priloge koji govore upravo о sadrfaju savjetova_nja i g_ledistima k?ja ~u na njemu dosla do izrazaja i u sljedeCim mjesec1ma utlcala na zbtvanJa na terenu. Autori nisu saglasni u ocjenama sadrzaja i duha savjetovanja, nego su cak i kontroverzni kada је rijec о mogucim uticajima savjetovanja na kasnija zblvanja u istocnoj Hercegovini i Crnoj Gori i nekim sit~ii? pitanj~­ma, ali upravo zato (sto njihovi prilozi nisu unificirani) predstavlJaJu znacaJ­ne istorijske izvore koje се, moZda, novi prilozi korigovati ili dopunjavati.

Avdo Humo

О partijskom savetovanju u lvancicima

Znam sigurno da sa ovog spiska (Josip Broz Тito, Edvard Kardelj, Alek­sandar Rankovic, Milovan Dilas, Mosa Pijade, Sreten .Zujovic, Ivo-Lola RiЬar, Iso Jovanovic, Svetozar Vukmanovic-Tempo, Ugljesa Danilovic, Avdo Humo, Pasaga MandZic, Cvijetin Mijatovic, Vaso Miskin, Borisa Kovacevic, Nisim AIЬahariJ Pavle Goranin-Ilija, Slavisa Vajner-Cica, Olga Marasovic, Hasan Brkic, Karlo Batko, Betika: R-omano, Miro Popara, Hama Greb·o, Lepa Pero­vic, Dragutin Kosovac, Jusuf Jakubovic, Svetolik Gospic, Vojo Ljujic, Rato Dugonjic, Slobodan Princip, Esad Cengic, Branko Kovacevic, Ferid Cengic­·Fico) dvojica nisu ucestvovala. То su Milovan Dilas i Iv<:t-Lola RiЬar. Dilas је tada blo u Crnoj Gori, а RiЬar se pre savetovanja na par dana spustio u Sarajevo i otisae u Zagreb, dok su svi ostali ucestvovali koje ste nabrojali. Da Ii ste zaboravili nesto, odnosno da li ste zaboravili nekoga, to ne zпam. sto se tice samog savetovanja, ono је ranije bllo pripremano. Medutim, datum toga savetovanja nije Ьiо fiksiran, а dolazak Vrhovnog staba i Cen­tralnog komiteta u istocnu Bosnu upravo је рао u vreme kada su se vrsile glavne pripreme za savetovanje. I zbog dogadaja koji su nastali u Srblji, posle povlacenja jednog dela partizanskih snaga sa Vrhovnim stabom, i zbog opste situacije nastale cetnickim izdajama, datum savetovanja је ubrzan а pri tome је koristen i momenat da se u mestu savetovanja nalazio i Centralni komitet. Zbog kratkoce u vremenu nisu bili u mogucnosti da savetovanju prisustvuju i delegati iz Bosanske krajine, vec samo delegati iz Hercegovine, istocne Bosne i iz Sarajeva - dтugovi koji su tamo ilegalno radili.

Koliko se ја secam, to savetovanje је otvorio Iso Jovanoyic. On nije pod­neo nikakvu an~Iizu situacije u Bosni i Hercegovini i щirnah posle uoЬicЗ:je­nog otvar-anja dao је 'Гес drugu Tit·u, koji је izneo podrobnu analizu vojno­-politicke situacije u Srblji. On је opsirno i deta'ljno analizirao~ uz_roke poraza nа~Љ jedinica u zapadnoj SrЬiji i obrazlozio odluku о povlacenju u istocnu Bosnu. Drug Тito је isto tako obrazlozio potrebu stvaranja pokretnih i udaт­nih proleterskih jedinica, kao i nove momente koji su nastali u narodnooslo­bodilackoj borbl u vezi sa cetnickim izdajama. U vezi sa analizom uriutrasnje politicke situacije, on је govorio i о medunarodnoj vojno-politickoj situaciji.

6-15

Drug Kardelj је ucestvovao u diskusiji i dao podrobniju analizu medu­narodne situacije. То је Ьiо onaj period kada su vec Nemci bili pred Mo­skvom i Lenjingradom, ali, uglavnom, ta analiza, i pored sve tezine vojne sitиacije u kojoj se nalazio Sovjetski Savez, Ьila је r ealna, sa jednom optimi­stickom verom, ali i sa ciljem priprema na dиgogodisnje borbe sa fasistickim drzavama i nasom orijentacijom na dиgogodisnje politicke i vojne pripreme za nacionalno i socijalno oslobodenje.

