Dr Ferdo Haцptmann

INTERN ACIJA HERCEGOV AC~OG HSTANICKOG VOJVODE MICE LJUBIВRATICA U GRAZU {ORACU) QOD. 1876/77.

Aktivna uloga vojvode Mice Ljublbrablca, jednog od voda ustanka и Herce:govini god. 1875. Ьila је prekinuta njegovim zarobljavanjem od straпe au·strijskih grani:cnih organa и okolic"1 Imotskog и prvoj polovici marta 1876.1) Onamo је Ьiо kгenuo sa svojim dobrovoljciшa iz Dubrov­nika preko Kleka kako Ьi ostvario svoj plan prosirenja pobune na krajeve uz desnu оЬаlи Neretve i time prenio i prosirio podrucje ustanicke teri­tor.lje iz jugoistocne Hercegovine i Ыizine Crne Gore na zapadnи Herce­govinн, te ,povezao је s ustankom и Bosni. Austrijske vlasti su- н skla·dи sa stavom formalne neutralnosti, sto је podrazumijevalo prilikom pre­laska ,granice internaciju boraca оЬlји strana- .povele Ljшbilbratica s prat­.njom u Tr.st i ociatle mu odredile kao mjesto internacije isprva Linz (Liюc) u Gornjoj Austriji, zatim Graz u Stajerskoj. U Grazu је Ljublibratic boravio od 29. јиlа 1876. do 15. marta 1877, kad se vratio u Beograd.

Prepiska, koja је u vezi s Ljublbraticevim boravkom и Grazи vodena izmedu ,po1icijskih v:lasti i Stajerskog namjesnistva, kao i Austrijskog ministar:stva иnиtrasnjih poslova u Беси, .donosi nekol'1ko nepoznatih de­talja iz ovo.g razdoblja Ljublbraticevog zivota.

U vezi s LjubЉraticevom internacijom namecu se dva pitanja. Prvo se tice motiva, koji su doveli do njegove internacije.

Kad је Ljublbrat'1c na риtи iz Beograda preko Trsta sHgao u D111brov­nik u drugoj polovini juna 1875, da Ьi odatle krenuo na herce:govacko podrиcje, оп је opetovano, bez s-metnji, prelazio austrijsko-tursku gra­nicu. Tako је i.sprva krenиo iz Risna preko Krivosija u zalede2), gdje је

1) .RU.sto-.v W. (Der •krieg in der Turkei. Zustande und Ere'.gnisse auf der Bal­ko.nha,J,Ьi.п.sel in den Jahren 1875 uЋd 1876. ZU.riah 1877, t. П, str. 132 ! d.) spo.minje da је Ljll'Ьi,brati.c krenU"a iz Du:~rovnikC! .pocetkom ma.rtз, а vec 5. marta i.mao maлji okrsaj oko Lju·J:mS!kag i nakon tDiga se uputio du.z granice prema Iшotskoш, gdje је za.roblje•n.

Telegram iz Imotsko•g о zaroiЬljavanju LjшЬi:Ьratita, •koji dono·si R . .Petrovic (DjelovaiJJje Dulbrova,ckog od!bora za poшaganje hercegova;ckoog u,st&nka 1875-1878. God-i!S.njak DI BiH Х/1959, str. 241, nat;>. 58) nQsi datum 12. IП. 18. marta LjuЬilbгatic vec i.z Trsta krece pod :polici.js'kom pratnjOom -u Lin,z kao щjesto internacije.

'.Prema t0ome, za,ro,Ьldavanje је usli.jedHo 12. marta ili 1pri•j е t{)g dana, а ne tek krajE.m mjeseca., kako navode KruЂeva.c-•Ljubl.bra.ti:c (·.Prilozi p1·o-u.Cavanju herce.go­va.ckih u·stanaka 1857-1862. Godi'snjak. ВiН v.IA1954, str. 169).

