Dr Vjekoslava Hи·nski

NAUCNO-IZDAVACKA DJELATNOST U BOSNI I HERCEGOVINI U OKVIRU STATISTICKOG DEPARTMANA ZEMALJSKE VLADE,

METEOROLO~KE STANICE I GEOLO~KOG ZAVODA (1878-1918)

U kontekstи znacajnih politickih, ekonomskih, drиstvenih i kиltиrnih promjena и razdobljи aиstroиgarske vladavine Bosnom i Hercegovinom, naиcno-istrazivacki rad i pиblicisticka djelatnost po-primajи, takoder, slozenije oblike i sadrzaje. Moderni administra-tivni aparat i nova иpravna strиktиra otvorili sи vrata mnostvи бinovnika, naиenih i strиcnih radnika koji sи и ovom razdobljи pre-plavili »оЬесаnи zemljи« i otpoceli naиcna istrazivanja.

Pri ocjenj,ivanjи naиcnih dostignиca и doba aиstroиgarske vla-davine, treba imati na иmи da је naиka и rezimsk.lln programima imala znacajno mjesto, kao temelj svih politickih poteza и daljem osvajanjи balkanskih prostora. То је иvjetovalo d-a је cjelokиpna na-иcna aktivnost и Bosni i Hercegovini diktirana od strane najvisih politickih vrhova, ne samo и pogledи tematske zadace naиcnih is-trazivanja, nego i и pogledи pиbliciranja naиcno-istraZivackih re-zиltata.

Proиcavajиci razvoj naиcnili ..institиcija i pri ocjeni njihovog djelovanja и ovom periodи, gotovo redovno naиcni rad vezиjemo иz Zemaljski mиzej i иz Institиt za istrazivanje Balkana и Sarajevu, dok najcesce zanemarиjemo znacaj onih zavoda koji sи svoj rad иsmjerili na prikиpljanje podataka neophodnih и naиcnoistraziva.Ckom procesи. Rijec је о radи Statistickog departmana Zemaljske vlade za BdH (1894), Meteoroloske stanice (1878) i Geoloskog zavoda (1898). Ove se iinstitиcije, istina, ne mogи svrstati и red naиcnih institиcija и pravom smislи rijeci, ali im se ne mogu odreCi istrazi-vacka dimenz,ija i brojne znacajne pиblikacije.

291

а) Statisticki departman Zemaljske v!ade za Bosnu i Hercegovinu (1894)

U periodи svoje vladavine Bosnom i Hercegovinom Aиstro-Ugarska је иlagala velika materijalna sredstva za razvoj naиcnog aparata koji је iziskivao mnostvo podataka iz raznih naиcnih djelat-nosti. U tom smislи, statistika - pomocna naиcna metoda - po-kazala se kao neophodan faktor и istrazivanjи masovnih pojava na роdrисји okиpiranih zemalja. Sve vise se ·osjecala potreba da se rezиltati naиcnih istrazivanja potkrijepe nиmerickom anaИzom. S drиge strane, ovi nиmericki pokazatelji trebali sи da poslиze и radи a·dmin·istracije i drzavne uprave. S obzirom da statisticka metoda obuhvaca prohleme organizacije i tehnike prikupljanja podataka preko kojih se dolazi do sirih saznanj а, gotovo u svim naиcnim dis-cipJ.inama, kao i и prakticnim djelatnostima, и doba aиstrougarske okиpac·ije prislo se organizaciji statisticke djelatnosti na okиpiranom podrucjи.

Ро иzоrи па Kraljevski иgarski sredisnji statisticki иred и Bиdimpesti, koj.i је vrsio izvjesna statisticka istrazivanja и ohlasti Medimиrja i Vojvod.ine i na Carsko-kraljevskи statistickи centralnи komisijи и Беси, koja је svojim statistickim ·istrazivanjima obиhvatala, takoder i jиgoslavenske zemlje Slovenijи, Dalmaeoiju i otok Кrk, pocetkom 1894. godine osnovan је pri Zemaljskoj vladi za Bo-snи i Hercegovinи Statisticki odsjek (Statistische Departement), sa zadatkom prikиpljanja statistickih podataka и svrhu sto иspjesnijeg naиcnog proucava·nja ovih zemalja.1)

Statisticki odsjek, kao posebni иred Zemaljske vlade, росео је rad pod rиkovodstvom strиcnjaka statisticara Ferdinanda Schmida (kasnije profesora na Univerzitetи u Innsbrиck1.! i Leipzigu). Za-pocetи statistickи djelatnost nastavio је sa mnogo -afiniteta i strиcnosti Johann Straиss, koji је и svojstvu vladinog tajnika i иpravitelja Statistickog odsjeka doprin·io razvoju statisticke slиzbe i nje-ne izdavacke djelatnosti na podrucju Bosne i Hercegovine. Pored Stгaussa, znacajne doprinose ovoj djelatnosti dao је dr Maks Bir-kovic, prvo cinovnik1• а zatim, od 1913, upravitelj Statistickog od-sjeka. Na toj duznosti ostao је Maks Birkov,ic i poslije 1918. godine.2)

U posljednjoj deceniji tиrske vladavine izvrsen је pop'is bosan-skohercegovackog stanovnistva. Prema podacima do kojih se doslo и popisu 1875. godine и Bosni i Hercegovini zablljezeno је 1,051.000 stanovnika. Neposredno iza okиpaoije, nova vlast izvrsila је 1879. go-dine popis stanovnistva, posto је doslo do izvjesnih promjena и oblmи bosanskohercegovackog podruCja, ра је ovakva evidencija Ьila od prvoklasnog znacaja za organizacijи nove 1.!prave. Zanimlj~-

1) IzvjeStaj о upravi Bosne i Hercegovi.ne, ZagreЬ 1906. str. 599. %) R. S i g n ј а r: Sta.tistika, S t. S t а n о ј е v i с, Naтodna encik-lopedija

srpsko-1vrvй>tsiko-stovena.Cka, IV, Za:greЬ, 1929, str. 470-473.

