oko istoka 23

У првој фази посао ће добити 50, а у другој 100 радника. Писмо намере потписали у Београду представници РТБ-а Бор и пољског „Нитроерга” из концерна КГХМ, једног од четири највећих произвођача бакра у свету

БЕСПЛАТНО ИЗДАЊЕ БИЛТЕН ЈАВНОГ ПРЕДУЗЕЋА “ШТАМПА, РАДИО И ФИЛМ” бр. 23 - 6. децембар, 2013. год. www.rtvbor.rs

» стр. 4

Представници тимочких општина састали са са дијаспором у Бечу

Гради се нови далековод у Бору » стр. 5

Настављају се геолошка истраживања у Басену Бор » стр. 5

„Ревизор” пред Боранима » стр. 9

Прегршт медаља за борске каратисте и кикбоксере » стр. 12

Пољаци граде фабрику експлозива у Бољевцу» стр. 3

На Међународном сајму у Крагујевцу представљени туристички потенцијали источне Србије

» стр. 3

НЕДЕЉОМ НА ПРОГРАМУ ТВ БОР

13:25h

Седнице општинских скупштина у Бору и Неготину

Бор: Отплата комуналних дугова грађана на више рата, уз отпис камате Неготин:

Усвојен извештај о утрошку буџетских средстава до септембра

» стр. 7

» стр. 6

Пожар у борском „Симпу”, штета милионска » стр. 2

Нешто ново на истоку

twitter.com/@TelevizijaBor dailymotion.com/rtvbor

стр.2 АКТУЕЛНОСТИ број 23петак, 6. децембар 2013.

Телевизији Бор стигао је меил који су потписали преваре-ни произвођачи млека Тимочке крајине. У допису они кажу да им борска млекара, ни после прекида откупа, није исплатила дуговања за откупљену количи-ну млека.

У допису под називом „По-мозите превареним произвођа-чима млека“, који је упућен на десетак адреса, између осталог, се каже да је сточаре Тимочке крајине Борска млекара оште-

тила неплаћањем млека, од децембра прошле, до јуна ове године, за око десет милиона динара. Да проблем буде већи Борска млекара, иако није исплатила стари дуг, прекину-ла је даљи откуп млека од произвођа-

ча са овог подручја. Ситуацију посебно отежава то, што је, кажу у допису, борска млекара у међу-времену формирала нову фирму „Алфа лак“.

Преварени сточари су преда-ли пријаве полицијама у Књаже-вцу, Соко Бањи, Бору и Зајечару. У више наврата су покушавали да ступе у контакт са власници-ма Борске млекара, али, како они кажу, безуспешно. Надлежне институције су им предложиле да туже Борску млекару. Неки,

попут сточара из Халова, села у зајечарској општини, су већ то учинили.

- Борска млекара дугује сто-чарима у Халову 600.000 дина-ра, само мени 160.000 динара, каже Петар Јоновић.

- Мени дугује између 20 и 30.000 динара. У почетку су били редовни, међутим, ево ос-тали су нам дужни за један ме-сец. Нешто су нам уплатили, али ситно - пожалио нам се и Нови-ца Мариновић.

- У име ових сточара из Ха-лова, пошто сам ја прикупљао млеко из целог села, поднели смо тужбу, рочиште имамо за неки дан - додао је Јоновић.

У Борској млекари су нам рекли да је власник на путу, а директор нам није дао никакав коментар, јер, како нам је казао, цео дан је био на састанцима.

Љиљана Ђорђевић

БОР» Штета коју је изазвао пожар, који је 2. децембра из-био у салону намештаја „Сим-по“ у Бору, процењује се, иако тачно још увек није утврђена, на неколико милиона динара. Сав намештај који је био изло-жен је неупотребљив, а биће не-опходно и потпуно реновирање објекта.

Пожар у салону намештаја Симпо изазавала је неиправна електрична инсталација. Зах-ваљујући брзој интервенцији борских ватрогасаца и присебно-сти особља, пламен је захватио само мали део хале пуне лако за-паљивог изложбеног намештаја, тепиха и итисона. Пожар је брзо локализован и угашен. Најзна-чајније је, како истичу у „Сим-пу“, да нико није повређен, јер у тренутку избијања пожара у салону није било купаца.

- Штета је огромна. Била би још већа да нису ватрогасци, који су нам у непосредној бли-зини, тако брзо интервениса-ли. Цела зграда је загарављена, електро инсталације су униште-не, јер је од плафонске расвете и кренуо пожар, затим се преба-цио на намештај и део гарниту-ра - каже Драган Миленковић, пословођа Салона намештаја „Симпо“ у Бору.

Знатно већу штету од ватре причинили су дим и га-реж због чега су немештај и гарнитуре, вредне и по неко-лико стотина хиљада динара, неупотребљиве.

- У делу у коме је избио по-жар намештај је изгорео, али је и већи део осталог намештаја неупотребљив због гарежи. Ми смо део заштитили, али је дим уништио и већи део зграде.

Вишемилионска штета од пожара у „Симпу“

Требаће времена да се санирају последице пожара - процењује Миленковић.

Осим велике штете која је причињена, биће неопход-

но потпуно реновирање целог објекта, које ће, како најављују у „Симпу“, почети брзо.

Дејан Ђорђевић

Преварени сточари

ЗАЈЕЧАР» Након вишене-дељног редукованог саобраћаја сви возови Железничког чвора у Зајечару и све линије функцио-нишу по устаљеном реду вожње, осим воза до Пожаревца. Овај воз неће саобраћати до даљњег док се не стекну услови, кажу на железничкој станици у Зајечару.

Две ганитуре су враћене са ремонта и то је омогућило редо-ван саобраћај. Железнички чвор у Зајечару располаже са три гар-нитуре „швеђанке“ и једном ру-ском која по потреби долази из Ниша. Д. М.Снег и температура погодују усевима

Возови опет саобраћају

12:15h


ЗАЈЕЧАР» Озими усе-ви на парцелама у Зајечар-ском округу су у добром кондиционом стању, кажу пољопривредни стручњаци, јер снег и температура изнад

нуле погодује усевима. Оно што је битно јесте да

у наредном периоду не буде сувомразице и изузетно ниске температуре јер би то могло довести до измрзавања усева.

Иначе на подручју Заје-чарског округа ове јесени за-сејано је 14 хиљада хектара што је 80 одсто од плана.

Д. М.

facebook.com/rtvboryoutube.com/rtvbor

стр.3АКТУЕЛНОСТИброј 23 петак, 6. децембар 2013.

Пољска компанија „Ни-троерг“, која послује у саставу концерна КГХМ, једног од че-тири највећа произвођача бакра у свету, почеће наредне године изградњу фабрике експлозива у Бољевцу. Са РТБ-ом Бор потпи-сано је писмо намере о сарадњи у области набавке експлозива, а у јануару се очекује и потписи-вање уговора.

Писмо намере потписали су у Београду Благоје Спасковски, генерални директор РТБ-а Бор и Јозеф Дулиан, директор пољске компаније „Нитроерг“. Тиме је, како се чуло на састанку, званич-но означен почетак пословања Пољске на Балкану.

- РТБ је највећа и најперс-пективнија фирма на Балкану, па је велики изазов радити са њом. Поставили су високе стандарде, али убеђен сам да можемо да их испунимо. Документ који смо потписали отвара врата и за по-кретање производње у Србији. У фабрику експлозива у Бољевцу за почетак уложићемо не мање од четири милиона евра и упос-лити 50 људи. Планирамо да се одатле повежемо са тржиштем на Косову, у Македонији, Црној Гори и Албанији, и у каснијој фази запослимо у Бољевцу до 100 људи - каже Јозеф Дулиан, директор компаније „Нитроерг“.

Обзиром на то да комбинат бакра годишње троши око девет хиљада тона експлозива, пољски „Нитроерг“ ће у фабрици увести најмодернију технологију која се односи на овај материјал, а РТБ Бор добија сигурност у снабдевању експлозивом.

