Intelektualci i radniki pokret

Friedrich Tomberg Od kritike teorije do naunog pogleda na svet

Lucio Colletti Politiki i filozofski . . InterVjU

broj . Januar

1977.

MARKSIZAM U SVETU, asopis prevoda iz strane periodike i knji-ga

Ureivaki odbor Nijaz Dizdarevi (predsednik), Da-vid Atlagi (glavni i odgovorni ured-nik), Vladimir Bovan, Ivan Cifri, Nikola Cingo, Zvonimir Damjano-vi, Ali Dida, Kiro Hadi-Vasiljev Milan Kuan, Milan Mali, Simo

Nenezi, Milo Niikoli, Najdan Pa-i, Ivan Peri, Olga Perovi, Voio Raki, Budislav oki, August Vr-tar, Janez Zahrastnik.

Redakcija David Atlagi, Petre Georgievski, Ukin Hoti, Ivan Hvala, dr Miros-lav Peujli. Ivan Salei, dr Vanja SutI,i, dr Arif Tanovi

Glavni i odgovonzi urednik Milo Nikoli

Urednik Alj oa Mimica

Sekretar redakcije Stanislava Petrovi

Oprema i te!Zniko ureeIlje Vladana Mrkonja

Izdava: NIP "Komunist", Izdavaki centar "Komunist", Trg Maorksa i Engelsa 11, 11000 Beograd. Tel. 335-0bl/795

asopis izlazi meseno. Cena poje-dinom primerku 35 dinara. Dvobroj 100 dinara. Godinja pretplata 320 din. - za inostranstvo USA dol. 20. im raun: 60801-601-3385.

tampa: tamparsko preduzee "Bu-dunost", umadijska 12/ Novi Sad, 1977.

ASOPIS PREVODA IZ STRA.':\"E PERIODIKE I KNJIGA

GODINA IV 1977. Broj 12

SADRAJ

INT ELEKTUALCI I .RADNIKI POKRET

Arif TWlOVi iNi bLEKTUALCi i R4D-[-.j j CKI POKRET

j call-Paul Sartre FUNKCIJA INTELEK-1 UALACA ..... .

j call-Paul Sartre O ULOZi INTELEKTU-ALACil U REVOLUClO-NARNOlvl POKRETU

Gavi, Sartre, V iClOr REVOLUCIONARNI IN.-T ELEKTUALAC

Carlo Simolli SARTRE, INTELEKTUA-LAC, ORGANIZACIJA

Georges Lapassade RUSO I ENCIKLOPEDI-STI

Edgar Morin INTELEKTUALCI: KRI-l' l KA MIT A I }(lJT KRI-TIKE

Pierre F ougeyorollas RE INTELEKTUALAC

Frederic BOIl i ivIlellel-Antoine BUrlzier NOVI INTELEKTUALCI

Noam C/wiIlsky ODGOVORNOST iNTE-

V

14

28

42

54

68

79

gS

LEKTU :lL.4CA 105

C!Wi'!CS Frankel HUKE HU.HAN[STI-KOG INTELEKTUALCA 138

,\1 icizcl :\la~.::.ola OD INTELEKTUALC:J,. KOD ,vlARXA DO MAR-KSIZM.4 INTELEKl'L'-ALACA ....... 150

Alvin Gouldller UVOD U TEORIJU RE-VOLUCIONARNIH IN-TELEKTUALACA 159

Rossana Rossanda REVOLUCIONARNI iN-TELEKTUALCI I SOV-JETSKI SAVEZ 203

Isaac Deutscher S,4VEST BIVEG KO-MUNISTE 233

Daviel Calite KOlv1UNIZAM I FRAN-CUSKI INTELEKTUAL-CI 1914-1966. . 244

Miclzel-Al1toine Bunder INTELIGENCIJA I RAD-

NIKI POKRET 288

Rob Burns ZAPADNONElvfAKI IN-TELEKTUALCI I IDEO-LOGIJA 319

/rwin Unger KRAJ POKRETA NOVE LEVICE U S,4D 1969--1972. 339

Herbert Marcuse PORAZ NOVE LEVICE 371

lviicIzeline LuccioIli UKLJUIVANJE MLA-DIH GRADSKIH INTE-LEKTUALACA U KIl'vE-SKO SELO 382

POLEMIKA Friedrich Tomberg OD KRITIKE TEORI JE DO NAUNOG PO-GLEDA NA SVET 421

Wolfgang Fritz Haug SOCIJALISTIKOM KO LEKTIVU POTREBNE SU INDIVIDUE KOJE MISLE I OBAVEZNOST KOJU 01HOGUAVA SA-ZNANJE 508

INTERVJU Lucio Colletti POLITIKI I FILOZOF-SKI INTERVJU 533

PRIKAZI INTELEKTUALCI I RAD-NIKA KLASA: M. A. Macciocchi: Za Grami-ja. - A1lgelo Bolafti: Ne-

maki intelektualci, evro-komunizam i Italija 560 !'vfARKSI2.4M O SEBI: Domillique Lecollrt: li-senko. Stvarna istorija jedne "proleterske nau-ke". - Michel Hemy: Marx (2 toma). - Istvtin M eszaros: Marxova teo-rija otuenja. - Gerhard AnIlCli1ski: Nastajanje

naunog socijalizma. -" R. Gllastil1i: Marx: od fi-lozofije prava do nauke: o drutvu. - 582

intelektualci 1 radniki pokret

Arif Tanovi INTELEKTUALCI I RADNIKI POKRET

Tema Intelektualci i radniki ]Jokret izgleda trajno otvorena i uvijek iznova aktuelna; ona privlai panju kako intelektualaca tako i revolucionara u pokretu, kao i izvanjskih posmatraa. Jo na samom izvoru marksizma kao teorije revolucionarne prakse diskutovan je problem mjesta i uloge inteligencije u radnikom pokretu i u drutvu uope.

Rasprave o ulozi inteligencije kretale su se od potcje-njivanja, odnosno negiranja njenog znaaja za radniki pokret, to je poprimalo formu antiintelektualizma, do precjenjivanja mjesta i uloge inteligencije u vidu shvata-nja da je ona odluujua, i to ne samo u pogledu unoe-nja svijesti u radniku klasu, nego i po praktinom uti-caju u avangardi klase u revolucionarnoj borbi, a poslije pobjede revolucije, na vlasti.

U sociolokoj analizi inteligencija se tretira kao dio jedne klase, kao meusloj, ili ak kao nova U sva-kom od ovih koncepata inteligencija se ne smatra homo-genom grupacijom, nego se razlikuje humanistika i teh

nika inteligencija, i to po k\-alifikovanosti, optoj dru-tvenoj usmjerenosti i ulozi u drutvu i u pokretu.

N8.stojanja da se pojmoYno i sadrinski odredi inLe-ligencija prolaze od fundamentalne podjele na umni i fi-

ziki rad. Ali odmah nastaje pitanje: da li svako ko s,~ ba:i umnim radom pripada inteligenciji. Ako je to tako, da li to vai za sayremenu podjelu rada i savremeni

nain proizvodnje, koji sve vie postaje istovremeno umni i fiziki. Zatim, ako ta podjela na fiziki i umni

v

rad istorijski odumire, ne znai li to da inteligencija gubi istorijsku perspektivu? .

Zato na posebno interesovanje nailaze razmatranja koja polaze od toga da inteligenciju treba .?dreLiiti ne samo na osnovi. podjele rada a prema profesiJI, nego pre-ma drutveno-politikoj ulozi. Jer, egzaktni naunik, in-enjer, ljekar itd. koji obavlja profesionalni rad, intelek-tualni je radnik i kao takav pripada inteligenciji. Ali, tek kada istupa u javnom ivotu o pitanjima od opteg znaaja, njegova struna kompetentnost daje mu u toj djelatnosti kvalitet intelektualca. Tako i Gramsci odl-e-(luje intelektualce prema poloaju, ulozi i funkciji u dru-tvu, ne u smislu profesije nego u smislu drutvene uloge, kao jedan organski dio odreene drutvene grupe koji joj prua svijest o samoj sebi. Prema Mariji Graziji Meriggi, "definicije intelektualaca koje daje Gramsci po-krivaju iroku ljestvicu znaenja, od tradicionalnog -neovisnog proizvoaa kulture i slubenog pripadnika ideolokih aparata, do tehniara. No, taj termin uklju" uje, osim deskriptivne funkcije, i teorijsku valenciju: intelektualac je ilOmo sapiells nasuprot homo fab.:ru, a predstavlja momenat projekta, kreativno-subjektivne djelatnosti na podruju radnog procesa. Ne postoji ljud-ska fizika djelatnost koja ne implicira intelektualni mo-Inenat".

Meutim, bitnu ulogu intelektualci imaju u pokre-tanju i organizol"anju politike borbe i u formiranju ideologije klase, kao i njene etike i ope svijesti. U ulozi "kolektivnog intelektualca" u Partiji oni razvijaju teo-rijsku. i kritiku s\'ijest avangarde i klase. Kao organski dio klase intelektualci imaju veliki znaaj. No, i pored ovih "imaginativnih odredaba, pojam inteligencije ostaje nedo'ioI ino precizan. Moda 2:a i ne treba st1'02:O defini-rati, jer'to nije jednom za sv'agda dato stanje, 'flego pro-ces sa raznovrsnim ispoljavanjima, sa s\'ojim negativ-nim i pozitin1im funkcijama i ulogama.

Postadjeno takoe pitanje da li inteligencija ima 5\"05 posebni interes ili ona samo iZraaYZl interes neke drvtwne klase. U ok\-iru ovog sklopa pitanja dolazi i problem distinkcije intelektualac i inteligencija. Neki .:lutori zastupaiu miljenje da ove kategorije nemaju isto /naen ie. S\i intelektualci, naime, pripadaju inteligenciji. ~lli inteligencija nije sastavljena samo od intelektualaca. Intelektualci su malobrojni i kreativni, inteligencija mn 0-;obroina i aplikatin1a: intelektualci formuliu ideje, in-teligencija ih razrauje. Tako Alvin Gouldner smatra ela ,moemo razlikovati intelektualce i inteligenciju: inteli-

;enciju ine strunjaci koji kulturu revolucioniu tako

to istrauju unutranji prostor neke utvrene paradig-me, preiavajui je, stalno je podeavajui, proirujui njene utvrene principe na nova polja ili nalazei nove

mogunosti proirenja kontrola, praktino upotreoljivih nad sredinom. Intelektualci su, meutim, oni koji u okvi-ru neke kulturne sfere normalnu nauku ne uzimaju kao datu. Oni, dakle, ne odbacuju znanje kao takvo, ve samo /larmaino znanje. Iz ove perspektive, intelektualci nisu samo oni koji se protive staroj intelektualnoj paradigmi, ve su to oni koji su nekako otvoreniji prema njenoj stalno rastuoj krizi. Prema tome, bitnu razliku izmeu intelektualaca i inteligencije treba napraviti prema nji-hovom ponaanju u odnosu na granicu."

Meutim, ako bismo prethodnu distinkciju i prihva-tili, ipak nismo naisto s tim ko su intelektualci. Prva pomisao okrenuta je ka filozofima. Georges Lapassade zastupa tezu da filozofi nisu intelektualci: "Kritika po-

stojee intelige11cije, zajedno sa neposrednim podacima saznanja, uvijek predstavlja polaznu taku filozofskog razmiljanja. Filozof prije svega preispituje sebe u svojoj aktivnosti intelektualca, u svom uestvovanju u stvara-nju i irenju kulture." Hoemo li pored knjievnika i publicista u intelektualce ubrojiti naunike, i da li sve ili bar one iz oblasti humanistikih nauka'? Jesu li tco-lozi intelektualci, zatim neakademski mislioci? Jedan je na intelektualac nedavno meu intelektualce svrst:1o i dvorske lude! Opet se vraamo na pitanje opravdanosti podjele intelektualci - inteligencija. Osim relacije poje-

dinanu i opte, tj. jedinka i drutvena skupina, moda je odriva ova distinkcija u smislu kvaliteta, nivoa reflek-sije i dubine misli. Ali, na svim nivoima drutvene struk-ture mogue je razlikovati intelektualne i druge radnike, na primjer uitelja u seoskoj koli i akademika u me-tropoli, mislioca ije ideje djeluju u lokalnoj sredini i onoga na svjetskom planu.

