Mustafa Imamovic s pravom znataп dio posvetio osmanskom periodu. Djelo је pisano sinteticki i pregledno.60 Druga izdanja се vjerovatпo doпijeti i поvе podatke,te eventualпo korigovati neke stavove iz ove knjige.

Za izucavaпje proslosti stanovпistva Bosne i Hercegovine znacajni su radovi sa znanstvenog skupa Migracioni procesi i Bosna i Hercegovina od ra-nog srednjeg vijeka do najnovijilz dana - njilшv uticaj i posljedice па demograf-ska kretanja i promjene и nasoj zemlji. Тај skup odrzan је и organizaciji Instituta za istorijи и Sarajevи, а и povodи 30-godisnjice njegovog postojanja, 26. i 27. oktobra 1989. godine и Sarajevu. Sa toga skиpa objavljen је Zbomik radova и kome је stampano 49 referata. Od toga se sedam radova iz Zbomika odnosi na osmanski period.61 Na temu migracija objavljeno је i vise radova koji sи pиЬlik-

• v • v • • 62 оvаш и strиcшm casoplSlma.

Na teme о stanovnistvu, konfesionalnoj podijeljenosti, иlozi i mjestи vjer-skih zajednica pod vlascи Porte vracali sи se и vise navrata mnogi orijentalisti i historicari osmaпskog perioda Bosne i Hercegovine. То nam potvraиje i rela-

1. . 63 tivno bogata 1teratиra о ov1m temama.

60 Sarajevo 1997, рр. 636 61 Migracije i Bosna i Hercegovina, Sarajevo 1990, рр. 671; U ovom Zbomiku о migracionim

kretanjima u osmanskom periodu pisali su: Boris Nilevic, 1z migrantske psilюlogije srpskog nш·oda и Bosni i Hercegovini u Xfi i XVI stoljei:u, рр. 51-57; Adem Handzic, О kretanju sta-novnistva u regionu srednjeg toka Bosne (meduprosto1·: Maglaj - Doboj - Tesanj) od druge po!ovine .~YV do kraja XV1 stoljei:a, рр. 57-67; Ignacij Voje, Migracioni procesi iz Bosne u s!ovenackim zemljama za vrijeme turskih provala и 16. sto!jecu, рр. 89-101; Bogumil Hra-bak, Naseljavanje hercegovackih i bosanskiћ V!aha u dalmatinsku Zagoru и X1V. XV i Xf!J veku, рр. 67-89; Dragana RadojiCic, Migraciona kretanja iz Hercegovine и hercegnovski kraj krajem XVJI i pocetkom Xfflll vijelw, рр. 101-109; Avdo Suceska, Uticaj migracionih kre-tanja па oЬlikovanje agramilz odпosa u BiH 11 periodu osmanske l'{adavine, рр. 109-119; Enes Pelidija. О migracionim kretanjima stanomistva Bosanskog ejaleta и prvim decenijama Xl1lll stoljeca, рр. 119-133

62 Avdo Suceska, Uticaj migracioni!t kretanja па oЬlikovanje agramilz odnosa и Bosni i Herce-govini rt periodu osmanske vladavine, Godisnjak Pravnog fakulteta u Sarajevu,XXXVII/1989, Sarajevo 1990, рр. 233-243. Sa izvjesnim manjim korekcijama pod ovim nazivom rad је ob-javljen i u citiranom Zbomiku.Muћamed Hadzijahic, О тanjinskim etnickim skupinama u Bosni i Hercegovini 11 18. i 19. sto/jecu do okupacije 1878, Prilozi Instituta za istoriju, god. XVII. br. 18, Sarajevo 1981 , рр. 25-45; HatiM.a Car-Drnda. Demografsko kretanje,socijalni i konfesionalni sastav stanovnШva и visockoj nalziji, Prilozi za orijentalnu filologiju 41/1991, Sarajevo 1991 , рр. 195-253

63 Adem Handzic, О di·ustvenoj stl·ukturi stanovnistva и Bosni pocetkom Xffli stoljeca, Prilozi za orijentalnu filologiju, sv. XXXII- 1982/83, Sarajevo 1984, рр. 129-146; i s t i, Konfesion-alni sastav stanovnistva rt Bosni i Hercegovini u p1'1'im sto{jei:ima osmanske v!adavine, Prilozi za orijentalnu filologiju 42-4311992-93, Sarajevo 1995, рр. 119-153; i s t i, О Sirenju is!ama и Bosni s posebnim oлiГfom па srednju Bosmt, Prilozi za orijentalnu filologiju 41, Sarajevo 1991, рр. 37-43, Avdo Suceska, BoS/y·aci u osmanskoj dri avi, Sarajevo 1995, рр. 57; i s t i, Po!oiaj Jev1·eja u Bosni i Hercegovini za Vl'ijeme Osman!ija - TUI·aka, Zbomik radova "Se-