292

vo је da su ovaj popis stanovniStva obavljali lrotarski li opcinski ci-novnici uz pripomoc svecenstva svih vjeroispovijesti, kao i clanova oruznistva. Као predradnja popisu stanovn~stva uslijedilo је nиmerisanje kuca u cijeloj zemlji, а u kotarevima је postavljena komi-sija za prebrojavanie stanovniStva. Prema ovom popisи evidentira-no је и Bosni i Hercegovini 1,158.164 stanovnika. Ovom prilikom izvrsen је i popis domacih zivotinja. Evidencija ovog popisa, s ob-zirom па tadasnje pгilike kada је stanovnistvo s nepovjerenjem davalo osobne podatke, ne moze se smatrati poиzdanom. Do kakvih је teskoca dolazilo svjedoci i podatak da su ugl~dni Mиslimani u Banjoj Luci prije popisa stanovnistva zamolili Zemaljsku vladu da se zenski Clanovi porodice ne popisuju ро imenи, jer је to u suprot-nosti sa njihovim drustvenim oblcajima.3) Cjelokupne rezultate ovog popisa izdala је Zemaljska vlada и Sarajevu 1880. godine и puЬlikaciji »Statistika mjesta i pucanstva Bosne i Hercegovine«, u vidи slиzbenog .jzdanja.

Statisticki odsjek zapoceo је svoju djelatno.st pr.ipremama za novi popis stanovniStva koji је uslijedio 1895. godine. Preuzevsi kom-pletnu organizaoijи oko izvodenja ove akcije, Statisticki odsjek se predstav~o u javnosti kao sluzba koja је Ьila и stanju obиhvatiti mnl{)gostruke podatke, izvrsiti njihovo klasificiranje, tabeliranje, te u vidи grafickih i racunskih radnji ukazati na glavna svojstva koja karakteriziraju odredene pojave kod bosanskohercegova·ckog stanov-niStva. Rezultati ovog popisa objavljeni su u puЬlikacijama: »Glavni rezиltati popisa ziteljstva u Bosni i Hercegov·ini od 22. aprila 1895 ... « :i. »Rezиltati popisa marve u Bosni i Hercegovini od godine 1895«. Sa ove dvije puЬlikacije otpocela је izdavacka djelatnost Sta-tistickog odsjeka, koji се povremeno objavljivati и izdanju Ze-ma.Jjske vlade znacajne statisticke podatke.

Prva statisticka pиЬlikacija »Rezultati popisa Ziteljstva u Bo-sni i Hercegov.in.i od 22. aprila 1895. . .. «4) sadrzala је, pored poda-taka о stanovniStvu, podatke о teritorijalnoj podjebl zemlje, javnim zavodima i rudnim vrelima. О vrijednosti ove puЬlikacije najbolje govori osvrt objavljen u casopisu »Nada« prilikom njene pojave: »Pod naslovom ukazi u statisticku literaturu zamasno djelo, koje se ne odHkuje jedino strogim podacima i savjesnim rasporedenjem materijala, nego se kritickim metodom vec vrsta megju prirucna djela pozitivne nauke. Zbog toga ono је u svakome vidu dobro do-slo i ucenjakи i prakticnoj potrebl. Silno gradivo svladano је lakim i shvatljivim tabelarnim pregledom, na koji se oslanja strucnjacki uvod u tri dijela«.G)

З) Izvjestaj о upravi ВО'SЛе i Heтcegovime 1906 .• • • , str. 5-tva и Bosni i Heтcegovini od 22. а!ргИэ

1895. 1sa poda•cima о teri·torijalnm ra7JC)jeljenju, javnim zavodima i rudni·m vrelima. Sastavio statiэtiёki odjel Zemaljske vlade. Izdala Zemaljska vlada za Bosnu i Hercegovinu, Saтa.jevo, Zemaljs-ka starnparijз, 1896.

5) А n о n i m, G!avni rezultati popisa ziteljs-tva и Bosni i Heтcegovini od гг. apri!.a. 1895 .. . , Nada, Sarajevo, 15. VI (З. VI), 1896, .U, 12. str. 238-239.