U traenju odgovora i razmatranju pojma inteligen-!:ije U savremenim uslovima potrebno je da se podsjetimo na osnovne misli klasika marksizma o tome. Oni su u raznim situacijama ukazivali na razne aspekte fenomena inteligencije, preteno u \'ezi sa ideologijom i idejnom nadgradnjom, ali i u smislu klasne borbe i revolucije, to je njihova primarna preokupacija. U Njel11akoj ideu-logiji Marx i Engels su rasvijetlili otueni karakter ideo-loke svijesti inteligencije i iluzornost filozofije samosvi-jesti. Pokazali su da je drutvena svijest determinisana drutvenim biem i da je bitno klasnog karaktera, da su

vladajue misli uvijek misli vladajue klase. Jedan dio klase sainjavaju mislioci te klase, ija je funkcija da

VII

idealizuju klasne interese kao da su optedrutveni. Inte-~ekt!-:alac . svoj. hljeb zarauje uglavnom usavravajui IlUZIJU tOJ klasI o njoj samoj, iluziju o tome da su njeni interesi isto to i zajedniki interesi svih lanova dru-tva, samo U idealnom obliku. Zapravo, ideolozi, biii toga svjesni ili ne, samo formuliu interese odredene klase, izokreui sliku stvarnosti, gradei privid vladavi-ne principa i ideja, iskazujui partikularno kao da je univerzalno, idealno kao vaee. -

Sagledajui svjetskoistorijski sukob radnike klase i buroazije, inteligencija dobija ansu epohalno g opre-djeljenja na strani radnike klase. U Manifestu K'Unllll1i-stike partije iz 1848. godine Marx i Engels su pisali: "Naposljetku, u vrijeme kada se klasna borba pribliava rjeenju, proces raspadanja u okviru vladajue klase, u okviru cijelog starog drutva, uzima tako estok, tako otar karakter da se jedan mali dio vladajue klase odri-e nje i prikljuuje revolucionarnoj klasi, klasi koja u svojim rukama nosi budunost. I zato, kao to je nekad. jedan dio plemstva preao na stranu buroazije, tako sada jedan dio buroazije prelazi na stranu proletarijata, a naroito jedan dio buruja-ideologa, koji su se izdigli do ~eoretskog razumijevanja cjelokupnog istorijskog kre-tanJa." To su uinili i najistaknutiji intelektualci iz re-dova graanske klase. Takva opredjeljenja upuuju i na pravac razmiljanja o znaenju, mjestu i ulozi inteli-gencije u savremenom dl-utvU. Drutveni tok razvoja je potvrdio marksistiku tezu da ona nije samostaln8. snaga,

"meuklasa" ili "meusloj", nego dio klase u njenoj isto-djskoj funkciji. U tom smislu Lenjin je kategorian

tvrdei da " ... inteligencija koja se ne povezuje sa lda-som nije nita .. ." On ukazuje na potrebu da se u soci-jalizmu radi na "obrazovanju, obu;wanju i pripremanju svest ralZo razvijenih i svestrano pripremI jenih ljudi koj i znaju da rade sve". Pa i kada u djelu ta da se radi?

istie poseban znaaj inteligencije i- njenu ulogu u uno-;enju svijesti u klasu i u razvijanju teorijske misli, on jc dosljedan u stavu i zahtjevu za ukljuivanjem inteli-;::.encije u radniku klasu. srastanju s njenim ini;:l'esi!lH. Pri tome ne misli na vulgarno svoenje inteleKtualaca na fizike radnike, umnog na manuelni rad, ne:zo na-protiv, njihovo povezivanj~, i na kraju uzdizanje ~vakog rada na nivo umnog rada. Time se, dakle, ne negira nego pretpostavlja specifinost intelektualnog rada,~ specifrnost umne proizvodnje, ali i specifinost intelektualne alijenacije u klasnom drutvu, kao i mogunost njene dezalijenacije upravo na planu istorijske borbe radni(;ke :(::::tsc,

VIII

U tom smislu Marx govori o povezanosti filozofije i proletarijata: filozofija se ostvaruje sa osloboenjem proletarijata, a proletarijat se oslobaajui ukida sa oj-votvorenjem filozofije. Isto vai i za savez filozofije i politike u radnikom pokretu, u kome i filozofija i ideo-logija i politika, kao i intelektualci i inteligencija uope gube status samostalne, izdvojene sfere duha i prakse, postajui samo razni oblici jedinstvene revolucionarne prakse. Polazei od tog stanovita, Edgar Morin kae: "Zato intelektualac marksista u pravom smislu rijei ne postoji. Marksista prestaje da bude intelektualac irei polje svoje intelektualnosti jer istovremeno postaje prak~

tiar i mislilac, borac i naunik." No, oito je da se radi o viziji, o perspektivi koja

ne oznaava realnost odnosa u pokretu i u drutvu koje je izvrilo politiku revoluciju. U novim drutvenim uslovima nastali su i novi problemi, vezani za ulogu inteligencije: birokratizacija intelektualnog ivota, tehno-

kratsko-funkcionalistike tendencije, kao i radikalizam lijeve kritike, koji vode novim oblicima otuenja, ponov~ nog raanja "nesretne svijesti", podvojenih linosti, ne-i:adovoljnika i disidenata raznih vrsta. To su pojedinani pojavni oblici, koji nisu bez osnove, i koji izraavaju :1eto od s:1stinskih odnosa u konkretnom drutvu. S druge strane, potvruje se marksistika postavka da se socijalizam realnu ostvaruje kada poinje da ivi i raz-vija se udrueni rad, u kome poinju da se briu podjele na fizil::ki i umni rad, jer tada svaki rad postaje istovre-meno i umni i fiziki. Intelektualni rad prestaje biti pri-vilegija, ali istovremeno postaje ravnopravan proizvodni rad kao i svaki drugi ljudski, materijalni ili duhovni rad. U realizaciji koncepcije udruenog rada - asocijacije slobodnih proizvoaa, izrastajui kao "organski sloj"

radnike klase, inteligencija ulazi u ukupnu podjelu dru-tvenog rada. To je teorijska i ve otvorena praktina perspektiva.

-Vratimo se na razmatranje savremene situacije klas-nih protivrjenosti i poloaja inteligencije. Evidentno je. naime, da se u realitetu jo ne moe govoriti o iezaval1jU inteligencije, jer je ona i danas organski povezana sa nekom od drutvenih klasa i yodi bitku za njene drutve-ne interese, ili pak prelazi s jedne na drugu stranu. Neki intelektualci iz redova buroazije prilaze proletari-jatu, ali i neki razoarani lijevi intelektualci, bivi ma':'k-sisU ili bivi komunisti, prelaze na pozicije buroazije i postaju ekstremni zagovornici liberalne buroaske ideo-logije, prihvatajui se opozicije komunizmu po svaku cijenu. Ponekad bivi komunist postaje antikomunist, kao

IX

to bivi buruj postaje antiburuj. Psihologiju tog pre-okretanja opisuje Isaac Deutscher, kao i neki drugi autori.

U sloenom poloaju nalaze se i neki drugi lijevo orijentisani intelektualci na Zapadu. Razoarani stalji-nizmom, a posebno poslije otkria na XX kongresu KPSS o staljinistikoj praksi, izgubivi jednu vjeru jo ne nalaze drugu, a prvobitnoj se ne mogu povratiti, za-ustavljaju se na pola puta, sa podvojenom svijesti, sa nemirnom svijesti, sa neodlunou u akciji.

I u naoj zemlji jedan veoma mali broj intelektu-alaca, pod uticajem tih okolnosti i tog zapadnog lijevog intelektualnog razoaranja, digao je glas bespotedne kri-tike samoupravljake prakse, i to u trenutku kada se socijalistiko samoupravljanje bilo pokualo dovesti u pitanje pod snanim pritiskom antisamoupravnih ten-dencija i akcija. Nastojei ponuditi drugu alternativu samoupravnom socijalizmu, koja se iskazala kao resta-uratorska, udna smjesa antidogmatskog dogmatizma i

graanskog liberalizma, nuene su teze starog svijeta, kao to su puna autonomija akademskih sloboda, zadra-vanje intelektualnih privilegija u odnosu na radniku klasu i samoupravljanje; istican je zahtjev za sankcioni-sanjem statusa intelektualne elite i monopola na teoriju i ideologiju, na svijest drutva, na "isti" marksizam kao kritiku svijest prakse. Tu su i teorije o samostalnosti inteligencije, zapravo njene samozvane elite, njenoj ne-ovisnosti od klase, svojevrsnoj "naddrutvenosti", sa po-sebnom prosvjetarskom, ali i "dravotvornom" misijom.

Takva stanovita i teorije su doprinijeli mistifikaciji i daljnjem otuivanju intelektualaca od drutvenog bia,

, umjesto da doprinesu sasvim suprotnom cilju; demisti-ii fikaciji autonomnosti inteligencije, dokidanju njene od-I vojenosti od udruenog rada, dokidanju njenih neoprav-danih privilegija ili, pak, njenog zapostavljanja u raznim drutvenim sredinama. Time su, u stvari, pospjeivane politiko-birokratske tendencije, tehnokratizam, inovni

ke strukture i drugi oblici prisvajanja dohotka na osno-vi statusa u drutvu, a ne na osnovi racionalno organizo-vane drutvi:Cne podjele rada, tj. na osnovi rezultata rada.

Pogled unazad na desetak godina bune publicistike j propagande pokazuje jednu frazu, pozu, reklamu, kri-tiku. iji je implicitni sadraj zahtjev za starim i starin-skim vrijednostima i idejama. Gotovo da nema nita no-vo i progresivno, a po metodu i tonu uoljivo je ultra-dogmatsko i krajnje nedemokratsko ponaanje. No, jz-gleda da nije ni moglo biti drukije kad se ve raski-nulo . sa istorijskim i konkretnim ci1 jem radnike klase, ll' kad je nastupila odvojenost od drutvenog bia svoje f x

II ~emlje .. ~o~puno razoyb:,:ranje urodilo je potpun~m idejnim: 1 prakticmin promasajem. Ipak, II ovom drustvu svako,

if pot.eyn .m.oe nai mjesto, :pa i bJvi.komunist.mC?~ ostati ! klaslcm mtelektualac, kOJI obJektIvno' procjenjuje dru-I tvene i kulturne procese, ili sam daje doprinose teoriji

'i i kulturi svoje zemlje. To, naravno, nije sretna solucija, ., ali je mogua solucija "nesretne svijesti" - svijesti inte-

lektualaca. Jer, kako bi rekao Sartre, njima "nikada nije palo na pamet da sami sebe osporavaju kao intelektual-ce: oni u nesretnoj svijesti nalaze sretnu svijest ... " I dalje: "Prije svega, treba da se intelektualac - ukine kao intelektualac. Dakle, ono to ja nazivam intelektual-

.. cem je nesretna svijest." Ove objekcije se, naravno, ne odnose samo na nae prilike, nego na situacije svih iskreno razoaranih, zalutalih ili zbunjenih, onih koji nisu mogli da shvate i izdre revolucionarnu dramu, a doivjeltsu svoju "intelektualnu dramu" i "dramu savje-sti", koji su traili rjeenja za sebe i za svijet u ideal-nom a ne u realnom, zaboravljajui da se samo u reali-tetu odvija revolucionarna mijena, da je samo tLl na dje-lu realni humanizam.

--Herbert Marcuse je u svom napisu Poraz Nove lje-Fice rezimirao iskustvo raznih politikih grupa koje su se "postavile lijevo od tradicionalnih komunistikih par-tija", ali ostale "izolovan~.Qg . .IadniJ,;_~.Jdase:'. Meutim, ovaj "pokret koji ima svoj korjen u samoj strukturi raz-vijenog kapitalizma", gdje je odigrao izvjesnu progresiv-nu ulogu u buenju svijesti i isprobavanju novih mogu-ih oblika revolucionarne akcije mehaniki prenesen na jugoslovenske uslove iskazao se kao epigonski, pomo-darski i kompromitantno dezorijentiui prema jednom, mada veoma uskom,.. krugu .l11ladih . . -. -Kao da su reci u IHallifestu J(ol1umstike partije iz 1848. pisani za dananje apstraktne humaniste. Tu sc kae: "Znaenje kritiko-utopistikog socijalizma i ko-munizma stoji u obrnutom razmjeru prema istorijskom razvitku. to se klasna borba vie razvija i uobliava, to \'ie ovo fantastino uzdizanje nad njom, ovo fantastino poricanji:C njeno gubi s\aku praktinu vrijednost, svako teoretsko opravdanje. Stoga, ako su tvorci ovih sistema u mnogom pogledu i bili revolucionarni, njihovi uenici uvijek sainjavaju reakcionarne sekte. Oni se vrsto pridravaju starih pogleda svojih uitelja, nasuprot isto-rijskom razvitku proletarijata. Stoga oni dosljedno gle-daju da opet zatupe klasnu borbu i da izmire suprotno-sti." J er, "radikalizacija intelektualaca na Zapadu" ima, razumije se, svoje istorijsko opravdanje ukoliko sutinski

XI

Takoe, pojam savremena inteligencija ili savremeni intelektualac ne izgleda dostatan bez potrebnog raslanjivanja. Jer, drutveni poloaj i psiholoka situacija, muke i dileme zapadnog intelektualca nisu iste kao inte-lektualca u zemljama u razvoju, nisu iste ni sa poloa-jem inteligencije u socijalistikim zemljama, a i II socija-listikim dravama nisu jednaki ekonomski, kulturni, pa ni drutveni uslovi. Dovoljno je samo baciti pogled na zemlje dravnog socijalizma u srednjoj i istonoj Evropi pa vidjeti nijansirane razlike; zatim, uporeivanje stanja u SSSR i NR Kini, Vijetnamu, Kubi i Albaniji, a da se ne spominje i razliitost puteva u socijalizam kojim

kreu razne zemlje Azije i Afrike. Osobenost jugosloven-skog socijalistikog samoupravljanja je poznata i priz-nata injenica u svijetu, koja je postala predmet inten-zivnog interesovanja mnogih intelektualaca u raznim krajevima svijeta.

Potrebno je takoe razlikovati status inteligencije u raznim periodima radnikog pokreta u Evropi i u drugim dijelovima svijeta. Realnost je da i danas razne komuni-

stike i radnike partije razliito odreuju ulogu inteli-gencije u pokretu i u drutvu. Tzv. "ljeviari" i "oportu-nisti" u uslovima jedne zemlje ili konkretne situacije imaju drukije, ako ne i suprotno znaenje u drugim uslovima. to je karakteristino za razvijene, ne mora vaiti za nerazvijene zemlje.