2) L ј u 'Ь i Ь r а t i с S. - К r u s е v а с Т.: Pri1ozi za ртои.саvапје heтcego­'t'ackog u.stamka. Go·di5njak. ШН VПI/1956, str. 312.

363

и ји·lи 1875. pokшSao oг.ganizirati skupstinи glavara, ali је dosao и sиkob sa crnogorskim planovima ·1 izaslanicima, te Ьiо od njih na-pa1dnиt i oplja­ckan. Vratio se nakon toga и Dиbrovnik, odakle se 17. јнlа и pismи tиzio knezи Nikoli.3) Tokom ljeta na,lazio se ponovno na ustanickom роdrисји, vodio borbe s tиrskim cetama na pиtu Dubrovnik~Treblnje i и Popovo·m роlји, ali sи ga - kako kaze - crnogorske protиmjere toliko ometale da »Od oktabra do mog istиpanja koncem decembra malo sto sam i predи­;г;imao«.4)

Koetschet, koji је kao tиrsk1 Cinovnik i povjerljiva oso·ba Sarajeva i Istanbиla и to doba Ьiо stalno na риtи nastojeci posredovati, zatekao је tada LjиЫ.bra-tica и Dиbrovnikи. Iz razиmljivih razloga Koetschet ти nije щоgао Ьiti sklon, ра ga opisuje kako zasjeda ро kafanama i gostio­nama grada, okru.Zen svojim »generalstabom«, te prima i odasilje kurire.5

)

Iz toga svakako pro'1zlazi da sи aиstrijske vlasti jos poi:etkom janиara 1876. tolerirale ne samo okиpljanje dobrovoiljaca na svom роdrисји nego sи i dopustale redovite veze s tlstanickim ,podrиcjem. Tako је, npr., i crno­gorski vojvoda Peko Pavlo\>i{: и to daba neometan navracao и DUibrov­nik6), а da ga nitko nije 'шternirao. А jedan od Ljи:hiJЪraticevih dobrovo­lja-ca, Miroslav Hиbmajer, koji је и .decenЉrи krenиo na bosansko pod­rиcje da Ьi - oC1gledno ро Ljи1blbrat'lcevim direktivama - organizirao нstanak и sjeverozapa·dnoj BosnP), Ьiо је na skиpstini и Jamnici 16/17. decembra 1875. izabran za vojnog komandanta ·bosanskog ustanka i иspje­lo ти је da, aglavnom, neometan od austroиgarskih pogranicnЉ oflgana okuplja dobrovoljce i s njiшa pokиSa и januarи 1876. upad и sjevernи Bosnи.8) Austrijske straze sи ga omele tek on•da kad nije uspio pravovre­meno organizirat'1 prevoz preko Une.

Austrougarska politika formalne neиtralnosti - sa sprecavanjem otvorenog prelazenja turske granice citavih ceta, ali dozvoljavanjem po­tajno•g okupljanja dobrovo,ljaca i doturanja pomoci9) - nije se ni tada јо5 Ьitno .promijenila.

U literaturi se provla,ci tvгdnja da је namjesnik и Dalmacij'l general Rodic od samog poeetka, navodno, Ыо protivan Ljwblbraticevom sudje­lovanju и herce.govackom иstanku, ali da је, s dru,ge strane, austrougarski ministar vanjskih poslova, Andrassy zagovarao LjubЉraticevu a-kciju kao protu:te·zи crnogorskom uplivи.10) Rodicev stav prema Ljwb'tbraticи pokla­pao Ьi se s njegovim .planom da Aиstro-Ugarska pristиpi aneksiji оvЊ po­kraj-ina, i to и SiPOrazumи sa Crnom Gorom, koja Ьi se tom prilikom pro­sirila na Hercegovinи.11) Ljulhitbratic kao licnost, koju је - s pravom

З) I:Ьiodern, str. 317 i d. 4) Фbi-dern, str. 331. 5) К о е t s с h е t Ј.: Aus Bosniens letzter Tii.Т'kenzeit. Wien-Lei1pzig 1905, str.