- Посао са пољском компа-нијом доноси сигурност у снаб-девању експлозивом и зато ми

је драго што ће фабрика бити отворена баш у Општини Боље-вац, која је центар великих нала-зишта висококвалитетног угља, у околини су Влашко Поље, Ртањ, Соко Бања, Аврамица, Боговина, па је идеја да се фабрика нађе у средини свих налазишта - нагла-шава Благоје Спасковски, гене-рални директор РТБ-а Бор.

Општина Бољевац је већ припремила простор за отва-

рање фабрике, а уз нова радна места, могуће је у наредним го-динама и проширење капаците-та који су сада планирани.

Пољска је у такозвану ин-вестициону мисију дошла пред-вођена војводом Шљонским Зигмундом Лукашчеком и Ран-ком Томовићем, конзулом Ре-публике Србије у Катовицама. Привредну делегацију чинило је 18 еминентних пољских ком-панија које послују у области рударства, а билатералне разго-воре водио је Дејан Поповић, др-жавни секретар Министарства енергетике, развоја и заштите животне средине.


Градиће се фабрика експлозива у Бољевцу

За Општину Бољевац то сва-како много значи јер спада у ред неразвијених општина. Ми смо у претходном периоду уложили велике напоре да војни комплекс прилагодимо, као идеално место за прозводњу и складиштење екс-плозива. Локација је погодна јер је привредни гигант какав је РТБ Бор веома близу, као и цемента-ра у Параћину, па и Предузеће за путеве „Штрабаг“ у Зајечару, што је вероватно и определило инвес-титоре да дођу баш овде – каже Небојша Марјановић, председник Општине Бољевац.

Докуменат о сарадњи потписали су у Београду представници РТБ-а Бор и пољске компаније „Нитроерг”

БОР» У Јавном предузећу за стамбене услуге Борани од 3. децембра могу да поднесу захтев за закључење споразума за одложно плаћање доспелих комуналних услуга без камате. Након што им се утврде тачна дуговања од почетка наредне недеље моћи ће да потпишу и споразум.

Иако је проценат наплате комуналних услуга у Бору по-следњих месеци значајно по-бољшан, дуговања из претход-них година нарасла су на 500 милиона динара без камате и судских трошкова. Да би грађа-нима изашли у сусрет, а тиме и повећали степен наплате, одлу-ком Скупштине Општине Бор, омогућена им је отплата дуга у више рата уз отпис камате.

У зависности од висине зао-сталих обавеза репрограм дуга се одобрава од шест до 60 месеч-них рата. Примера ради најмањи

дуг од 10 до 20 хиљада динара моћи ће да се отплати на шест рата, обавезе веће од 400.000 на пет година. Један од основних услова за закључење споразума за одложено плаћање доспелих комуналних услуга без камате је измирење октобарског рачуна.

- Наши суграђани уз захтев мора да поднесу и примерак уплатнице о измирењу обавеза за октобар - каже Срђан Радо-шевић, директор ЈП за стамбене услуге и подсећа да након тога ово предузеће има обавезе да у што краћем року обради дуго-вања и позове грађане да потпи-шу споразум.

Уколико дужници касне уза-стопно две рате, кажу у овом предузећу, споразум о одложе-ном плаћању ће бити раскинут и у том случају они ће морати да плате целокупан дуг са каматом.


Почело пријављивање за репрограм дуговања за комуналијеОтплата у шест до 60 рата

Туристичка организација Општине Бор и власници се-оских домаћинстава у овом крају учествовали су на Петом међународном сајму туризма и сеоског туризма у Крагује-вцу. Осим промоције сеоског туризма борска Туристичка организација представила је потенцијале Лазареве пећине као природног драгуља исто-чне Србије. Сајам је окупио више од стотину организација, агенција, савеза, удружења, хо-телијера и фирми из Србије и земаља у окружењу.

- Пратећи неке стандарде нисмо се представљали само-стално већ на штанду источне Србије. И у наредном перио-ду тежићемо да заједничким

наступом на туристичком тр-жишту привучемо већу пажњу на себе. Осим нас, на штанду су биле Туристичке организације Књажевца, Неготина, Голубца, Пожаревца, Петровца. Кроз спе-цифичности свог краја свако је представио оно најразличитије у односу на остале регије. Већ неколико година организују се такмичења за израду сувенира и туристичких публикација где се организације мотивишу да свој рад докажу и на овај начин - нагласила је Јасна Томић из Туристичке организације у Бору, сумирајући резултате и утиске са овог сајма.

Најбољим излагачима уру-чене су награде и признања.

Горан Грамић

Тимочани на Међународном сајму туризма у Крагујевцу

стр.4


ДРУШТВО број 23петак, 6. децембар 2013.

Пројекат Регионалне аген-ције за развој источне Србије – РАРИС „На Истоку нешто ново“, обједињене понуде 51 инвести-ционе локације у општинама Борског и Зајечарског округа, представљен је на дводневном сусрету матице и дијаспоре у Бечу. Представници РАРИС-а и пет општина оба тимочка ок-руга су, уз подршку Амбасаде Србије у Аустрији и Заједнице српских клубова, одржали две презентације, којима су прису-ствовали наши земљаци на раду у иностранству, заинтересовани за понуђене могућности инвес-тирања у срединама тимочке регије.

Потенцијала у Србији има, а капитал за њихово стављање у функцију могао би стићи од наших људи заинтересованих за улагања у мала и средња преду-зећа, сагласили су се представ-ници пет општина тимочких округа, који су представили ин-вестиционе потенцијале Неготи-

на, Књажевца, Бора, Мајданпека и Кладова.

Сусрети са нашим људима у расејању били су срдачни, а чланови српске делегације на мини самиту матице и дијаспоре у Бечу представили су и повољ-ности које су држава и општи-не региона обезбедили у виду подстицајних мера, у циљу ус-пешније реализације понуђених програма.

- Пројекат „На истоку нешто ново“ има обједињену понуду

инвестиционих локација у осам општина Борског и Зајечарског округа. Показали смо да као регион можемо да наступимо заједно, припремили смо се ко-ректно, а представници општи-на су билатерално водили разго-воре са нашим земљацима, који су се одазвали нашем и позиву српских клубова у Аустрији да присуствују презентацијама - каже Владан Јеремић, директор Регионалне агенције за развој источне Србије.

Ово је један од најбоље припремљених региона, јер су локалне самоуправе и друге институције знатно унапредиле услове за пословање и инвес-тирање. Све општине имају по-себне канцеларије које помажу инвеститорима при идентифи-кацији локација, прикупљању потребних папира, дозвола и до-кументације за почетак посло-вања. РАРИС води базу слобод-них инвестиционих локација и пројеката, како општинских тако

и приватних, и пружа помоћ општинама у унапређењу усло-ва пословања. Већина општина има и подстицајне мере за раз-вој пословања и привлачење инвестиција, а РАРИС и Регио-нална привредна комора Зајечар пружају широку лепезу помоћи фирмама у самом пословању.

- Општина Неготин је веома заинтересована за сарадњу са инвеститорима из Аустрије, тим пре што у Бечу живи и ради око 10.000 Крајинаца са којима већ

годинама имамо изузетно добре односе. Потенцијалним инвес-титорима смо указали на пред-ности улагања на нашем под-ручју. То је, пре свега, повољан географски положај на тромеђи Србије, Бугарске и Румуније, затим погодне локације на оба-ли Дунава, све атрактивнији коридор 7, добра саобраћајна инфраструктура, речна, желез-ничка и друмска, близина гра-ничних прелаза према земљама Европске уније, индустријски капацитети. Неготинска краји-на има одличне предиспозиције за интензивну пољопривредну производњу, виноградарство, посебно. Производњу вина са географским пореклом на лока-литету Неготинских пивница, Рајачких и Рогљевачких, већ су започели инвеститори из Фран-цуске и Енглеске. Ми нудимо и могућност инвестирања у турис-тичке капацитете и садржаје са циљем још боље валоризације јединственог комплекса пивни-ца, који се већ налази на листи кандидата УНЕСКО за светску културну баштину. Уз туристич-ке, Крајина има алтернативне енергетске капацитете, за ветро и соларне електране - рекао је мр Милан Уруковић, председ-ник Општине Неготин.