U vezi sa sitиacijom и Srblji, drug Тito је dao vojno-politicke ocene sitиacije и istocnoj Bosni. U vezi sa izlaganjem drиga Tita, а posle toga i Kardelja, nastala је diskusija koja se viSe koncentrisala na sitиaciju u istoc­noj Bosni. tиjovic se u svojoj diskиsiji ропоvо vratio na neke politicke aspek­te stanja u zapadnoj Sr.Ьiji.

Secam se da је и vezi sa vojnim i politickim stanjem u istocnoj Srblji doslo do kritike nepravovremenog raskidanja saradnje sa cetnickim rиko­vodstvima. Prva faza (te saradnje) осеnјепа је kao pozitivna i korisna. Me­dutim, drиga faza - kada sи cetnici, uspostavljajиCi saradnju sa okиpato­rom, poceli da иdaraju iza leda na nase jedinice, da vode otvorenи propa­gandu i razbljacku akciju u oruianim redovima narodnooslobodilackog po­kreta, kada је doslo do sukoba sa cetnicima и zapadnoj Srblji - ocenjeno је tako da nije trebalo oportиnisticki taktizirati formalnom saradnjom sa cetnicima i zbag toga је taj period kritikovan od strane Tita i (drиgih) ucesnika u dislшsiji.

Zatim је analizirana politicka situacija, u to vreme doslo је do kolebanja, osipanja а na nekim mestima i do raspada partizanskih jedinica. Bilo је i nedovoljnog snalaienja u politickom radи и partizanskim odredima zbog guЬljenja jasnog kursa, u kojima је bas u tom periodи, posle povlacenja na­sih snaga iz zapadne Srblje, odnosno jenjavanja ustanka u zapadnoj Srblji, doslo do procesa raspadanja, nediscipline i raznih иnutrasnjih роЬиnа, pre­laska boraca iz partizanskih odreda na stranu cetnika, zatim pojave vojnih jedinica koje nisи htele da Ьиdи niti pod cetnickom niti pod partizanskom komandom, koje su htele da imaju neku svojи autonomnu ustanickи ko­mandи i na koje sma i mi а, donekle, i cetnici imali odreden politicki иticaj. Prema tome, odredeno raslojavanje pod pritiskom okиpatorskih vojnih akci­ja, propagande i njegovog terora, cetnickih diverzija i politickih obmana, dovelo је do prelaska jednog dela partizanskih orиZanih snaga и cetnicke jedinice, а jedan deo tih nasih jedinica, koje nisи Ьile ni partizanske ni cet­nicke, obrazovali sи svoje odrede kraj svojih sela, zeleci samo da brane od svakog napada svoje kисе i sela. То је Ьila jedna vrsta orиzane milicije. Tako је doslo do suiavanja иstanickih oruzanib snaga na partizanska jezgra, па one najborbenije i politicki najzrelije partizanske jedinice. То је, uostalom, uticalo da se na savetovanju sire razmotri situacija i na osnovu vojne i poli­ticke analize i tada је donesena odluka, zbog koleЬljive seljacke mase, da se forшirajи dobrovoljacke jedinice Narodnooslobodilacke vojske. Bas, s obzi­rom na ta kolebanja i raslojavanja и jediпicama koje su stajale pod .koman­dom Narodnooslobodilacke vojske, ta postavka је ostvarena i pokazala se pravilnom, jer sи formirane dobrovoljacke jedinice na vrlo sirokoj teritoriji, na kojoj sи mogle politicki i vojnicki da иticu narodnooslobodilacki pokret i partizanske oruzane snage.

