Pokret za autonomiju Bosne i Hercegovine u uslovima sporazuma Cvetkovic-Macek

Dапа Begic

Sporazиmom Cvetkovic-Macek od 26. avgиsta 1939. godine blle sи privremeno odredene granice banovine Hrvatske, s tim da se »definitivni opseg banovine Hrvatske ima odrediti prilikom konacnog preиredenja driave, pri сеmи се se voditi racиna о ekonomskim, geografskim i politickim okolnostima<{1}. Sporazиmom је zakljuceno da се se one opstine i sela koja nemajи hrvatskи vecinи iz·dvojiti tom prilikom iz Ъanovine Hrvatske i prikljuciti drиgim jedinicama. Tako је pitanje teritorijalnog oblma banovфe Hrvatske privremeno odgodeno. ·

Novoformirana vlada Cvetkovic-Macek, prema svom programи, trebala је da radi na daljem administrativnom i teritorijalnom pre­иredenjи citave jиgoslovenske drzave. u sklopи sporazиma pose'hno је interesantno pitanje statиsa Bosne i Hercegovine, s obzirom da sи pregovori blli zapeli, ро recima dr Vlatka Maceka, na »Tursko] Hrvatskoj«, odnosno Bosanskoj krajini, kao i s obzirom na poslje­dice koje izaziva sporazиm i koje se manifestиjи и formiranjи Po­kreta za aиtoiюmijи Bosne i Hercegovine.

Ideja aиtonomije i teritorijalnog integriteta Bosne i Hercego­vine imala је svoje korijene и nacionalnoos1obodilackim pokretima i иstancima koji se javljajи и drиgoj polovini XIX vijeka. Тi pokreti blli sи izraz dиbokog nezadovoljstva stanovnistva Bosne i Herce­govine kako tиrskom vladavinom i Portom tako isto i politikom i ciljevima austroиgarske vlade и Беси. Aиtonomisticki pokreti naro­Cito јасаји pocetkom ХХ vijeka. Zato је prilikom aneksije Bosne i Hercegovine 1908. godine и carskoj proklamaciji izricito naglaseno da се Bosna i Hercegovina doblti svoj иstav, koji је nominal~·o

1) Iz govora dr Vlatka Maceka na sjednici Hrvatskog narodnog zastupstva

od В. maja 1939. godine - М. Glojnaric, ВоrЬа Hrvata, Zagreb 1940, П izdanje, str. 279.

·1 2 - Prilozi 177

dablla 1910. godine2). Na osnovи istog иstava иstanovljeno је i spe- · cijalno teritorijalno pripadnistvo Bosne i Hercegovine3). Ali ideja nacionalnog oslobodenja i teritorijalnog integriteta Bosne i Herce-­govine i dalje је jacala. Nakon raspada Aиstro-Ugarske Monarhije krajem 1918. godine i formiranja drzave Srba, Hrvata i Slovenaca Bosna i Hercegovina је postala ravnopravna pokrajina sa legi­timnom vladom Narodnog vijeca SHS za Bosnи i Hercegovinи. Cla­novi Narodne vlade Ьili sи povjerenici Glavnog odbora Naгodnor~ vijeca SHS za Bosnи i Hercegovinи4). Za vrijeme citavog svo·g dje .. lovanja Narodna vlada. Bosne i Hercegovine Ьila је autonomлa5). Teritorijalna cjelina Bosne i Hercegovine blla је garantovana i Vi­dovdansk!i,m иstavom. Iza иk~danja toga иstava i zavodenja sestojanu- ­arske dikta•ture 1929. godrine formirajи se banovine. Citava jиgoslo- ­venska teritorija podO.jeljena је na devet banovina, а teritorija Bosne i Hercegovine na cetiri, sa odlиcиjucom vecinom srpskog stanovni­stva и tri banovine. Nacionalno иgnjetavanje i hegemonija srpske burzoazije и Kraljevini Jиgoslaviji иticali sи na sve vece zaostra­vanje i otpor pojedinih nacionalnosti, sto dovodi do stvaranja novЉ pokreta, medи kojima i pokreta za autonomijи. Poslije stupanja na snagи Oktroisanog иstava nastale sи diskиsije о preuredenjи driav~ . Tada se pojavljujи i Sarajevske punktacije (1933), ciji sи autori poli­ticari iz redova Jugoslovenske mиslimanske organizacije. U Sara-

-jevskim punktacijama se trazilo preuredenje drzave na principu sa­moupravnih politicko-istorijskih jedinica sa najsirim kompetenci­jama. U З. tacki Sarajevskih punktacija zahtijevalo se da u okvirн bu:duceg demokratskog, ustavnog i parlamentarnog uredenja Bosne -i Hercegovine bude jedna od ravnopravnih jedinica kao najstarija politicka jedinica u drzavi0).

Ideju osnivanja autonomne i ravnopravne jedinice Bosne i Her­cegovine podrzavala је i Demokratska stranka и programskom pismи

.svoga predsjednika Ljube DavidoVIica О slozenoj drzavi, objavlje- · nom pocetkom 1933. godine. U pismu se zahtijevalo osnivanje sтe­disnje jedinice Bosne i Hercegovine, koja treba da Ьиdе uredena »kao samoupravna oblast jednako kao -Rrvatska i SrЬija da Ьi se -

. tako ublazili postojeci totalitarni nacionalizam, vjerska intolerancija

.i mиslimansko separatisticko okupljanje7). Pismo је odobrio Izvr.Sni odbor Demokratske stranke, ра је time formulisan i stav Stranke · и cjelini u pogledu unutrasnjeg uredenja jиgoslovenske drzave8) .

. Prilikom odrzavanja skupstinskih parlamentarnih izbora maja 1935. godine ЈМО је u izbornom proglasu istakla kao iZ'bornu parolu aиto­nomijи Bosne i Hercegovine i ukidanje centralistickog ustava. Sa istom parolom је usla u iz'Ьornu kampanjи za skupstinske izЪore

") Enciklopedija. Jugoslavije, sv. П, str. 66. Zagreb 1956. ' ) IЬiderh. . •) Dr Hamdija Kapidzic, _ Pokusaj ujedinjenja Bosne Hercegovine sз·.

SrЬi.~om. Pregled, 1965, br. 1- 3, str. 35. ") Ibldem, s~~-. 36. ") AIRP Sarajevo, Zblrka letaka i proglasa 1919-1941. ') Dr Ivan RiЬar: Iz moje politicke sura.dnje, Zagrep 1964, str. 260.

·':. :.,, _') Istq, str. 266. · · '"!• .....

178

1938. godine Mиslimanska organizacija (prof. Hakija Hadzic) na ze­maljskoj listi dr Vladimira Maceka.