Запажене презентације али и очекивања пренели су у Бечу и Дејан Вагнер, пред-седник Општине Мајданпек, Драган Мариновић, СО Кладо-во и Миљан Ранђеловић, по-моћник председника Општине Књажевац.

- Општина Бор има пет по-тенцијалних локација, од којих индустријска зона на путу Бор-Зајечар, због близине борс-ког аеродрома, пружа низ погод-ности. У области туризма, као бисере наше општине понудили смо Борско језеро, Брестовачку бању и Црни врх - истиче Мир-ко Ђурић, члан Општинског већа у Бору.

Допринос атмосфери бољег разумевања дали су и представ-ници Националне и Регионалне агенције за развој источне Ср-бије, Привредне коморе и Амба-саде Србије у Аустрији.

- Локалне самоуправе које су се представиле показале су у ком су смислу напредовале последњих година. То су сада места у којима ће потенцијални инвеститор имати саговорника и подршку у преговорима и реа-лизацији инвестиција - коментар је Наде Кнежевић, економског саветника Амбасаде Србије у Аустрији.

Понуђени инвестициони програми требало би да омогуће много успешнију економску са-радњу, мишљења су и домаћини и учесници овог дводневног радног сусрета представника матице и дијаспоре.

Презентације инвести-ционих потенцијала општина источне Србије у Бечу имале су медијску пажњу и одјек у јавности, али ће коначну реч дати, ипак, они којима су и биле намењене. Наши људи са капиталом зарађеним на раду у Аустрији, где тренут-но живи и ради, незванично, више од 180 хиљада грађана Србије, међу њима и десетак хиљада исељеника из општи-не Неготин.

Јованка Станојевић

На истоку нешто новоДводневни „мини самит“ општина тимочке регије и дијаспоре у Бечу

Понудили смо комплетну ло-гистику општинских служби и по-моћ у превазилажењу адмистра-тивних проблема. Позитивно искуство у сарадњи са Општином Неготин могу пренети и наши земљаци који су новац зарађен у иностранству већ инвестирали у родни крај, а сигурни смо да ће и сви они који их буду следили бити у прилици да се увере у исплати-вост инвестирања и пословања - каже мр Милан Уруковић, пред-седник Општине Неготин.

Представници РАРИС-а и пет општина оба тимочка округа уз подршку Амбасаде Србије у Аустрији и Заједнице српских клубова, представили нашим земљацима могућности инвестирања у регион источне Србије Пријем у Амбасади Србије у Аустрији

стр.5


ЕКОНОМИЈАброј 23 петак, 6. децембар 2013.

БОР» Стручњаци гелошке службе Рударско топионичар-ског басена Бор наставили су истраживања у околини рудног тела „Т“ у борској Јами. Експло-атација рудног тела „Т“ у борској Јами, познатог по богатој руди, завршена је пре шест месеци и за две године, колико је трајала, донела је велики профит. Рудари су након тога почели експлоата-цију суседних рудних тела “Т1” и “Т2”, а стручњаци геолошке службе РТБ-а Бор одлучили су да провере да ли у околини руд-ног тела „Т“ постоји још богате руде. Прве бушотине дале су по-зитивне резултате.

- Експлоатација рудног тела „Т“ завршена је пре шест месеци и за непуне две године остварен је профит већи од 40 милиона долара. То је било најбогатије рудно налазиште у РТБ-у Бор у последњих тридесет годи-на са садржајем бакра у руди већим од шест процената. По-сле откривања рудног тела „Т“ у борској Јами, настављена су геолошка истраживања и откри-вена су два нова рудна тела „Т1“ и „Т2“, а ове године наставили смо истраживања у оклини руд-

ног тела „Т“. Откривено је ново рудно поље на коме очекујемо неколико милиона тона руде са садржајем бакра вежим од 0,6 одсто - каже Трајче Тончић, руководилац сектора за гелогију Рудника бакра Бор.

Очекује се да у околини руд-ног тела „Т“ постоје орудњења са богатијом рудом, а за истра-живања ће, како се процењује у РТБ-у Бор бити потребно годи-ну дана.

Децембра почињу и троме-сечна истраживања наткопног масива „Борске реке“. Циљ је да се провере геомеханичке ка-рактеристике наткопног масива, односно рудне зоне за коју следи израда и овера елабората о руд-ним резервама, а потом пројек-товање и одређивање методе от-копавања. У плану је да се са 10 бушотина укупне дужине 3.000 метара током 2014. године оба-ве сва додатна геолошка истра-живања, а потом уради елаборат и сви пројекти за почетак екс-плоатације „Борске реке“ изнад 17. хоризонта, кажу у гелошкој служби РТБ-а Бор.


БОР» Иако је држава гро-могласно најављивала свесрдну помоћ при запошљавању ус-војеним Националним планом за ову годину, због недовољно пара у државној каси, готово ниједна општина у Србији није добила ништа од обећаног. Та-кав пример је и са борском општином, јер, осим издвојених пет милиона динара, република је требало да издвоји још толику суму. Иако додатних пара није било новцем из општинског буџета посао је обезбеђен за око 40 лица, а чланови Локалног са-вета за запошљавање већ праве планове рада за наредну годину.

- Ускоро идемо у Зајечар, где ћемо на семинару чути колико и како усмерити паре из општин-ског буџета за ефикасније спро-вођење политике запошљавања. Ми смо планирали да Локалним

акционим планом запошљавања наредне године из буџета буде издвојено седам милиона дина-ра, што је за два више од ово-годишње суме. Уколико држава испуни обећање, а ове године то није био случај, на располагању ће бити дупло више пара, а то значи и много већи број радних места – каже Лидија Начић, члан Општинског већа .

Остаје нада да ће наредне године и Национални план за-пошљавања заживети и да ће држава наћи начина како би своја обећаања и испунила, бар када је реч о запошљавању. Јер, како се може готово свакодневно чути, главни економски циљ Ср-бије у наредној години је запо-шљавање и инвестиције. Борска општина може да послужи као пример у оба случаја.

Зоран Максић

До посла од пара из општинске касе

Борска општина је ове године из свог буџета издвојила пет милиона динара за запошљавање чиме је посао обезбеђен за четрдесетак особа

Електро мрежа Србије пла-нира да, уместо два постојећа далековода између трафо стани-ца Бор један и два изгради један. Овим савременим технолошким решењем Бор ће добити поуз-дано снабдевање електричном енергијом на дужи временски период, јер, садашња два да-лековода снаге 110 киловолта изграђена су готово пре 50 годи-на – речено је на састанку пред-ставника Електро мреже Србије, пројектаната и представника борске општине.

Осим сигурнијег снабде-вања струјом не само града већ и целе општине, реконструкција далеководне мреже у дужини од два и по километра, допринеће и бољој заштити животне сре-дине. Наиме, сада постоје два далековода која иду паралелним

путем, а изградњом новог, тех-нолошки савременијег,, који ће бити ближе старом јаловишту, стварају се услови да се на са-дашњој траси једног далековода изграде одређени објекти.

- Реконструкција далеко-водне мреже планирана је током 2014. године. За ову намену из-двојено је 40 милиона динара, а морам да нагласим да ће рекон-струкцијом и заштита животне средине бити боља - рекао је Зоран Мирјанић из Институ-та за архитектуру и урбанизам Србије.