Drиga postavka bila је sadr:Zana u oceni da је potrebno vise strpljenja i politickog ·saznanja о procesima prilazenja hrvatskih i muslimanskЉ masa

646

пarodпooslabodilackom pokretu. Savetovanje је oceпilo da је, pored rasloja­vanja i raspadaпja u partizaпskim jedinicama, doslo do pozitivnog politickog p1·ocesa medu mиslimanskim, а i hrvatskim, seoskim masama. Те mase, iako u nekom iscekivanjи, kolebanjи i jos nedovoljnoj spremпosti da se sire late orиzja, ipak sи pocele da sagledavaju ko su njihovi prijatelji i s kim treba, па krajи krajeva, da dele sиdbinи, jer sи па svom sopstveпom iskиstvu videli vBe риtа cetпicko-иstaske namere i osetili brиtalnost terora i pokolja bas od samih tih пeprijateljskih oruzaпih agentиra. Na zalost, trebalo је jos vremena i sopstvenog teskog iskиstva da se пajsire mиslimanske i hrvatske seljacke mase иvere da је пjihov риt, риt orиZane borbe sa partizanskim sпagama.

Savetovanje је pretreslo i pitanje organizacije pozadine i stvaranja na­rodпe vlasti, kao i orиzanih pozadinskih jedinica, jer је zbog neprestanih akcija i velikih borbl koje sи vodile partizanske jedinice и istocnoj Bosni Ьila zanemarena borba па orgaпizaciji narodne vlasti i иopste pozadiпe, tako da sи cetnici, koji ·se пisи tиkli sa okиpatorskim snagama, koji sи voleli lagodaп i pиstahijski zivot, vrЩali, drzali razпe svoje konfereпcije, vrsili propagandи, pljackи i sejali demoralizaciju ро oslobodenoj partizanskoj teritoriji. Iako sи u nekim mestima Ьili formirani narodnooslobodilacki odbori, ipak teritorija пiје Ьila pokrivena naSim organima vlasti, kao ni politickim i drustvenirn organizacijama, niti је proЬlemu orgaпizacije pozadine pridavan onaj poli­ticki i vojnicki znacaj kakav sи ти i rukovodstva partizanskih jedinica i partijska organizacija trebalo da pridajи. U diskиsiji о tome proЫemu иce­stvovao је i Mosa Pijade.

Na savetovanjи је Ьilo govora о potrebl formiranja pokretnih partizan­skih jedinica, ne odmah u pocetkи brigada, vec о potrebl ·stvaranja иdarпih bataljona u kojima се Ьiti okupljen najborbeniji i na}bolji deo iz partizanskih jedinica, а kasnije da se formirajи krиpnije jedinice, kao sto sи brigade.

Da li је bilo govora о vecem angaiovanju radnHtva iz gradova tt te jedinice?

Da. То је и vezi sa izvestajem о partijskoj i politickoj sitиaciji и Sara­jevu, kao i и drиgim gradovima. Donesena је odluka da је potrebno sto vise radnickog elementa izvиci iz gradova i popиniti novoformirane bataljone kako Ьi na taj nacin Ьila ucvrscena и njima borbena i politicka jezgra. То је Ьiо jedan od zadataka koje је doblla partijska organizacija и Sarajevu, kao i organizacije и ostalim gradovima, da radnike, omladinи dacku i radnickи, kao i clanove Partije koji sи ziveli ilegalno, sto pre prebace na partizanskи teritoriju, da Ьi sto viSe radnika i omladine иsli и udarne partizanske jedi· nice, cete, bataljone, jer se tada nije postavljalo pitanje formiranja brigada, i da glavni zadatak ovih jedinica Ьиdе borba protiv cetnika, ciscenje parti­zanske pozadine, partizanske teritorije od cetnickih jedinica, koje sи vrsile pljacke, иbi:stva itd.

Da se vratimo na ocjenu medunarodne politicke i vojne situacije t na pitanje da li је povodom takve ocjene i и diskusiji u daljem toku savjeto­vanja doslo do formiranja jedne odrec.1ene politicke platfonne za buduct rad Partije па selu, za izbacivanje parola о klasnoj borЬi?

Ne. Bilo Ьi и to vreme nepravilno postaviti pitanje klasne borbe. То Ьi Ьilo sektastvo i izolacija od velikog dela ljudi koji sи hteli da se bore kao patrioti protiv okиpatora. I dalje је ostala najsira platforma okupljanja svih

647

patriotskih, nacionalnih i progresivnih snaga na Iiniji borbe protiv okиpatora i njegovih domacih izdajnika.