Ogromno povjerenje Ьiraca koje је doЬila udrиzena opoziClJa sa listom dr Vladimira Maceka na skиp.Stinskim ·decembarskim izbo­тima 1938. godine, а zatim ozЬiljna medиnarodna sitиacija, i и okvirи toga vrlo slozen medиnarodni polozaj Jиgoslavije, zahtijevali sи naj­hitnije sporazиmijevanje srpske i hrvatske bиrzoazije. Slovenci sи bili svoji na svome и okviru dravske banovine. Sporazиm sa Hrva­tima Ьiо је jedini izlaz iz 20-godisnje ипиtrasnje krize. Jedno od. prvih pitanja и pregovorima Ьilo је pitanje teritorija. Na bosansko­-hercegovackи teritorijи racиnale sи obadvije pregovaracke strane, komЬinиjиci da li се granica рrета Sroiji Ьiti na Uni, Vrbasи, Bosni Ш Drini. Javljale sи se razlicite koncepcije, izlagane и rezolиcijaтa javniт istиpiтa ili риtет stampe, и сети se angazovala Citava jиgo­slovenska javnost i и сети sи se podjednako isticale i zagrebacka i beogradska strana. Jos dok sи pregovori bili na pocetkи, dr Macek је tvrdio da »Turska Hrvatska« (Bosanska krajina) geopoliticki i historijski bezиvjetno pripada Hrvatskoj9). Dragisa Cvetkovic је me­dиtim isticao da se zbog Srba ne тоzе dozvoliti da Ьilo koji dio »Tиrske Hrvatske« pripadne Hrvatskoj, vec Ьi rjesenje za te krajeve trebalo traziti и odrzavanjи pleЬiscita. Macek је pleЬiscit kao иsluv daljeg nastavljanja pregovora >>prihvatio objerиcke«10). Tako је н prvoЬitnoт Predlogи sporazиma od 27. aprila 1937. godine stajalo da се se ))definitivni opseg Banovine Hrvatske odrediti udlиkom naroda риtет glasovanja и preostaliт dijeloviтa Bosne i Herce­govine, Dalтacije, te Srijeтa i Vojvodine« 11). Као sto је poznato, Kraljevsko namjesnistvo је odbllo ovakav Predlog sporazuma. Vec tada је Ьilo jasno sviт vo·deciт politicariтa и zeтlji da od pra­vilnog rjesenja teritorijalnog polozaja Bosne i Hercegovine zavise Ьиdисi srpsko-hrvatski odпosi, kao i zakljucenje samog sporazuтa . Prirodno је da ovakav tok pregovora izaziva zabrinutost kod veeine postenih r odoljuba i politicara. Pregovori oko sporazuma vodeni su и najvecoj tajnosti i и najuzeт krugu, sto izaziva nezadovoljstvo tadasnjih clanova kaЬineta Cvetkoviceve vlade (dr Spaho, dr Miljus), koji su protiv pleЬiscita i protiv ma kakvih teritoтijalnih koncesija hrvatskiт politicariтa na racun bosansko-hercegovacke teritorije. Ideja autonomne Bosne i Hercegovine ponovo o.Zivljava, ·doЬija punu aktuelnost i postaj е politicka tema dana. Moramo odтah istaci da se na тisljenje bosansko-hercegovackih politicara и komЬinacijama oko uredenja srpsko-hrvatskih odnosa nije obracala naroCita paznja. Rezim је administrativnim рнtет i sa!lkcijaтa nastojao da .Sto је moguce vise uti.Sa svaku poleтiku oko polozaja Bosne i Hercego­vine. Vlast zabranjuje rasturanje letaka i brosura koje se odnose na ovaj рrоЬlет kao na priтjer: »Autonomisticko stanoviste тusliтan­ske organizacije«; >>Bosanski SrЬi i autonoтija Bosne«; »Projekat

0) Mirko GlojnariC, Borba Hrvata, Zagreb 1940, П izdanje, str. 280.

' ") Ibldem, str. 280. 11

) Ibldem, str. 281.

179

novog ustava« itd.12). Krajem novemЬra 1939. godine Centralni presblro је obavijestio re·dakcije listova da se ne smije pиstiti nijedna rijec о aиtonomiji BiH. U drиgoj depesi ponovo је potvrden ovaj stav sa komentaтom da pгedsjedn·ik vlade trabl »da se ovog иpиstva · treba najstrozije pridrzavati i и slисаји potrebe novine pleniti. Naro­cito treba paziti na »Mиslimanskи svijest« i »Jиgoslovenskи postи« koji od te polemike egzistirajи«13). Odbljanje prvo'Ьitnog Predloga

. sporazиma od aprila mjeseca 1939. godine i razvijanje dogadaja и vezi sa tokom pregovora puni stиpce tadasnje stampe и Beogradu,

. Zagrebи i Sarajevи. U medиvremenи dolazi do osnivanja novih drи­stava ciji је cilj popиlarisanje hrvatske Bosne. Takvo је Drиstvo bosansko-hercegovackih Hrvata и Zagre·bи. Ројаvlјији se stampane studije i broЭure о znaca•ju Bosne, hrvartskog Pounja, vrbaske bano­vine itd.

Smrt dr Spahe, ministra saobracaja и Cvetkovicevoj vladi i jednog od lidera JRZ i ЈМО, cija је politicka izolacija od decem­barskih i~bora Ьila sasvim vidljiva, izaziva zabrinutost veceg dijela Ьosansko-herce·govackih Muslimana. Bilo је poznato da је dr Spaho, и posljednjem momentи zagovara·o kod najиblcajnijih faktara autn­nomijи BiH14). Zato је trebalo sto prije popиniti njegovo иpraznjerю mjesto. 30. јиnа 1939. godine и Sarajevи sи se sastali senatori i narodni poslanici Mиslimani iz Bosne i Hercegovine, gdje је za politickog vodи izabran dr Dzafer Kиlenovic, ministar bez portfelja и Cvetkovicevoj vladi15). Da је postojala neizvjesnost i zabrinиtost

. и redovima bosansko-hercegovackih Muslimana, najbolje nam potvr­dиje pisanje sarajevske »Pravde« od 24. 8. 1939, povodom vijesti da sи pregovori izmedи Cvetkovica i Ma·ceka и zavrsnoj fazi. U clankи Prva etapa stoji: »Nema nikakvog razloga da riasi ljиdi vjerиju raznim glasinama i kom'Ьinacijama koje se sire и pogledи prve etape i sporazuma koji se sada privodi krajи. Ne postoji opasnost da Ьi ova etapa isla na stetи nasih interesa i da Ьi se kosila sa nasim misljenjem. Za nas su dovoljna •garancija sto је nas predstavnik и kraljevskoj vladi dr Dzafer Kиlenovic иjedno i potpredsjednik stranke koja sklapa и prvoj etapi sporazиm. Dokle god оп иcestvиje

. и radи na sp·orazиmи, mi mozemo blti mirni i spokojni«16). »Pravda« se varala samo и jednom - и tome da sporazиme sklapa JRZ. Macek nikada nije htio pristati na ma kakve pregovore sa JRZ. Pregovarao је i sklapao sporazиm sa Cvetkovicem kao mandatorom krune i predsjednikom vlade.