293

I drиga pиblikacija, »Rezиltati popisa marve и Bosni i Herce-govini od godine 1895«,8) dozivjela је, takoder, vrlo dobre ocjene. »Кnjiga sadrZi prekrasan иvod и tri odsjeka, и kojem se raspravlja najprije о znamenitosti gojenja marve u Bosni i Hercegovini uopce, о popisu marve god. 1879. i 1895. i о svrsi, organizaciji i izvedbi«. datom vremenи i prostoru - NOP i okupatorsko-kvisllinsku koali-

Osnovni propisi i norme statistickih evidencija Ьile sи vet. ranije ustanovljene u Carevinskom vijecи, а vrijedile su za podrucje Monarhije. lpak, prilikom popisa stanovnistva 1895. godine, s obzi-rom na specificnost bosanskohercegovackog podrucja, izvrsene sи izvjesne modifikacije ovih normi, prema osobenosti zemlje i naroda. U izvodenje popisa Zemaljska vlada је иlozila znatna f.inansijska sredstva и visini od 80.258 for., sto је и svakom slиеа,ји predstavljalo veliko opterecenje bosanskohercegovackog bиdzeta.7) Novi popi.s stanovnistva иslijedio је 1910. godine, а rezиltati sи objavljeni и pиЬlikaciji pod naslov-om »Rezиltati popisa Ziteljstva и Bosni i Her-cegovini od 10. oktobra 1910.«, cija је obrada vrsena и Statvstickom odsjekи.8)

Uspjesi oko popisa stanovni.Stva i izdavanja pиЬlikacija otva-rali sи Statistickom odsjekи nove puteve i nametali zadatke koji sи isli dalje, и pravcи procjena pojava od presиdnog znacaja za aиstroиgarskи ирrаvи и Bosni i Hercegovini. Ne zaиstavljajuci se samo na registriranju demografskih podataka, Statisticki odsjek је podиzimao istrэ.Zivanja иzrocnosti karakteristienih pojava и poljo-privredi, zdravstvи, spoljasnjem prometи robe, cestovnom i zeljez-nickom saobracajи, skolstvu, obrtu i drиgim oЬlastima djelovanja и Bosni i Hercegovini. Statisticki odsjek је imao zadatak da иz sиradnjи drugih strucnih odsjeka Zemaljske vlade izradi monogra-fije iz raznih grana иprave. Као rezиltat tog zajednickog rada strиcnih odsjeka Zemaljske vlade izasle sи и godini 1899. pиЬlikacije: » Veterinarstvo и Bosni i Hercegovini od 1879. иz statistikи epizo-cija i marvenog eksporta do ukljucivo 1898.«, »Poljoprivreda u Bosni i Hercegovini«, а 1903. izasla је monografija »Zdravstvo и Bosni i Hercegovini 1878-1901«. Ove pиЬlikacije stampane sи na srpsko-hrvatskom i na njemackom jezikи.

PиЬlikacijи о veterinarstvи и Bosni i Hercegovini izradio је Johann Straиs и suradnji sa Franzom Zimmermanom, zemaljskim veterinarom. Ро svom sadrzajи ova knjiga predstavlja iscrp~n pre-gled, za aиstroиgarske interese, vэ.Znog podrиcja ekonomske uprave n,a bosanskohercegovackom podrucjи. То se najbolje vidi iz njenog sadrzaja koji obиhvata djelatnost veterinarske irnstitucije u Bosni i

8) Rezиrtati JIOPisa zite!jstva и Bosni i Heтcegovini od 1895. Sa.stavio Statistlcki odjel ZemaljiSke vlade, Sarajevo, 1896.

7) А n о n i m, Eтgebnisse dет ViehzlHиng in Bosnien ипd dет Heтcegovina vom Јаhте 1895 .. . , Nada, Saтajevo, 15. VIII (3. VIII), 1896, П, 16., str. 319--320.

В) IzvjeUa; о иртаvi Bosne i Heтcegovine 1906 ... . , str. 6. Rezuttati popisa zite!jstva и Bosni i Heтcegovini od 10. оktоЪта 1910.

Sasta'Vio statisti/!Jki odsjek Zemaljske vlade, Sarajevo, 1912.

294

Hercegovini, prikaz posasti, veterinarske propise u postupku sa sto-kom, te posebne osvrte na izvoz stocnog fonda iz ovih zemalja.0)

Druga puЬlikacija koju је Statisticki odsjek izradio i objavio u 1899. godini ЬНа је monografija о poljoprivredi u Bosni i Herce-govini. Ova knjiga obuhvata podatke о prirodnim, produktivnim faktorima, socijalnim, ekonomskim i upravno-politickim cinjenicama u ovoj oЬlasti. 10) OpSirno izdanje о poljoprivredi Bosne -i Hercegovine, upotpunjeno brojnim slikama, kartogramima i dijagramima, iza-zvalo је izuzetnu paZпju tadaSnje javnosti i periodicne stampe koja је ovoj knjizi posvetila dosta prostora. Tako је u casopisu »Nada« naglasena vrijednost ove puЬlikacije koja pored oЬimnog statisti-ckog pregleda U brojkama i slikama daje »Onaj postepeni metod, koji nam futografski stavlja dva razdoЬlja u zivotu tijeh krajeva, krece se dakle ро strucnjaka na jedino pozitivnoj а ро prijatelja ovakvih stiva na jednako zanimljivoj osnovici ... «.11)