22 i d. 6) I1Ьi.dern, str. 23. 7) Ek rn е<: i~ М.: Ustanak tL Bosni 1875-1878. Sa.rajevo 1960, str. 157. 8) Iibldern, str. 160 i d. 9) ,]Ьidern, str. 123 i d. 10) R. Р е t r о v i с.: Djelovanje, str. 309. 11) Wertheimer Е.: Graf Jutius Andтassy. Sein Leben und seine Zeit.

Stutt,gart 1913, t. П, str. 258, 266.

364

Љ ne- .pratio g1as da је eksponent SгЬiје12), Ьiо Ьi, prema tome, smetnja za ovakve planove, tim viSe sto Ьi njegov eventualni uspjeh u stvaranju jedne samosta.lne ili prosrpske Heгcegovine Crnu Goru u poredenju sa SrЉijom ba·cio u drugi plan, а na pazadini navodnog Rod·icevo:g racuna privukao novog interesenta, tj. SrЪiju u ovo razracunavanje. Postwpak crnogorskog povjerenika, vojvode Peke Pavlovica prema LjuЬibratucu, а i kasniji napadaji crnogor.ske staщpe svakako ukazuju na to da је Lju­biЬratic u planovima Cetinja Ьiо nepocudna Licnost i da se na njegovim ledima do izvjesne mjere manifestovao sukob interesa Crne Gor€ i Srblje.

U tom medusabnom natezanju Ljublbгattc је, svakako, izguJЬio Ьit­ku. Za auвtrougarsku ,politiku је nakon njegovog neuspjeha u Hercego­vшi i povlacenja u DuЪrovnik postojalo, svakako, vrlo jednostavno sred­stvo da se Ъаr ova grupa ustanika izo.lira i onemoguci njen daljnji rad time sto Ьi јој se и duhи politike neнtralnosti odиzela mogucnost da s dalmatinskog terena dalje djelиje и щ;tvankи. Dakle, to је Ьila rpri[ika za Rodica .da и granicama svojih mogи·cnosti sada sprijeci svakи Ljubi,bra­ticevи aktivnost, drzeci se stro.ge neиtralnosti. Pri tome se ne Ьi nasao u raskoraku s politiko,m Andrassyja, za kojega njegov Ьiograf Wertheimer ionako tv~di da se и to ·doba usrdno trudio kako Ы uвtanike и Herce:govini izolirao, odцzi.majиci im nadи и vanjskи potporuY) То је ministar mislio postici s1ogom velikih sila i njihov'1m pritiskom na male, SrЬiju i Crnи Goru, а uporedo poku~ati da Tursku dovede na put konkretnih reformi.

Ako је ovo tumacenje Andrassyjevih motiva to.cno - а nema raz­loga pripisiva.ti .ministru vec и to doba о t v о r е n е namjere za aneksi­jom Bosne i Hercegovine - onda ono stoji и suprotnosti s fakti.ckim sta­vom izneseniш u DuЬrovniku i Dalmaciji. Auвtrijske vlasti, naime, ne toleriraju samo humanitarne akcije ra:znih odfЬora diljem Dalmacije za рошос iZibjegJi.cama i ustanic"Ima, pri cemu је osoiЬita ulo,ga priJpala Dиib­rovackom odЪoru na celu s .dr Cingrijom, nego dopu·staju direktno snabdi­jevanje ustanika oruijem, sta,lno svracanje ustanickЉ vojvoda u Dubrov­nik, LjuЉiЬraticevo okupljanje dobrovoljaca na ovom terenu, kao i re­dovno obavjestavanje о kretanj'ima turske vojske.14) S ·pravom se, staga, moze tvrditi da је ustanak znatnim dijelom podrzavan iz Dalma·c1je5) ,

sto usprkos sirokoj podrsci stanovnistva ne Ьi bllo u t·oj mj eri ni izdaleka mogace da nije vlast precutno tolerirala sve te akcije. Ima li se jos na umu da vlasti dopuStaju Lju!bl,braticu na s v о m terenu pod vidom okup­ljanja do,brovoljaca cak koncentraciju »·GariЬaldinaca« , za koje se s pra­vom moglo pretpostaviti da sigurno nisu prijatelji Austro-Uigarske, onda pojam austrijske »neutralnosti« doЬiva poseban znacaj.