103

Enes Pelidija. Osпovni rezultati bosanskohcrcegovacke ћistoriografije ... Prilozi. 29. Sarajcvo. 2000 .. str. 89- 109 • ----~------------------------~

11) Kultuгa i оЬгаzтюпје

U odпosu па raпij i period,u posljedпje dvije deceпije ovog stoljeca iz ku]tuпю - obi"azovne proslosti Bosne i Hercegovine osmanskog pet·ioda ob-javljeno је vise studija i radova.Bio је to rezultat veceg iпteresovanja zпaпstve11ika sredпje i шlade geпeracije i пjilюvog rada па ove teme.

Bogato stvai"alastvo ljudi ovih krajeva u vгijeme sultaпove vlasti Ьilo је predшetom izlaganja istakпutiћ пaucпika па zпastveпom skupu 24. i 25. februara 1989. godine u Sarajevu. Podneseni refeгati,njih ukupno 17 koji su se odnosili па osmanski period, objavljeni su u 39. broju Priloga za orijentalnu filologiju.б-1

Drugi skup па slicnu tепш odrzaп је od 15. do 17. jaпuara 1990. godine. Bila је to svojevrsna rekapitulacija dotada пapisaпog i obradenog па tепш kul-

fard '92", Sarajcvo 1995. рр. 33-46; Branislav Durdev. Postanak i l'GZI'itak bгdskilz, cmogor-skil1 i lrercegovacki/1 plemena, Odabraпi radovi, Posebna izdanja. CANU, Titograd 1 984; isti. Neke napomene о islami::aciji i bosnjasl\'11 u istoriji Bosne i Hercegoviпe, Prilozi za orijcn-talnu filologiju 41. Sarajcvo 1991. рр. 25-37; Francione Friedma.п, Bosniaп Muslims- Denia/ ој а Natioп. Boпlder, Colorado 1996; Marko Suпjic. Mossalmaпi di Bossina, Pr·i1ozi lnstituta za istoriju, god. XXII. br.23, Sarajevo 1987, рр. 55-63; Fchim Dz. Spaho. Jedan popis Siпja i Vrlike iz 1604. godine, Acta historico - oeconomica Jugos1aviae. 12, Zagrcb 1983, рр. 21· 120; Muhamcd Hadzijahic, Porijeklo bosanskih Muslimaпa, Sarajevo 1990; Avram Pinto. Je1•reji Sarajeva i BoSl!e i Hercegovine, Sarajevo 1987, рр. 197; Moritz Le\'Y· Sefardi 11 Bosni. Saщjevo 1996. рр. 128. Ovo dje1o stampano је па njemackom jeziku 1911. godine i dozivjelo vise izdanja. Mustafa Memic, Bosnjaci- Musfimani Sand!:aka i Сте Gore, Sara-jevo 1996. рр. 41 О: Ejup Musovic. Muslimani Crne Gore. Novi Pazar 1997, рр. 180: Rado-vaп Samardzic. S1·Ы 11 XVlll 1'ek11 , lstorija sгrskog naroda, cetvrta kпј iga.tom prvi. Beograd 1986. рр. 19-31 i 432-498; Bel1ija Zlatar, Dofazak Jevreja u Saгajevo. Zbornik radova "Se-t'ard '92", Sarajevo 1995, рр. 57-64: i s t а, Stanovnistvo Sarajeva u Xl'l stoljecu," Urbaпo hice Bosnc i Hcrcegovine'', Sarajevo 1996. рр. 65-71; Boris Ni1evic, Neka ::apa!:anja о џpsko - pгaџoslmmoj d11110vnosri u Bosni i Heгcego\1ini 11 osmaпsko - 111гskom vгетепи. Prilozi za orijentalnu filologiju 42-43/1992-93, Sarajevo 1995, рр. 201-211; ј s t i , Odnosi i::medu рга· 1•oslavnog svestensf1ю i ji·anjevaca u Bosni i Hercegovini od Xl" do kmja J(Vfl stoljeca, Pri1ozi lnstituta za istoriju, god. XIX, br. 20, Sarajevo 1984. рр. 129-143: i s t i, Kultuma misija sгpske pravos/m:ne crkve u Bosni i Hercegovini 1463-1557. godine, Pri1ozi lnstituta 1.а istoriju. god. ХХ. br. 21, Sarajevo 1985. рр. 1 15-141; ј s t i, Iz ltistorije geogmfije Sгpskt pгavoslavne сгk11е 11 Bosni i HeгcegOIJiпi 1463-1557. godine, Апа1i Gazi Husгev-begove ЬiЬ· lioteke, knjiga XIII- XIV/l987. Saгajevo 1987: i s t i. Uloga i ::паёај manastil·a Milese\:a 11 blsiOI'iji sгpskog 110/'0da 11 Bosni i нe,·cegovini do obnmle Pecke patгijal'!;ije 1557. godine. Zbomik radova "Milcseva u istoriji sгpskog naгoda", knj. 6. Beograd 1987, рр. 1 75-185; Milc Bogovic, Katoliёka c1·kva i p1·avoslavlje u Dalmaciji ::а 1'l"ljeme mletaёke vlada1•ine. Zagreb 1982: Nenad Filipovic. lslami::aclja и Bosni u рп:а d1'a desetljei:a osmanske vlasti, Pri1ozi za orijeпta1пu filologiju 41. Sarajevo 1991. 53-67. Na ovu temu u ran~je vec navcdc· пош broju Priloga svoje radove sн objavili : Ahшed S. Alicic. Fazileta Hat1zov ic. Medzida Selшaпovic. Snjezaпa Bнzov. Aшina Kupнsovic, Mнsta!'a Memic, Nenad Moacan iп. Hatidza Car- Drnda, Bcl1ija Zlatar. Raшiza 1Ьral1imovic; Fећiш Spaho i Slobodaп Ilic.