Nekoliko dana poslije Clanka и »Pravdi« sporazum је Ьiо obna­. rodovan. Rjesenjem tzv. hrvatskog pitanja otvorena sи sada nova, . medu ostalim i pitanje polozaja i teritorijalnog integriteta Bos.ne i Hercegovine. Banovini Hrvatskoj prikljиceni su sljedeci bosansko­-hercegovacki srezovi: Brcko, Gradacac, Derventa, Travnik, Fojnica,

") ASRBiH Sarajevo, fond Banske uprave drinske banovine, pov. DZ 1629/39. i ро~ DZ 2084/39.

180

") VII Beograd. popis ХVП. kut. 61, br. 6 (4---1) . ") . Dr Branko Miljus, »Sporazum 1939«, Vindzor, 1957, str. В. '") »Pravda«, Sarajevo, br. 16, 1. juli 1939. god., str. 6. '") »Pravda•, Sarajevo, 24. avgus ta 1939. godine.

te zapadna Hercegovina, Mostar i Stolac. Posto је sporazиm sankci­onisan kao prva etapa rada na preиredenjи driave, sitиacija poslije spor-azиma Ьila је риnа neizvjesnosti. Iz izvjestaja sreskih nacelnika kako otcijepljenih tako i ostalih srezova и Bosni i Hercegovini vidi se da vecina stanovnistva осеkије izmjene i da smatra sporazиm privremenim. Prema tim izvjestajima, sporazиm је poz·dravljalo hrvatsko stanovnistvo, dok sи mиslimanske i srpske mase Ьile и stavи iscekivanja. Dogadaji sи se odvijali veoma brzo. Ceste poli­ticke konferencije pojedinih politicara i ministara novoformirane vlade Cvetkovic-Macek, kao i predstavnika SDS, govorile sи и prilog pгov-odenja politike sporazиma. Istovremeno se vrsilo -opredjeljivanje pojedinaca, organizacija i politickih stranaka na pitanje daljeg polo­zaja Bosne i Hercegovine и okvirи Jиgoslavije.

Prvu kritikи sporazиma i prvo neslaganje nalazimo и saopste­njи sa sjednice иzeg Glavnog odbora Demokratske stranke odrzane 28. i 29. avgиsta 1939. godine и Beogradи и kome se istice »da proЬlem иredenja drиgih krajeva i uskladivanja svega и jedan jasno postavljen sistem ostaje jos kao otvoreno pitanje, ра zahtjeva kao prvi uslov slobodan izbor jednog istinskog narodnog predstavnistva, kako se sporazum ne Ьi kompromitovao«1;). U prvom momentи ovo saopstenje nije imalo dиЬljeg odjeka и siroj javnosti. Kako sи dani odmicali, negodovanje је postajalo иocljivije.

О Ьиdисеm polozajи Hosne i Het"cegovine zapoceli sи oktobt"a 1939. godine polemikи dvojica politicaгa iz Bosne i Hercegovine i to iпZ. Mika Вlagojevic i novinar Dobrosav Jevdevic. Prvi је Ьiо samo­stalni demokl"ata, а drugi prlpadnik Jиgoslovenske naci·onalne stran­ke. Вlagojevic је, na sjednici Glavnog odbora SDS u Zagrebu, trazio da Bosna i Hercegovina kao cjelina treba same da odlиcujи о svojoj sиdblni, pozivajиci se pri tom na Macekovu izjavи »da kada se Ьиdе imaJa potpиno preиrediti -nasa drzavna zajednica, onda се tre­bati da odlttce narodt krajeva о kojima se radi kome се pripasti<' , па sto је prisиtni dr Macek odgovorio: »Nikoga tko и slobodпи Hrvatskи nece, na to ne silimo. Isto taj princip imade se primjeniti na sve druge krajeve« 18). Jevdevic је odmah na takvu izjavu dao и stampi svoj odgovo1· da се autonomna Bosna i Hercegovina Ьiti zari­ste kasnijih sиkoba, а da su Muslimani ili Hrvati ili Srbl, ра prema tome i nisu pripadnici drиgog naroda111). Komentarisиci prve izjave о autonomiji Bosne i Hercegovine Hrvatski dnevпik, organ HSS-a. plsao је: »Mi smo se Hrvati zalagali za autonomijи Bosne ali sи nas пapиstili upravo oni koji se danas za nju zauzimaju. Nesumnjivo је da је autoнomisticka koncepcija о Bosni i Hercegovlni pl"etrpila tezak udarac dosada~njom politikom muslimanskih predstavnika«20).

Izjava dr Dzafera Kulenovica data pt·edstavnicima domace stam­pe u Beogra-dи 6. novembra 1939. godine izazvala је bиrne posljedice. Kulenovic је predlozio formiranje, pored Hrvatske, Sгblje i Slo-

") Vll Beograd, k. 22, fasc. 2, dok. br. 1. '') Hrvatski dnevnik, 23. 10. 1939. god., st1·. 1. "') Hrvatski. dnevnik, 6. 11. 1939. god .. str. 5: Jugoslo\'enska posta. Saп1-

jevo, 6. XI 1939, str. 3. " ') IЬid .. str. 6.

181

venije, i cetvrte jиgoslovenske banovine, .kоји Ьi cinile Bosna i Hercegovina i cije Ьi se granice imale odrediti и okvirи starih bosan­sko-hercegovackih granica. Izjavи је dao и ime ЈМ021). Posto 2е data predstavnicima stampe, izjava је dobila sirok pиblicitet и zemlji, ра sи svi vodeci listovi komentarisali predloge oko stvaranja cetvrte ј иgoslovenske banovine.

Uzиrbana politicka aktivnost krajem 1939. godine svih postoje­cih politickih organizacija и Bosni i Hercegovini, HSS-e, JNS-e. zemljoradnicka, JRZ-e, ЈМО, КРЈ itd., potvrdиje kakav је dиboki politicki i ekonomski znacaj imalo pitanje polozaja Bosne i Her~e­govine и okviru od1иka spo1-azuma.

Odmah ро ·objavljivanjи Kulenoviceve izjave odгzavajи se kon­ferencije predstavnika svih postojecih mиslimanskih politickih, kul­tиrno-prosvjetnih i vjerskih drиstava и Sarajevи, Tиzli, Mostarи i Banjoj Lиci22). Na konferencijama se usvajaju rezolиcije koje sи Ьile sasvim kratke i jasne: »Zahtijevamo autonomijи Bosne i Hercegovine u istorijskim granicama«. Na konferenciji mиslimanskih drиstava u Banjoj Lиci, koja је odrzana 16. XI 1939. godine, usvojena је rezo­lиcija и kojoj stoji: »Muslimani grada Banja Lиke, bez razlike na partijskи pripadnost i nacionalnи orijentacijи, smatramo za svojlt gradansku duznost ... da trazimo da Bosna i Hercegovina Ьиdе uspo­stavljena kao posebna ravnopravna jedinica u svom istorijskom opse­gи23). Na istoj konferenciji је konstatovano da se ne moze racиnati na polШcku potporи SгЬа и akciji za aиtonomijи (s obzirom na izjave prvaka SDS i JNS), ali se zato moze komЬinovati sa stavom hrvat­skog politickog vodstva koje zastиpa demokratski princip samoopre­djeljenja naroda i deklarise se za svako r jesenje za koje se izjasni vecina naroda24).