Осим реконструкције дале-ковода у Електро мрежи Србије планирају да реконструишу и далековод од Бора до Зајечара, а вредност радова процењује се на 160 милиона динара

Зоран Максић

Нови далековод у Бору

Нова рудна лежиштаНастављају се геолошка истраживања у РТБ-у Бор

Економисти и финансијски стручњаци тврде да ће у Србији 2013. године инфлација бити 5,5 посто, најнижа у последњих десет година. Просечна зарада у Србији је 44.000 динара и у раскора-ку је са потрошачком корпом која износи 65.000 динара. У Србији грађани не штеде само на одећи и обући већ и на храни, јер више од 400.000 људи има зараду испод републичког просека.

Да је смањена куповна моћ грађана потврђује и податак да је у трговинама мањи промет робе за 8,6 одсто. У Србији 46.201 грађа-нин није примио зараду, готово 35.000 запослених зарађује до 20.000 динара, 145.567 има плату од 35.000 до 45.000 динара, док нешто више од 55.000 грађана зарађује од 110.000 до 150.000 динара. Пре-ма овој статистици више од 430.000 запослених има мању зараду од просечне, па је тешко говорити о куповној моћи и стандарду грађана који потрошачку корпу не могу да напуне ни до половине.

Златја Марковић

Корпа скупља од зараде

стр.6


У ФОКУСУ број 23петак, 6. децембар 2013.

Поводом две деценије рада Телевизије Бор и четврт века од отварања ТВ студија у БоруТелевизијско информисање у Бору прошло је дуг пут, од зачетака 1979. године, отварања студија 1988, почетка рада Телевизије Бор 1993, до данасПише Чедомир Васић

Новинарство као лептиров лет (16)У години која је на измаку

телевизијско информисање и новинарство у Бору обележило је два лепа јубилеја. Подсећање на пређени пут увек има за циљ и да, на основу стечених искус-тава, укаже на путоказе.

Серија ових написа није пре-тендовала да замени хроноло-гију развоја медија у информа-тивној кући „Штампа, радио и филм“, коју би, свакако, ваља-ло сачинити, нити анализу свега што се збивало током њихове, ре-лативно кратке, али богате исто-рије. Жеља је била да се, поводом јубилеја, подсетимо само неких важнијих догађаја, околности и размеђа, које су утицале на раз-вој телевизијског информисања. И на новинарски, попут лепти-ров, лелујав и несигуран лет.

О минулим годинама Теле-визије Бор може се још много тога рећи и написати. О поче-цима успона, по отварању, 1993. године, кризним деведесетим и драматичној размеђи два века, стварању услова за добијање регионалне фреквенције, 2007. године, борби да се укорак прате

савремена техничка достигнућа, све до изазова наших дана.

Свако време, сваке друштве-не околности, имају онакво новинарство какво заслужују. Истина јесте најсветија обавеза сваког новинара и редакције, то је бар кредо и новинарски ко-декс од настанка професије, али она никад није у потпуности била имуна, нити је сада, код нас и у свету, од утицаја са стране, независна, мање или више, од политичких, државних, економ-ских, личних и других интереса појединаца и група.

Током свих ових година, те-левизијско информисање и но-винарство у Тимочкој крајини и Бору, такође је, са мање или више успеха, одолевало или није, ути-цајима са стране, крећући се ле-лујавим путем између светлости и сенки новинарске професије.

Лошим приватизацијама, намерно или случајно, већина општинских електронских ме-дија у Тимочкој крајини је, ми-нулих неколико година угашена

или послује под чудним околно-стима, а многи добри новинари остали су без посла или замење-ни онима који се никада том професијом бавили нису.

Источна Србија је, што се информисања тиче, због свега тога, почела да наликује на ле-опардову кожу. Постоје оазе, углавном су то градови и већа места, где су грађани информи-сани или медијска пажња до њих допире, и други делови, углав-ном села и забаченији крајеви, где им је то право ускраћено.

Радио телевизија Бор, која од 2007. године има регионал-ни статус, једина је још медијска кућа која у Тимочкој крајини није приватизивана и фактич-ки обавља функцију медијског јавног сервиса грађана. Али, у првој деценији овог века, запос-лени у тој кући, такође, прошли су тешка искушења. За нешто више од десетак година, упли-тањем политичких и других ути-цаја, промењено је, ни мање ни више, него 12 директора и нешто више од тога главних и одговор-

них уредника, чланова управних одбора и других, који су обавља-ли разне функције. Испада да их је било више него запослених!

Најтеже је било, свакако, 2009. године, када је, због та-дашњих политичких односа и размирица, Предузеће „Штампа, радио и филм“ доведено готово до гашења, а половина запослених радника, без икавих критеријума, привремено остала без посла.

Током ове године у Србији је започела припрема за доно-шење нових медијских закона. Још се не зна какав ће бити ста-тус регионалних медијских јав-них сервиса, нити да ли ће они бити приватизовани. Будућност новинарства у Бору и Тимочкој крајини, наравно, у многоме за-висиће и од тога.

Традиција нас обавезује да верујемо да се над новинар-ством неће надвити сенке и да сан многих генерација новина-ра, које су градиле ту традицију, неће остати само сан.

(крај фељтона)

Светлости и сенке

НЕГОТИН» На последњој седници СО Неготин, у саставу који је већинској коалицији, СПС-ЈС, УРС-ВДС-СДПС и ДС, обезбедио подршку код изгласа-вања свих тачака предвиђених за новембарско заседање, до-нето је више одлука и решења. Прихваћен је Извештај о извр-шењу одлуке о буџету за јану-ар-септембар ове године, према коме су средства распоређивана очекиваном динамиком, уз ост-варење буџета за деветомесечни период од 60 одсто.

- Са 30. септембром, буџет-ски приходи и примања остваре-ни су у обиму од близу 721. ми-лиона динара, или 60,09% у од-

носу на планиране приходе на годишњем нивоу. Расходи су од прихода били већи за 200 хиља-да динара, али то је уобичаје-но с обзиром на раст издатака крајем сваке календарске годи-не и инвестициона улагања. Све то упућује на закључак да ћемо у овој пословној години имати остварење буџета од око 90% - рекао је између осталог, образ-лажући Извештај о извршењу буџета Општине Неготин за пе-риод јануар-септембар 2013. го-дине, Димитрије Петровић, шеф Одељења за буџет, финан-сије и ЛПА Општине Неготин.

После једноипочасовне рас-праве, током које су одборници

опозиционих странака СНС и ЛДП, изнели критике на по-нуђени документ, а додатна објашњења и одговоре на по-стављена питања дао Милан Уруковић, председник Општи-не Неготин, Извештај о девето-месечној реализацији буџета је усвојен гласовима 32 од 39 при-сутних скупштинара.

Одборници су донели од-луке о висини стопе аморти-зације за утврђивање пореза на имовину и о висини стопе пореза на имовину као и од-луку о одређивању зона на територији општине Неготин. Такође, одлуку о измени и допуни одлуке о постављању

и уклањању мањих монтаж-них објеката привременог ка-рактера, споменика и спомен обележја, балон хала спорт-ских намена и надстрешница у јавном превозу. Донет је и сет одлука којим се обезбеђује наставак комасације у катас-тарској општини Радујевац на близу 300 хектара и о присту-

У Неготину одржана седнице општинске скупштине

Током четворочасовног заседања размотрене су и усвојене 24 тачке дневног реда. - Донет је и сет одлука о регулисању наставка комасације у Радујевцу на око 300 хектара. - Супштина се бавила и кадровским решењима у ЈКП „Бадњево“ и Историјском архиву у Неготину

Усвојен извештај о буџету

БОР» Одборници Скупшти-не Општине Бор, на 26. скупштинском заседању, при-хватили су предлог комуналних предузећа у Бору да се грађа-нима, који имају дуговања за услуге према овим фирмама, омогући отплата на рате, уз от-пис камате.