Isto tako i smisao angaovanosti i kritike nije sadr-inski isti niti je jednoznaan za sve uslove. Sporovi o tim pitanjima iskazuju se ak i u dnevnoj tampi. Na-ravno, razliitost uslova nije uvijek dovoljan opravdava-jui razlog za sve stavove i za svaku praksu, ka? to ni

aprioristiko, formalno-logiko zakljuivanje i sufenje ne vodi otkrivanju istine i utvrivanju ispravnosti, bez uzi-manja u obzir svih konkretnih uslova revolucionarne prakse i njenih aktera.

Odnos avangarde radnike klase prema inteligenciji svakako predstavlja izuzetno interesantnu i veoma zna-ajnu temu. Istorijska iskustva tog odnosa, plodo tvorne saradnje i kobne promaaje trebae nauno rasvijetliti, a aktuelni znaaj tog pitanja manifestuje se danas na mnogo naina i na mnogim mjestima.

Aktueliziranje pitanja inteligencije rodila je sama potreba za teorijskim razvijanjem marksizma, za marksi-stikom analizom protivrjenosti savremenog svijeta i uslova borbe radnike klase i drugih progresivnih snaga u svim krajevima svijeta - potreba za teorijskom sin-tezom i vizijom revolucionarnog preobraaja svijeta u XIV

pravcu komunizma. Tema inteligencija i dijalog u radnikon: pokretu kOj! se vodi o putevima drutvenog preo-braza]a, o slobodI stvaralatva, nisu naprosto nametnuti od strane graans~og liberalizma i jednostavno provoci-ram od strane antIkomunizma. Ne gubei iz vida klasno--blokovske .sukobe, imajmo na umu da je to istinska te-ma revolucIOnarnog slobodarskoa pokreta radnike klase koji ima za cilj stalno uveav:nje realnih sloboda li~ nosti i stvaralatva, oslobaanje drutva od klasnoO" ua-

njetvavanj~ i sv:ih obli~a ponienja i otuenja ovj~ka bi drustva. Na tO] osnOVI potrebno je stalno kritiko i sa-mokriti~ko v~a~ledavanje svake etape preenog puta radi otva!'anJa sInh prostora slobode i stvaralakog rada uopce.

U ~n0l:?im ~~udijama analizira se protivrjeni ka-rakter ll1teiIgenCl]e kao indeks protivrjenosti drutva. Vidjeli smo da sutina te protivrjenosti proizlazi iz injenic~ ~a je int~ligencija nosilac znanja koje je univer-zalno 1 ll1te~'esa Jedne klase koji je parcijalan. Intelek-

tu~lac k~o ld~olog posebni interes klasa idealizuje kao opstedrustvem. Mada otuen, "izopaeni" proizvod izo-

paenog drutva, intelektualac je istinski kad je svjestan svoje i op~te p~'otiv!jenosti, a laan kada izbjegava da bude na mvou Istonskog opredjeljenja. Budui da je re-yoluciona:rni subjekt koji istinski zastupa univerzalne ll1terese ljudskog drutva, zastupnici univerzalnoa znani a prikljuuju se radnikom, socijalistikom i ko~unisdkom revolucionarnom pokretu, jer tu nalaze zajedniki cilj - materijalni i duhovni.

Kod pojedinih autora susreemo se sa Q:leditem da je intelektualac uvijek sam, jer ni od kogi nije dobio ~11andat ~a obavljanje njegove drutvene uloge. Zapravo, lZ nevolje protivrjenosti proizlazi i njegova uloO"a u drutvu. Protivrjenost je, prema nekim analitiari~a, i u tome to "potlaene klase ne proizvode oraanske repre-zentante svoje objektivne inteliaencije. Org:nski intelek-tualac proletarijata jeste tako dugo cOl1tr7zdictio in adi-e.eto dok revolucija nije izvrena". I prema tome: "Uko-h~~, dakle., n:-a!ogra~anski intelektualci zbog svojih vla-stItIh protIVI]eCnostl dou do toga da rade za radniku klasu .iv sl~e joj be~uvjetno, oni mogu postati njezinim teoretlcanma, no mkako njezinim oraanskim intelektu-alcima"_ b

v,~a ~)Vim glediteI? se, meutim, ne moemo u cjelini SlOZI tl, Jer se po sebI razumije da biti teoretiar znai biti. i organski dio klase. Teorijska borba je, po L~njinu, oblIk klasne borbe, a teza o svoenju djelatnosti radnike klase na samo manuelni rad je veoma zastarjela. Sa-

XV

vremena radnika klasa i u kapitalizmu i u socijalizmu sadrinski iri svoj sastav, a njen istorijski i konkretni interes je ono to je za inteligenciju relevantno i, zapra-vo, bitna dimenzija opredjeljenja.

Intelektualac koji je priao iskreno i s uvjerenjem radnikom pokretu opredijelio se na trajni revolucio-narni angaman, tei da se potpuno identifikuje s po-kretom. Kao "izdajnik" krupne ili srednje buroazije, on

oekuje apsolutno povjerenje proletarijata i njegove avangarde, koja je zaista stvarni posrednik izmeu inte-ligencije i klase. Neki vjeruju da se intelektualac koji

potie iz drugih klasa hikad ne moe sroditi sa radni-cima; moda i on u to esto povjeruje ili posumnja u smisao svog angaovanja; moda se koleba ili pati to ne vidi radikalne svjetskoistorijske promjene ljudske pri-rode i drutvenih odnosa, to vidi kako se ideal tesko realizuje, kako se drutvena emancipacija sporo odvija. Za takve individualne padove i uspone, oduevljenja i depresije nije uvijek bilo dovoljno isto ljudskog a ni drutveno-politikog razumijevanja, koje bi znailo bod-renje za plemenitu i stvaralaku djelatnost. Sektatva intelektualistikog i antiintelektualistikog bilo je i jo ima u raznim dijelovima radnikog pokreta. Mi smo ve na poetku istakli da je, po naem miljenju, jedini put za razrjeenje bitnih, ako ne svih problema i dilema oko inteligencije, u udruenom radu, gdje se intelektualni radnici tretiraju kao i svi drugi proizvodni radnici, dakle kao punopravni pripadnici radnike klase i jednakoprav-ni radni ljudi, samoupraljai drutvenim sredstvima pro-izvodnje, koji zajedniki odluuju o uslovima i rezul-tatima svoga rada i ivota.

Prilozi u ovom broju su raznovrsni i veoma podsti-cajni; u njima se zastupaju razliite teze i pruaju razne vrste argumenata. Mada je ovaj napis djelimino ins piri-san prezentiranim radovima, i mada se sa izvjesnim sta-vovima ne moemo sloiti, nismo se ipak uputali u de-taljnu kritiku analizu, dijalog ili polemiku naprosto zato to bi taj zahtjev prelazio svrhu i karakter ovog uvodnog napisa, koji, pak, ima zadatak da samo naznai i ukae na neke bitne teme i probleme koji se u ovoj prilici raz-matraju. I samo prezentiranje ovih tekstova je svoje"vr-stan poziv na dijalog, podsticaj za temeljitije razmatra-nje uloge inteligencije danas u svijetu i u naem drutvu.

XVI

Jean-Paul Sartre FUNKCIJA INTELEKTUALCA

1. Proturjenosti

Intelektualca smo definirali u njegovoj egzistenciji. Sada nam valja govoriti o njegovoj funkciji. Zar on uope ima funkciju? Posve je oito da ni od koga nije dobio mandat za izvravanje neke funkcije. Vladajua klasa ga ignorira: ona ga eli poznavati samo kao tehni-ara praktikog znanja i malog inovnika nadgradnje. Potprivilegirne klase ne mogu ga proizvesti budui da on moe nastati samo iz specijalista za praktiku istinu, a taj nastaje odlukom vladajue klase o tome koliki e dio vika vrijednosti odvojiti za njega. A to se tie srednjih klasa - kojima pripada - one pate, dodue, u osnovi zbog one iste rastrgnutosti, realizirajui u sa-mima sebi sukob izmeu buroazije i proletarijata, no njihove proturjenosti ne proivljavaju se na razini mita i znanja, partikularizma i univerzalnosti: ne moe, dakle, od njih dobiti svjestan nalog da kao intelektualac izra-ava proturjenosti.

Recimo, dakle, daie za njega karakteristino to da ni od koga nema mandata i da ne dobija status ni od kab'og autoriteta. On kao takav nije proizvod neke od-luke - kao to su to lijenici, profesori itd., kao agenti vlasti - ve je izopaeni proizvod izopaenog drutva. Nitko ga ne trai, nitko ga ne priznaje (ni drava, niti

vladajua elita, pa ni utjecajne grupe, ni organi eksplo-atiranih klasa, niti mase); moe se imati razumijevanje za ono to govori, no ne za njegovu egzistenciju: kada je rije o nekom lijenikom receptu i uputi za upotre-l Marksizam u svetu 1

bu lijeka govori se sa svojevrsnom uobraenou: "Moj lijenik mi je to rekao", no kada neki intelektualev argument naie na odaziv koristit e se po sebi, bez ukazivanja na onog tko ga je prvi pruio. To e biti anonim1ZO dokazivanje, dano kao bilo ije dokazivanje. Intelektualac je zatomljen ve i samim nainom na koji se koriste njegovi proizvodi ( ... )

2. Intelektualac i mase

Intelektualac je sam, budui mu nitko nije dao mandal. Jer - a to je jedna od njegovih proturjenosti - on se ne moe osloboditi ukoliko se i svi drugi ne oslobode istovremeno. Svaki ovjek ima, naime, svoje vla-stite ciljeve koje mu sistem neprestano krade; a budui

s~ tuenje protee i na vladajuu klasu, i njezini pripad--?ICI rade za neljudske ciljeve koji su im izvanjski, to Jest, u osnovi rade za profit. Tako intelektualac shvaa

j~i. vlastitu proturjenost kao pojedinani izraz objek-tlvmh proturjenosti postaje solidarnim sa svakim ovjekom koji za samog sebe i za druge vodi borbu protiv

\ proturjenosti. Unato tomu nije mogue zamiljati da intelektu-

ala.c izvruje svoj rad naprosto prouavanjem ideologije kOJU su mu nametali (na primjer time to je pretvara u 'predmet uobiajenih kritikih metoda). To je zapravo njegova ideologija, ona se oituje istovremeno kao nje-gov nain ivota (u onoj mjeri u kojoj je on doista priI?adnik srednjih klasa) i kao njegov Weltansc!zauung, to Jest kao dva filtrirajua stakalca to ih je stavio na svoj nos i kroz koja promatra svijet. Proturjenost zboO" k?i.e pati doivljuje najprije iskljuivo kao patnju. D~ bl Je mogao promatrati on mora moi zauzeti distanciju:

t~, meutim, ne moe bez tue pomoi. Ovaj historijski djelatnik, do kraja uvjetovan svojim prilikama, ista je suprotnost nekoj lebdeoj svijesti. Ukoliko bi nastojao da se smjesti u budunost kako bi se upoznao (onako kako r?oem~ prou~vati prola drutva), potpuno bi promasJO SYOJU namjeru: on ne poznaje budunost, a kada bi po~o.dio neki njezin dio bilo bi to obojeno nje-go-nm \'lastltlm predrasudama, dakle, upravo onim pro-

turjenostima od kojih se eli odvratiti. Ako pokua da se, idc;alno. smjesti izvan drutva kako bi sudio o vla-

dajuoj ideologiji, u IZa/boljem sluaju nosi proturjenosti sa sobom; u najgorem sluaju on se identificira s krupn~?1 .buroazijom koja je iznad srednjih klasa (ekOnOl11IJsh promatrano) i naginje se nad njih pa 2

time bez osporavanja prihvaa njezinu ideologiju. po-stoji, dakle, samo jedan nain na koji intelektualac J?oe razumijeti drutvo u kojem ivi: mora zauzeti, obzIrom na nje2:a, toku zrenja onih kojima je najvie uskraeno.

O~ ne predstavljaju nepostojeu univerzalnost ve ogronmu veinll, oni se izdvajaju ~bog potla.i,:anja i eksploatacije koja ih pretvara u proIzvode vlastltih pr~izvoda, kradui im vlastite ciljeve (upravo kao u pn-mjeru tehniara praktikog znanja) i ini ih posebnim proizvodnim sredstvima, odreenim instrun:.entima koje proizvode i koji im pwpisuju. za~.atke; ?J.Ih~:a borba protiv ove apsurdne part.Ikulanza~IJe VOdI l. nJIh vka ~~-2:ledavanju univerzalnostI: ne u111verzalnostI burzoazIJe ~ iz trenutaka kada se smatrala univerzalnom klasom - ve konkretne univerzalnosti s negativnim podrijet-lom: roene iz likvidacije partikularizma i nadolaska besklasnog drut-,a. Jedina realna mogunost da se za-uzme staj'8Jite udaljeno od cjelokupnosti odozgo dek~etiranih ideologija jest u tome da se stane na stranu o111h koji svojom egzistencijom proturjee ovoj ideolgiji.