12) М. Е k m е ·ё i с, ·stl'. 156; Ј о v а n{) v ј с R. : Sukob uticaja Crne Gore i Sтblje и Hercegovackom ustanku 1875-1878. Medunar. naulcni skцp povo.doro 100 gGdiSnjice usta.nka и BiH, drнtgim balka,nskim zemljama ј Istocnoj krizi 1875-1878. Poseb. izd. AkadEmije nauka i шnjetno.sti BiH, kn.j. ХХХ. Sњrajevo 1977. t. П,. str. 99 i d.

lЗ) Wer.thei.mer . . .. ·str. 269, 271. 14) R. Petrovi.c: Пjelovanje ... , str. 241. 15) LЬidem, $tr. 245; isti: ZaЬilje!ike dr. Рета C'ingrije о hercegovackom ustaл•ku

1875-1878. Glasnjk arhi\'a ... ШН IV-VM965, str. 360 i d.

365

Doduse, od Andrassyjeve reformne note (30. decembra 1875), ра do Beгlinskog memorandиma (12. maj 187·6) zvanicna, Andrassyjeva po­libl.cka linija kreee se u pokusaju da Тursku prinudi na konkretne reforme za umirenje pobunjenih pokrajina, koristec'1 se autoritetom Trojecarskog saveza. Doista su u sklopu te politike austrougarske vlasti morale spu­tavati kontakte i pomoc ustanici.ma, nagovarati i12JbjegJlice da se vrate ku­cama, sto su cesto pokU'savale postici uskrњcivanjem davanja dotada5nje potpore16

) i ometanjem rada Dubrovackog odbora. То је opet Dubrova6ku opбinu ponwkalo da u februaru/martu 1876. otvoreno protestira kod m'Ini­starstva и Beeu protiv 51pиtavanja hиmanitarne akcije za izbjegliceP)

No, te iste vlasti zazirи и i s t о d· о Ь а od opticki naju.padljivije mjere za s·rnirivanje ustanka: ne dirajи ustanickog vojvodи Мiси LjиiЫ­bratн':a niti drиstvo d01brovoljaca, okupljenЉ oko njega, iako su i·m oni pod rиokom, и samom gradи. Ljиblbratic је neometan и DwЪrovnikи sve do svog odlaska za Klek---LjwbuSki-Imo·tski po.Cetkom marta 1876. Tek kad krece prema Bosni - te iste vlasti ha:pse ·ga i odvode daleko od usta­вickog podrucja.

Ra.zlika и postupanjи toHko је oeita, da se ne moze protu.maciti ne­kcun na·g1lom promjenom zvani.Cne politike. Ona se и prvim daпima marta nije ni u cemu rpromijenila, linija ostaje ista. StaviSe, naclleinost dalma­tinskog namjesnistva jednaka је na podrucjи DUIЬrovnika, kao i и sred­njoj Da~.ma·ciji, ра prema tome u.zrok ne 1ezi ni и razlicitoj priшjeni zva­nicne politike od strane dvijи pokrajinskih u.prava.

Preosta.je jedino da se motiv trњz1 и LjwbЊraticevom pokretи prema Bosni. Doklegod је Ьiо hercegova.C.ki vojvoda i kao takav direktno Ш indirektno sи•djelovao и tamosnjem иstankи, Austro-Ugarska ga је tole­rirala i, stavi•se, primala otvorenioh rиkи, ne pomi.Sljajuci иорсе da ga one­moguci internacijom. Njegov poktlliaj da se uplete u bosanskl ustanak izaziva. smjesta ostru i dтasticnи reakcijи, jer time Ljublbrati.C zadire и onaj dio po'Ьu.njenog p~drucja, koj•i је Austro-Uogarska и s1исаји anek.sije svakako htjela rezervirati za sebe. Ovdje ne trpi LjwbЉratica, kao Sto nije trpjela n! Hwbmajera i kao sto nece trpjeti ni Lazи Miodragovi.Ca18):

svи trojicи је internirala, jer sи se sиviSe pr~blizili njenoj interesnoj sferi ...