Грађани ће дугове моћи да плате на период од 6 до 60 рата, када је реч о грејању, односно од 4 до 20 рата, за остале комунал-не услуге, и то у зависности од износа дуговања.

Имајући у виду да су ови предлози комуналних предузећа иницирани искључиво због по-треба, и у корист грађана Бора, позитиван став приликом гла-сања имали су пођеднако и пред-ставници власти и опозиције.

- На овај начин омогућићемо нашим јавним предузећима да дођу до свежег новца, да лакше измирују своје обавезе према повериоцима, а са друге стране да сви наши суграђани са нис-ким примањима почну редовно да плаћају обавезе за комуна-лије, јер ће им свакако значити и отписивање камата - рекао је за скупштинском говорницом Дра-ган Жикић, одборник Соција-листичке партије Србије.

- Одборничка група Демо-кратске странке Србије и Влаш-ке демократске странке Србије гласаће за ове предлоге, јер ће помоћи многим нашим суг-рађанима, иако, морам да будем искрен, могу да се јаве комен-тари да су онда редовне плати-ше оштећене и да они немају никакве попусте када редовно измирују своје обавезе - рекао је Драган Марковић, одборник ДСС-а.

На седници је усвојен и сет тачака које се односе на утврђи-вање пореза на имовину за 2014. годину. Реч је о висини стопе пореза, одређивању зона на те-риторији општине Бор, као и дефинисању просечне цене ква-дратног метра непокретности, а све за потребе утврђивања пореза на имовину за 2014. го-дину. Највише полемика одбор-

ника изазвао је предлог одлуке о одређивању зона на територији Општине Бор.

- Мислим да зоне нису добро осмишљене, и да се одређени власници некретнина стављају у неравноправан положај. Пре свега мислим на власнике кућа у неким забаченим областима, и управо они ће плаћати исти порез као и они који имају кућу,

рецимо, у центру Злота. С тога, апелујем да се овај предлог о зонирању повуче, сматрам да треба још једном да размислите о томе, и да онда сагледамо све елементе - истакла је на седници Валентина Новаковић, одбор-ница Либерално демократске партије.

- Ми смо као одборници до-ведени у нелагодну ситуацију јер нам је предочен предлог о зонирању који очигледно није најбоље дефинисан, а чињени-ца је да то мора да се усвоји до 30. новембра због одређених законских регулатива на репу-бличком нивоу. Дакле, истичем да ће одборничка група Српска напредна странка - Нова Србија гласати за овај предлог, али јав-но кажем да зонирање терито-рије Општине Бор за потребе одређивања пореза за 2014. го-дину није урађено на најбољи могући начин - поручио је са скупштинске говорнице Жарко Тимотијевић, одборник Нове Србије.

У наставку седнице одбор-ници су дали сагласност на Ре-шење о продаји земљишта пре-ко пута Дома здравља у Бору, у оквиру Машинско електротех-ничке школе, које је продато фирми „Натура бјути Балкан“, за 8.960.000 динара. Ова фирма, која је незванично заступник немачког трговинског ланца „Лидл“, била је једина која се

јавила на оглас објављен у листу „Борски проблем“, а представ-ници опозиције су упутили кри-тике јер оглашавање није било транспарентно, односно нису плаћени огласи у штампаним или електронским медијима који покривају комплетно подручје Србије. Према речима одборни-ка Влашке демократске странке Србије Предрага Балашевића, да је оглас објављен у нацио-налним штампаним медијима или на некој националној теле-визији, вероватно би биле за-интересоване и друге фирме да учествују на лицитацији, а то би условило да постигнута цена буде много већа.

Дарко Стојадиновић


19:20

стр.7


У ФОКУСУброј 23 петак, 6. децембар 2013.

пању изради локалног плана управљања отпадом.

Позитивна оцена је дата на Извештај о функционисању сис-тема одбране од града на тери-торији Радарског центра „Црни врх“ у периоду од 15. априла до 15. јула ове године. Одборници

Скупштине општине Неготин су донели и одлуку о деобном би-лансу Здравственог центра, од-носно одлуку о оснивању Дома здравља Неготин и још неколико из своје надлежности.

Иако су по појединим тач-кама дискусије одборника биле дуже, све предложене, изгласа-не су током 4 сата трајања сед-нице већином гласова 39 при-сутних одборника. Неготинска Скупштина иначе има 45 одбор-ничких мандата.

Јованка Станојевић

Седница Скупштине Општине БорОтплата дуговања грађана

уз отпис каматеГрађани ће, зависно од износа, дугове за грејање моћи да отплате у шест до 60, а за остале комуналије од четири до 20 рата

После редовно спроведеног изборног поступка, за директо-ра Јавног комуналног предузећа „Бадњево“, именован је Голуб Рајић, дипломирани економиста, у досадашњем периоду на истоиме-ној в.д. функцији. По разрешењу Љубише Ђорђевића, одборници СО Неготин су се изјаснили за ново кадровско решење у Историјском архиву. За вршиоца дужности директора именована је Алексан-дра Миловановић, дипломирани политиколог-специјалиста, која је на истој седници поднела оставку на место помоћника председника Општине Неготин за област, кул-туре, образовања, друштвене де-латности и спорт.

ПОСТАВЉЕНИ НОВИ ДИРЕКТОРИ

стр.8


СПЕКТАР број 23петак, 6. децембар 2013.

ŠADZUTA ADUNĂRJI KOMUNJI BORULUJ

»Odbornji+i Adunărji Komunji Boruluj, la a đe 26. šadzută, a prihvătujit predlogu firmiluor komunalje în Bor la uaminji karje au datoriji kătră firmilji ašća să lji să omogućaskă plăćitu pi rate ku šćersu la kamată. Uaminji datorijlji o să lje puată plăći pi periodu đe šasă pînă pi 60 đe rate kînd je vuorba đe înkăldzît, or đi la patru pînă pi 20 đe rate kînd je vuorba đe alćilje askultamînturi.La šadzută sa prihvătujit šî setu pikuriluor đispre porijedzu la avjerje pi anu 2014. Ai+a je vuorba đe stopa porijedzuluj, zonelje în Bor šî încăljesu prijeculuj đemižlok la un kvadrat, dar asta tot pintru sa răćunji porijedzu la avjerje pi anu +e vinje. Odbornji+i sa vuorbit šî đe vindutu pomîntuluj pistă drum đe Domu đe sănătaće în Bor, karje la kumpărat firma Natura Bjuti Balkan ku măjdo nouă milioanje đe dinari. Înkă njeoficijal, firma asta luoku la kumpărat pintru a puća kompanija Lidl akolo să đeškidă un centru đe trgujit.

FABRIKA EKSPLOZIVURILUOR

» Reprezentancî RTB-uluj Bor šî kompaniji „Nitroerg“ đin Poljska a sămnat în Beograd skrisura đe sulukrarje în parća materijaluriluor

eksplozivji, lukruriluor đe minirit šî eksplozivuriluor. Ku mulcamitu la asta, în kompanija Nitroerg a adavărat kă anu +e vinje în Buljoc o să să fakă fabrika eksplozivuriluor đe karje o să să đa patru milioanje đe euri, dar lukru o săl kapiće 50 đe lukrători.Pintru kă RTB-u Bor pi an trošăšće vro nouă mij tone đe eksploziv, kompanija „Nitroerg“ în fabrikă o să ba&e tehnologija a măj modernă, dar RTB-u Bor atun+a o să fije sigur kă pi rînd o să ajbă eksplozivuri.