Radniki i seliaki proletarijat samom injenicom svojeg postojanja pokazuje ka~(Q su na.a drl1:~tva I?!3-rtik:u~~rizirana i klasno strukturIrana; egzlstenCIJa dVIJU mIlIJar-di pothranjenih od tri milijarde koliko ih ima na ovoj zemlji predstavlja drugu temeljnu istinu naih drutava

to, a ne ona glupost koju su izmislili lani intelek-tualci Ozobiije). Eksploatirane klase - bez obzira na varijabilnost njihovog osvjeivanja i na to da mogu biti duboko proete buroaskom ideologijom - karakterizi-rane su svojom objektivnom inteligencijom. Ova inteli-gencija nije neka nadarenost, ona se raa iz njihove

toke prol7latralZja drutva. jedine koja je radikalna: bez obzira na to kakva je njihova politika (ona moe biti rezignacija, ast ili reformizam), u onoj mjeri u kojoj je ~biekiivna inteligencija zamagl iena susretima s vri-jednostima to ih namee vladajua klasa" Objektivna

Loka promatranja nastaje u narodnoj misli koja drutvo vodi polazei od fundamentalnog, to jest, od najnie razine-, od razine koja je naipoclobnija za radikaliziranje, razine sa koje se vladajua klasa i one klase koje stupa-iu u savez s njom vide u obratno j perspektivi. ne kao kulturne elite ve kao grupe o~r()mnih statua ija podno-ia itavom svoiom teinom pritiu na klase koie repro-duciraju ivot; to "ie niie razina ne-nasi1ia. meusobne zahvalnosti i uljudnosti (kao to to ine bu.ruji koii se nalaze na istoj visini i gJedaju se u oi) ve stajalite nasilja koje pritie, otuenog rada i elementarnih potre-ba. Kada bi intelektualac mogao za svoj raun preuzeti

3

OVU radikalnu i jednostavnu ulogu naao bi se na pra-vom mjestu, samog sebe bi ugledao odozdo na gore, nijekao bi svoju klasu unato svojoj dvostrukoj uvje-tovanosti njome (budui je iz nje proizaao te ona kon-stituira njegov psiho-socijalni background, a takoer po-staje ponovno njezinim sastavnim dijelom kao stru

?)ak-znans~v~nik) zbog k~je itavom svojom teinom po-Clva na puckIm klasama Jer su njegovi prihodi, njeaova

plaa oduzeti yiku vrijednosti to ga te klase proiZ:ode. J a~no e spoznati ambivalentnost svoje pozicije, te ako pnmjeni stroge dijalektike metode na te fundamentalne istine u tim i pomu tih klasa spoznat e istinu buro-askog drutva pa e se naputajui ostatke reformistikih iluzija,. rad!kalizirati u revolucionara, shvaajui da mase nemajU 11lkakvog drugog izbora nego da srue ido-le koji ih tlae. Njegov e se novi zadatak sastojati, dak-le, u t~:nu d!l se bori protiv stalnog oivljavanja onih :deologlJa kOJe sputavaju narod u samome narodu.

No, na toj se razini pojavljuju nove proturjenosti. L Prva je proturjenost to da potlaene klase kao takve ne proizvode vintelekt~al~.e, budui upravo akumulacija k~pltala .~opusta v~adaJuclm klasama stvaranje i skuplja-nJe tehnzckog kapltala. Dogaa se, dodue, da "sistem" regrutira l?oneke strunjake iz eksploatiranih klasa (u Francusko] lOQo); ovi strunjaci potiu iz naroda no

!~me n!su n~ta .manje P? svojem radu, plai i r~zini zI~ota llltegnra11l u .srednJe klase. Drugim rijeima, pot-lac.ene. klas~ ne .prOl~:ode organsk7 reprezentante svoje o~JektI:ne llltelrgencIJe. Organski llltelektualac proleta-rIJata Jest tako dugo contradictio in adiecto dok revo-lucija nije iz:r~ena; ~osta~om, roen u klasama koje po svoJem polozaJu traze ulllverzalno, on ni u kojem slu-aju ne bi, kada bi mogao egzistirati, bio onaj monstrum to smo ga opisali i koji je definiran svojom nesretnom

svijeu .. 2. pruga j~ proturjenost korolarna onoj prvoj: ako zarr:l1s1m~0 da llltelektualac, budui nije kao takav organskI prOIzveden u potlaenim klasama, na svaki na-i~ el~ post.ati ~ijelo~ tih klasa da bi asimilirao njihovu objektIvnu llltelrgencIJu i da bi svojim egzaktnim meto-

d~!na . doda? princip~ formulirane u narodnoj misli, oc~~o 1Je .:Ia ce o~rr:!lh l. 01?r~:J4ano nai~i na nepovjerenje ?r:I!l. KOJlm~ ~e. zell 'pnkIJ~cltl. On dOIsta ne moe spri-jecltl da raa11lCI u njemu vide pripadnika srednjih klasa to jest onih klasa koje su po definiciji, suuesnici bur~ oazi.ie .. I?t.elekt:;ralac je, dakl~, pr~gradom razdvojen odv ljudi CIJU to~ku p~'omatranJa zelI preuzeti, a ta je tocka prom~tranJ~. u11lv~rz~lizasij~. yladajue i srednje klase pomocu svoJIh place11lh lazmh mtelektualaca esto 4

upuuju intelektualcu slijedei prigovor, slijedei argu-ment vlasti: kako se vi malograani, koji ste ve u dje-tinjstvu primili buroasku kulturu i ivite u srednjim klasama, usuujete tvrditi da predstavljate objektivni duh radnikih klasa s kojima nemate kontakt i koje ne ele uti zu vas? Doista se ini da ovdje postoji zatvore-ni krug: za borbu protiv partikularizma vladajue ideo-logije potrebno je preuzeti stajalite onih koji samom svojom egzistencijom osuuju ovu ideologiju. No, da bi se zauzelo to stajalite trebalo bi nikada ne biti malo-graanin budui nas sve oblikuje na odgoj. A budui intelektualac nastaje iz proturjenosti izmeu partiku-

lizirajue ideologije i univerzalizirajueg znanja, ne valja biti il1teleklUalac.

Intelektualci su u punoj mjeri svjesni ove nove prolUl'ienosti: esto se sapliu o nju ne nalazei izlaz. Bilo tako da padaju u preveliku poniznost spram eks-ploatiranih klasa (odatle neprestano iskuenje da se pro-glaavaju i pretvaraju uproletere ), bilo tako da uzrokuju

meusobno nepovjerenje (svatko potajno sumnja da su ideje onog drugog prikriveno uvjetovane buraoskom ideologijom budui je i sam malograanin u iskuenju te u drugima vidi vlastiti odraz), bilo tako da padne u oajanje zbog nepovjerenja kojemu je izloen te naza-duje i ne mogui ponovno postati naprosto strunjakom postaje lanim intelektualcem.

Drugo je iskuenje u tome da se pristupi nekoj par-tiji masa, no takav postupak ne rijeava problem. Nepo-vjerenje ostaje; neprestano se nanovo raaju diskusije o znaenju intelektualaca i teoretiara u partiji. To se kod nas esto dogaalo. U Japanu zbivalo se to oko 1930, u razdoblju Fukumoto, kada je komunist Mizuno napustio KP Japana optuujui je da je grupa "za teorij-ske diskusije u kojima vlada malograanska ideologija korumpiranih intelektualaca". No, tko zapravo moe po-tvrditi da je netko predstavnik objektivne inteligencije, a netko drugi puki teoretiar? Zar su u pravu oni koji, na primjer, tvrde da je Meidi-restauracija buroaska revolucija? Ili oni koji to negiraju? A to onda kada se zbog poiitikih, 10 jest praktikih razloga pravac partije promijeni, io se zbiva s osobnim mnijenjima? Da li e oni koji su malo predugo branili osuenu teoriju biti tretirani kao korumpira1li intelektualci - izvjesno, bu-

dui je korupcija upravo ono protiv ega ustaie svaki intelektualac, otkri\'ajui je u sebi. Ukoliko, dakle, ma-lograanski intelektualci zbog svojih vlastitih proturjenosti dou do toga da rade za radniku klasu i slue joj bezuvjetno, oni mogu postati njezinim teoretiarima, no

nikada njeZInIm organskim intelektualcima, te e njiho-va proturjenost, uza svu svijest i razotkrivenost, ostati sve do kraja: to je dokaz za to da, kao to smo vidjeli, ni od koga ne mogu dobiti mandat.

3. Uloga intelektualca

.. Ove d:-ije .proturjenosti su nezgodne, ali manje oz-bIlJne no sto bIsmo mogli pomisliti. Eksploatirane klase ~a.pravo ne trebaju nikakvu ideologiju ve praktiku IS~ll1U o drutvu. To jest njima nije potrebno nikakvo m~~sko predstc:vljanje, ve im je potrebno poznavanje SVIjeta kako bl ga mogle promijeniti. To ujedno znai da on? tra.~ da ih se situira (budui poznavanje jedne klase ln:pllclra poznavanje svih drugih i njihovog odnosa snaga) l da se otrkiju njihovi organski ciljevi i njihova praksa, 'pra~sa kojom e te ciljeve postii. Ukratko, po-~rebno lm Jve pOSjedovanje vlastite praktike istine, to J.~?t 0r:e tra~e da sam.e sebe shvate kako u svojoj lzisto-: ljskOj partzkulanzostl (onakve kakve su nastale u dvije mdustnJske revolucije, sa svojim klasnim sjeanjem to jest s o~i.m to ~aterijalno preivljuje prole struk~ ture: .radmcI ~ Samt-Naz.~ireu suvremeni su svjedoci zastarjelog oblIka proletarIjata) tako u borbi za univer-zalizaciju ~ to jest pr?tiv eksploatacije, potlaenosti, ?tuer:Ja; neJedn~kostl, zrtvovanja radnika profitu). Di-JalektlckI odnos Jednog i drugog jest ono to se naziva klasnom s:Jje[~ .. "!'O je upravo .razina na kojoj intelek-tualac mo~e SlUZI tl naro~u - ah ne jo u vidu strunjal~a z~ u11lverza~no zn~nJe, budui je situiran jednako 1,-.ao sto s~ to. 1 potlacen.c klase. No upravo po svojoj sIppularn?J ~l1lv.erzalnos~I.' b~dui je kod intelektualaca nJlil?YO dolaz,;:nJe do SVIJestI upravo otkrivanje klasne p.ar;tlkularnost~ zadatk.a uni,:erz,:~nosti, oni svoju parti-kUlarnost nadIlaze 1:l1lverzahzacIJom partikulariteta, po-laze ur'pavo od partikularnoga. I budui radnike klase ele promijeniti svijet polazei od toga to jesu, i to ne tako d~ se unaprijed smjetaju u univerzalno, postoii o,ar~ale~lzar:: iw:eu1 intelektu~lve.vog nastojanja za uni-: el za~IZaCl] om l pOr(.reta racImckIh klasa. U tom smislu, lak? mtelektualac mkada ne moe biti istinski situiran ~ .tl1-r: ~lasama.' dobro je to je doao do svijesti o svo-JOJ sltuu'anostI, pa i kao pripadnik srednjih klasa. On ne ~re?a da odbaci svoju situaciju ve treba da iskoristi svoJe Iskustvo o njoj u korist radnikih klasa u isto vri-jeI?e ~l ~\Ojem mu univ.erza.1is~~ke tehnike doputaju da OVIm IstIm klasama obJasm njIhove napore u svrhu uni-6

verzalizacije. Na toj razini proturje~os~. k~ja j~ proi~vela intelektualca doputa mu da prImljenI unIve~~ah

stike metode na singularnu povijesnost proletarIjata (to su historijske meto~de, analiza struktura, ditalekti.ka) i da shvati pokuaj univerzalizacije u njegovoJ p.~rtl~u: lamos!i (budui on proizlazi iz singu!arne 'povIJest~. l zadrava ju u onoj mjeri u kojoj zahtvlje:ra l11karn~~lj[: revolucije). Intelektualac, odreen dola.zenJe~n do SVl!est~ o sl'ojoj lWl7stitutivl1oj pro~~lrje.I10~tl,. m:)Z.e }?rO~lcatl proletersko dolaenje do SVIJestI pnmJenJU)UCI dl]ale~

tiku metodu, shvaajui partikularno s obZIrom na UnI-verzalne zahtjeve i reducirajui univerzalno na pokret

neega simmlarnocr II pravcu univerzalizacije. Pa ipak, intel~hualeva klasna p.~rtikularnost moe

nepresrana izobliavati njegove teorIjske napol:e. Int~lektualac uistinu treba neprestano da se bon protiv ideologije koja se uvijek nanovo rac:, koja uvi~ek nano-vo uskrsava II novim formama s obZIrom na njegov od-goj i izvornu situaciju. Postoje ~va s.redstva to ih mora neprestano simultano .~potreb!Ja:r~tl: . 1. l1epre~tana sa-mokri1ika (on ne SmIje za:lTIJenJlvatl ono unIverZab;lO to ga koristi kao strunjak za praktino znanje, v = ~f(x) - sa singularnim pokretom jedne partikula-iizirane socijalne grllpe sp!'am univerzalizacije: ~koli~o si umilja da je uvar unIverzalnog, on se samIm tlm pretvara u partikularno, to jest ponovno pad3l u on~ staru buroasku iluziju koja samu sebe proglasava UnI-verzalnom klasom). On mora neprestano biti svjestan da je malograanin koji je. izab~a? izgon: no neprestano ga se poziva na oblikovanje mIslI vlastIte. klase. Mora znati da nikada nije zatien od unverzahzma (onaga koji sebe smatra da je v~ dovr~!1, te .kao. taka,: odba-cuie razliite partikulanzme kOJI smjeraju ul1lverzal-nom) rasizma - nacionalizma, imperijalizma itd. (Kod nas ;e naziva '"toyajuom ljevicom" ona ljevica koja l)Otllje vrednote desnice ak i kada je svjesna da ih ne dijeli; ta~na.ie bila. "naa ljevica",. u ,:rijeme alirs~og rata). SVI on stavoVI mogu se UVUCI u mtelektualca cak i u samom pokretu u kojem ih razobliuje - stoga ame-

riki Crnci s pravom s gaenjem odbacuju paternalizam bijelih antirasista i intelektualaca. Intelektualac se. dak-le, ne moe pridruiti radnicima izjavljujui naprosto: "Nisam vie maloQ:raanin, ja slobodan ulazim u univer-zalno." Naprotiv, ~011 treba da misli ovako: ja sam, da-kako, maloQ:raanin; kc\da sam se, da rijeim svoju vla-stitu protm:::jenost, svrstao na strany radn.ika i selj~k~, nisam time prestao biti malograanmom: Ja mogu JedI-no u neprestanoj samokritici i samoradikalizaciji malo-