64 39/1989. Saгajevo 1990. рр. 11-225

104

Enes Pelidija, O~novni rezultati bosanskohercegovacke historiogratije ... Prilozi. 29. SaraJevo. 2000 .. str. 89- 109

tura ј obrazovanje pod nazivom lslamska znanost i ulema 11 Bosni i Hercego11i11i. Na skupll је podneseпo 43 referata, а u casopjsu "Anali Gazi Husrev-begove biЬijoteke·' objavljeno Љ је 40. Meau njima је ј 1 О radova kojj se djrektrю od-nose na stvaгalastvo Bosnjaka u osmanskom perjodu.65 Ni agresija na Bosnu i Hercegovinll пiје sprijecila пшоgе zпaпstveпike da pisu i objavljuju kпjige i radove .о kulturi i obгazovanju и navedeпom periodu. Ako se sa ove distance pogleda broj _ objavljenih studija_ i ~adov~ _koji s~ . u p_r~te~lom pe~~odu starnpaпi, moze se s pr-avom kazati da Је nacшJen velrkr pozttrvПJ pomak. 1 u

65 knjiga XVII- XVIII. Sarajevo 1996. рр. 406 66 Fehim Narnetak. Opsada Z1•omika 1717. u pjesmi па turskom je;:;iku. Prilozi za orijentalпu