TRAFO STACÎJLJI

» Elektro mreža Sîrbiji arje în plan în luok đe două liniji đe transport a eljektri+i întră trafostacîjlji Bor unu šî doj să fakă numa una. Ku rešenja asta modernă Boru o să kapiće eljektrika kum trăbuje pi o vremje măj lungă, pintru kă ašća două liniji đe 110 kilovolturi sa făkut ku 50 đe anji în darăt, sa spus la întîlnjaua reprezentancîluor elektro mreži Sîrbiji, projektancîluor šî reprezentancîluor Komunji Boruluj.Lukrărlji sa planirit să în+apă anu +e vinje, dar valuarja luor je vro 40 đe milioanje đe dinari. Primedbelje la trasa planirită đe rekonstrukcije šî la raportu +e uticaj fa+e asta la okoljišu đe trăjit pot să să đa în forma skrisă la Uprava Komunji Boruluj pînă pi decembru al đe 11. anu ăsta. Prevodu: Aleksander Ilić

DZÎLJILJI *A TRJEKUTВЕСТИ НА ВЛАШКОМ

БОР» На деветом Фестива-лу влашке изворне песме, одр-жаном у Бору, учествовало је 20 певача аматера из источне Ср-бије, који су се такмичили у две категорије соло песма, са и без музичке пратње. Ову традицио-налну манифестацију отворио је Нихад Мислимоски, члан Већа Општине Бор.

- Бор је познат као више-национална средина и поноси се тиме. Међусобно уважа-вање националних заједница није заслуга ни једне власти, већ самих људи - рекао је от-

варајући Фестивал Нихад Мислимоски.

У категорији соло песма са музичком пратњом, по оцени жирија, прво место припало је Дејану Крчоби из Слатине, код Бора, а најбоља у категорији соло песма без музичке пратње била је Јела Марјановић из Бора.

- Прва награда ми је сатис-факција за даље такмичење. До сада сам углавном била друга или трећа, иако су ми сви гово-рили да лепо певам - рекла нам је Јела Марјановић, првопла-

сирана у категорији соло песма без музичке пратње.

Девети Фестивал влашке из-ворне песме у Бору је показао да су људи овог краја истрај-ни у очувању традиције. Због тога су организатори и члано-ви жирија били изузетно задо-вољни квалитетом овогодишње манифестације.

- Ово благо не би требало за-боравити. Интересантно је да је, осим старијих, учествовао и ве-лики број младих, што јасно го-вори да се традицонална влашка песма, ипак, негује и чува, што

је за сваку похвалу - рекла је Светлана Арсић, председник жирија.

- Учествовали су певачи из Мајданпека, Неготина, Зајеча-ра, Бора, Бољевца, Петровца на Млави и Кучева. Задовољни смо и бројем учесника, али и орга-низацијом Фестивала - додао је Даниел Чорболоковић, дирек-тор Центра за културу.

Организатори манифестације су Центар за културу и Нацио-нални савет Влаха, покровитељ Општина Бор, а медијски покро-витељ Радио телевизија Бор.


Домаћин-ство Љубомира Андрејића из Шарбановца , код Бора, бави се овчарством, што у последње време није ништа необич-но. Несваки-дашње је, међу-тим, ако уместо овна, њихово стадо предводи јарац, али не обичан, већ јарац који од малена воли да пије пиво. И то не свако, већ зајечарско. Због ове чудне навике, али и његове приврже-ности овој породици, јарац Мар-ко је више од кућног љубимца. Он им је члан породице.

Љуба је овог јарца купио још док је био мали. У почетку су га чували у кући у кутији поред радијатора.

- Од самог почетка био је прави несташко - присећа се Љуба Андрејић. - Правио је лом, цепао завесе, а жену свако јутро будио тако што је вукао за косу. Први пут смо примети-ли да Марко воли пиво кад смо ја и комшија пили, а он је седео поред нас и лизао флаше. То су приметили и другари мога унука и на једној прослави дали су му хладно пиво, због чега се Марко разболео и примао ињекције.

Временом, овај мали јарац је стасао у правог момчину. Сада

има три године и 90 килограма.Иако се изгледом мењао, навику није мењао. И даље са слашћу воли да попије пиво. Заједно са Љубом, осим што верно чувају овце, оду и на „по једно“ у об-лижњу сеоску продавницу.

- Одемо нас двојица у про-давницу и ја наручим два пива. Коме друго, зачуђено ме пита продавац. Па ваљда за мог дру-гара, одговорим. То је изазвало велико чуђење продавца - с осме-хом нам је испричао Љуба.

Љуба каже да је Марко умерен у пићу. Мера му је флаша пива.

- Од флаше Марко не може да се напије, деда воли више од њега да попије - смеје се Љуба.

Љуба Андрејић је толико за-волео овог необичног јарца да не може да замисли да његов Марко заврши печен, као његови рођа-ци. Зато размишља да га поклони неком зоолошком врту.

Љ. Ђорђевић

Необични предводник стада Љубомира Андрејића из Шарбановца

Јарац Марко пивопија

Фестивал влашке изворне песмеПрва награда у категорији соло песме са музичком пратњом припала је Дејану Крчоби, а у соло певању без музичке пратње најбоља је била Јела Марјановић

стр.9


КУЛТУРАброј 23 петак, 6. децембар 2013.

НЕГОТИН» Свето тројство звука, речи и слике у Неоготину на промоцији изабраних песама књижевног подухватника Ада-ма Пуслојића, песника неисцр-пне енергије који је суштински створио свој опус авангардне поезије. Његови пријатељи у животу, по перу такође, на својеврсном саборовању, обе-лежавајући значајне јубилеје, учинили су да Неготин оживи у познатом крајинском духу.

- Мислим да је за сваки град у Србији велики празник ако му у госте дођу Радомир Андрић, актуелни председник Удружења књижевника Србије, такође наш крајински песник, родом из Књажевца, доскорашњи пред-седник Удружења књижевника Србије Срба Игњатовић, и ако гостују крајински песници Ви-шеслав Живановић, Михајло Васиљевић, Горан Вучковић, Станоје Радуловић, Драгољуб Фируловић. Управо њиховим гостовањем, према мом миш-љењу, дата је круна културним догађајима у Неготину за ову

годину - каже Адам Пуслојић.Сваку изговорену, песнич-

ку реч , музиком је бојио Бојан Чукић, који је у клавирској увер-тири премијерно извео љубавну тему за филм о Николи Тесли, а затим са Драгољубом Фируло-вићем и мини концерт етно џеза.

- Изузетно ми је драго и част ми је што сам дао скроман допринос оваквим књижевним великанима који су, како видим, изузетно везани за „Крајински

круг“ - рекао је Бојан Чукић, композитор и пијаниста.

Промоција четири тома изабраних песама Адама Пус-лојића заокружена је изложбом портрета румунског песника Никите Станескуа, аутора Мом-чила Голубовића Канија.

Дружење са уметницима у Неготину организовали су Дом културе „Стеван Мокрањац“ и Уметничко удружење Крајин-ски круг, које ће идуће године обележити јубилеј - четврт века успешног опстајања.

Јованка Стефановић

БОР» Представом „Реви-зор“ у сали Музичке школе „Ми-одраг Васиљевић“ Боранима су се представили глумци „Атељеа 212“. Најјачи утисак оставља актуелност Гогољевог текста изведеног у режији Иве Мило-шевић, који кроз сатиру указује на друштвени хаос узрокован корупцијом и посрнулим морал-ним вредностима.

Посматрајући актуелне друштвене прилике у земљи, али и свету, редитељка Ива Ми-лошевић истакла је, након јун-ске премијере „Ревизора“, да је одличан тренутак за овај позо-ришни комад. Гогољев текст о корумпираности власти, о љу-дима недораслим позицијама на којима су, а који кроје животе других и доводе до општег ра-сула, деветнаесточлана екипа Позоришта „Атеље 212“ добро је прихватила и озбиљно схва-тила, па сатирична порука лако допире до публике, комад са те-матиком која већ више од века не губи на актуелности.

Схватајући ванвременску тематику овог комада, глум-ци „Атељеа 212“ подсећају на важност сатире за истицање друштвених проблема, што је добар пут ка променама и бољим данима.