7

-pomalo odbacivati - a to ne zanima nikoga drugog osim mene - svoju malograansku uvjetovanost. 2. Drugo je sredstvo konkretno i bezrezervno povezivanje s akcijom potlaenih klasa. Teorija nije zapravo nita drugo nego trenutak prakse: to je razmatranje mogunosti. Stoga je, dodue, istina da ona pojanjuje praksu, no podjednako je istina da je teorija uvjetovana prak-som totalnog i partikulariziral10g pokuaja, budui se prije no to postavlja samu sebe organski raa unutar neke akcije koja je llvijek partiklllarna. Intelektualac, dakle, ne mora procjenjivati akciju prije no to je zapo-ela, ne mora poticati njezino poduzimanje ili odreivati pojedine momente. Naprotiv, on je mora preuzeti poto je ve krenula, na razini njezinih elementarnih snaga (divlji trajk ili takav to su ga organi ve kana-lizirali), mora se integrirati u tu akciju, sudjelovati i fiziki u njoj, pustiti da ga ona prome i ponese i da tek nakon toga, ukoliko postane svjestan kako je to po-trebno, pokua deifrirati prirodu ove akcije i pokua da joj razjasni njezin smisao i mogunosti. U onoj mje-ri u kojoj e ga zajednika praksa integrirati u opi po-kret proletarijata on e moi u unutranjim proturjenostima (akcija je po svojem izvoru partikularna, a po svojim ciljevima univerzalna) shvatiti kako partikular-nost tako i univerzaliziranje u tom pokretu, i to kao snagu koja mu je ujedno intimna (intelektualac ima iste ciljeve i preuzima isti riziko) i strana i koja ga je od-vela dosta daleko od onoga to je bio, ostajui pri tome danom i lledohvatljivol71: to su odlini uvjeti za shvaanja i odreivanje partikularnosti i univerzalnih zahtje-va nekog proletarijata. Strunjak za univerzalno upravo e kao nikada asimilirana osoba, kao osoba koja je isklju-

ena ak i usred nasilne akcije, kao rastrgnuta svijest koju je nemogue izmiriti, poslruiti narodnom pokretu univerzaliziranja: on nikada nee biti ni posve unutra (pa time izgubljen zbog prevelike blizine klasnih struk-tura) niti sasvim izvana (budui je na svaki nain im je poeo djelovati izdajnik u oima vladajuih klasa i s\"oje vlastite klase, jer se protiv niih slui tehnildm znanjem to ga ie stekao njihovom pomou). Prognan iz privilegiranih klasa, sumnjiv u oima potlaenih klasa (upravo zbog kulture to im je stavlja na raspolaganje) - sada moe poeti svojim radom. A kakav jest tono ovaj njegov rad? Moe ga se, mislim, opisati na slijedei

nain: 1. Mora se nerpestano boriti protiv ponovnog raa

nja ideologije u radnikim klasama. To jest, on mora i iznutra i vanjski razarati svaku ideologijsku predstavu

8

koju te klase stvaraju o samima sebi i o svojoj moi ("pozitivni junak", "kult linosti", "velianje proletarija-ta" ine se, na primjer, proizvodima radnike klase, no zapravo su posueni od buroaske ideologije, te ih kao takve valja razoriti).

2. On mora koristiti kapital znanja to mu ga je dala vladajua klasa da uzdigne narodnu kulturu -- to jest, mora poloiti temelje jedne univerzalne kulture.

3. Po mogunosti Ll suvremenoj konstelaciji treba formirati strunjake za praktiko znanje u potprivilegi-ranim klasama - budui ih one same ne mogu proiz-vesti - i pretvoriti ih u organske intelektualce radnike klase, ili bar onakve strunjake koji se najvie pribli-avaju ovakvim intelektualcima - budui je takve zapra-vo nemogue stvoriti.

4. On mora ponovno zadobiti svoj vlastiti cilj (uni-verzalnost znanja, slobodu misli, istinu) sagledavajui u njemu realni cilj koji svi mogu osvojiti u borbi, to jest

sagledavajui ovjekovu budunost. 5. On mora tijekom akcije tu akciju radikalizirati, pokazujui s onu stranu neposrednih namjera daleke ciljeve, to jest univerzalizaciju kao povijesni cilj rad-

nikih klasa. 6. Mora biti protiv svake vlasti - pa i politike vla-

sti koja se i izraava Ll masovnim partijama i aparatu radnike klase - kao uvar povijesnih ciljeva mase; budui je cilj zapravo odreen cjelinom sredstava, on mora ova sredstva razmotriti u skladu s principom da su sva sredstva koja su efikasna ujedno i dobra - osim onih koja mijenjaju cilj to smo ga odredili.

Ovaj esti paragraf iznosi novu potekou: intelekt-ualac mora, kada stupa Ll slubu narodnog pokreta, prihvatiti disciplinu, bojei se da ne oslabi masovnu or-ganizaciju; no u onoj mjeri Ll kojoj je njegov zadatak objanjavanje praktikog odnosa sredstava i ciljeva on nikada ne smije pi-estati sa izvravanjem butike kojom eli sauvati fundamentalno znaenje cilja. No, ovom se proturjenou ne moramo baviti: to je njegova stvar, intelektualac-borac ivi upravo tako, u napetosti, sa vie ili manje sree. Sve to o tom predmetu moemo rei jest to da je potrebno da u svakoj narodnoj partiji ili organizaciji postoje intelektualci povezani s politikom

moi, to znai da preuzimaju maksimum discipline i minimum mogue kritike; no jednako je potrebno i po-stojanje intelektualaca izvan partije, individualno pove-zanih s pokretom no ipak izvan njega, to predstavlja minimum discipline i maksimum mogue kritike. Izme-

9

u prvih i. drugih (recimo, izmeu oportun~~ta i ljevi-ara) postoji itavo polje int~lek~ua.la~a. kOJ~ prelaz~. ~ jedne pozicije na drugu,. postoje d}ScII?lmlrar~l. neparyJ.c~ i takvi koji su, spremm na napustanje partIJe,. lzostnh svoju kritiku; pomou njih n~~taje nekak:~ vrs~l osm~~a izmeu antagonizama, u partIju se stupa l IzlazI. To mje vano, bez obzira na to da li antagonizmi slabe, nepre-stane proturjenosti i odstupanja su usud socijalne ~rupe to je konstituiraju intelektualci - posebno stoga sto se meu njih uvukao lijepi broj lanih intel~ktualaca.--:oni su, naime, jedini policajci koji su u stanju razumjetI probleme inteligencije. (~)V~ vre:va osporavc:nja ~oj da je l~vijek m~~ue jedinstve~o. ~~dilae~ nje otpora, da se, dakle, ne ra~ll o ~vrdogla:V0J nJe~en.~stl da se drugog prisili na zaUZImanje ,:~astlt~g st~Jahsta, ve o tome da se stvori dublje raZUmIjeVanje dVIJU teza a time uvjeti nadilaenja i jedne i druge.

Ovim dolazimo do kraja naeg istraiva11ja. Znamo da ie intelektualac agent praktikog znanja i da ga nje-

gov'~ glavna proturjenost (univerzalizam profesije, par-til-;:ubrizam klase) navodi na to da se prikljui univerzali-zira juem pokretu potlaenih klasa budui one u osnovi imaju isti cilj: i njega je :vladajL~a. ~las~.re~~lcir~la 11~ ran!:! sredst\'a za neki partIkularm CII1 kOJI 11lJe nJegov l to ~ga sljedstyeno tomu nema pravo razmatrati

Ostaie. meutim, injenica da, unato ovakvom odre-enju, in'telektualac . ni od koga ne dobija mandat:

racl;1ikoj ie klasi _ a za yladajue klase izdaj-nik. odbija s\'oju klasu nonjl"ada je se ne moe do kraja osloboditi, on e o\'(, svoje proturjenosti, modificirane i produbljene, nai i u naro~nim r:artqama;. ak? .i u?e

v

u oye partije osieat e se Ujedno l sohdarmm l IsklJuce-nim, budui da ostaje u latentnom konfliktu s politikom

moi: nigdje se ne moe asimilirati. Njegova ga klasa ne 10

eli nita VIse nego to on eli nju, no nikakva mu se druga klasa ne otvara. Zar se, dakle, moe govoriti o nekoj funkciji intelektualca, zar nije naprosto suvian, irasta tvorevina srednjih klasa koja je zbog svoje nesa-vrenosti prinuena na to da ivi uz rub potlaenih klasa ne prikljuuj ui im se nikada do kraja? Danas mnogo ljudi u razliitim klasama misli da intelektualac prisvaja sebi funkcije koje ne postoje.

U nekom je smislu to tono. A intelektualac to dobro zna. On ne moe ni od koga traiti da pravno utemelji njegovu "funkciju", on je usputni proizvod naih dru-tava i proturjenost koja u njemu postoji izmeu istine i vjere, znanja i ideologije, slobodne misli i principa autoriteta, nije proizvod sv,rhovite prakse ve njeaova unutranja reakcija, to jest, u sintetinom jedinstvu ~eke osobe dolazi do odnosa inkopatibilnih struktura.

No, kada se bolje pogleda ove su proturjenosti pro-turjenosti koje postoje II svakome i u svakom drutvu. Svima su ciljevi pokradeni, svi su sredstva za ciljeve koji im izmiu i koji su u temelju neljudski, svi su raz-dvojen~ !zme?u ob)ektivne misli i ideologije. No, ove proturJecnostl ostaju obino na razini ivljenja, a mani-festiraju se nezadovoljenou elementarnih potreba ili pak nelagodnostima i bolj kama (kod namjetenika sred-nje klase) iji se uzrok ne istrauje. To ne znai da se zbog njih ne pati, naprotiv, od toga se moe umrijeti iIi poludjeti: u nedostatku egzaktnih tehnika ne dolazi do refleksivne svijesti u tome. A svatko, i kada to ne zna tei tom dolaenju do svijesti koie e ovjeku dopustiti da pono':,no uZ.I?e ~ ruke ovo divlje drutv? koje ga pre-tvar~ u cudov~s~e l ~ roba. Intelektualac Je zbog svoje :'lastlte pr?tur]ecnoSiI - a ona postaje njegovom funkci-jO:I.l --:- pnnuenna to da doe do svijesti, a time i do sVIJest!. z~ sve. U ton~ je smislu svima sumnjiv, budui da pocl~lle oS'por~vanJem, dakle potencijalni je izdajnik, no on Ipak Izvrsava ovo dolaenje do svijesti za sve. ~azumij~ se. d~ nakO!l njega to mogu svi. Izvjesno je da le II ono] mJen II kOJoj je on povijestan i situiran razot-krivanje to ~a eli postii neprestano ogranieno pred-r~s.udam~ kOle se ~onovno raaju i zamjenjivanjem oz-bll]n~ unIYerz~lnostl s univerzalizacijom koja je u tijeku; d?da1emO da Je to posljedica njegova povijesnog nezna-nJa (nedostatnosti njegovih instrumenata istraivanja). No, on: a) izraava drutvo ne onakvo kakvo e ono biti Ll oima nekog budueg historiara ne2:O onakvo kakv? moe biti. za s~mo sebe; i njegov stupanj ne-z?an]a. predstavlJa mmimall10 neznanje koje struktu-rIra nJegovo drutvo; b) on stoga nije nepogreiv, na-

1 i

protiv, on esto grijei, no njei?o:ve gr~~e u ~noj n:j~:i u kojoj su l1ejzbjenepredst~,:,lJaJu. 11:l111111~~m ko~flelJent pogreaka koji u nekoj povIJesnoJ sItuaCIJI ostaje potla-

enim klasama. Posredstvom intelektualeve borbe protiv vlastitih proturjenosti, u sebi i i.zvan sebe, pO':'ijesr:o dru!vo zadobij a toku promatranja samog sebe, lako Je ta toeka jo uvijek kolebljiva, mutna, uvjetovana i~a~jskim ?k.o~nostima, Ono pokuava samo sebe praktlckl promlslIt'l, to jest odrediti svoje strukture i svoje ciljeve, ukyratk?, univerzalizirati samo sebe polazei od metoda sto Ih intelektualac usavruje na osnovi tehnika znanja. Na sta-noviti nain intelektualac pretvara samog sebe u uvara fllndall1entalilih ciljeva (emancipacije, univerzaliza~ij~, dakle, humanizacije ovjeka), no moramo se razumJetI: unutar dratva strunjak za praktiko znanje ima kao podreeni inovn~~ nadgra~nje stc:p~vitu mo.: intelektu,C:-lac, meutllTI, kOJI se raa IZ strucnJaka ostaje bez mOCI, ak i onda kada je vezan uz vodstvo partije. Ova mu povezanost, naime, na nekoj drugoj razini vraa njegov karakter podreenog ino\'nika, i unato tome to zbog discipline prihvaa o\a i poloaj on ipak mora neprestano osporavati i nikada ne smije stati u razotkrivanju od-nosa izmeu izabranih sredstava i organskih ciljeva. U tom smisla njegova se funkcija .kree izmeu svj~doenja i muenina: vlast, bez obZIra na to kakva Je, na-stoj! kori.stiti il~~el~ktua~ce y~a svoju .r:ropagan9.u,.no ~~ma pOVjerenja u nJIh 1 svoJe c!stke uVIJek zapoclllJe nJIma. To nije '\'ano: sve dok moe pisati i govoriti on e braniti narod od hegemonije vladajue klase i oportuniz-ma aDarata,