Treca publikacija Statistickog odsjeka obuhvata zdгavstvo u Bosni i Hercegovini od 1878. do 1901. godine.12) Ovo opsirno djelo izradio је Johann Straus uz pomoc vladinog perovode Maksa Bir-kovica. Reviziju nad izradom ove monografije vodio је Zdravstveni odsjek Zemaljske vlade na celu sa vladinim savjetnikom Gezom KoЬlerom. Preko publikacije о veterinarstvu i spomenute puЬlikacije о zdravstvu, obuhvaceno је siroko podrucje zdravstvene kulture u Bosni i Hercegovini. Za vrijeme turske vladav.ine zdravstvena kultura је Ьila na veoma niskom nivou. U narodu su harale zarazne bolesti, а lijecenje је bilo svedeno na eventualne pomoci narodnih ljekara, ili ponekog lijecnika i':iji se rad odv~jao bez potrebnih me-dicinskih uvjeta, ра se sve svodilo na lijecenje »verbls, herЬis et lapidiЬus«. AustrougarsЮa је u Bosni i Hercegovini zatekla samo jednu, ii. to Vakufsku bolnicu u Sarajevu, cija је ambulanta Ьila veoma zapustena. U februaru 1879. godine osnovan је Zdravstveni odsjek pri Zemaljskoj vladi pod upravom dr Milana Amrusa, а vec 1896. godine Zemaljski zdravstveni savjet za Bosnu i Hercegpvinu. Poseban odsjek ove puЬlikacije govori о karakteristicnim pojavama koje uticu na zdravstvenu kulturu naroda na ovim prostoriшa, а to su: polozaj tla, zan·imanje stanovnistva, ishrana, stambene prilike, odjeca, odgoj djece, narodni i vjerski oblcaji, kretanje stanovnistva, mortalitet, natalitet i ostali specificni uvjeti. Posebnim statistickim metodama i procjenama obuhvaceni su u ovoj knjizi brojni podaci iz oЬlasti zdravstva, te razvoja zdravstvene uprave od okupacije do 1901. godine. Knjiga је objavljena na srpskohrvatskom i na njemackom jeziku, а stampana u Zemaljslюj stampariji u Sarajevu.

О) .Prublikacija na njem. jez. glasi : Das Veteтiniiт-Wesen in Bosnien und der Hercegovina seit 1879. nebst einer Statistik dет Epizootien und des Viehex-portes Ьis incl. 1898, Sarajevo, 1899.

10) PuЫikacija na njern. jez. gla·si: Die Landwirthschaft in Bosnieon und der Hercegovina«, Saтa~evo, 1899.

11) А. S t r а u s s, Die Landwiтthschaft in Bosnien wnd dет Heтcegovina. (Poljska privreda u Bosni i Hercegovlni), Nada, Sarajevo, 1899, V, 23.

1~) PuЬlikacija na njem. jez. glasi: Das Sanitatswesen in Bosonien und der Heтcegovina 1878-1901, Sarajevo, 1903.

295

Posto је podrucje Bosne i Hercegovine od 1880. godine Ьilo ukljuceno u austrougarski carinski savez, 13) Statisticki odsjek Ze-maljske vlade imao је јо5 jedan zadatak - da, izmedu ostalog, prikuplja statisticke podatke о kretanju vanjskog prometa robe na ovom podrucju. Statisticki podaci о uvozu i izvozu robe prikup-ljani su na svim prometn.im putevima i to na cestama, bosansko-hercegovackim zeljeznicama, с. i kr. vojnickoj zeljeznici Banja Luka - Dobrljin, te na sumskoj zeljeznici Drvar - Knin, koja је Ьila privatno vlasnistvo Ottona Steinbeisэa и Drvaги. Podaci о prometu robe prikupljani su i kod paгobrodarskih drustava i to: С. i kr. du-navslrog parobrodarskog drustva (cije su agencije Ьile и l3rckom, Samcu, Bosanskom Brodи, Gradisci i Bosanskoj Raci) i kr. иgarskog rijeёnog i morskog parobгodarskog 'akcionog drustva sa agencijom u Bosanskoj Raci.14)

Statisticka zapazanja о robnom prometи objavljena sи u seriji puЬlikac,ija pod naslovom »Glavni rezиltati izvanjskog prometa ro-bom и Bosni i Hercegovini«.15) i to na srpskohrvatskom i na njema-ck.om jeziku, и vidu g·odisnjih iskaza, pocev od 1899. (za 1898). Koliko smo mogћ ustanoviti, и ovoj seriji је objavljeno 17 svezaka. Do 1913. godine ove је pиbblkacije иredivao i pripremao za stampи Jo-hann Strauss. Statisticka literatura ove vrste trebalo је da posluzi ne toliko naиcnim, nego vise prakti.Cnim proucavanjima privrednih mogucnosti Bosne i Hercegovine. О tome svjedoci i jedan komentar objavljen povodom jedanaestog godista puЬlikacije iz spomenute se-rije, za 1908. godinи. U ovom је komentaru naglaseno, izmedи osta-log, da sи 10ve zemlje »stvorene za stocarstvo« i, kako se to vidi iz statistickih podataka, »da se na5i mali gorski ko.nji sve vise traie na svjetskom trzistu, а pogotovo ih rado kupuje с. i kr. vojni erar и svoje vojnicke svrhe, а najvise za brodsko topnistvo«.16) Statisticki podaci govore i о bogatstvu Bosne i Hercegovine zitaricama, vocem, rиdnim vrelima i sиmama koje se prostiтu »od Save mal'ne do Ja-dranskog mora, .iscrpljиju se, ali se iscrpiti ·nece«.17)

Svi ovi momenti ukazujи da su puЬlikacije Statistickog odsje-ka, na -osnovu provjerenih statistickih podataka, predstavljale slikи privredn.ih bogatstava okupiranih zemalja i mogиcnosti njihovog iskoristavanja za monarhijske potrebe. Danas, ovakvi statisticki po-daci imaju i svoju dokumentarnи vrijednost.

lS) Izvjestaj о u.p.ra:W Bsne i Herceg01Jine 1906 ... . , stт. 599. а 14) Ј о ,s i ' IP В r о g ј а n а с, Glavni rezuJvati izvanfs.kog pтometa robom