- Мислим да су смех и са-тира прави начин за истицање друштвених аномалија и ствари које нас угњетавају. Све то треба критиковати на смешан начин, без много драме, јер се тек тада људи осврну и запитају чему се смеју – рекао нам је глумац Гор-дан Кичић.

- Позориште и уметничка дела могу да мењају стварност тако што мењају свест људи, што људе подстичу да више раз-мишљају или да ствари погле-дају из другог угла. Врло је акту-елна тема и овакви комади могу да преживе зуб времема, време не може да их осакати – додао је Иван Јевтовић.

Колико су публици потребна оваква културна дешавања још једном су показали Борани, који су за представу тражили карту више.

Центар за културу у Бору постарао се да и током по-следњег месеца у години у граду бакра буде живо. На програму су концерт Сергеја Трифуно-вића и бенда „Ужичка републи-ка“, представа „Вечера будала“, концерт а капела бенда „Гласне жице“, дечије представе и го-дишњи концерт Културно умет-ничког друштва Бор.

Марија Ћосић

Адам Пуслојић, познати српски књижевник и преводилац, почасни грађанин Неготина и румунски академик, приредио је са својим пријатељима музичко - поетски и ликовни програм

Тројство звука, речи и сликеКултурна дешавања у Неготину

„Ревизор“ и данас актуеланБоранима се представили глумци „Атељеа 212“

Смех и сатира су прави начин за истицање друштвених аномалија и ствари које нас угњетавају, каже глумац Гордан Кичић

БОР» На конкурс за учешће на првом Фестивалу филмова кратке форме, који је борски Му-зеј рударства и металургије недав-но расписао, пристигло је више десетина радова, како аматерских тако и професионалних аутора.

- Музеј рударства и мета-лургије отворио је конкурс за учешће на првом видео фес-тивалу, који ће бити одржан почетком наредне године. Конкурс је био отворн до 30. новембра за све ауторе, без

обзира да ли се професио-нално или аматерски баве аудио визуелном формом из-ражавања. Тема је слободна. - каже Ана Стефановић, кус-тос педагог у борском Музеју.

Програм првог видео фес-

тивала, који ће у борском музеју рударства и металур-гије бити одржан од 5. до10. децембра укључује засебне пројекције аматерског видеа или филма, као пројекције професионалних аутора али и засебну пројекцију аутора из Бора.

Елда Драгаш

Конкурс за Фестивал филмова кратке форме

стр.10


МОЗАИК број 23петак, 6. децембар 2013.

Поетски кутак

Гастрономске чаролије

Омакла ми се речИ сручила сеНа истргнуто ребронебаРазмрскано детињстворазапињу сузе

Омакла ми се реч

ПодивљалаУтешна речЗапретана у венамаопомиње

Расковану ноћ извору

Не песмаТекОмакла ми се реч Марина Распоповић Шинко

Случајна песма

За православне вернике почео је шестонедељни Божић-ни пост, који претходи најрадоснијем хришћанском празнику, рођењу Исуса Христа - Божићу. Божићни пост траје до причешћа верника на божићној литургији, 7. јануара.

Да се подсетимо, током божићног поста, понедељком, средом и петком пости се на води, уторком и четвртком на уљу, а суботом и недељом на риби.

Према тумачењу владике Николаја Велимировића, пост се састоји од уздржавања од мрсне хране, злих мисли, похотних жеља и рђавих дела.

Ако сте одлучили да постите, предлажем вам за суботу или недељу рецепт са рибом – ШАРАН У СОСУ

ПОТРЕБНО ЈЕ: шаран од два килограма, 4 кашике уља, 40 г исецканих бадема, 60 г сувих шљива, 20 г изренданих ораха, шећер, сок од лимуна, со, бибер.

ПРИПРЕМА: Рибу добро оперите, посолите и испеците на мало уља. Залијте киселом водом, зачинима по укусу и кувајте око 12 минута. Додајте још мало уља, сок од лимуна, шећер и још мало кувајте. Шарана процедите, а у сос додајте исецкане орахе, бадеме и суве шљиве. Сос ставите у ватросталну чинију, а у сос рибу.

И још једна напомена: на предстојеће славе не одлазите глад-ни, јер ћете доћи у искушење пред количином хране. Једна до две чаше вина су сасвим довољне, а газирана пића би требало да из-бегавате. Знам да је тешко када видите све оне ђаконије на столу, али се тада сетите речи владике Николаја.

Мирјана Васић

За дане поста Шаран у сосу

• Можда ће новинари и добити бенефицирани стаж. Они који су жртвовали животе и они који су жртвовали образ и професију.• Лако истрчавају пред руду, јер

су после, најчешће, други коњи.

Љубиша Илић

• Живимо као богови, само не признајемо док нас не разапну.• Овај хаос и не би био тако стра-

шан да није овако неорганизован.

Милен Миливојевић

• Лако нам је било док је живот писао само романе. Драме су за црне дане.• Многи су са речи прешли на де-

ла захваљујући микрофону и кисе-лој води.

Војислав Борановић

• Сви су одговорни за истину. За неистину нико не одговара. • Било је лутања. Тек када смо се

правилно оријентисали дошли смо у ћорсокак.

Драгомир Раденковић

лоБОРизми

Ни пецароша, ни рибе, само мир и тишина. Хладноћа је из-гледа приморала спортске ри-боловце да привремено напусте обалу Борског језера за којег стручњаци кажу да има велики развојни потенцијал за рибо-ловни туризам. За то и не чуди што су у Заједници спортских риболоваца „Тимочка краји-на“ у Зајечару, први акцију порибљавања у овој години организовали баш на Борском језеру и обогатили га са пола тоне шаранске млађи. Сада је већина ових јединки нарасла и до пола килограма, а кажу, да се у борском језеру пецају и ка-питалци тежи од 10 килограма. За риболовце је најактуелнија информација да је почело изда-вање дозвола за пецање за на-редну годину. Дозвола за прву категорију, риболовце од 18 до

65 година, кошта 6. 000 динара, за другу је двоструко јефтинија, док је за трећу категорију пе-цароша само 1. 000 динара за годину дана. Лов испод мере, ноћно и пецање без дозволе, као и вишак штапова су најчешћи прекршаји риболоваца на под-ручју које покрива Рибочувар-ска служба Заједнице риболо-ваца „Тимочка крајина“. За ове такозване „спортске“ прекшаје предвиђена је казна од 25 до 50. 000 динара.

Недавно је Рибочуварска служба из Борског језера ук-лонила стотину метара дугач-ку мрежу. С обзиром на то да подручје борске и бољевачке општине покрива само један рибочувар савест пецароша је на најтежем испиту, однети или оставити за наредни пут.

Горан Грамић

Борско језеро утонуло у зимски сан

Почело издавање дозвола за пецање за наредну годину - Лов испод мере, ноћно и пецање без дозволе и вишак штапова најчешћи су прекршаји риболоваца

стр.11


7.00 Будилица9.00 ТВ Шоп9.15 Храна и вино10.00 Вести на знаков-номјезику (р)10.15 Агро дан10.30 И дух и тело11.05 Кућица у цвећу11.25 Бели лук...12.00 Вести12.15 Серијски филм (р)13.00 Атлас/Гуливер14.00 Вести14.10 Агро дан14.25 Ауто спринт15.15 52 викенда16.00 Дневник16.30 Радим градим16.55 Свет на длану17.30 Вести на румунском17.40 Око истока18.30 ТВ Шоп,19.00 Дневник19.20 Вести на влаш-ком језику19.30 Храна и вино20.00 Спортска хроника20.30 Нокаут21.00 Агро дан21.25 Серијски филм22.00 Данас22.20Вести на румунском22.35 Глас Америке23.05 Серијски филм00.00 Вести00.10 Око истока (р)01.00 Ноћни програм