filologiju 32-33/1982.-83. Sarajevo 1984. рр. 109-115; i s t i, Nekoliko пovill podataka о knji!:e\'Jюsti Musfimana па OJ'ijeпtalпim je:icima. Prilozi za orijentalnu filologiju 34/1984, Sarajevo 1985. рр. 79-85; i s t i, Knjiievnost bosanskolleJ·cegovackilz Muslimana па tш·skom je::iku do k1·aja ХЈ "Jf stoljeca. Godi~njak - odjeljenja za knjizcvnost Instituta za jezik i knjizevnost u Sarajevu, god. XI, Sarajcvo 1982. рр. 119-149; i s t i , Mulzamed Nerkesija Sarajlija: po~·odom ./00 godisnjice roile11ja. Glasnik VIS-a u SFRJ, god. XLYII. br. 2, Sara-jevo 1984. рр. 225-235; i s t i. Dm$1\•eno - istoгijska uslovljeпost divanske knji!:evnosti 11 Bosпi i Hercego1•ini. Prilozi za orijentalnu iilologiju 41 / 1991, Sarajevo 1991. рр. 311-319; isti. Divanska poe:ija ):1'1 i Xl'/1 stoljei:a, Sarajevo 1992. рр. 211; i s t i, Divanska knji!:evnost Bosпjaka, Orijentalni institut. Posebna izdanja XXI. Sarajevo 1997. рр. 200: Arnir Ljtlbovic, Na mm·ginama mkopisnilr djela Mustafe EJubovica (1651-1707), Hercegovina, casopis za kulturu, br. 5, Mostar 1985. рр. 225-238: i s t i, Hasan Kaj'tja ћ·uscak, ''1=abJ·ani spisi", Sarajevo 1983 - нvod. prevod sa arapskog i Ьi1je~ke Amir Ljubovic i Fehim Nametak. рр. 189: i s t i, Logicna cijela Bosпjaka na ampskomje:ik.11. OrijentaJni institut н Sarajcvu. Posc-bnn izdanja XVIII. Sarajcvo Ј 996. рр. 249: isti u koautorstvн sa Sulejnшnom Grozdanicem. Рго::па knji!:evnost 8oSI7e i He1·cegovine па Ol'ijentalnim Je=icima, Orijcntalni institut u Sara-jcvu. Posebna izdanja ХУП. Sarajevo 1995, рр. 279; i s t i, Nad Basagice\юm =aasta\•stinom. Mostar 1998. рр. 128: Sufejman Grozdanic. Pisana 1·ijec па Ol'ijentalnim je::icima 11 Bosni i Hacego11ini, Radio Sarajc,,o, Treci program. br. 34. Х. Sar~jevo 1981. рр - 443-457: i s t i, Mula Mustafa Baseskija. Putevi, br. 1. Вапја Luka 1991. рр. 104-112; i s t i, Bu!Ьulistan Fe1•

Enes P e\idija, Osnovni rezultati bosanskohercegovatke historiografije ... Prilozi, 29, Sarajevo, 2000., str. 89- 109

narednoш periodu nadati se da се na ovu teшu Ьiti objavljeno vise studija i ra-dova јег је obrazovno -kulturпi zivot ljudi iz Bosne i Hercegovine pod osman-skoш vlascu bio cak i za bolje poznavaoce nase proslosti izuzetno bogat.

i) Objavljeni izvori

Da Ьi se napisala brojna djela,pored arl1ivskih istrзZivanja i strucne Iit-erature, veliki doprinos predstavljaju i objavljeni izvori. U proteklom periodu su orijentalisti i l1istoricari dali doprinos u objavljivanju deftera, ferшana, bujruldUa i drugil1 za 11istoriju vaznih dokumenata pisanih kako na orijentalniш, tako i na jeziciшa drugi11 naroda. Nesuшnjivo da su najveci doprinos u оvоше dali sarad-nici Orijentalnog iпstituta, koji је ujedno Ьiо i glavni izdavac objav/jenih izvora. Monumenta turcica Orijentalnog instituta objavila је Poimenicni popis sandiaka vilajeta Hercegovina. Uvod, prijevod, napomene i regesta uradio је Ahmed S. Alicic.67 Ovaj defter nastao је u popisu izшedu 1475. i 1477. godine. Glavni po-pisivac Mevlaпa Muhijjudin, poznatiji pod nadiшkom Vildan, slicпe poslove је obavljao i u drugiш sandtaciшa Carstva. Slovio је kao vrstan pozпavalac zako-nodavstva i osmanskog drustvenog sistema.

I u izdanju ANU BiH dr. Аdеш Haпdzic objavio је Dva prva popisa Zvornickog sandiaka (iz 1519. i 1533/8• Orijentalista Rasid Hajdarevic preveo је i sa izvjesпim zakasnjenjem objavio Defter sarajevskog sarackog esnafa 1726. - 1823.69 No, daleko је vise orijentalista i historicara Bosne i Hercegovine osmanskog perioda u strucniш ~asopisima objavilo prUevode pojedinih doku-menata i1i komentare na ovu temu. О tome nam govori brojna ЬiЬliografija.70

Gazi Husrev- beg01'e medгese и Sarajevu. Sarajevo 1988, рр. 239; Jasna Samic, Hasan Kaimi ВаЬа, Radio Sarajevo, Treci program, god. 13, br. 4 7, Sarajevo 1984. рр. 409- 436; Med~ida Becirbegovic, D::amije sa drvenom mrma1·om и Bosni i Hercegovini, Sarajevo 1991, рр. 236; Andrej Aлdrejevic, ls/amska mom1memalna umefllost и XVI veku u Jugos/aviji, Beograd 1984. рр. ; Mehmed Mujezinovic, ls/amska epigrafika Bosne i Hercegovine, 1- 111, Sarajevo 1998; Esad Zgodic, Bosnjacko iskustvo po/itike osmanskog doha, Sarajevo 1998, рр. 458; Nenad Fi1ipovic. Bosnjaci 11 hici kod Sente 1697. godine- videnje pjesnika Fidai bega, Prilozi za orijeпtalnu filologiju 40/1990, Sarajevo Ј 991, рр. 309-335, te mnogi drugi.