и Boэni i Heтcegovini 1908, Sarajevэki list, З. II 1910, ХХХПI, 219, str. 1. Њ) Publ:iJkacije na 111j-em. jez. glase Haupteтgebn~se des au.swiirtigen Wae-

renverkehres Bosnigns 1.1.00 dет Heтcegovina im Јаhте ... 16) Ј о s i р В r о g ј а n а с, Gl

Ъ) Meteoroloska stanica (1878)

Do austrougarske okupacije u Bosni i Hercegovini nisи posto-jale meteoroloske stanice ра, prema tome, nije bilo ni organiziranih meteoгoloskih posmatranja.. Samoinicijativno i nezvanicno pratio је i Ьiljezio meteoroloske pojave, и Sarajevu, Otto f-on Mбllendorf, kиcni ucitelj kod njemackog konzиla i naиcnika Otta Вlаиа. Svoja meteoгoloska opazanja (od novembra 1870. do juna 1872) Mёllendorf је objavio u djelи »Beitrage zur Flora Bosniens«, и Gorlitzи 1873. godine.18)

Redovna i sistematska meteoroloska posmatranj•a u Bosni i Hercegovini оmоgисепа sи osniivanjem voj-nih meteoroloskih stanica и Sarajevи (1878), Mostaru (1879) i Donjoj Tuzi (1879). Ove meteo-roloske stanice osnovalo је Ministarstvo rata na inicijativи Sredis-njeg zavoda za meteoгologijи и Беси. Meteoroloska stanica и Sara.--jevи је, u stvari, b'ila prva institucija ove vrste na podrиcju Bosne i Hercegov.ine. Ova је meteoroloska stanica и vidи izvjestaja redov-no obavjestavala Sredisnji zavod za meteorol-ogijи и Веси.19)

Meteoroloske stanice и Sarajevu, Mostarи i Donjoj Tuzli ро opsegи svojih istrazivanja predstavljale sи punktove П reda. Као takve obavljale sи motrenja svih vaznijih meteoroloskih elemenata: zracni pritisak, temperaturи, vlazn-ost, oborine, oЬlake, te pravac i snagu vjetrova. Pored ovih v-ojnЉ, radile su 1880. godine krace vrijeme i civilne meteoroloske stanice и Banjoj Lиci i Travnikи, ali zbog nepouzdanih podataka njihov је rad obustavljen. Do obnav-ljanja rada u ·ovim meteoroloskim stanicama dosl-o је pon-ovo 1888. godine. Mreza meteoroloskih stanica u Bosni .i Hercegovini pocela se siriti и cilju sto иspjesnijeg rada na projektu meliorizacije poje-dinih krajeva, а posebno и Hercegovini, kada sи za ove radove Ьile neophodne meteoroloske analize klimatskih uvjeta .i uopce .atmo-sferskЉ promjena.20) U periodи od 1883. do 1905. godine uspostav-ljene su brojne meteoroloske stanice III reda, u kojima se obavljalo osnovno mjerenje: temperature, vlage, oborina, а Ьilje!ene su i vremenske pojave, tako da za izvrsavanje tih zadataka nisи bili potrebni profesionalni kadrovi.21)

Zemaljska vlada za Bosnи ,ј Hercegovinu pratila је razvoj meteorol-oske slиZbe i za nju izdvajala znatna finansijska sredstva. Tako је и zemaljskom prorafunu za 1906. godinи za potrebe meteo-roloske slиzbe odredeno 27.000 К.22) Sarajevo је postalo glavni centar meteoroloske sluzbe na okиpiranom podrиcju, а иprava i rukovodenje bllo је povjereno inzenjerи Philippи Ballifu, gradevin-skom savjetniku, koi~ се sve do 1905. godine uspjesno raditi i do-

18) Н а m d i ј а К r е s е rv 1 ј а k о v i с, Swrajevo za vrijeme awstrouaar-ske uprave (1878-1918), Saтajevo, 1969, эtт. 49.

t&) Bosan-skahercegovacke 'n!OVi'n!e, Saraj~vo, 20. И 1879, Ј:[, 60, st

pronositi njenom razvojи. Posebna zaslиga Philippa Ballifa је osni-vanje opservatorija na Bjelasnici (1894) , и Mostarи (1898) i и Sara-jevи (1902). Opservatorij na Bjelasnici predstavljao је meteoroloskи stanicu I reda и kojoj sи specijalnim иredajima vrsena neprekidna i slozena meteoroloska posmatranja. Podignиt na visini od 2.067 metara, opservatorij na Bjelasnici, zahvaljиjи6i geografskom polo-zaju na najvisem vrhи и vodomedi dinarskih Alpi, vrsio је meteo-roloska ispitivanja koja sи Ьila od internacionalne naиcne vri:jed-nosti.23) Temelje . ovakve naucne djelatnosti postavio је Ballif razrad·ivsi relacije meteoroloske slиzbe и Bosni i Hercegovini u pravcu egzatknih i prakticnih potreba.