Kada neko drutvo nakon nekog velikog preobrata (izgublienog rata, okupacije zbog neprijateljske pobjede) izg~lbi 'SVOjtI ideologiju i svoj sustav vrijednosti, ono e~to takoreku bez posebne namjere nalae intelektual-cirna da ih lik\idiraju i rekonstruiraju. A ovi doista ne

ine ono to se od n~iih oekuje, ne nadomjetaju zastar-jelu ic1eC)lo~iiu nekom drugom, podjednako partikular-Ilom, koia hi doputala izgradnju isto~ drutva: oni na-stoie 112.PU5titi svaku ideologiju i odrediti povijesIle cilje-l'craclnikih klasa. Stoga onda kada doe do toga da sc, u Japanu 19:50, 'l."ladajua klasa oporavi, ona predbacuje intelektualcima da su promaili svoj zada-tak, to iest, da nisu skrpi1i staru ideologiju adaptirajui ic prilikama (da sc, dakle, nisu ponaali u skladu s

opom predstavom o strunjacima praktiko~ znanja), Mogue je i to da e radnike klase u ovom istom tre-nutku (bilo zato to ivotni standard raste, bilo zato to

12

je vladajua ideologija jo uvijek mona, bilo zato to ih smatraju odgovornima za svoj neuspjeh, bilo zato to im je potrebna paliza) osuditi protekle akcije intelektualaca i prepustiti ih njihovoj samoi. No, ova je usamljenost

~liegov llsud budui da proizlazi iz njegove proturjenosti l Jednako malo kao to moe napustiti ovu proturjenost kada ivi u simbiozi s potlaenim klasama ne mogavi biti njihovim organskim intelektualcem, moe u trenutku neuspjeha da ih napusti u laljivom i uzaludnom povla-enju, osim ukoliko postane lanim intelektualcem. Za-pravo, kada radi s radnikom klasom prividno jedinstvo ne jami. da je u pravu, kao to ni njegova usamljenost u trenUCIma oseke ne znai da je bio u krivu. Drugim

rijeima, broj ne mijenja nita na stvari. Zadatak je inte~ek~ualca da svoju proturjenost ivi za sve i da ju nadIlaZI za sve pomou radikalizma (to jest primjenom tehnika istine na ilUZije i lai). Po samoj svojoj protu-rjenosti on postaje uvar demokracije: on osporava apstraktni karakter prava buroaske demokracije no ne zato to .ih eli ~atomiti nego zato to ih eli dopuniti konkretmm praVIma socijalistike demokracije, zadra-

vajui u demokraciji fU11kcionalnu istinu slobode. (Iz S~rtr~ovog teksta Pla~doyer pour les il1tellectuels, koji pred,

~tavlJa TI,legova pre~avanJa odrana 1965, II Tokiju i Kjotu. Tekst je prvoblt.no Dbjavljen kao. manja knjiga: J, P. Sartre, Plaido:ver pour les III t ellectlle/s, Go.lhmard, Paris 1972 odakle je u skra-enom obliku, i preveden), " ,

Prevela Nadeda Cainovi-PlIhovski

13

o ULOZI INTELEKTUALCA. * D REVOLUCIONARNOM POKRETU

Redakcija: Od Maja postoji prelom izmeu trad~~ionalne koncepcije intelektualca-leviara i jedne nove k.onc,:pclJe revo-lucionarnog intelektualca, stvorene na mest~ zb~v.anJa, lako. ~3lsu se mnogi intelektualci, asni jo od 194), nash pred pOlI!lC-kOlll situacijom koja je bila nedostupna njihovom shvatanJu. sta vi mislite o tome?

Sartre: Trebalo bi prvo znati ta je intelektualac. Ima ljudi koji misle da je to tir: koji .se. i.s.kljuivo ba~~ nekim intelektualnim radom. Losa defll1lc1Ja: ne postOjI rad koji bi bio iskljuivo intelektualni. A ne ~ostoji ni rad kome inteligencija ne bi bila potrebna. Hlrurg, na primer, moe da bude intelektualac, ia.~o je njeg~)V rad manuelan. Ne mislim da samo prOfeSIja odreuje ono to nazivamo intelektualcima. Treba meutim znati u kojim se profesijama oni stvaraju. Rek~o bih da se ~ogu

nai u okviru 01100" to bih nazvao tehl1lkama praktIcnog znanja. U stvari, "'sv,ako je znaI:Je prakti!!? Ali to je poznato tek od neaavno: tehl1lcar~ praktlc~og znanja stvaraju ili koriste pomou egzaktl1lh nauka Jedan skup znanja koja u principu tee za opt!I? dobrom. To ::na-nje, prirodno, tei za univerzalnoscu: . lekar prDucav~ ljudsko telo uopte da bi mogao: ~od bIl? koga, ?a leCI neku bolest ije je simptome otkno l za kOJU poznaje leko-Ye, Ali tehniar praktinog znanja moe isto. tak? da bu~e inenjer, naunik, pisac, ili profesm-. U SVIm tlm sluca-

* Intervju sa Jean-Paul Sortreom, objavljen u asopisu L'Idiot International, br. 10, septembra 1970, pod. nasl?,,?m: L'ami du peuple (Prijatelj naroda). Sartrea su mtcrvJUlsalI Jean-Edern Hallier i Thomas Savignat.

14

jevima naii emo stvarno na istu protivrenost: celina njihovih znanja je konceptualna, to jest univerzalna, ali nikad ne slui svim ljudima; ona slui u svim

kapitalistikim zemljama pre svega izvesnim kategorija-ma lica koja pripadaju upravljakim kl2sama i njihovim saveznicima. S te take gledita, primena univerzalnog nije nikad univerzalna, ona je posebna, ona se odnosi na pojedince. Iz toga proistie jo jedna protivrenost koja se tie samog tehniara: on je univerzalan u svojim op-tim radoyima, u svom nainu saznavanja, ali zapravo radi za povlaene, a samim tim stavlja se na njihovu stranu. Ovaj put u pitanju je on sam. Mi jo nismo defi-nisali intelektualca: postoje tehniari praktinog znanja koji se odluno mire sa svojom protivrenou, ili se snalaze kako bi manje zbog nje patili. Ali kad je nekom od njih jasno da radi univerzalno kako bi sluio poje-dincu, onda je svest o toj protivrenosti - ono to je Hegel nazivao nesrenom sveu - upravo ono to ga

kal~akterie kao intelektualca. Redakcija: Vi smatrate da uprkos Maju 1968 tradicionalna

misija intelektualca nije okonana? Sartre: Ne, Ali treba najpre znati ta je bila ta

"misija", i ko im je nju dao. U stvari, poto je u isti mah bio univerzalan i pojedinaan, intelektualac je svu-da otkri\'ao posebno korienje univerzalnog i pokua-vao da u s\akoj posebnoj prilici ukae na principe uni-verzalne politike, za dobro veine.

Klasini intelektualac je dakle tip koji kae: pazite, to vam danas predstavljaju kao oblik primene univer-zalnog, uzmimo na primer: postoje zakoni, pa vam kau da se primenjuju zakoni. da su zakoni univerzalni. To, meutim, nije tano. Zakoni nisu univerzalni iz tog i tog razloga, a s druge strane postoji takav poseban inte-res, postoji posebna klasa i takva politika koji su pro-uzrokovali da ovaj ili onaj pojedinac bude uhapen ili da se ova i ili onaj rat nastavi. Klasini tip intelektualne akcije videli smo u Heme \'ijetnamskog rata: izvestan broj intelektualaca pridruio se partijama i organizaci-jama agi tujui protiv rata u Vijetnamu, pa su koristili svoju nauku da bi, na primer, dokazali da je ovai ili onaj tip otroYnih hemikalija bio prosipan na polja Vijetnama, ili da su razlozi koie su navodili Amerikanci sasvim sporni. Prvi su hemiari, drugi istoriari ili pravnici koji su se os lan i ali na meunarodno rpavo (ukazujui u isti mah na neke njegove osobenosti). Treba ih, meutim, kao to kaete, nazvati "klasinim intelektualcima", jer oni pate od svoje protivrenosti, ali u isto vreme smat-

15

raju da ih ona ini korisnim za sve ljude, pa prema tome odbijaju da stave svoju linost pod sumnju. Meutim, u samoj njihovoj praksi postoji neto nalik na indikaciju - koju oni od sebe kriju - tog osporavanja: poto na-stoje da izvan sebe samih uklone antagonizam izmeu univerzalnog i posebnog, to nuno podrazumeva potrebu da ga uklone i u sebi; drugim reima, u univerzalistikom drutvu kome oni tee objektivno nema lnesta za i n telektualca.

Redakcija: Da li je u :\Ilaju stvarno dolo do preloma? Da li je klasina koncepcija intelektualca jo prisutna ili je stvore na jedna nova koncepcija intelektualca?

Sartre: U veini sluajeva, zapravo, nema velikih promena, pa danas nailazimo ponovo na klasinog inte-lektualca, Jer on voli svoju lllogu: tehniar praktinog znanja, dobro plaen, koji s jedne strane predaje, na primer, fiziku, a s druge strane optuuje nasilje na mitin-zima, on Ll principu osea nezadovoljstvo samim sobom i misli da upravo zbog tog nezadovoljstva - koje je svest o njegovoj protivrenosti - moe da bude koristan, s obzirom da je njegova protivrenost istovetna s protiv-

renou celokupnog drutva. Redakcija: Moe se rei da ste vi bili voa itave jedne

generacije intelektualaca li Francuskoj, a bili ste, meutim, je-dan meu prvima koji su odjednom shvatili promaaj velikog dela te generacije i danas, jednu novu politiku nunost za inte leklualce.

Sartre: Ja svakako ne hih ,rekao jedan meu prvima, jer je to pravo istraivanje zapravo izvreno na student-skom nivou. Studenti koji su ve tehniari praktinog znanja ci to ve od prve godine) smesta su osetili pravi problem: od njih e uprkos svemu napraviti najamne radnike za kapital, ili policajce koji e omoguavati da bude vie reda u nekoj kui. Oni koji su to I'azumeli,

su sebi: mi to neemo, drugim reima: neemo da budemo intelektualci, hoemo da znanje koje stierno (to je prvI problem, a posle toga dolazi problem samog znanja), koje je univerzalistiko znanje, bude upotreblje-no za sve. Tako su, na primer, studenti iz Fabrikih od-bora za Vijetnam polako shvatili da injenica to ue da postanu policajci u slubi buruja nije nikako kompenzo-vana injenicom to pripadaju Fabrikom odboru za Vijetnam. Time to e se u tim odborima organizovati manifestacije nee se postii i razbijanje samog jezgra koje ini da je intelektualac u naem drutvu linost koja ima nekog smisla samo ako je u stalnoj protivre-16

nosti, ako ini suprotno od onog to eli i pomae da se tlae ljudi ije bi osloboenje trebalo da eli. Viam, na prime~"v ~n?fesore koje sam poznavao i koji su jo uvek klaslem Intelektualci. Neki su inili veoma hrabre stvari za vreme ali'rskog rata, u njihove su stanove uba-civ~ne pl~stine ~o~b~, itd. ?pa, ti ljudi su kao profe-son ostah. se!ekclODlstl. StaVIh su se dakle potpuno na stranu pOJedInca, dok su inae bili potpuno za FLN*, da~le za potpuno osloboenje Alira, i u to se unosili u11l:,erzal~o ... u celini. Koristili su svoja poznanstva, s\'o~ naIn. :'ezonovar;.ja koji je uoblien studijama i svoJ.e pra~tlcno z~anJe; sve su to stavljali na raspola-ganJe ,IdeJama kOJe su takoe bile univerzalne ideje _ na prImer, pravo naroda da raspolau sami sobom _ dok su, s druge strane, ostajali selekcionisti i predavali fO pla~u koj~. je odreivao Univerzitet. To su ljudi ko-JIma mkad mje palo na pamet da osporavaju sebe kao intelektualce. Oni su u ravoj savesti nalazili istu sa-vest kroz ono to su inili, ili mislili da ine za Alir

~l.i za Vijetn~m. K~asir:~ intelektu~lac je tip k~ji izvlai CIS~~ vs~vest.I~ svoJ~ r:eclste savestI putem dela (koja su naJces~e SpI~I). kO.Je lm o.va nalae da uine u drugim oblastIma. Tl lJudI, u MaJU 1968, nisu uopte ili istim

p~tem kOjim. su i~li drugi. Svakako, bili su s njima, ali Dl.SU ~a'Zumeh da Je to bio pokret koji ih je osporavao. VIdelI sm,o ka~o su ~e nekr skljokali i kako su uprkos sven:l! po~az~h odbOjnost prema Maju, jer su odjednom osetIh da. Ih .le Pokret osporio kao intelektualce, dok je pre toga Intelektualac trebalo da pomae i da se stavlja na. :'aspolaganje, p~)e prirodno sebe zamiljao kao onog kOJI s,nabdeva teoI'lJama, idejama.