67 serija 1\, defteri З, Sarajevo 1985, рр. 658 68 Тlre fИ/о earliest /and registers ој tl1e Sanjak ој Z1юmik (jrom 1519 and Ј 533), ANU BiH i

SANU, Grada, knj . XXVI, Odjeljenje dru~tvenih nauka, knj.22, Sarajevo 1986, рр. 1986. 69 Sarajevo 1998, рр. 179 70 Fehim Dz, Spaho, Defleri za Кliski sandiak i= ХЈ7Ј i pocetka ХVП stolje/:a - diplomaticki opis,

Prilozi za orijentalnu fi1o1ogiju 34/1984. Sarajevo 1985, рр. 137-163; i s t i, Jedan turski ро· pis Sinja i V1·/ike iz /604. godine,Acta historico - oeconomica Jugos1avie 1211985, Zagreb 1985. рр. 21-120; Fazileta Cviko- Hafizovic, Opsi!"an defter za sandiak Poiegu i= !579. godine - dip/omatiiki opis, Pri1ozi za orijentalnu filologiju 32-3311982.-83, Sarajevo 198-S. рр. 167-187; i s t а, О najstanjem popisu poieskog sandiaka, Prilozi za orijentalnu filo1ogiju 3411984. Sarajevo 1985, рр. 129-137: Amina Kupusovic, Nal!ija Banja Luka и opsimompo·

106

Enes Pelidija, Osnovni rezultati bosanskohercegova~ke historiografije ... Prilozi, 29, Sarajevo, 2000., str. 89- 109

Veoma interesantni dokшпenti za proucavanje proslosti Bosne i Hercegoviпe osmanskog perioda пalaze se i u djelu Marka Jacova Spisi tajnog vatikanskog arlziva XVI - XVIll veka. 71 U ovom Zborniku su izvjestaji Ьiskupa koji su Ьili u vizitaciji i na teritoriji Bosanskog ejaleta. PuЬlikovani dokumenti odnose se na vremenski period izmedu 1500. i 1800. godine. Posebno su interesantni Ьiskupski izvjestaji iz osmanskЉ gradova sa susjednim drzavama и evropskom dijelu Osmaпskog carstva u ХVШ stoljecu. Navedeпi spisak literature i objavljenih deftera nadamo se da се u narednom periodu Ьiti i veci i raznovrsniji. То паm govori i saznanje о skorom izlasku iz stampe popisnog deftera bosanskog sandzaka iz 1604. godiпe u izdanju Orijentalпog instituta u Sarajevu.

Zakljucak

Sve пavedene studije, radovi i prilozi iz historije Bosne i Hercegovine osmanskog perioda do kraja ХVШ stoUeca, а koji su puЫikovani kao knjige i clanci u strucnim domacim i stranim casopisima u posUednih dvadeset godina obogatili su nasa dotadasnja saznanja. Vec sada se moze kazati da је u ovom periodu napravljen zaokret u pisanju ovog interesantnog i historijski bogatog perioda. Radovi su pisani na osnovu пeobjavljene i objav\jene arhivske grade i strucne literature. Osjetni pomaci u pojedinim oЬiastima i periodima пе mogu zanemariti nedovoljno pisanje о nekim pitanjima kojima se treba vratiti i pos-vetiti duznu paznju. ·