Poslije smrti Philipa Ballifa (1905) nastao је izvjestan zastoj и meteoroloskoj djelatnosti, jer sи njegovi nasljednici zanemarili naиcne potrebe, а slиzbи orijentirali, gotovo iskljиoivo, prema prak-ticnim potrebama. Takav odnos imao је posljedica i и radи meteo-roloskih stanica. Osnivanjem Melioracionog иreda 1912. godine do-lazi do izdvajanja meteoroloske slиzbe iz okvira Gradevinskog odje-ljenja Zemaljske vlade i njenog pripajanja novoj institиciji kao poseban ured. Upravu Meteoroloskog ureda preиzeo је Otto Harisch. Tek 1918. godine ovaj иred prerasta u Zavod za meteorologiju sa sjedistem и Sarajevu.24)

Zoaslugom Philipa Ballifa pokrenuta је .izdavacka djelatnost na osnovи rezultata postignutih radom meteoroloske sluzbe. U pocetku arutografi meteoroloskih pregleda sluzili sи samo za internu upo-trebu. Medиtim, od 1894. godine stampaju se u vidи godisnjih dzvjestaja meteoroloska zapazanja i saljи zainteresiranim organima и zemlji i i'Ilozemstvи. Serija izvjestaja pod naslo~om »Ergebnisse der meteorologischen Beobachtungen der Landesstationen in Bos-nien-Hercegovinische Landesregierung«, stampana је и kontinuitetи od 1895-1907. и Беси. Od 1907-1912. ove sи puЬlikacije stampane и Zemaljskoj stampariji и Sarajevu.25) Podaci о meteorolosЮim ispi-tivanjima и Bosni i Hercegovini objavljivani su i . и godisnjacima С. i kr. centralnog zavoda za meteorologijи i zemljin magnetizam i u pиbblkacijama Kr. иgarskog centraln()g zavoda za meteo1·ologiju i zemljin magnetizam.26)

Na osnovu meteoroloskih proиcavanja objavljeno је i nekoliko naиcnih priloga i radova medu kojima se ро znacaju isticu t ri puЬlikacije. Prva, ciji је aиtor Philipp ВаШf nosi naslov »Ergebnisse der meteorologischen Beobachtungen i.iber Temperatur Niederschlag BewOlkung in Bosnien иnd der Hercegovina 1889«.27) Drиgu риЬli-

2З) Ib'idem, str. 598. 24) Ibldem, stт. 598. 25) P.odaci navedeni prema strul!nom 'katalogu Narodne i univerzitetske

ЫЬliotek:e Bosne i Hercegovine. Serija sadrzi 18 svezalka (za 18 .godiSta). 26) Izvjestaj о upтavi B(}sne i Heтceg(}Vine 1906 ... . , str. 598. 27) Р h i 1 1 1Р р В а 11 i f, EтgebniSse dет meteoтo/.ogiSchen BeoЪachtungen

йЪет Тетрета.tит, Niedeтschtag BewoЉung in BoS>nien und dет Heтcegovina 1889. Wien, 1893.

298

kaciju objavio је и Sarajevи dr Milan Marakovic pod naslovom » Untersиchиngen iiber die Haиfigkeit der Lиfttemperatиr in Sara-jevo«,28) 1913. god~ne. Marakovic је pokazivao veliki interes za ra-zvoj meteoroloske slиzbe и Bosni i Hercegovini, kao i za postignиte naиcne rezиltate na tom роlји. Treca pиЬlikacija objavljena је и пizи »Zиr Kиnde der Balkanhalp~nsel« pod naslovom »Das Klima«, ciji је aиtor Ј. Koschelles. Ova је pttЬlikacija predstavljala prvи nаиспи radnjи о klimatskim иvjetima и Bosni i Hercegov~ni.

Prema rezиltatima na osnovи opazanja i analiza, meteorolo-ska slu:lba и Sarajevи sa svojom razvijenom mrezom stanica i op-servatorija svrstala se и red naиcnih institиcija, а svojom izdavackom djelatnoscи ostavila znacajne priloge za dalja proиcavanja meteo-roloskih иvjeta и Bosni i Hercegovini.

с) Zemaljski geoloski zavod (1898)

Vodece evropske drzave, pocetkom XIX stoljeca, роkаzији sve vece zanimanje za politickи i ekonomskи sitиacijи и Тurskoj i njenim posjedima и Evropi. Od tada datirajи i intenzivnija naиcna istra-zivanja оvЉ zemalja. Jedan od prvih naиcenjaka koji је obllazio evropskи Tиrskи и svrhи naucnog ispitivanja, а narocito и vezi s proиcavanjem geoloskog sastava Bosne i Hercegovine, Ьiо је fran-cusko-aиstrijski geograf i geolog Amie Воие (1794-1881), clan Aka-demije nauka и Веси.20) U drиstvu francиskog geologa Ј. de Mon-talemberta i А. Viqиesnela, Воие је 1836. godine posao na svoj dalek.i риt u evropskи Tиrsku, koji ga је doveo i и Bosnи i Herce-govinи. Na ovim svojim pиtovanjima Воие је proиcavao znalacki 1. temeljito balkanske zemlje, prikupivsi mnostvo podataka о hi:storij-skim, geografskim, topografskim, а posebno geoloskim prilikama. Rezultate ovih svojih nаисnЉ zapazanja Воие је sabrao i objavio u cetiri velike sveske pod naslovom »La Тurqиie d'Europe«, (Pariz, 1840).30) Ocjenjujuci ovo Boueovo djelo Friedrich Katzer је pisao: »djelo spada jos i danas medи najvaznije izvore о Balkanskom Polиostrvи, а narocito s obzirom na geologiju Ьilo је, ne samo pri nje-govи izlaskи u svakom pogledи od temeljne vcijednosti, nego је za neke oЬlasti i sada jedini izvor роиkе«.31) Odjeljak и geologiji Воие је posebno objavio pod naslovom »Esqиisse geolqg.iJqиe de la Tиrquie d'Eиrope« (Pariz, 1840), dodavsi jednи geoloskи kartu koja

2S) М i 1 а n М а r а k о v i с, Untersv.chung~m ii.ber die Hiiufigkeit dет Lufttemperatu.1' in Sarajev.o, Dodatak: Podaci meteoroblkih opa%anja и Bosni i Heтcegovini, Sarajevo, 1913.