, Re?-akcija: Ali oni su napadnuti zboa oblika njihovo'~ zn::!-~1J.a ~oJe ste n:aloas . na~\'ali un~verzal~im znanjem, a~ koje Kmezl dO,sta ta~no r:azl\:aju: znanjem moda univerzalnim ali bez s?-mnje burzoasklm, Jer je ve u samom svom obliku parti-kulanzovano.

Sartre: Slaemo se, ali to je posle otkriveno. Hou da ~aem da je ,klasini intelektualac 1950. tip koji misli da Je matematIka potpuno univerzalno znanje. On ne pravi razliku izmeu jednog naina uenja i korienja matematike koji bi sam bio univerzalan, i partikulari-

stikog naina uenja te nauke. , Redakcija:, Konano ,se, dakle" pravi problem ispoljio u

MaJY, ~ad su mtelektualcI razumelI da su oni sami dovedeni u p!tanje II obliku njihovog znanja?

* FLN - Front nacionalnog osloboenja - Prim, prev. 2 Marksizam u svetu 17

Sartre: U obliku njihovog znanja i u ,~ljiho~oj s!var-noj egzistenciji. to znai da .ne treba reCI: 0111 s~ zrtv

Sartre: Da, mislim da je tako. Redakcija: Njihovo prevaspitanje jc nemogue'?

Sartre: Da. Jer ne treba zaboraviti da je intelektualac individualista. Ne svi, ali pisci, na primer, vuku sa sobom upr'kos svemu svoj individualizam.

Redakcija: Ne moe se, dakle, nita oekivati od ljudi koji su kulturno proizvodili, ali se moe oekivati da je mogue pl evaspitanje jednog nm"og tipa intelektualca, koji jo nije ni-ta kulturno proizvodio.

Sartre,' Tako je. Deutscher (Dajer) je mnogo insisti-rao na onom to je nazivao "ideolokim interesom". To

znai sledee: napisali ste, na primer, nekoliko knjiga i one su postale va ideoloki interes. Drugim reima, u njima se ne nalaze samo vae ideje, to su materijalni ob-jekti, stvarni, i oni su va interes. To ne znai obavezno da je vaan novac koji te knjige donose, ali to je vaa objektivacija. Ona je tu, ona postoji, i vi ste u tom trenutku primorani ili da je poreknete, ili da je okrnjite, ili da je '.J. potpunosti prihvatite, ali se u svakom slu-

aju nalazite pred tom stvari koja vas ini drukijim od tipa koji, na primer, bui ceo dan karte za metro. On nema ideolokog interesa. J a, na primer, istina je, imam za sobom izvestan broj knjiga. Ne slaem se uvek s onim to sam pisao, ali one predstavljaju moj ideoloki interes, jer ne prihvatam ideju da budu potpuno poni-tene, nikako zato to se naroito ponosim njima, nego zato to je to upravo tako. Ljudi su takvi, ovek ima za sobom neku prolost koje ne moe da se odrekne. ak i ako je se odrekne, on to nikadne ini potpuno, jer je ona i u vama, kao neki lini kostur. Onda se postavlja problem: ta se moe zahtevati od oveka starog 45 go-dina koji ima za sobom itavu jednu proizvodnju?

Redakcija: Konano, postoje dve vrste intel.ektualaca: oni koji apsolutno odbijaju da se opredele, i oni o kojima govori Musil u L'hol11l11e sans qualite (ovek bez svojstava) "pisci vi-

eni s lea", oni koji potpisuju sve peticije, koji su svugde po-litiki prisutni, koji vre korisnu ulogu, ali ne prelaze iZ1'estan prag, ma koliko da su poteni isavesni.

Sartre: Samo, to je problem dananjice, jer jue goi-zam (leviarstvo ) nije postojao. Levo od Komunistike partije nije bilo niega. Godine 1936, 1940-41. postojalo je samo jedno reenje - stupiti na stranu Partije. Ako nisi hteo u nju da ue, jer se uprkos svemu nisi sasvim slagao, bio si saputnik, koraao si uporedo, ali vie od

20

toga nisi mogao da uini. U tom trenutku niemu ne bi sluilo da ue u neku fabriku. To nije imalo nikakvog smisla.

Redakcija; Kako onua sada sagledavate novu misiju inte-lektualaca? "Misija" je uostalom nesrean izraz.

Sartre: On prvo mora da ukine sebe kao intelektual-ca. Dakle, ono to ja nazivam intelektualnim, to je loa savest. Ono to je uspeo da izvue iz nauka koje su ga

nauile tehnici univerzalnog on mora da stavi neposred-no u slubu masa. Intelektualci treba da naue da uni-verzalno za kojim tee shvate u stvaTnosti, u trenutku, u neposrednoj' sadanjosti.

Redakcija: Konkretno univerzalno?

Sartre: Konkretno univerzalno. I obr:..nuto, uei jezik masa, oni mogu tehnikama koje poseduju dati izvesno sredstvo izraavanja, ako ga sauvaju. Mislim, na primer, da bi neki dananji list stvoren za mase morao da obu-hvata izvesnu proporciju intelektualaca i izvesnu pro-por'ciju radnika i da lanke ne bi trebalo da piu inte-lektualci, a ni radnici, nego jedni i drugi zajedno. Rad-nici objanjavaju ta rade, ta ine, a intelektualci su tu u isti mah da razumeju, da naue, a isto tako da po-nekad celoj stvari prue izvestan tip uoptenosti.

Redakcija." Po vaem miljenju, poznavanje jezika masa pot)Juno preobraava oblik univerzalnog znanja?

Sartre: Ne mislim tako. Bar zasad ne. To je veoma znaajan rezultat koji se tie kulture, a kultura je veoma leak problem.

ReLiakcija.. Taj sc problem uvek otklanja u stranu ..

San rt:.: Da, jer jo ne postoje sredstva za njegovu obradu.

Redakcija: Da se vratimo primeru tih novina: dve [redne (lalJaka pie petnaestak lica (novinara, ak~ivista ili i.ntelek~u~la: cal Meutim, dolazimo uprkos s\emu do Jednog oblrka kOJI JOs daje prm"o tradicionalnom intelektualcu, kao to ste i n istakli ..

SarTre: Da, nalazimo se u stadijumu uenja jezika masa, i o tome se ne moe rei mnogo vie.

Redakcija; Jedno lino ili, bolje reeno, personalizovano pitanje: II kojoj meri je Maj, na primer, vas kulturno pre-obrazio?

21

Sartre: Maj to nIJe UCInI O odmah, ali njeg:ovi na-s~~vci j.esu. to se tie Maja, bio sam kao i drug:i ljudi, nIstanIsam razumeo u trenutku samog: dog:aaja. Razu-meo saI? ta .se g:ovorJlo, ali ne i .~ubok! smisao toga. ~ stvarI, s.1edIO sam Jednu ~,vOIUCI]U kOJa je otprilike Isb od Maja do. mog "ulaska u redakciju La Cause du Peuple. ProgresIvno ~am. sebe stavio u pitanje kao in-telekrualca. U osnOVI, bIO sam klasian intelektualac.

. A ~d 1968. :1~dam se da sam se neto izmenio, mada nIsam .Imao J?nhke da mnogo uinim. Ureivati nomi-n~h:o Je~a~ h.~t, k~o ~to ja to ~inim~ ili ~ak delhi ga na UIr~.I, to lOS nIJe PI!lYl rad, to Jest pISanje u uslovima o l~oJIma sm? ~ovonll. Problem koji postavljam kad je ~~C o men~, m!elektualcu stal~om 65 godina, koji ve _':>-27 godma Ima nameru da napie jednu knjigu o Flallberfu (Flober) , to jest da koristi poznate, naune a~o hoc~~c, l!1etode, vU svakom sluaju analitiki, itd., d~ bl prouclO j~dnog coveka. Nailazi Maj 1968. Ima ve petnaest v~o?Il1a kako radim, kako sam utonuo u to. ta da sad uCll:~m? D~ to napustim? To nema smisla, a ipak, ne znam .vI;>e ko je to rekao, "etrdeset knjicra Lenjina J?l'~dstavlpJu t~ret ~a mase", to moemo vero;ati na re, Jer mase. ne:nc:-Ju nI vr.emen~, I~i I?ogunosti da sada pri-

stvl;lp~. !)Oj vr~tI saznanja, kOJ~ Je mtelektualno. ta dakle ucmItl. To Je pr~oblem preCIzan iprakticvan' sVt V' 't' k d '. v . .a UCInI l a :e petl~aest g~dl11a .bavIs jednom knjigom, kad si

konacno. u IZVeSnOj men ostao isti, jer se ne na uta celo ~:ToJe d.etinjstvo, itd, ta uiniti? Odluio sam ~a to dovrsIm, ah ~amim tim to to dovravam, ostajem na planu starog mtelektualca.

Redakcija: Da dovrite knjigu onako kao to ste pr

da zauzima stav prema aktivnosti.ma sir:di.ka~a i, ~,:entualno, delovanju partija u odreemu;.. s!ucaJevI,ma, Ih, ako to rIe ini, ne rizikuje li da se razbIJe? Ja vec sad naslu-ujem jedan unutranji konflikt.

Redakcija: Kako prevazii taj unutranji kom':ikt? CI"-vena pomo je u embrionalnom stadijumu, pa taj ul1utraldi konflPo:t moe da bude odlian ako doprinese razjanjenju nje-nog delovanja.

Sartre: P03toji kao neka levica i neka desnica. Naz-vao bih desnicom one koji kau: naposletku, idemo mak-simalno u irinu, a to inae podrazumeva da neemo stvarno ulaziti u politika pitanja. Zatim, postoji levica kojoj i ja pripadam, a koja kae: ovo sad je nepodno-ljiva situacija; treba naprotiv u svakom sluaju prouiti situaciju i reagovati na nju onakvu kakva jeste. to se mene tie, to je pravac kojim treba ii, ali postoji opas-nost da izgubimo dosta znaajne pomagae, mislim na lanove KP koji pripadaju Crvenoj }!lomoi u individual-nom svojstvu, a ne bi trebalo da na-s napuste.

Redakcija: U poetku, lO je bila organizacija koja Sl: sma-trala pomonom, a ne borbenom?

Sartre: Da. Pod'I'ka i borba. Stara organizacija je govorila - podrka i borba (. .. )

Redakcija: Dozvoljavaju li inicijatori Crvene pomoi slo-bodne inicijative odozdo, iz baze?

Sartre: Svakako. Svaki fabriki komitet odluivae o akcijama koje treba povesti povodom otJputanja ili hap-enja. To izvesno nee prolaziti preko inicijatora ili Up-ravnog odbora koji je bio imenovan. Morae da se orga-nizuju dva ili tri mitinga, a zatim zasedanja. Upravni odbor e s~ povezati sa svim ostalim odborima. Ali, lo-kalno, svakako e donositi odluke fabriki odbor. Cn'ena

pomo e biti ono to e baza eleti da ona bude. Mislim da e se stvari odvijati na nacionalnom nivou samo onda kad lokalne inicijative ne budu dovoljne, u sluaju nekog hapenja iJi procesa, na primer; advokate emo morati mi sami da odredimo, itd.

Redakcija: Crvena pomo mora u svakom sluaju Ja bude revolucionarna, s obzirom da je ilegalan pokret, poto joj jc odbijena registracija?

Sartre: Nije ba sasvim tako. Ono to mi ne smemo da uinimo, to je na primer da napadamo vladu pred

24

sudovima, ali imamo potpuno pravo da se sa~~ajemo, ~ok se ne dokae suprotno. Fabriki odbori za VIjetnam msu nikad nita traili, oni su se konstituisali, i to je sve.

Redakcija: Vi zahtev-ate pravo da kritikujete KP, je li taim?

Sartre: Ja ne zahtevam pravo da kritikujem KP. Zahtevam pravo da isterujem stvari na istim;.~eki t~p je uorkiran ili je otputen, - ta se dogodI~~? ProtIV koaa treba neto preduzeti da bismo ga odbramh?

'" to sc tie odbrane, voleli bismo da imamo i advo-kate-savetnike. To jest, ljude koji bi radnike upoznali s njihovim gracianskil11 pravima. Jer oni ih najee ~e poznaju. Potreban bi dakle bio neki a~vokatskl ~olektlv koji bi ne samo branio, nego i poduavao. To Je prva tatka. Druga: pomoi poje~incu n~ jur~dik?.m pla~1U. Trea: pomagati porodice. Cetvrt.a Je. naJv~~mJa: . ceh~a manifestacija, preciznih i neoekIvamh akCIja. All to Je moje lino miljenje, a isto tako, bez sumnje, i miljenje ljudi iz bive G P" Ne znam, meutim, hoe li celokupna Crvena pomo da ga usvoji. U svakom sluaju, sve to ima smisla samo ako je tako, ako je stvarno akcija.

Redakcija: Jedan od krupnih problema na j;se.n, bi_e. I'C-presija u pogledu tampe: La Caus~ ~lu .Peuple, I; Icllol, J-lll'~WIlitc-Rouge. " koje su po vaem mIljen lU moguce perspektIve za nau borbu?

Sart re: Po meni, problema nema: ta tampa mora da se razvija, ona mora neprekidno da povezuje mase svugde gde su u borbi. Ona moe da poprimi svakakve oblike. cak i tajne. 111 bar da se za njih pripremi. S tim to e pre toga da izdri koliko god je to moguce.