Prvo, ocene nisи Ьile da се se rat brzo zavrsiti. Naprotiv, ocena је sada Ьila da one ranije nase pretpostavke: da се rat trajati svega par meseci, nemajtt nikakve osnove, naprotiv, smatralo se da се rat dttie dз potraje, јег је fasizam Ьiо и vojnickom pogledи jos tt иsponu, i jos је belezio krupne uspehe. Nemci sи dosli do Moskve i Lenjingrada, talijanske jedinice sи Ьile na granici Egipta, pripremale se za ofanzivc, tako da је ocena о Ьliskom zavrsetkи rata Ьila potpuno isparena. Parola, u to vreme, neke klasne dife­rencijacije иnиtar narodnooslobodilackog pokreta Ьila Ьi potpuno apoliticna, sektaska i stetna ро revolucijи i zbog toga о njoj uopste nije Ьilo govora. Naprotiv, doslo је do odredene kt·itike (pojava) u Heгcegovini, iako smo tada vrlo malo znali о nekim njihovim sektaskim, klasпim stavovima koji su poceli da sиZavaju i ogolevaju platformи narodnooslobodilacke borbe. Ј os visc је podvucena potreba siroke platforme okиpljanja svega onoga sto је Ьilo sprem­no za borbu protiv okиpatora i izdajnika. Odluka donesena и vezi sa clobro­voljackom vojskom oznacavala је sirinи te platforme i pokazivala da se i van partizanskih jedinica mogu da оkире i drиge snagc koje su htele da sc bore, koje nisи htele da predи и izdajи, i saradnju sa okupatorom itd. Prema tome, i na ovom savetovanju је ponovo verificirana, od pocetka borbe formu­lisana, platforma narodnooslobodilackog pokreta. Bilo је, na primer, go,,ora da se ne sme, zbog odredene pasivnosti velikog dela muslimaпskih i ht-vat­skih masa, da zanemari jedan drustveno-politicki proces koji је росео medu tim masama i koji ее se dalje razvijati u pravcи politickog sazrevanja i osvestavanja i koji се dati :svoje pozitivne rezиltate, ako ne odmah, oncla posle. Та ocena је Ьila istovremeno јеdап kriticki osvrt na neke stavovc prema kojima se smatralo da је sve ono sto је u borЬi okupljeno oko nas -nase, а sve ono sto jos stoji ро strani, ceka, koleba se, itd. da to nije паsе. Prema tome, savetovanje је znacajno ро koпkretnoj i datoj analizi, kao i ро perspektivnom sagledavanjи neprestanog sazrevanja i politickog osvestavanja mnogih onih koji sи se do tada kolebali, kao i ро jasnom s tavu da је nuino neprestano okиpljati mase i иvlaciti ih и narodnooslobodilacki pokret - pri­ЬlizavajuCi sve nove i nove ljude oruzanoj borЬi. U tome је savetovanje u selи Ivancicima imalo najjace obelezje, i to је Ьila njegova najЬitnija ka­rakteristika.

А kako Ьi se moglo objasniti to da иpravo и mjeseclma koji slijede nakon savjetovanja u Ivancicima dolazi do tzv. lijevih skretanja и Hercego­vini, и punom smislи te rijeei, i da sи ta skretanja tamo шеlа siri zamah upravo u februaru, martи, aprilи?

Та skretanja nastala и Hercegovini imaju korene u jednoj slozenoj osnovi. Ona se poklapajи sa skretanjima koja sи nastala и Crnoj Gori i kao tak,,a imala sи vrlo jak иticaj na realizacijи politike narodnooslobodilackog rata i и Hercegovini. U Crnoj Gori је tada Dilas, koji је Ьiо predstavnik Central­nog komiteta i pтedstavnik Vrhovnog staba, postavio platformu pt·erastanja prve etapc revolucije и drugu i zbog toga је nuzno povesti klasnи ЬоrЬи, а Hercegovina, koja је u tom periodu Ьila tesno politicki povezana sa Cmom Gorom (и zajednickim ustanickim akcijama i и povezanosti partijskih kadro­''a) brzo је prihvatila, odnosno neki njeni rukovodeCi kadrovi (Pctar Drapsin, Miro Popara) taj stav, nastojeci da ga narnetnu cijeloj organizaciji Partijc i partizanskih odreda. U Hercegovini su и to vreme vojno-politiёki rukovodioci