211) R а t i m i r G а s р а r о v i с, Bosna i Hercegovina па geograf.skim kaтtama od pтvih po~etaka do kraja XIX vijeka. Akademi}a nauika i u.mjet-nosti BiH, Djela, kn.j. XXXVII, Odje1jenje dru5tvenih nauka, iknj . 22, Sara-jevo, 1970, .str. 182-184.

ЗОЈ Booka akademija naru.ka prevela је ovo djelo i objavila rpod naslovom Euтopiiische Tii.тkei, 1-II Ed., Wien, 1889.

31) F r i е d т 1 с h К а t z е r, Geologija Bosne i Heтcegovine, Sara:jevo, 1926, str. 26.

299

predstavlja pokusaj pregleda geoloskog sastava Balkanskog polиostrva.~2)

Bosnи i Hercegovin·и и djelima Ami Вош~а Ьila је zastupljena s posebnom paznjom. Medиtim, pored Вош~а, koji је postavio teme-lje naиcnog geo}oskog proиcavanja ovih zemalja, bavili sи se geo-loskim istrazivanjima i drиgi naucnici i to: D Wolf, koji је na svom pиtovanjи bosanskohercegovackim krajevima 1841-42. godine иpoznao geoloski sastav tla; О. Sendzner, botanicar koji је proиcavao ri. geoloske prilike u dolini rijeke Bosne i krajevima oko Tuzle, Gra-dacca i Dervente; zatim Ј. Roskiewicz, koji је sa geolosko-petro-grafskog stanoviSta proиcavao srednjи Воsпи i krajeve oko Rame, Visegrada i .Мetkovica, te neki drugi naиcnici i istrazivaci.33)

Neposredno iza aиstroиgarske okиpacije Bosne ii Hercegovine, podиzeto је na podsticaj Franza Rittera von Наиеrа (1822-1899), tadasnjeg direktora Carskog geoloskog institиta и Беси, plansko geolosko snimanje bosanskohercegovackog tla. Ovo geolosko sni-manje zemlje izvrsili sи 1879. godine priznati geolozi iz spomenиtog Instituta: Edmund Mojsisovicz (1839-1907}, Edmund Tietze (1845-?), Alekxarnder Bittner (1850-1902) иz sudjelovanje f>ure Pilara, geo-loga i profesora zagrebackog univerziteta (1946-1893) i С. М. Paula. Elaborat о rezиltatima geoloskih snimarnja izdali sи spomenиti geo-lozi pod naslovom »Grиndlinien der Geologie von Bosnien иnd der Hercegovana«.34) Uz ovaj elaborat prilozena је i geoloska karta »Geologische Ubersichtskarte van Bosnien-Hercegovina« (Wien, А. Hodler, 1 :576.000), kоји је izradio Franz Наиеr.35)

Ova geoloska istrazivanja jos sи vise ukazala na rиdno bogat-stvo okиpiranih zemalja. Proucavanje bosanskohercegovackog geo-1oskog sastava stavljen је и prvi plarn, jer је Austro-Ugarska na-stojala da u okиpiranim pokrajinama razvije naucno-istrazivacki rad, posebno и oЬlasti rиdarstva, kako Ьi prikиpila sto vise podataka о bogatim nalazistima иgljena, zeljezne rиde i soli. Vec na samom pocetkи, geoloska istrazivanja dala sи u tom pogledи dobre rezиltate. Glas о bosanskohercegovackom rиdnom bogatstvu i specific-nom geolo.Skom sastavи ponukao је Franza Наиеrа da se osobno иvjeri о rezиltatima dosadasnjih istrazivanja. Zaokиpljen geoloskim proиcavanjem, dosao је и jesen 1884. godine и Sarajevo i и nepo-srednoj Ьlizinoi, na terenи Han Bиloga, izvrsio temeljita geoloska pгoucavanja. Prvi dio svojih istrazivanja objavio је 1887. godine pod naslovom »Die Cephalopoden des bosnischen Muschelkalkes von Han Bulog bei Sarajevo«. Ova је rad dopunio 1892. godine pri-logom pod naslovom »Nеие Fиnde dem Mиschelkalke von Нап Bиlog bei Sarajevo«. Ovim radovima Ьilo је dokazano da faunistitki

3~ Lbldem, str. 26-27. ~3) I!Ьidem, IStr. 2.g-з1. З4) Ela'bora·t је objav1jen u: Jarbuch der k.k. geot'Ogischen ReichSwмta.lt,

Ed. ХХХ, Wien, 1880, -str. 159-492. 35) Ratimiт G~.Spa· revic, nav. dje!o, str. 264.