• •• Licni opis 37-godiSnjeg Ljublbratica, koji је u pratnji policijskog

komesara 18. marta 1876. иpu.cen iz Trsta vlakom и Li112, glasio је ovako: »0 d ј е с а: francuska, crni kapиt, crne hla•ce, crni prslиk, uska crna kra­vata, Ьije-la kosиlja te Ш crni okrUJgli sesir Љ niska crna srpska kapa bez

16) R. Pe1trovU:: Djelovanje ... , str. 235. 17) I•Ыdem, str. 226, 239. 18) М. E.kme·C:il':, str. 163 i d.; Gornjeaustrijsko naшjesnistvo u Linzu Sta­

jeмkom namjesni.Stvu u Grazu. 13. VI 187·6 (Stajerski Ze.ma.Lj<ski arhiv и Grazu, fond Sta.jer&ko,g naJrn,jesni.Stva, br. 1928/iPras ех 1876. Ci.tav dossie о LjtЬblbrati<:u skupljen је и faosc. 8 a.d 2661/1875).

366

zaslona19), odozgo sa zlatom izvezeniш sгpskim grbom na crvenoj podlozi; nadalje sivi duga.cki plast и formi kaputa sa sarenim иskim ovratnikom odnosno salom«. Supruga Mara, 'koja .ga је pratila nosila је »francuski kost'lm«.20) Nizoze.mka Johana Merkus, njegova vjerna pratilica i finan­sijer za vrijeme иstanickog perioda, krenula је takoder s njima, ali је morala do 211. marta napustiti podrucje Monaгhije. Otisla је и Beogrњd «.21

)

Ljublbratic se, kako se cini, nadao da се ти Ьiti odreden Вес kao mjesto boravista. U tokи vo,znje protestirao је stoga u Brucku na Muri kad је opazio da ne pradwzиje prugom za Веё, nego za L'inz22

), izjavljиjll'ci

da zeli do·ci do cara. Linz kao mjesto boravista odredilo mu је Austrijsko ministarstvo

unиtrasnjih poslova и sporazиmи s Ministrom vanjskih poslova. Ljиbl­bratic se mogao kretati slolbodno, jedino је morao dati casnu rijec da bez prethodne dozvole nece nњpustЊ grad.23

) Toga se on, kako se Cin.i, tacno pri-drzavao, jer је Gornjeaustrijsko namjesnistvo ocijenilo nje,govo pona­.Sanje и Linzu kao apsolutno korektno.24) Daleko od ustani,ckog po,drucja, kontrola је blla Ьlaga, ра se Ljulblbratic u Linzи nije morao obavezati - kao u Grazu - da nece imati nikakve veze s ustankom. Zato se odanle mogao neometan obratiti knezи NikoИ, branec'l se od napadaja crnogorske stampe, а bez sumnje sastajati i s Lazom Miodragovicem, koga sи austrij­ske vlasti u junu 1876. takoder prelbacile u Linz. Vjerojatno se vremenom Ministarstvи unиtrasnji·h poslova kontrola u Linzu 1pak ucinila nedo­voljnoш, jer је nakon LjubiJЬraticevog premjestaja u Graz i Mriodragovic Ьiо maknиt iz Linza i premjesten и Stolni Biograd/Szekesfehevar.2

•)

Iz zdravstvenih raz1oga, kako Ministarstvo иnutraБnjih po.slova iz :Веса pi.Se Stajerskom namjesnistvu u Graz, LjubiЬraticн је krajem jula 1876. odreden Graz zbog »Ъlaze klime« kao novo ·borav1Ste.26