ГU Sarajevи је 24. novembra 1939. godine odrian presirok sasta­nak predstavnika svih mиslimanskih kиltиrno-prosvjetnih drustava i ustan·ova, predstavnika vjerskih vlasti, politickih i javnih radnika, kao i predstavnika privrednih korporacija, na kome је razmotrena sitиacija poslije Kulenoviceve izjave. U prihvacenoj rezoluciji se istice da se potpisani predstavnici Muslimana grada Sarajeva u svom zahtjevu slazu sa izjavom Kulenovica u pogledu buduceg polozaja Bosne i Hercegovine i izrazavaju svoje puno povjerenje takvom zahtjevu, obecavajuci aktivan polШcki rad do ostvarenja postavlje­nih zahtjeva25). U Tuzli је krajem novembra formiran akcioni odbor za autonomiju Bosne i Hercegovine i izdata brosиra о stavu Musli­mana gradana Tuzle u pogledu aиtonomije26).

"') Politika, 7. novemb1-a 1939, str. 7. "") Obzor, Sю·ajevo, 15. novembra 1939. 03

) Jugoslovenski list, Sarajevo, 19. XI 1939. - Na konferenciji и Banjoj Luci prisustvovali su predstavnici sljedecih muslimanskih drustava: Musliman­ska citaol1'ica, Naтodna zajednica, Gajret, El hidaje, Fa•dilet, Buducnost, Udru­zenje posjednika, Vakufsko-meaгifsko udru:lenje, Dzemat Medzlis, Bratstvo, Sloga, Ma kfiret, Banjolucki sport-klub i Pododbo1· Buducnosti.

••) Obzor, 17. novembra 1939. "') Privatna arћiva dr М. Hadzijahica, f. k. 14. '") Gazi-Husrefbegova ЬiЬlioteka, ZЬirka letaka i p1·oglasa, k. 1640, br. 3456.

182

Podstaknиt razvitkom dogadaja oko polozaja Bosne i Hercego-. vine i preигedenja jugoslovenske drzave, Glavni odbor »Gajreta« и Sarajevи saziva plenarnи sjednicи 26. i 27. novembra 1939. godine. Na dvodnevnom sastanku konstatovano је da se »Gajret« kao kиl­turno-prosvjetno drиstvo nije nikada za minulih 36 godina svoga rada bavilo politikom, а narocito partijsko-politickim pitanjirna. No, izuzetna sitиacija и vezi sa unutrasnjim preиredenjem drzave, polo­zajem Bosne i Hercegovine, kao i izvjesne klevete koje sи bacene na Mиslimane, javno i pиtem stampe, zahtijevajи da se zaиzme odgo­varajиci stav, koga се se и Ьиdисе clanovi »Gajreta(( pridriavati i koji се tиmaciti27). S obzirom na иgled i иticaj koji је tada imalo drиstvo »Gajret«, ova је sjednica ро svojim zakljиccima Ьila veoma znacajna. Delegati iz иnиtrasnjosti, kao i clanovi Glavnog odbora, Ьili sи saglasni и jednom: >>и ovako sиdbonosnim danima drиstvo Gajret ne moze а da ne formиliSe javno svoj stav, ра zakljucиje sljedece:

1. Plenиm konstatuje da sи и јеdно eminentno politicko pita­nje, иvисеnа sva kulturno-prosvjetna drиstva koja ро svom zadatkи ne Ьi trebala da se mijesajи и politikи, ра је zbog toga i Gajret pozvan da zauzme svoj stav.

2. Plenиm Glavпog odbora konstatиje da su и nastaloj diskusij i nanesene иvrede Mиslimanima time sto im је osporavana jиgoslo-

. venska rasna pripadnost i privrzenost rodnoj gгudi ра se islo cak dotle da sи im osporavana i osnovna gradanska prava. Plenиm sma­tra da niko nema prava da mиslimanskom elementи daje svjedodzbu llaci·onalne pripadnosti i nacionalnih zaslиga i konstatиje da su takve izjave rezиltat politicko-partijskih teznji pojedinaca i иsamljenih grиpa и ciljи stvaraпja mиcne psihoze i izvlacenja partijske koristi.

3. Plenиm dalje konstatиje jednodиsan stav Mиslimana и tra­zenjи da se kod predstojeceg иnиtrasnjeg preuredenja drzave stvori zasebna samoиpravna jedinica и kоји Ьi иsla Bosna i Hercegovina te Sandzak sa aиtonomnom иpravom jer је taj stav konsekventno produzenje dotadasnjih politickih nastojanja bosansko-hercegovackih Mиslimana. Тај stav је opravdan i time sto је teza иnitaristickog иredenja drzave danas napиstena od ovih faktora. Ovakav stav bo­sansko-hercegovackih Muslimana nije nista drиgo nego ЬоrЬа za jednakost i pravednost, а sporazиm Srba i Hrvata nece Ьiti pravedan i potpиn ako milion Mиslimana slovenske krvi i jezika ne Ы Ьiо zadovoljen.

4. Plenиm Glavnog odbora Gajreta је svjestan toga da se aиto­nomno uredenje Bosne i Hercegovine ne moze ostvariti samo akcijom Muslimana i zato smatra da је dиznost svih faktora da и konacnom rjesenju ovog pitanja иsklade interese gradana koji zive na teri­toriji BiH nastojeci da razЬijи sadasnjи negativnи psihozи. Na krajи zasijedanja, Gajret је apelovao na sve faktore а narocito na pred­stavnike Srba da и tretiranjи pitanja polozaja ВiН роstираји ra­zиmno i sa najvecom ozblljnoscu. Ovi zakljиcci plenиma dostavljeni

27) Arhiv grada Sarajeva, fond Gajreta, zapisnici odbo1·skih sjednica.

183

sи putem okrиznice svim Gajretovim jedinicama kao i svim ostalim drustvima«28).

OЬimnoj politickoj aktivnosti koja је иslijedila tokom novembra i decembra 1939. ро gradovima i selima, nedostajala је organizacija koja Ьi medи mиsiimanskim stanovnistvom mogla da kanalise mno- ­gobrojne zahtjeve. То nije mogao иciniti niti Gajret niti ma koj a drиga prosvjetna -organizacija. Od politickih organizacija ЈМО је Ьila kompromitovana zbog ranijeg napиstanja politike aиtonomije i nije imala ozЬiljnijeg иticaja na mиslimanske mase, а takode n i Mиslimanska organizacija и okvirи HSS-a.