300

sastav llan Bиloga ima mnogo podиdarnosti sa sastavom Srajelal-pi kod Halstata.36)

u ciljи sto intenzivnijih geoloskih istrazivanja bosanskoher-cegovackih prostora, osnovala је Zemaljska vlada 1881. godine Rиdarsko satni.Stvo kao zasebnи slиzbи и okviiи pl'ivrednog odjeljenja. U istom cilju, da Ьi se ojacala eksploatacija bosanskohercegovackih rиdnika, иtemeljena је i rиdarska zadrиga »Bosnia«, dok је nekoliko privatnih drиStava vec zapocelo kopanje naslaga иgljena na lokali-tetи Zenice i Banje Lиke.37) Rиdarsko satnistvo imalo је vise prak-ticne zadatke и vez.i sa organizacijom rиdarske mreze i oЫasti, dok se naиcnom proucavanju nije posvecivala posebna paznja. Tek sa ·osnivanjem Geoloskog zavoda и okvirи Rudarskog satnistva 1898. godine, pocinje novo, sistematsko snimanje geoloskog sastava ovih zemalja, sa osoЬitim osvrtom na rudarstvo kao vaznи privrednu oЫast. Kada је 1912. godine иslijedila reorganizacija Zemaljske vlade za Bosnu i HercegovJnu, Geoloski zavod је prerastao и sa-mostalni odsjek pod nazivom Zemaljski geoloski zavod.38)

Od prvih dana, na сеlи Geoloskog zavoda stajao је Friedrich Katzer koji је kao strиcnjak i naиcni radnik predvodio geoloske radove i razvijao zivи naиcno-izdavackи djelatnost. Za ime Friedri-cha Katzera иsko је povezan napredak geoloske naиke na роdrисји Bosne .i Hercegovine. Napisao је i pиЬlicirao oko 140 radova naиcnog i strucnog kaгaktera iz oЬlasti geologije, paleontologije i mineralo-gije.39) Ovi sи radovi imali i svojи prakticnи primjenи ирисијuсi na geolosko-geografske specificnosti, kao i na geoloske proЫeme Bosne .i Hercegovine. U toku svog dиgogodiSnjeg proиcavanja ovih zemalja иkazao је na mnoga rиdiSta i ugljenosne bazene, kao i na stratigrafijи, tektoniku i krske pojave. Mi cemo spomenиti samo neke Katzerove radove iz oЬlasti geologije i to one koji se svojim sadrzajem odnose na geologijи Bosne i Hercegovine.

Prvo vece djelo Friedricha Katzera napisano је godinu dana ро dolaskи iz beckog Geoloskog institиta и Sarajevo, pod naslovom »Die geologischen Grundlagen der Wasserversorgиngs-Frage von D. Tиzla in Bosnien« (D. Tuzla, 1889). Povodom IX geoloskog kongresa u Беси, Katzer је izdao »Geologischer Fiihrer dиrch Bosnien und d ie Hercegovina« sa osam geoloskih karata. Djelo је slиzilo kao podloga za mnoge kasnije radove na ovom polju. Katzer је specijalno proиcavao bazene иgljena i ugljenih naslaga и BosnJ i Hercegovini, о cemu svjedoce radovi: »BraunkohlenaЫagerung von Ugljevik bei Bijeljina« (1907) i »Die BraunkohlenaЫag.erung von Banja Lиka« (1913). Neposredno iza rata objavljиje znacajno djelo о naslagama иgljena и Bosni i Hercegovini pod naslovom »Die fossilen Kohlen Bosniens иnd der Hercegovina« u dvije sveske (1918. i 1921),, koje

З&) Friedrich K ·atrzer, nav. djelo, str. ЗЗ. 37) IzvjeSta.j о upтavi Bosne i Heтcegovine 1906 . ...• str. 446. з&) Hamdlja Kreo§evljakovic: Saтajevo za vnjeme aшtтo

ugaтske upтave . .. str. 50. SO) Tihomir Ja1clic i Moml!ilo Мilojk-ovic, Predgovor, Geologija Bosne i

Heтcegovine od pot. dr Fridтiha Касета, Saгajevo, 1926, str. VII.

301

pored prakticnih sadrzi i naucno-geoloska pitanja vezana nar>BиduCi da је glavna zadaca poшenutog zemaljskog zavoda novo geolosko snimanje cijele Bosne i Hercegovine i, иz to, posebno istra-zivanje korisnih lezista ruda, te buduci da se kod ovih opseZпih radova sablru mineraloski :i geolosko-paleontoloski primjerci po-stepeno и svim dijelovima zemlje, kako се se to и slicnoj skladnijoj savrsenosti jedva opet kada moci иciniti, rastи neprestano minera-losko-geoloske zhirke zemaljskog mиzeja dohivanjem znatnog dijela ovih primjeraka, sto im oэigurava cijelu budиcnost njihovu vaZпost kao osnova za sravnivanje daljnjih istrafivanja«!3)

40) Ibldem, str. Vll-VIII. 41) F r i е d r i с h К а t z е т, Geotogija . .. , s:tr. 43-44. 42) Ibldem, str. 44. 43) F r i е d r i k К а с е r: Kтatak voda kтoz mineroto&ko-geotosko-pa-

leontoloske zblrke BiH zemaljskog mujeza, GlasnLk Zemaljsko.g m.uzeja, XXVI, 1941, str. 254.

302

Sluzeci, uglavnorn, praktienirn ciljevima, Geoloski zavod nije razvio vlastitu naucno-puЬlicisticku djelatnost, ali је, s druge strane, podsticao ·istrзZivacke radove svojih suradnika. Na osnovu prikup-ljene grade i pod strucnim uputstvirna Friedricha Katzera nastali su mnogi radovi iz oЬlasti geologije i paleontologije koji su prosirili znanja о tektonskoj i stratigrafskoj gradi Bosne i Hercegovine.

303