) Smjestio se sa suprugom prvo u hotelu »rzиr Kaiseтkrone«, od 3. septernlbra u pri­vatnom stanи и Jako.шinigasse 3/I, jer se tuzio da mu vlasti daju pre­malo novaca za zivot. Ministarstvo vanjskih poslova odredilo је njemu i supruzi 150 Ll mjesecno, od kojih је kako u Linzu, tako i u Grazu pri-mao .svakih 10 dana ро 50 fl. Detektivи, koji ga је и Grazu nadzlrao nepre­ki.d.no, davalo је пiш.istarstvo ро 11,60 fl. Kad se 15. Gktobra Ljиlblbratic preselio u Hay;drugasse 5/JI, и kиси sa 4 ulaza, namjesten је jos drugi detektiv, koji је primao ро 11 fl. 27

)

19) = Sa.jka,ca. 20) Gonn.jeaustrij,sko namjesni,Stvo :Staderskom na~mjesni.S·tvu .. 26. III 1876 GЬr.

103'8/pras ех 1876). 21) TeJe,gra.m Namjesni~tva u Tгstu S.tajersko.m namjesnistvu. 18. ЫI 1876 ('Ьr.

888/rpras ех 1876). ~2) Kotar.sko pred!sto.jnis.t\•o u Liezen11 Stajerskom namjesnistvu. 20. III 1876

(ad 'Ьт. 930/pras ех 1876). 23) Gornjeaustrirj.sko namjesni'stvo Stajeгskom namjesni.Stvu. 29. VII 1876 ~br.

a.d 2408/.pras ех 1 876). 24) rьие,m.

25) Isto ist=.e. 17. VIII 1376 Љr. 2726/[Jras ех 1876). 26) Austrij sko mini.star.stvo unutrasnjih poslova stajerskom namj.esniku, ь.а~

r-unu KUibe.oku. Вес, 25. VII 1876 (br. 2408/rpt·as ех 1876). 27) Direktor poJicije u Gra,zu Stajerskom na.mjesnistvu. 9. IX 1876 (1br. 2960/pras

ех 1876); j,sto iзtome. 4. XI 1876 (br. 3560/pri:i.s ех 1875).

367

Ka•ko se vidi, nadzor nad Ljublbraticem Ыо је и Grazu kU:dikamo strozi nego и Lin,zи. Ministarstvo је odrediJo Graz kao boraviste ne samo iz oЬzira na zdravstveno stanje Lju:l:Ylibratlcevo nego i ~bog tamosnjih bo­ljiЪ policijskilh mogиcnosti za nadzor. То је Ljublbratic osjet io smjesta ро dolaskи, јег је licno naшjesnikи, Ьаrиnи Ki.ibeckи, morao potpisati iz­javи, kojom se o•bavezuje ne samo da nece bez dozvole n~pиstiti grad ,nego i da nece sиdjelovati и ustanku. Na ovo је pгistao tek nakon dиze.g

op1ranja: ·»Је m'o<Ь11ge avec ma parole d'honneuг, pendant ma confination а

Graz а ne pas quitter les limites dи rayon de Graz sans iJ>ermission, а

ne pas prendre part а 1'1nsurrection et sиrtoиt а suivre les or.dres des auto­rites dи Goиvernement.

Је promets d'o:Ьsservation dи sиs-dit et le confirшe avec ma pro­messe solenne et ma souscription.