Zato sи и Sarajevи 30. decembra 1939. godine odrzana dva sira sastanka predstavnika svih mиslimanskih organizacija29). Na ovim sastancima potvrdena је ranije izrazena jedinstveпost Mиslimana Ьilo da sи и svom dota·dasnjem radи Ьili orijentisani prohrvatski ili pro­srpski, manifestovala se риnа saglasnost и pogledи zahtjeva za aиto-110mijи Bosne i Hercegovine. Odlиceno је da se osnиje Pokret za aиto­nomijи Hosne i Hercegovine. Izabran је siri akcioni odbor sa Izvr­snim odborom30). Pocetkom febrиara Izvrsni odbor ирисије jedna okrиznicи и vidи pisma pojedincima, organizacijama i drиstvima radi osnivanja mjesnih akcionih odbora za aиtonomijи i Ьiranja delegata za Zemaljski sastanak и Sarajevи. Delegate је trebalo Ьirati prema ·Ьrоји muslimanskog zivlja. Na 5.000 stanovnika Ьirao se · jedan delegat. Krajnji rok za izbor delegata Ьiо је 1. maj 1940. go­dine. U pismи је istaknиto da sи Mиslimani primili i pozdravili sporazum izmedи Srba i Hrvata, ali da se и sporazиmи nije vodilo ni malo racиna о teznjama bosansko-hercegovackih Mиslimana i s ta­novnistva BiH. U иvjerenjи da ostvarenje aиton·omne BiH ni и kojem slисаји .ne moze иgroziti Ьilo cije opravdane interese, Izvrsni odbor Pokreta је obavijestio i predstavnike po'je'dinih politickih stra­naka и zemlji о osnivanjи Pokreta sa pozivom da i on1 pristиpe akciji, kako и tim opravdanim zahtjevima ne Ы blli иsалйјеni .. Pismo је иjedno Ьilo i poziv svim Muslimanima Bosne i Hercegovin~ da pristиpe Pokretu i da pomognи nastojanja Izvrsnog odЪora31).

Orga-nizaci·onim formiranjem Pokreta za aиtonomiju BiH mani­festиje se prije svega jedinstvo muslimanskih masa i njihova odluc­nost u pogledи politickih zahtje~a oko preuredenja dтzave. Drиgo, izrazeno је puno nezadovoljstvo zbog cijepanja bosansko-hercego­vacke teritorije bez pitanja njenih stanovnika i trece, politicari i predstavnici vodecih krugova iz Beograda i Zagreba poslije formi-. ranja Pokreta i podrske kоји је Pokret imao medи riшslimanskim stanovnistvom morali su u svojim komblnacijama racunati na novo­nastalи sitиacijи. Siguгno је da se 1929. godina ne Ьi tako lako pono­vila kada sи и pitanju teritoгije Bosne i Hercegovine. U p rvim da­nima formiranje Pokreta za autonomiju Ьilo је razlicito primljeno · и javnosti, sto se najbolje ogleda и stavи i komentarima tadasnje

"') Ibldem. "") Pismo Izvrsnog odbora Pokreta za autonomiju ВiН, IRP Sarajevo,.

Zblrka proglasa i letaka.

184

30) ASRBiH Sarajevo, fond БUDB, pov. dz. 40/34 od 4. I 1940. godine_ 31

) Arhiv Instituta Sarajevo, RP - П, br. 390.

stampe. Sarajevski list Jugoslovenska posta uporno је tvrdio da se ovdje radi samo о odboru Muslima·na i da nema sire podrske od strane stanovnistva, tj. da Pokret nema podrske masa32). Kako је Pokret јасао kao politicka snaga i doЬijao sve vise pristalica, to је dva mjeseca docnije isti list morao da koriguje svoje stavove, ра pise: »Pokret је vanstranacki - danas se stanoviste Muslimana tre­tira sa mnogo vise razumijevanja i izgleda na ·uspjeh. Pokret је uje­dinio sve muslimane i zavrsio ·organizaciju u predvidenom roku32).

Od ostalih politickih partija i grupa za autonomiju Bosne i Her­cegovine izjasnila se КРЈ i odmah poslije sporazuma zapocela svoju politicku aktivnost. Pocetkom novembra 1939. godine dnevna stampa javlja »da se primjecuju akcije bosanskih studenata ljevicara, koji su nasli okrilje u raznim udruzenjima, da sakupljaju potpise medu bo­sanskim studentima za neki letak u korist autonomije Bosne i Herce­govine34). Prvog decembra 1939. izaslo је Тrесе otvoreno pismo bosansko-hercegovacke studentske omladine pod naslovom: Protiv rata, za slobodu, demokratiju i ravnopravnost naroda, za autono­miju Bosne i Hercegovine. Hosanski studenti sa Beogradskog i Za­gтebackog univerziteta razvili su siroku politicku akciju u korist autonomije Bosne i Hercegovine. U trecem otvorenom pismu raz­otkrivala se sustina sporazuma Cvetkovic-Macek i pritom se isticalo da od pravilnog rjesenja pitanja Bosne i Hercegovine zavisi u mno­gome i pobjeda demokratije u Jugoslaviji. U pismu se isticalo »da је Bosna i Hercegovina ispreplitana zivljem Srba, Hrvata i Muslimana i da nije moguce postaviti granice а da ista ne bude teska nepravda prema SrЬima, Hrvatima Ш Muslimanima ... autonomna Bosna i Hercegovina onemogucice sve nenarodne i nazadne grupe da trgujн sa napacenom Bosnom i Hercegovinom kao sa svojim imetkom Ьilo da su one na srpskoj, hrvatskoj ili muslimanskoj stгani, borili se on i za autonomiju Ш protiv«~5). Iako је Trece otvoreno pismo izaslo 1. decembra, а inicijatori pisma su Ьili Clanovi КРЈ, zvanicno se СК КРЈ izjasnio za parolu autonomije Bosne i Hercegovine tek u prvomajskom proglasu 1940. godine. Тај stav centralnog rukovod­stva potvrden је i na Pokrajinskoj konferen~iji КРЈ za Hosnu i Hercegovinu jula 1940. i na Petoj zema'ljskoj konferenciji КРЈ u Zagrebu, gdje se u rezoluciji kaze: »Mi komunisti smatramo da narodi Bosne i Hercegovine treba da se sami opredijele i nadu rije­senje za uredenjem u tim oЬlastima putem autonomije«36).

Drugi pred1og, koji је Ьiо suprotan predlogu о autonomiji, sadr­zavao је stanoviste da Bosna i Hercegovina treba da budu pripo­jene banovini srpskoj и sklopu srpskЉ zemalja. То је Ьiо zahtjev iza koga su staja1a sva srpska kulturno-prosvjetna i do'brotvor-na drн­stva u Bosni i Hercegovini i bez izuzetka sve srЬijanske p·oliticke partije. I ovdje se takode ispoljavala jedinstvenost u pogledu pre­uredenja zemlje na bazi tri jedinice. U svojim proglasima i rezol1.1-

" ) Jugoslovenska posta, Sara jevo, 5. III 1940, str. З. 33

) Jug oslovenska posta, Sarajevo, 9. V 1940, str. 3. 3 1

) Jugoslovenska posta, Sarajevo, br. 3182 od 10. Xl 1939, str. З. 36

) Arhiv Instituta Sarajevo, RP - II/251. ••) Komunist. organ СК КРЈ. br. Ј, oktobar 1946, str. 142.