Redakcija: Trebalo bi jo da :,al11 ndto kaete o ,mt/.i i o slabosti re\"olucionarne tamre.

Sartre: Pre svega, nigde nije naen pravi ton. ak ni Ll La Cause du Peuple. On ima jedan ton, ali nema poye-zanos li izmeu prakse i teorije"

Redakcija: Problem predsta\lja i tip ii1formaciie. Sistemat-sko irenje sitnih informacija je ponekad neopr2\\dano.

Sartre: To je 06igledno. Uz to, ja revolucionarnu tampu zamiljam kao tampu koja u isti mah obavetava o pozitivnim akcijama, ali i o onome to nije pozitivno.

,', G P - Proleterska levica - PrilII. prev.

25

Dokle crod se ne bude tako radilo, ostaemo na planu HumaIIritea. To je neto to bi trebal::> izbe~i.. Postoje stare tehnike obmanjivanja koje ne volIm. Rec)e napr?-tivo tome da se kae istina, da se, dakle, kaze: ovo Je promaeno, a evo i zato; ili, u ovom ili onom preduzeu stvar je uspela, a evo i zato. Uvek vie vredi obaveta-vati o istini; istina je revolucionarna, mase imaju pravo na istinu. A to se nikad nije inilo. Moete li zamisliti kakav je mogao da bude ivot radnika mojih godina koji je bio staljinista, a jednog je dana brutalno i bez obja-njenja saznao da Staljin nije nita valjao? I koji je ostao tako, ne dobivi nita vie od toga. ta je to? Je li to znailo postupati sa njim kao sa ovekom? To je bilo strano, bacalo je ljude u jednu vrstu oajanja. Postoji jo neto ozbiljnije: buroaski listovi vie kazuju isitnu, ak i kada lau. Oni manje lau. Lau vetije. Ude-avaju da omalovae, ali vodei rauna o injenicama. Ipak je to strano kad pomislimo da revolucionarna tam-pa nije uistinu iznad buroaske, nego je ak ,i inferiorna. Ali mi, koji smo u isto vreme masa, treba da se nauimo prilwatanju istine. Revolucionari zapravo ne vole istinu. Bili su zavaravani. ive u nekoj vrst,i snova. Treba stva-rati elju za istinom kod svih, pa i kod nas samih.

Redakcija: elju koju, uostalom, Maj nije pobudio?

Sartre: To je tano. Maj je svakako nije pobudio. Delom usled nekakvog lirizma, koji, uostalom, ne treba odbacivati.

Rr.:dakcija: Sad bi trebalo pokuati s nekom definicijom nOle uloge intelektualaca. Jel', II stvari, oni su i dalje igrali samo ulogu podrke, garancije, jednog datog masovnog pokreta (student-radnik). j\:1islim na zauzimanje CNPF, na primer.

Sartre: Odgovoriu vam samo: to opet znai sma-trati ih intelektualcima. Ja to ne volim.

Redakcija: Imale pravo, jer mi u tome greimo,

Sartre: D(1, to je greka. Sluajte, na tom nivou pa-za jcdniki rad. A to nedostaje. Ako elite "Dr-

gansko jedinstyo" koje je postoja1o u 'XIX veku, organ-sko jedinstyo inte1ektualci-radnici, potrebne su meo-\i te di je. Treba s posebnim elijama, potpuno meusobno od\ojenim. To je i jedini nain da se izmene intelektualci. s druge strane, to im daje mogunost da iznutra ponekad istaknu svoje miljenje na nekom planu koji spada u njihovu praksu, Mislim da oni u tom smislu treba da dejstvuju.

26

Redakcija: Vi mislite ela bi svi intelektualci. koji ~"0-. ,uestvovali Ll zaposcda!lju CNPF-a mogli da nau nek! drukClJI na-

in intervenisanja Ll masovnim pokretima?

Sartre: To mi iZ2:leda nemogue. Intelektualci su, znate, veoma teki ... ~Mnogo vie mislim na mlade, Kad zamiljam organizacije u kojima su intelektualci i ~'adnici zajedno, mislim na tipove koji imaju 20-30 godma, koji su proizili iz Maja, eto!

(Du rule dc l"ii1iellcclllel clai1s Ir.: 1i1OUVC-mel1l rI'ollll iOlliwire, Eric Losfelcl, Pa-ris 1971).

Pre, ela Frida Filipopi-Mil ral 'i

27

Gavi, Sartre, Victor REVOLUCIONARNI OVEK

Poiitiki illleleklualac, kako ga mi zami-ljamo, 1I1OG'i e da bude bilo koji radnik.

Victor: Mi sada osporavamo izvesnu podelu uloga izmeu intelektualca i politikog oveka: intelektualca koji mora da kazuje celu istinu i politikog oveka koji je cepa na delove, tako da je masa konzumira malo-po-malo. To me je naroito zaudilo kod Lip-a: mnogo je ljudi govorilo, ali ja sam konano upoznao i druge ko-leklive, gde je jo vie ljudi uzimalo re; zapanjujue je tu bilo to su glavni elementi odnosa snaga periodino bili iznova razmatrani, diskutovani od svih prisutnih. Poev od potpunog uvodnog izlaganja odgovornih, po-stojala je, na neki nain, kontrola kolektiva aktivista nad celom istinom; oni su putovali po celoj Francuskoj, gotovo svugde su diskutovali, sagledavali izbliza odnos ~naga i biF~ u stanju da kontroli'i:r celinu gledita odgo-vornih. Nije tu vie postojalo lice politikog oveka koji LlZima na sebe da zadri u tajnosti vane elemente. Ovo mi se ne ini naprosto irezultat neke sasvim izuzetne bor-be, nego mislim da to otkriva stvaranje jednog novog koncepta politike koji, uopteno govorei, ponovo stavlja u pitanje tu podelu uloga izmeu, recimo, kritikog inte-lektualca, koji ne doputa da bude obmanjivan, a onda i radnikih organizacija; podelu uloga koja je bila karak-

teristina za dominaciju KP nad radnikim pokretom. ta ti o tome misli? I po tvome miljenju trebalo bi da

kritiki intelektualac bude vie politiar, a politiar da bude vie kritiki intelektualac ...

Sartre: Da ... Victor: Mislim da se to pojavljuje i da to treba po-

drati, a da je sve to vue ka jednoj staroj koncepciji intelektualca i politikog oveka potpuno nazadno.

28

Sartre: Utoliko to se politiki ovek, pre svega, vie ne prikazuje kao politiki voa, on je bilo ko, poto je u hipotezi revolucionarnog oveka, koju mi i dalje imamo za sutra, svaki revolucionarni ovek politiki ...

Victor: Da ... Sartre: Ne postoji, dakle, vie razlika izmeu inte-

lektualca i politikog oveka, poto je intelektualac po litiki ovek, a kao to si maloas napomenuo, i politiki ljudi su intelektualci. Oni bi se na kraju razumeli. Danas se dogaa da se oni ne razumeju kad intelektualac go-vori o istoj stvari, zato to je intelektualac mnogo vie

teoretian, to je njegovo razmiljanje o nekom odre-enom predmetu mnogo ire; ja ne znam da li je on u pravu u trenucima kada tako razmilja, to je ve drugo pitanje, ali on se u svakom sluaju ne nalazi na istoj ravni s politikim ovekom onakvim kako ga sad defini-emo. Intelektualac vie nema sopstveni raison d' etre, sem to stie znai1ja koja politiki ovek ne moe stei ili, tanije reeno, nema potrebe da stekne. Intelektualac je, na primer, naveden da prouava nauku u isti mah ra-di elemenata znanja koje mu ona daje za striktna upo-

reenja koja on namerava da uspostavi, a politiki ovek sve to ne zna. On to moe znati, ali on to ne zna obavezno, dok je intelektualac primoran da to zna. Mo-gao bih, dakle, ako hoete, da vidim i neku vrstu dubo-ke identifikacije kod svakog izmeu politikog oveka koji on jeste i intelektualca koji bi trebalo da bude, koji e on biti.

Victor: Ali ta idetifikacija se vdi u borbi ... hou da kaem, da izvesni oblici drutvene i politike egzistencije intelektualca, koji podrazumevaju tu podelu uloga moraju da budu osporavani, isto kao to i sadanji oblik poli-

tikog oveka, odvojenog oveka, oveka specijalizovanog u vetini upravljanja ljudima, u tehnici dominacije mora da bude osporavan ...

Sartre: ... politiki ovek koga mi ne poriemo to je bilo koji ovek, to, dakle, nije neko ko vlada tehni-kom dominiranja nad ljudima. On vlada samo jednom tehnikom, a to je tehnika ubeivanja ...

Victor: Da, ali ti tu, po mom miljenju, malo upro-ava stvari, jer se mi jo ne nalazimo u besklasnom drutvu, ak se ne nalazimo ni u iroko revolucionisanom drutvu. Dakle, svaki ovek, ak i ako proistie iz mase malih, nepoznatih, ako preuzme neku odgovornost posta-je politiki ovek, i odmah je, samim tim, podvrgnut to-talitamom pritisku sadanje superstrukture. On, najee i ne znajui da to ini, usvaja izvesne stavove koji su stavovi autoritarne vlasti, stavove koje su dominantne

29

klas le znalaki i dugo udeavale, to ini da je dananji politiki ovek - a. re~eno je v~ da se, o oveku ko~c: je proizvelo revoluclOl~lsano drustvo ~?ze sada ~ovontl samo na utopijski naIn, - uv

ma, a ovo je prvi put da susreem p?liti~og ovek~ koji je intelektualac. Neu time da kazerr: coveka kOJI ume dobro da diskutuje - ima ih ~ u. drugIm str~nkam:'l - hou da kaem nekoga ko na IstI plan stavlja poh-

tiku akciju u uem smislu rei i intelektualnu akciju; on hoe da politika akcija ima opravdanja, precizne motive, principe. Svaki politiki ovek bi morao da bude u isto vreme intelektmtlac. Svako moe da da preimustvo jednom ili drugom stavu; oni su moda u izvesnim

sluajevima teko spojivi, ali ja znam da je danas ua-sno politiki raditi s ljudima iste akcije. Ima radnika koji kau: n'" Ja ne govorim, ne umem da govorim, ja kaem ono to mislim, i to je sve .. . n, a to su VirlO esto najintelektualniji ljudi svoje grupe, po nainu na koji diskutuju, na koji iznose svoje hipoteze, itd. Treba dobro imati u vidu da je rascep izmeu politikog i intelektual-nog izazvalo jedno drutvo koje je u raskolu sa samim sobom; taj e rascep nestati, ak ako i ostane neka di-stanca izmeu teorije i prakse. Malo-pomalo doi e do toga da svako bUde intelektiualac; ljudi koji e dej-stvovati bie politiki ljudi, a razumee zato rade onako kako rade. Bie to, dakle, intelektualci. Njihov nain ponaanja nee vie biti u suprotnosti s njihovim obinim nainom ivljenja. Postoji izvesna razlika izmeu naina ivljenja, tj. naina na .koji ovek jeste ono to je, i naina ponaanja, tj. pretvaranja da smo neto dru-go no to jesmo, da bismo postigli neki cilj. Ta dva na-

ina treba da se usaglase. Gavi: Govori se o nainu ivljenja; danas se nain

ivljenja promenio i taj nain proizvodi razliite ljudske tipove.

Sartre: Da ... Gavi: Nain ivljenja proizlazi iz sukoba, antagoni-

zama. Svakom diskursu odgovara neki diskurs koji je negacija onog prvog; svakoj tvrdnji odgovara neka sup-rotna tvrdnja. Onda vidimo da su crkva, organizacije, institucije, ideja o porodici, ideja o religiji, ukratko, svi diskursi koji su sainjavali misao naih roditelja, danas proizveli jedan suprotan diskurs; pojavilo se neto: re, ili bar svest da je re neto fundamentalno. U ileu je ovek stvarno imao utisak da je ubijena re. U Lipu, imali smo utisak da se rodila jedna re, a na Srednjem istoku se stoji u mestu jer se ne zna da li je neka re mogua. nRen , to su momenti u kojima ljudi meusobno komuniciraju. Tokom ovih razgovora mi smo, sva tro-jica, osetili da su malo vana razilaenja ili slaganja, a da je vano govoriti. U tim razgovorima postoji neka ",rsta zajednike rei; niko nije nastojao da razori dru-32

gog, ali svako je nastojao, ne da se sueli sa gleditima, nego da ih suprotstavi. ini mi se, ako se slae, da je to dananj i novi nain ivljenja, u suprotnosti sa sta-rim nainima. U istoriji religije ili marksistika-lenjini

stikoj istoriji nema rei. Postoje 'samo izlaganja, bi-blije, ili male crvene knjiice, katehizisi. .. sve ono to ti namee jedan dis:kurs, jednu hijerarhiju, namee jed-no ponaanje, ili jednog vodia. Treba se zalagati za mnoenje grupa rei. Na bazi takvih grupa, u jednom naselju, kui, jednoj pm'odici ili fabrici, mogu da se proizvedu novi politib ljudi koji predstavljaju ceo svet, a ne trae vie neku vlast nad drugima. Ako su delegi-rani, oni e to stvarno biti.

Sa:rtre: Pojam delegacije ini mi se lo. Jer, im nekog delegirate da predstavlja misao 10.000 lica, on ostaje sam nasuprot drugim ljudima, koji su sami kao i on a predstavljaju takoe po 5000 ili 10.000 lica koja su ih izabrala, pa se onda tu nalazimo suoeni s milju ko-ja vie nije misao tih ljudi, koja nije misao ljudi koji su ih