640

bili opijeni renesansom narodnooslobodilackog rata zbog velikih vojnickih uspeha i rasplamsalim odиsevJjenjem ustanickЉ snaga. Poznato је da је nal'Odnooslobodilacki pokret u Hercegovini (posle jиnskog иstanka) naglo splasnиo, dozivljavao krizи i sиzio svojи orиZanи bazu, dok se vojne snage nisu pregrupisale, povezale i dok ni·sи stekle odredene иspehe и borbl protivu Italijana i domacih neprijateljskih formacija. Ustanak је vise meseci preziv· ljavao krizи, da Ьi se nakon politickih i organizacionih priprema, koje је svojom upornoscи izvrsila partijska organizacija na terenи, postepeno гaz­bиktao, prosiгio, stekao verи и svoje snage i svojim vojnim иspesima privи· kao masLl novih Ьогаса. 1 pod иticajem idejnih strujanja koja su dopirala iz Crne Gore i zasnovane politike koja је postavljena od strane Dilasa, for· шira se i и Hercegovini parola da иlazimo и drиgи fazи иstanka i zbog toga se najavljиjc borba protiv bogatih seljaka а oslonac је iskljиCivo na siгomasne seljake.

Cinjenica је da Dilas nije Ьiо na savjetovanju, а Мiro Popara је Ьiо. Iako је on ucestvovao na savjetovanju i сио sve о tome sta dalje treba da vazi kao orijentacija, ipak је on glavni, jedan od glavnih inauguratш·a takve ро· litil~:e i tzv. druge faze?

Glavni је Ьiо Petar Drapsin, on је tada Ьiо komandant operativnog staba za istocnи Hercegovinи, Ыо је spanski Ьогас, hrabar covek, vec iskиsan rat­пik, ali politicki jos пedovoljпo zreo, Iicпo пeиravnotezen i veoma skloп aпarhistickim potezima.

Da, оп је glavni u vojnom pogledи, а partijski rukovodilac? То ispada nelogicno kad se gleda iz jedne istorijske retrospektive pro·

lшjalog vremena. Реtаг Drapsin је imao pгesudnu иlоgи и tome, jer se on brzo иsрсо nametnиti kao aиtoritet bas zbog svojih vojnickih i komandant­skiћ vrlina zbog toga sto је Ьiо spanski borac i zbog toga је оп presиdno t1ticao ва formiranje jednog politickog stava; а posto је znao da је f>ilas Ьiо clan PolitЬiroa, СК, da sи to Dilasovi stavovi, а takav stav је odgovaгao nje­govim prirodnim i politickim naklonostima, on se s velikom иpornoscи borio za njegovи realizacijи. Miro Popara se tu nije mogao mnogo da odиpre, i zbog aиtoriteta Dilasa i Petra Drapsina и to vreme, zbog jakog иticaja kakav је na njega imao Drapsin, а i zbog nedovoljnog politickog iskиstva, kao i zbog vrtoglavice nastale od иspeha koji su postignuti и borbama и to vreme protiv okиpatorske vojske. Gledajиci suvise lokalno, izolovano i aиtar­hicno, oni su Ьili zanemarili drustveno-politicke i nacionalne procese и okvi­rima Jugoslavije, kao i nasu povezanost sa politicko-vojnim zЬivanjima и medunarodпom svetи. Zbog te sиzenosti politickog vidika, nedovoljne racio­nalne teoretske svesti doslo је i do иbacivanja te parole koja је nanela velike politicke stete пarodnooslobodilackom pokretи.

Interesantno је da је u istocnoj Bosni vec krajem maja doslo do puteva tt sva tri odreda oko Sarajeva. Sta mislite koji su elementi uticali па to?