185

·cijama predstavnici navedenih drustava i partija bili su odlucno protiv formiranja cetvrte banovine, odnosno protiv aиtonomne Воsпе i Hercegovine.

Demokratska stranka, koja se svojevremeno zalagala za stvara­nje bosansko-hercegovacke aиtonomne jedinice, poslije sporazиma Cvetkovic-Macek imala је sasvim novi stav. Pismom LјиЬе Davi­dovica иpиcenim Bosancima i Hercegovcima и ime demokratske stranke konstatиje se postojanje: ... >>-nove nevolje и kоји је parcanje Bosne i Hercegovine bacilo nesrecni narod и BiH, nevolje teske i opasne«. U pismи se dalje pozivajи Bosanci i Hercegovci da prШ­kom nove diobe drzave na tri jedinice Ьиdи mirni i da prihvate stanje onakvo kakvo jeste, >>јег nema te sile koja Ьi da.nasnJi tok stvari krenиla иnatrag, tako sto ostaje и amanet daljim generaci­jama koje Ьиdи иredivanje zemlje postavljale na razиmljivи osno­vи«37). Znacajnи иl'оgи и progla.Savanjи BiH sastavnim dijelom srpskih zemalja imajи organizacije Narodna odbrana38) i Srpski klиb и Beogradи, koji sи svojim stavovima davali moralnи podгSkи

. ekstremпlm elementima za razvijanje propagande о srpstvи i Bosni. Za stav organizacije Narodna O<dbrana narocito је karakteristicna Rezolиcija Sredisnjeg ·odbora od 14. aprila 1940. godine, и kojoj seo podvlaci da Narodna odbrana ... »smatra cinjenicи da sи Sr'Ы, Hтvati i Slovenci jedan jedinstven narod za n е о Ь о r i v и. Zato ona sa pиnim povjerenjem gleda na cas kada се jиgoslovenski narod kom­petentno doneЬi svojи konacnи i izvrsnи presиdи о aktи od 26. avgи­sta 1939. godine«39). Pored ovih dvijи organizacija i pravoslavna

•crkva preиzima na sebe jedan dio poslova и agitovanjи za pripa­janje » banovini SrЬiji«40). Iz izvjestaja srpskog nacelnika и Тuzli od 9. XII 1939. godine saznaje se da sи povodom pitanja preиredenja

.drzave i odmah ро sklopljenom sporazumи Srbl pravoslavne vjere и Tиzli poce1i da se sastajи ро privatnim stanovima, da konferisи i da raspravljajи о novonastaloj sitиaciji. Odrzana је i sira konfe­rencija и zgradi eparhije zvornicko-tиzlanske sa videnim gradanima

-na kojoj је donijeta rezolиcija protiv aиtonomije, а za prikljиcenje srpskim zemljama41 ). U Вijeljini 26. novembra 1939. odrian је sa­stanak predstavnika svih srpskih kиltиrno-prosvjetnih drиstava, koji sи, ро иgledи na Тиzlи, sazva1i svestenici, а cilj sastanka је Ыо isti. Donesena је rezolиcija »Srpska Semberija и Bosni odlиcno је protiv stvaranja aиtonomije BiH«4~). Slicni sastanci odrzani sи и Dо­Ьоји, Zenici i Mostarи, gdje svestenstvo inicira stvaranje Odbora za odbranи srpskih interesa43). Predstavnici mnogoЬrojnih srpskih drиstava i иdrU.Zenja tokom novembra i decembra 1939. g. osnivajи srpska narodna vijeca, naglasavajиci da ista imaju vanstranacki ka-

07) AIRP Sa1·ajevo, Zblrka letaka i p1·oglasa, Pismo Ljube Davidovica,

decembra 1939, Beograd.

:186

'6

) VII Beograd, kut. 22, br. 17/1. "") VII Beograd, popis XVII, kut. 22, br. 17/1 - reg. 1. '") Jugosl ovenski list, Sarajevo, 19. XI 1939. ") ASRBiH, Sarajevo, Fond BUDB, pov. dz. 4992/1939. g. ") IЬidem, br. Pov. DZ 4699/1939. g.; Pov. DZ br. 4763/1939. g. ") Ibldem, Pov. DZ br. 4834/1939. g.

rakter. U Sa·rajevu dolazi do obrazovanja Savjeta srpskih naciona·lnih i ostalih drustava sa zadatkom da rade na ocuvanju srpske nacionalne misli i srpskog oЬiljezja Bosne i Hercegovine. »Savjet је Ьiо sredi­snji organ za teгitorijJU Bosne i Hercegovine. Objedinjavao је rad svih srpskih nacionalnih i drugih drustava u BiH. Na sjednici od 12. decembra 1939. godine izabran је Uprav.ni odbor savjeta sa pred­sjednikom Savom LjuЬibraticem«н). Najveca manifestacija ovog po­kreta је Ьilo odrzavanj е Sabora svih srpskih i ostalih nacioпalnih drustava i ustanova u DoЪoju 31. decembra 1939. godine. Saboru је prisustvovalo preko 500 delegata iz Bosne i Hercegovine sa Ьliztl 3.000 Srba iz Doboja i okoline45).

Medu prvim govornicima Ьiо је dokt01· Vladimir Corovic, pro­fesor beogradskog Untiverziteta, .Jovo Radulovic iz Mostara, zatim delegati iz Sarajeva i drugi46). Na Saboru је prihvacena rezolucija u kojoj se istice: 1. da ucesnici Sabora odluono ustaju protiv svih akcija i pokusaja koji idu za cijepanjem i slaЬljenjem jugoslovenske drzave, а napose za podvajanjem i slaЬljenjem Srba u taj drzavi; 2. ucesnici Sabora protestuju sto se pitanje narodnog sporazumije­vanja izvelo bez tlcesca srpskog dijela i na njegovu stetu te izjav­ljuju da ne priznaju sporazum kao svrsen cin; izjavljuju da се se boriti protiv svega sto Ьi dovelo do toga ·da se srpski krajevi и ma kom oЬliku odvajaju ·od Sr<Ьije i Сгnе Gore; З. upucuje se poziv sa Sabora svim Srblma i ostalim jugoslovenskim пa:::ionalaostim~' da zЬiju svoje redove bez obzira na partijske i licne interese; 4. poziva se omladina da svoju energiju spoji sa ljubavlju za dobro naroda, а da se ne povodi za tudom ideologijom47

). Rezolucija, stampana u vidu letka, dijelila se ро svim krajevima Bosne i Hercegov1ne48).