Ubuduce, zadatak orijentalista i historicara trebao Ьi Ьiti sto vece prevodenje i puЬiikovanje bogate arl1ivske grade, kako orijentalne, tako i zapadne provenijencije. U ovom pitanju podjedпaku pazпju treba pokloniti kako dokumentima iz domacih, tako i stranih arhiva. Vec sada brojni objavljeni kata-

pisu bosanskog saпd=aka iz 1604. godine, Prilozi za orijentalnu filologiju 44-45/1994-95, Sarajevo 1996, рр. 149-207; Salih Trako, Hududnama cijlukд Кizlar age Mustafe iz 1591. godine па kojem је osnovan Mrkonjic Grad, Prilozi za orijentalnu filologiju XXXI71981, Sarajevo 1981, рр. 179-189; Hatid!a Car-Drnda, SidZil visockog kodiluka (1755-1810) kao istorijski izvor, Prilozi za orijentalnu filologiju 38/1988, Sarajevo 1989, рр. 193-219; i s t а, Sidiil tesanjskog kadiluka iz 1740-1746. godine kao istOI'ijski izvor; Nase starine, god. XVI -XVII, Sarajevo 1984, рр. 119-126; Saban Zahiragic, Sidiil mostarskiog kadije 1787-1788. godine, Prilozi za orijentalnu filologiju 44-4511994-95, Sarajevo 1996, рр. 405-413; Salih Jalimam, Sidiil zenickog naiba kao izvor za l!istoJ·iju Zenice, Prilozi za orijentalnu filologiju 47-48/1997-98, Sarajevo 1999, рр. 127-145

71 SANU, Zbornik za istoriju, jezik i knji~evnost srpskog naroda, П odeljenje. knj. XXII, Beograd 1983, рр. 357

107

Enes Pelidija. Osnovni rezultati bosanskohercegovacke historiografije ... Prilozi, 29. Sarajevo. 2000 .. str. 89- 109

lozi su od velike рошосi znaпstveпiciшa da upoznaju arhivsko bogatstvo nekit1 domacil1 arl1iva, prije svega Gazi Husrev-begove biЬiioteke.

Takode se osjeca пedostatak radova iz tеша о urbaпiш srediпaшa, pozпatim licпostima, privredi, te stvaralastvu ljudi sa ovog tla. Sve te monografije i radovi treba da budu baziraпi 11а izvor11oj arltivskoj gradi, objavljeniш doku-meпtiшa i strucnoj literaturi, pisani strucпo, pregledпo i objektivno. Istina, а ne mitologija i шitomanija treba da bude cilj svakog znanstvenog radnika. Ко rnisli drukcije cini stetu i sebi i oпima kojiшa zeli ugoditi. Pravom znanstveniku jediпo mjesto i ugled obezbjeduje istiпitost опоgа sto pise i radi.

Summary

ТНЕ ESSENТIAL RESUL TS OF ТНЕ BOSNIAN-НERZEGOVINIAN НISTORIOGRAPHY OF ТНЕ OTTOMAN PERIOD (FROM 1463 ТО ТНЕ END OF ТНЕ EIGНТEEN CENТUR У) IN ТНЕ PAST ТWО

DECADESOFTНETWENTffiTHCENTURY

All tће mentioned studies, papers and contributions on the history of Bosпia-Herzegovina of the Ottoman period to the end of the XVIII century. puЬiished as monographs, articles at home and in foreign journals, in the course of the past twenty years enriched our knowledge so far. It is alredy possiЬie to say а tuming point was done in writings of this interesting histш·ically rich period. The works were pased on the puЬ!ished and unpuЬlished archival collections and professional literature. The real progress in certain fields and periods cannot neglect the unsatisfactory researches of some other questions that should Ье reconsidered and Ье given the proper attention.

The orientalists' future task and of tће 11istorians should Ье: to translate and puЬiish the rich archival collections, the Oriental one, but those of West origin, as well. Dealing witl1 the question, tl1e equal attention should Ье given to tl1e documents from our and foreign archival collections. The publislted catalogues have alredy been of а gгeat ltelp to the scholars, to get to know tltc abundance of some ar·cl1ives in the country, first of all, that of the Gazi Husrevbeg's LiЬrary.

108

Enes Pelidija, Osnovлi rezultati bosanskohercegova~ke historiografije ... prilozi. 29. Sarajevo, 2000., str. 89 - 109

A\so. there is а lack of woгks on the ш·Ьаn environment, the known personalities, economy and иeative WOI'k of the native people. The monographs and other works slюuld Ье written based оп the authentic archival collections, puЬlished documents and professional literatuгe, written clearly and to Ье а fair account of а certain question. truth, no myths being spe!Љound Ьу them should Ье the objectives of each scholar. Those, who think in а different way, do harm to oneself and to those people, who. опе waпts to please. The real scholю·, his place and reputation is provided Ьу truth, he researches and writes about.

109