Тај p1·oces је росео ranije; cak pre neшacke ofanzive, koja је, kako znate, Ьila odmah pocetkom janиara, neposredno posle ovoga savetovanja. lzdaja cetnickih voda Ьila је рrасепа sejanjem demoralizacije medи seljac· kim stanovnistvom- pиtem pretnji, straha i laznih parola da Nemci i Itali· jani gone i иnistavajи samo partizane, а drugim borcima nece nista. Nemci su ofanzivom llteli da razЬijи i uпiStc partizanske jedinice и istocnoj Bosni, sto је istovremeno Ьila teznja i san cetnickih glavesina ciji је glavni strateski cilj Ьiо da od istocne Bosne stvore cetnicki placdarm za dalje svoje operacije

649

i zahvate stvarajttCi na taj nacin иslove i mogиcnosti za prodiranje cetnickog иticaja (komuniciranje, prebacivanje i svojЉ jedinica i svojih kadrova) u zapadntt Bosnи i dalje povezivanje preko zapadne Bosne sa Dalmacijom, sa Likom, Slavonijom itd. Prema tome, ova ofanziva је Ьila sastavni deo ofanzive и zapadnoj Srblji, а dosla је и istocnu Воsпи Ш\ prilicno uzdrman politiCki гovit teren, cetnickom izdajom i пjihovim demoralizatorskim akcijama и паrоdи. U takvoj sitиaciji, kada seljastvo, koje је saciпjavalo gro partizaп­skih odreda, росiпје d~ se koleba, zamara i gubl perspektivu, kada ono oce­kuje dolazak Crvene armije tako reci za par meseci и istocпu Воsпи, а Nermci sи za tih par meseci prodirali duboko u Sovjetski Savez, dok u Evropi, u to vreme nema nikakvog orиzaпog pokreta - partizaпskim snaga­ma пiје ostalo nista drцgo nego defaпzivno manevrisaпje i povlacenje i spa­savaпje ц pokretи svega опоgа sto se moglo spasiti. Cetnici su obecavali щ1rodu neku vrstи mira, seljackog mirovanja gde nece vise dolaziti do palje­nja kuca, иblstava porodica, odlaska naroda ц :zJbegove i gиЬljenje imovine. U tom koleЬijivom seoskom elementи, koji је, s jedne strane, gublo poli­ticku, narocito vojnicku perspektivu, usled produfenja rata, vojnickih иspeha Nemaca i Italijana, а na drцgoj strani zamoren tim neprestanim borbama sa Nerncima, Italijanima i иstasama, velikom ofanzivom Nemaca i cetnika н zapadnoj Srblji, koja se posle prenosi па istocnи Воsпи - -sve је to dovelo do raslojavanja, opadanja borbenosti i povlacenja, Ьilo и cetnicke jedinice, Ьilo oko svojih kнса, Ьilo u dobrovoljacke jedinice koje nisи Ьile ni anti­cetnicke, а ni antipartizanske, itd.

Та giЬanja jednog sloja stanovnistva, politicki zaostalijeg, ра, prema tome, i sa niskom svescи, Ьiсе nas neprestaпi pratilac и daljem razvoju narodnooslobodilackog pokreta i orufane borbe. Zbog toga је bila stvorena teska sitttacija и istocnoj Bosni, posle nemacko-cetnicke ofanzive и zapadnoj Srblji i te iste ofanzive, posle и samoj istocnoj Bosni. Mi и to doba jos nismo imali иdarnih jediпica. Dok nismo dosli do gradova i dok se iz gradova rad­nici i omladina nisи pocele masovnije иkljиcivati и nase jedinice, tesko је Ьilo zadriavati i boriti se sa stihijom koja se иvlacila ц redove partizaпskih jedi­nica и kojima је ogromnи vecinи predstavljalo seljastvo. Ono jeste, na save­tovanjи је Ьilo govora о jacem oslanjanju na siromasne slojeve seljastva, na siromasne seljake, ali и tadasnjim иslovima, iako је ta orijentacija imala svojи realnи osnovи, mi smo imali i obrnиtЉ slиcajeva da је najveCi broj cetnickih jedinica Ьiо regrиtovan bas iz tog najsiromasnijeg dela seljastva zbog svoje niske politicke svesti, podaпickog mentaliteta koji је vekovima naцcio da slиZi јасе gospadare i drzavno-cetnicke aиtoritete, dok је и narod­nooslobodilackim redovima, pored siromasnЉ seljaka, Ьilo ыednjih i bogatih, пarocito u Bosanskoj posavini i Semberiji. U pocetnim fazama nase borbe, zbog toga sto је post-ojala jedna tradicija, а i jedno gledanje na cetnistvo kao na nekи borbenи organizacijи, kod jednog dela seoskog stanovnistva stvarana је iluzija da је ta organizacija ono isto sto је Ьila и vreme aиstro­-ugarske -okupacije ili и vrcme prvog svetskog rata. Nama nije nista drugo preostajalo nego politicka upornost i strpljivo cekanje da 5е narod na svom vJastitom iskustvи, posmatrajиci cetnickи krvavц delatnost, njihovu politikи i njЉove ciljeve, цveri da је to takva »nacionalna« strцktura cija svaka i naj­шanja grimasa predstavlja izdajи onih najvitalnijih nacionalnih, slobodarskih i revolиcionarnih teznji.