Rezolucijom dobojskog SаЬога i mnogobrojnim rezolucijama srpskih drustava iz Bosne i Hercegovine formulisan је odreden stav u pogledu polozada Bosne i Hercegovine u komЬinacijama oko pre­uredenja jugoslovenske drzave. Тај stav Ьiо је sasvim isti kao i stav svih srbljanskih ·opozicionih i vlada,iucih partija i imao је za cilj jacanje poznate koncepcije stvaranja velike SrЬije. Izvrsni оdЬог Jugoslovenske nacionalne stranke odmah se, jos novembra mjeseca, izjasnio protiv autonomije Bosne i Hercegovine. I jedan od vodecih ljudi и Bosanskoj krajin.i, и stranoi SDS, prota Dusan Kecmanovic ostro је osudio mogucnost stvaranja autonomne Bosne i Hercegovine,

") IЫdem, Pov. DZ br. 7862/1939. g. ••) Ibldem, Pov. DZ br. 45/1940. Prema pisanju »Jugoslovenske poste« od

З. I 1940. na Saboru u Doboju su u C::estvovali delegati iz: Sarajeva, TreЫnja , Zenice, Mostara, Banje Luke, Gradacca, Modrica, Tesnja, Teslica, Poj ezne, Skugrica, Bosanske Krupe, Vranjaka, Milosevca, Bijeljine, Brckog, Maglajз, Strpca, Bosanskog Samca, Dervente, TQlise, Hrge, Ilijasa, Cecave, Capljine. Gracanice, Beograda, Cajnica, Јајса, Foce, Konjica, Maslovara, Mrkonjica, Bilece, Pl~evlja, Stoca, Travnika, Zavidovica, Zepca. Zvornika. Visokog, Rudog, Bihaca, Prnjavora i Tuzle.

'0

) »Jugoslovenska posta<<, 2. r 1940, br. 3225. н) ASRBiН Sarajevo, Fond BUDB, pov. DZ 36!1940. i Pov. DZ 5276(1939. '

8) IЫdem.

18'?

izjavljujuci da се svi Sr-Ьi iz Bosanske krajine da se bore protiv svakog pokusaja stvaranja autonomne Bosne i Hercegovine49).

Postojala је jos jedna koncepcija о polozaju Bosne i Hercego­vine poslije spoгazuma Cvetkovic-Macek. Zastupnici te koncepcije zastupaju glediste da se slobodnim izrazavanjem narodne volje, tj. putem pleЬiscita, rjesava sudЬina pripadnosti ВiН. То је Ьilo gled•iste i zvanicni stav stranke HSS-a. Cjelokupna politicka aktivnost, od pocetka pregovora ра do zakljucenja sporazuma, odvijala se pod gornjom parolom. Тај stav је i poslije potpisivanja sporazuma potvr ­dio dr Macek na godisnjoj skupstini Samostalne demokratske stranke u Zagrebu. Jedno је ~rgurno, а to је da pitanje Bosne i Hercegovine i njenog polozaja poslije sporazuma sa predstavnicima beogradskih politickih krugova nije Ьilo tako jednostavno za stranku kao sto је Ьila HSS, koja је pitanju pripadnosti BiH prilazila od pocetka veoma oprezпo. HSS је u svojim komЬinacijama raeunala na muslimanske mase, na »Muslimansku organizaciju« u okvlru HSS-a i u svojim komЬinaoijama polazila је od broja stanovnistva kako hrvatskog tako i muslimanskog dijela i od rezultata u planiranom pleЬiscitu. Ргеmа jednom izvjestaju C.eneralstabи, u Zagтebu se krajem januara 1940. godine odrzava sira konferencija vodstva HSS, na koju su Ьili po­zvani istoricari, profesori zagre1backog SveuciИsta. Razmatran је pro­Ьlem utvrdivanja istorijskih granica izmedu пovoformirane banoviнe Hrvatske i SгЬiје. Na konferenciji је Ьilo formulisano sledece gle­dliste: Bosnu i Hercegovinu ne treba dijeliti, vec ВiН kao cjelina treba da doЬije svoju autonomiju. Ukoliko se to ne bude ostvarilo, а do 1·azgranicenja izmedu srpske i banovine Hrvatske dode prije odrzavanja izbora, vodstvo HSS-a Ьi trazil"o da se u ВliH i u Vojvo­dini odrzi pleЬiscit. Ako se ne usvoji ovaj predlog, vec do razgrani­cenja ipak •dode, vodstvo HSS postavlja и zahtjevu sljedeou granicu: Subotica, Soшbor, Ilok, rijeka В"osna50). Postoji pretpostavka da је za ovakav stav HSS-a Macek doЬio i pismeni p~lstanak od dr Kule­novica, u ime Pokreta za autonomiju. Dolazi do sve tjesnje p01lit i0ke sara:dnje izmedu pгeds·tavnika pojedinih musl'imanskih organizacija i HSS-a. Sredinom februara 1940. ·godline jedna delegacija Muslimana, predstavnika Narodne uzdanic'e i Muslimanske svijesti, predala ј е dr Maceku pismeni zahtjev, u kome se trazilo da HSS pomog·ne Pokret za autonomiju, da Ьi BiH doЬile isti status ka'kav ima i bano­vina Hrvatska51). Hrvatski dnevniik, organ HSS-a, tih dana је svako­dnevno pisao о sve vecoj orijentadiji muslimanskog politickog vod­stva prema HSS-и. Medusobrшm saradnjom Ьila Ьi osigurana vecina и momentu sprovodenja pleЫscita. Za prikljucenje bosanske terito­rije banovini Hrvatskoj posebno sи zainteres'Ovani tadasnji privredni krugovi u Zagrebн. Oni ne kГiju svoju zed za bosanskim zeljezoш i bosanskim rudnicima. Tako se u clanku Hптatski interesi u Ьosan­slюm rU'darstvи razmatra p'itanje razgтanicenja Bosne, ра se istice

40) Jugosloven~ka posta, Sarajevo, 10. XI 19З9. godine. str. З; Obzor, Za-­

greb. 12. XI 19З9 . godine. stl·. З.

188

"") Vojnoistorijski institut Beograd, kut. З2, fasc. 1, dok. br. 20. 01

) Ibldem. kut. З2. fasck. 1, dok. br. 27.

»da su neki izraziti kotarevi sa hrvatskom veci'nom ostali izvaл Hrvatske kao npr. Visoko, Zenica i Zepce, koji sи dijelovi starog hrvatskog ruciarskog bazena, koga је sa·da prigraЬio »Jиgocelik« - to је samo jedan od mnogih primjera koji upucujи na осјеnи da su ekonomski momen1!i i prirodno bogatstvo BiH imabl presudnu ulo­gu u borЬi za razgranicenje i podjelu bosansko-hercegovacke terri-

. torije52). Ра ipak, uprkos lijepim obecanjima о poma'ganju Pokreta od strane HSS-a, banska vlast baпovine Hrvatske 28. februara 1940. za•branjuje odrzavanje konferencija i osniYanje akcion!ih odbora za autonomij>и BiH na srezovlma koji sи pripal'i banovini Hrvatskoj53).

No i pored toga Pokret је i da1je aktivan, narocito и odrzavanjll sastanaka i konferenc'ija.