М . . LjuЫЪratic«28)

Vojvoda

Kontrola је Ьila minu-ciozna. Kad је pratio na zeljeznicku stan'icи svojи suprиgи, koja је na kratko vrijeme otpu-tovala и Beograd оси (Jo­''an NikoHc, zlatar), Ьiо је ispitivan i zaJbranjen ти је otada odiazak na stanicи.29) Nact.ziгan је kad је sjedio и ka,fani »zиm 1botanischen Garten«, g:dje је citao slavenske novine i sastajao se sa slavenskim stиdentima, cija sи J.mena o<dma.h polkijski ustanovljena.30) C~m se okиpblo vise jиzno­.slavenski.h studena1a oko njega - а tih је Ьilo dosta na grada·ckim vi­sokim skolama - namjesnistvo se do te mjere иzJbцdilo da је predlozilo Min'istaгstvц иnиtrasnjih poslova njegov premjestaj и drи.go mjesto31),

i to »hitno«.32) Ministarstvo иnнtrasnjih poslova odbllo је ovaj pг.ijedlog,

jer и onom sastajanjи Ljublbrat'lca s jШnoslavens'k1m stиdentima nije vidjelo nikakve znakove za politiёkи agitaciju.33)

Lju:blbratic se tиz'i-o na ostri policijski nadzor, pozivajиci se i na to da i•pak nije podigao orиzje protiv carske kисе, nego pгoflv Tиrske, i ири­tiо telegram саги, moleci ga d.a ga pusti, јег Austro-Ugarska, navodno, vec pиSta kuci internirane Turke.34) Glas о primirju izmedu Srblje/Crne Gore i Tиrske иlio mu је, naime, nadи da се se osloboditi interna·cije и Aиst:rlji. Medиtim ministarstvo vanjskih poslova и Беси odЬi1o је nje­govи mo]]Ъu kao preuranjenи, cekajш':i definitivni mir.35)

28) ~tadersko namje.snjiStvo Austrijs'kom mini-starstvu unutr. !Poslova. 30. VII 1876 Cbr. 2455/tPras ех 1876).

29) V. na:p. 27 (9, IX). 3°) ·~tајег.эkо namjesnistvo Austrijskom ministarstvu unutr. poslova. 16. WП

1376 ~r. 2654/tPriis ех 1876). 31) Isto istome. 3. Х 1876 (1Ь.r. 3186/ipras ех 1876). 32) Lsto irstome. 14. Х 1876 Obr. 330.1 /pras ех Ш76). ЭЭ) Ministar.stvo unutr. ,poslova Зtajerskom namje.sniciitvu, 15. Х 1876 (·br. 3326/

/pras ех 18716). ~~) V. Dalp. 31, 35) Тај је sa Sгbljoon sklapljen 1. III 1877, а sa Crnom Go1·om tPri•mirje је samo

pro.duzivano do 12, IV 1877.

368

Kad је na osnovи ruskog иltimatиma 1. novembra 187·6. stu.pilo dvo­mjeseeno primirje na snagи, LjuЉ.i!Ьratic је iznova роkивао telegramom da od cara irzmoli preki,d internacije i odlazak и Beograd. Telegram glasi:

»Cesaro-kra1jevskom Velicaru;tvu Franj1 Јоs1ри I, Wien. S pogledom na hrdavo stanje mog zdravlja kao i na neke familiarne

poэlove, molim da mi se dade dopиStenje otiti и Beograd i tamo ostati za Yreme nastupivseg pri:mirja. Ја zalazem mоји rec da си se и Austro-Ugar­skи vratiti od.ma:h kad mi doticni konsиlat izjavi da је to volja vlade Va~ seg Velicaru;tva.

Crna је Gora dozvolila Osman-pasi da se moze prosetati van njenЉ granica. Nema sile koja Ы mogla prinиditi mene da se od jednog Tиr­,Cina dadem nadvisiti и drzanj и zadane reci.

Molim VаВе Velicanstvo da Ьlagoizvolite иvaziti ovo prosenje.

No, stajerski namjesnik је oc:LbJ.o da proslijedi ovaj telegram trazeci od LjuJh'ilbratica ·da ga prestilizira87

), sto је ovaj tek nakon d111gog raz­misljanja иcinio. Novi telegram od 30. novembra glasio је:

»VаВе Cesaro-kraljevsko Velilcaru;tvo, Milostivi Gospodaru. Buduci .da ov.daВnja kJ.ima prijeteci dejstvuje na ra·zvitak moje grи:d­

ne booesti, obrarcam se milosrdи Va8ega Velicanstva i .prepokorno molim, da Ьlargo1zvolite udijeliti mi slobodи.