650

U tom smislu је na savjetovanju i analizirano cetniStvo? u tom smislи analizirana је izdaja cetnistva, povezivanje cetni~tva sa

Nemcima, sa nemackim komandama, povezivanje cetnistva Draze Mihailovica sa Talijanima sa Nedicem itd. No, ta saznanja (о izdaji cetnistva) najsvesni­jeg rиkovodeceg dela и narodnooslobodilackom pokretи, jos nisи Ьila sazna­nja sirokih masa naroda. Proces osvestavanja i sagledavaпja te istine о izdaji trajao је dosta dиga, ali na sarnom savetovanjи izgradena је jedna politika koja је odredila odnos prema koleЬljivim i neopredeljenim masama, koje sи ipak Ьile spremne da se и Ьlizini svojih sela tиkи protiv okиpatorske vojske; tu se i rodila ideja о dobrovoljackim jedinicama. Drиgo, ponovo је istaknнt znacaj platforme najsireg okиpljanja masa, bez obzira na politicke razlike и narodnooslobodilacki pokret, narocito mиslimaпskih i hrvatskih, kod kojih је nastao proces oslobodenja mпogih ilиzija о okиpatorи i о njegovoj sate­litskoj Nezavisnoj Drzavi HrvatJskoj. Trece, istaknиt је veliki politicki znacaj s tvaranja narodnooslobodilackih odbora i organizacionog иcvrscenja oslobo­denih teritorija, kao i znacaj formiranja иdarnih jedinica и vidll ceta i bata­ljona, i omasovljavanja tih jedinica sa radnistvom iz okupiranih gradova.

Тt.t sи Ьili podneseni izvestaji о politickoj sitнaciji и okttpiranim grado­vima, narocito о situaciji и Sarajevи, о situaciji и partijskim or,ganizacijama, njihovom rad·и, borЬi itd. О sitиaciji и Hercegovini podnesen је jedan izve­staj, dok о politicko-vojnoj sitиaciji и istocnoj Bosni nije Ьilo jedпog opsteg referata, nego sи о njoj govorili, manje-visc, svi pгisиtni komandanti i poli­ticki komesari odreda.

Svetozar Vukmanovlc

U Sarajevu i istotnoj Bosni 1941. pocetkom 1942. Savetovanje u lvanti6ima

U Sarajevu i istocnoj Bosni 1941. i poeetkom 1942. Savetovanje u lvancicima Mislim da sam dosao и Sarajevo negde izmedн 7. i 9. jula, to znaci mno­

go ranije nego sto se navodi и nekim materijalima koje sam Citao. Prem<1 tome, sastanak Pokrajinskog komiteta sazvan је ranije nego sto је zabele­zeno. Naime, 4 .. јиlа prisиstvovao sam и Beogradи sastankи PolitЬiroa СК КРЈ, na kome је doneta odlиka о иstankи; znam da sam se и Beogradи zadriao svega 3-4 dana posle tog sastanka. Da predam stamparijи Ivanи Milиtinovicи i da izradim legitimacijи, trebalo mi је dan-dva, tako da sam najvise tri-cetiri dana ostao и Beogradи. Sиtradan, ро mom dolaskи и Sara­jevo, odrzan је sastanak, kome sи prisustvovali: sekretar - Iso Jovanovic, Dнro Рисаr, Avdo Нито, Ugljesa Dani1ovic, Borisa KovaceviC.

А Vaso Мiskin? Ne, on nije prisustvovao; receno mi је da је Ьiо clan Pokrajinskog ko­

miteta, ali se tada nalazio и ~atvoru. Koliko mogu da se setim, saopsteno

651