Na оэпоvи dosadaSn.jeg izlaganja da se zakljuci11i da је poslije spйrazuma Cvetkovic-Macek и Bosпi i Hercegovini doslo do izvan­redne po1'iticke aktivпosti u vezi sa polozajem Bosne i Hercegovine и komtblnacijaшa oko preuredenja jиgosloveнske drzave. Та aktiv·· nost se iэpoljavala и vidи sljedecih zahtjeva:

1. da se kod predstojeceg unutrasnjeg preuredenja drzave stvori zasebna, autonomna, ravnopravna jedirйca Bosna i Hercegovina u okviгu st·a-rih istorijskih granica;

2. da Bosna i Hercegovina ostane nerazdvojni dio bu•duce formi­rane banovine SrЬije, odnosno banovtine srpskih zemalja, jer је Bosna i Hercegovi•na sa sv·ojim stanovnistvom sastavn'i dio tih zemalja;

З. da se putem plebiscita, slobodnim izrazavanjem narodne vo­lje, rjesava pitanje ter'ito!'lijalne pripadnosti Bosne i Hercegovine, s 1Jim sto pleЬiscit treba obavezno sprovesti prije plan:iranih skиpStin­skih izЬora i prije definHJivne odluke о preuredenjи drzave.

Iza svakog od ovih zahtjeva stajala је odredena politicka part'ija sa svojim privтednim i politickim i•nteresima. Autorromliju BiH zahti·· jeva:le sи sa razlogom sve postojece muslirnanske organizacije, иz шasovnи podrsku muslimanskog stanovnistva, poucene tesk1im iskн­stvom 20-godisnjeg politi-ckog koleban:ja i lavriranja, vrijedani i negi­rani kao etnicka cjelina. Zato su u odlиcnom rnomentu nasli zajedno isti program, zastupajuci autanomij u ujedinjujuci sve svoje fizicke i intelektualne snage.

Na programи autonornije komunisЬi и Bosni i Hercegovi.ni ucvr­scivali su i prosirivali uticaj Partije prvenstveno angazujuci stu­den.tska udruzenja, organizacije omladine i napredn:u inteligencij-и, иk•azuju6i na opasne posljedice koj·e Ьi proizasle iz ma kakvog dru­gog rjesenja polozaja Bosne i Heгcegovine. Da su isti program и odlucnom trenutku zastupale sasvim razlicite politicke partije, kao sto је Ьilo и ovorn slucaju, p'otvrduje cinjenicu, sto u istoriji cesto Ьiva, da odredena politicka praksa postavlja iste zahtjeve, bez oЬzira sto su diktirani sa pozicija razlicitih polltickih i ekonomskih inte­resa.

"") Hr\•atski dnevnik, Zagreb, 27. I 1940, str. 5. ''') AIRP Sarajevo, RP - II/409 i RP - II/449, depesa Danske uprave

Zagreb.

189

Organizacije Narodna odbrana, Soko i Srpski klиb iz Beograda,. иz podrskи svih ostalih srpskih udruzenja i drиstava iz BiH, kao i politickih srbljanskih partija, blle sи лosioci teze teгi.torijalnog i ekonomsko·g jedi.nstva BiH sa banovinom Sгbijom. Svi dokumenti ukazиjи da је iza ove teze stajala zvanicna velikosrpska politika i ideologija.

I na krajи, rjesavanje teritorijalne pripadnosti Bosne i Herce­govine pиtem pleb'iscita, zagovarala је HSS iz vise razloga. Prvo, jer је m·orala da angazиje dobar dio svojih snaga da ekonomski ојаса i ucvrsti vlast na teгitoriji kоји је doblla sporazumom, tj. da okonca >>prvu еtари«; drиgo, sam predlog izvodenja pleblscita potvrdio Ьi

·pred istorijom da vladajиci hrvatski krиgovi rасиnаји na bosansko­-hercegovacku teritorijи, da polazи па nju pravo иz navodno posto­vanje narodne volje; i trece, da и politickoj saradnji sa musliman­skim organ•izacijama, pгopagirajиCi slobodno izrazavanje vol je, vezи nove Ьirace iz muslimanskЉ redova, za svoje zahtjeve, odnosno svoje programe.

Neizvjesna politioka sitиacija и Evropi stvorena ratom, osvaja­njem nordijskih zemalja i veceg broja drzava zapadne Evrope od strane hitlerovske Njemacke иticala је na postepeno smirivanje par­tijskih strasti, а time i na od.laganje rjesavanja polozaja Boone i Hercegovine. Paznja naroda Ьila је иsmjerena na medиnarodne doga­daje i na ocekivanje uspostavljanja odnosa sa prvom zemljom soci-· jalizma, sa Sovjetskim Savezom, kao jedinom mogиcom snagom koja се izvesti svijet iz opste kгize.

РЕЗЮМЕ

Движение, целью . которого была автономия Боснии и Герцего-· вины, является одним из более значительных движений в Югославии в периоде между двумя мировыми войнами, движение вызвано со­

глашением Цветкович-Мачек и созданием бановины Хорватии. Вслед­

ствие комбинаций територриальноrо и административноrо переустрой­ства королевской Юrославии (причины известны), парламентарных выборов в 1938 r., политическоrо краха правительства Босния и Гер­цеrовина должна была подвеrнуться делению.

Это вызвало неrодование между населением Боснии и Герцего­вины, а также и в политических партиях и rруппациях. Соrл.ашени~

Цветкович--Мачек привело к решению, так называемого хорватского

вопроса, но в то же время появились новые политич€ские трудности.

Вопрос тереторриального переустройства государства решено было отложить.

Такое положение вызвало в Боснии и Герцеrовине массовые дви­жения под руководством партийных и политических группаций . Требо-·

вания выдвигались следующие:

190

1) в предстоящем внутреннем переустройстве государства создат; .. автономную область Боснию и Герцеговину в рамках исторических границ, которая бы была равноправна и имела свое правительство .

2) Териториальную принадлежность Боснии и Герцеrовины решит;,

плебисцитом, свободным выражением народной воли, а ILЛебисцит про­

вести до решения о переустройстве государства. З) Чтобы Босния и Герцеговина была неотделимой частью буду-·

щей бановины Сербии, сербских земель, потому что Босния и Герце­говина является частыо сербских земель. За нее проливалась сербскан

КIХЈВЬ, за нее борились сербы во время I мировой войны. Население Боснии и Герцеговины в большинстве своем поддер­

живало эти требования.

Каждое из этих требований выдвигалось политическими парти­ям:и:, группациям:и и личностями. ВсЈ1едствие движения за автономию

Боснии и Герцеrовины был формирован Исполнительный комитет и местные комитеты сторонников движе-ния. Центр движения находилсн

в Сараево, он орrанизовывал конференции, со·вещанин, имел публи­

кации, брошюры и листовки.

Серьезное международное положение, война в Европе, особенно~

положение, королевства Югославии на Балкан ах - в се это вынудило · перервать дискуссии об окончательном административном и терито­

рриальном разделе страны. Эти собития влияли на движение за ав­тономию Боснии и Герреговины, оно замерло, замерли и другие поли- · тические активности.

19l'