U punoj nadi da се mi Vase Cesarsko-kraljevsko VeliCanstvo usИ­sati molbu, usUJgjиjem se izjaviti mоји vjecitи obveznost spram Va5eg Avgustjejseg doma

sa strahopostovanjem

Iako је telegram Ьiо ponizniji, car nije nasao za shodno da ista od­luci, а Ministarstvo vanjskih poslova i dalje је .smatralo da jos nije na­stupilo vrijeme za oslo.Ьodenje. Tako је Ljublbratic i dalje ostao и Grarzи i tek 15. marta definitiv.no је osldboden i pнsten и Beograd.

U medиvremenи је Austro-Ugarska sklapanjem Tajne konvencije и Bиdimpffiti sa Rusijom 1(15. jwnиar 1877) seЬi os71gиrala pravo za z~posje­danje Bosne i Hercegovine ...

36} S.ta1ersko пa.m:jesПI~tvo AustrijskQm mi.nistarstvu •unutr. ·poslova. 9. XI 1876 (br. 35-26/iorfus ех 1876).

Osma-n-;p&Sa ра-о је ·U ~rпоgогэkо zaroЫjenis·tvo 28. VII 1876. kod Vul:idola, а krnez Nikola pwstio ga је na .slo1bodu 28. IX 1876 (Riistow ... t. LI, str. 254, 333).

24- Prilori 369

. ZUSAMMENFASSUNG

DIE INTERNIERUNG DES WOJWODEN AUS DEM HERCEGOVINISCHEN AUFSTAND, MICO LJUВIBRATIC, IN GRAZ 1876177.

In VeDblndung mit der im Jahre 1876/77 erfolgten Internierung Ljubilbra­tiC' auf бsterreichischem Geblet erheben sich zwei Fragen, die hier behandelt 'veгden.

Vorerst handelt es sich um das Motiv, weshaЉ Osterreich-Ungarn einen der profiliertesten Fi.ihrer des Aufstandes in der Hercegovina vom Ј. 1875, anHisslich einer seiner zahlreic.hen Ubertri tte auf osterreichisches (da:lmati­nisches) Geblet festgenommen hat. Bis zu seiner Festnahme im Marz 18'76 konnte LjUJbl!bratic, ungehindert von den osterreichischen Behi:irden, persбnlich oder durch •Mittel.smanner auch vom dalmatinischen Geblet aus dem Aшf:stand in der Herceg<>vina Hilfe zufйhren und sich bei ungi.instiger Wend·ung der Dinge se1bst voriibergehend auf dal-matinisches Geblet IZUruckziehen. Dies, obwohl Osterreich-Ungarn sich diesbezuglioh fйr strikte Neutralitat aus.ge­sprechen hat. Im Momente a•ber, w<> er von DU'brovnik aus uber turkisches Geblet in Richtung В о s n i е n, a.bgeht, um die Ve11blndung mit den dorti,gen Aufsta:ridischen heгzustellen, wird er in der Nahe von Imotski von i:isterreichi­schen Gгenzorganen festgenommen und darau1Љin zuerst in Linz, dann in Graz interniert. Der Grund kann, im Rahmen der damaligen i:isterreich-ungarischen Ba:1kanpolШk, nur darin liegen, dass Ljublbratic damit in die engere Inte­ressenэphare der Monarc.hie (Bosnien) eirubrach, was Osterreioh-Ungarn weder in Bez.ug auf LjuiblJbratic noch auch andere Fйhrer des Aufstandes dulden wollte.

Die zweite Frage behandelt LjulblbratiC' Aufenthalt in Graz und die damit zusammenhangenden Begebenheiten.

370