7.00 Будилица9.00 ТВ Шоп9.15 Храна и вино9.45 Времеплов10.00 Палета (р)10.50 Агро дан11.05 Лек из природе11.35 Бели лук...12.00 Вести12.30 Серијски филм (р)13.00 Улови трофеј13.40 ТВ Шоп14.00 Вести14.10 Агро дан14.25 Нокаут (р)14.55 На точковима15.20 Спортска хроника(р)16.00 Дневник16.30 Меридијанима17.00 На трагу природе17.30 Вести на румунском17.40 Око истока18.30 ТВ Шоп19.00 Дневник19.20 Вести на влаш-ком језику19.30 Храна и вино20.00 На трагу природе20.30 Меридијанима21.00 Ауто флеш21.35 Серијски филм22.00 Данас22.20 Вести на румунском22.35 Глас Америке23.05 Серијски филм00.00 Вести00.10 Око истока (р)

7.00 Будилица9.00 ТВ Шоп9.15 Храна и вино9.45 Времеплов10.10 Агро дан 10.15 Атлас/Гуливер10.45 Више од спорта11.35 Бели лук и.... 12.00 Вести12.30 Серијски филм (р)13.00 Свет на длану13.30 Времеплов14.00 Вести14.10 Агро дан14.25 Вино и ...14.50 Ауто флеш15.20 Корак16.00 Дневник16.30 Меридијанима16.45 На трагу....17.30 Вести на румунском17.40 Око истока18.15 Улична патрола19.00 Дневник19.20 Вести на влаш-ком језику19.30 Храна и вино20.00 На трагу....20.30 Меридијанима21.00 Филм на виде(л)о21.25 Серијски филм22.00 Данас22.20 Вести на румунском22.35 Глас Америке23.05 Серијски филм00.00 Вести00.10 Око истока (р)01.00 Ноћни програм

7.00 Будилица9.00 ТВ Шоп9.15 Храна и вино10.00 Агро дан10.15 Вино и .... 10.45 Лек из природе11.15 Меридијанима11.35 Бели лук...12.00 Вести12.30 Серијски филм (р)13.00 Корак13.30 Времеплов14.00 Вести14.10 Агро дан14.25 ABS show14.55 Радим градим15.25 Филм на виде(л)о 16.00 Дневник16.30 Меридијанима17.30 Вести на румунском17.40 Око истока18.15 Енергија...18.45Времеплов19.00 Дневник19.20 Вести на влаш-ком језику19.30 Храна и вино20.00 На трагу....20.30 Меридијанима21.05 Агро дан21.25 Серијски филм22.00 Данас22.20 Вести на румунском22.35 Глас Америке23.05 Серијски филм00.00 Вести00.10 Око истока (р)01.00 Ноћни програм

7.00 Будилица9.00 ТВ Шоп9.15 Храна и вино10.00 Агро дан10.15 Енергија на....10.30 Калеидоскоп11.30 Бели лук и.... 12.00 Вести12.30 Серијски филм (р)13.00 Везе13.30Времеплов13.45 ТВ Шоп14.00 Вести14.10 Агро дан14.25 Улови трофеј14.55 Србија коју волим16.00 Дневник16.30 Меридијанима16.45 На трагу...17.30 Вести на румунском17.40 Око истока18.15 Навигатор18.45 Времеплов19.00 Дневник19.20 Вести на влаш-ком језику19.30 Храна и вино20.00 На трагу...20.25 Меридијанима21.25 Серијски филм22.00 Данас22.20 Вести на румунском22.35 Глас Америке23.05 Серијски филм00.00 Вести00.10 Око истока (р)01.00 Ноћни програм

7.00 У нашем атару8.00 Будилица10.00 ТВ Шоп10.15 Нови свет Гнома10.45 Лекције из географије11.00 Школирање11.30 Млади су закон11.45 Времеплов12.00 Вести12.15 Дечији филм14.00 Викенд на истоку14.40 Зелена патрола15.10 Кућица у цвећу15.40 ТВ Шоп16.00 Дневник16.20 За све Роме16.40 На трагу природе17.05 Серија „Риск“17.35 ТВ Шоп17.50 Серија „Помор-ска патрола“18.35 Времеплов19.00 Дневник19.25 Култ арт20.00 Глас Америке20.35 Калеидоскоп21.30 Серијски филм „Ирене Хус“ (22.00) Вести23.05 Више од спорта00.00 Вести00.15 Ноћни програм

6.00 Фарма7.00 Храна и вино8.00 Будилица10.00 ТВ Шоп10.15 Нови свет Гнома10.45 Лекције из географије11.00 Заборављени народи11.30 Млади су закон12.00 Вести 12.15 Село моје1245 Зелени екран13.10 Здравље14.00 Вести на знаков-ном језику13.45 Палета, програм на румунском језику15.15 МиМ магазин16.00 Дневник16.20 Ретроспектива, програм на влашком језику16.40 На трагу природе17.10 Серија „Риск“17.50 Серија „Помор-ска патрола“19.00 Дневник19.20 Инфо 720.00 Глас Америке20.35 52 викенда21.30 Серијски филм „Ирене Хус“ (22.00 Вести)23.05 Под сјајем звезда00.00 Вести00.10 Ноћни програм

ПОНЕДЕЉАК УТОРАК СРЕДА ЧЕТВРТАК ПЕТАК СУБОТА НЕДЕЉА

МОЗАИК

ПРОГРАМСКА ШЕМА ТВ БОР

*Програмска шема је подложна променама

ВАЖНИ ТЕЛЕФОНИ У БОРУПозивни број 030Аутобуска станица 423-770Аутобуска станица „Бортравел“ 457-760Железничка станица 421-371Полицијска управа 192Ватросаци 193Хитна помоћ 194Електродистрибуција 422-888Топлификација 426-398Водовод 421-234

ХОТЕЛИ И СМЕШТАЈХотел „Језеро“ 482-940Хотел „Албо“ 249-69-62Хотел „Српска круна“ 477-077 Клуб РТБ Бор 477-008АПОТЕКЕАпотека у Дому здравља421-624Апотека „Стеван Јаковљевић“ 424-167Апотека „Здравље“ 428-866Апотека у Злоту 2561-958

ЖЕЛЕЗНИЧКИ РЕД ВОЖЊЕБор - Мајданпек 7:50, 15:35 и 20:55Бор - Зајечар (веза за Ниш и Пра-хово пристаниште) 05:16, 10:27 и 18:22Бор - Пожаревац 00:04 Мајданпек - Бор (из Мајданпека) 4:00, 9:15 и 17:05Зајечар - Бор (из Зајечара) 6:45, 14:30, 19:50 и 23:01АУТОБУСИПоласци из Бора заБеоград 04:00(радним даном), 04:38, 05:00, 06:15, 07:30,08:46, 14:30, 15:30 Лесковац и Врање 02:45 16:30Ниш 02:45, 05:00, 05:16, 06:20 (рад-ним даном), 08:00 (радним даном) 08:40 (новим путем), 14:30, 16:30,Зајечар 02:45, 05:00, 06:20 (радним даном), 08:00 (радним даном) 08:40 14:30 16:30 20:55 22:25Неготин и Кладово 07:30Д. Милановац 10:40 , 15:10Мајданпек 15:10, 17:30Параћин 05:00 05:16 15:30Јагодина 05:00 15:30Жагубица - Пожаревац 07:30

број 23 петак, 6. децембар 2013.

Биоскоп „Звезда“ Бор » Од 02.12. до 08.12. - филм ,, Венчање године“ у 19 и 21 сат » Од 09.12. до 15.12. - филм ,, Џобс“ у 19 и 21 сат» Од 09.12. до 15.12. - филм ,, Џобс“ у 19 и 21 сат» Од 16.12. до 22.12. - домаћи филм ,,Мамарош“ у 19 и 21 сат» Од 23.12. до 29.12. - анимирани филм ,,Авиони “ у 19 сати» Од 23.12. до 29.12. - филм ,, Дајана“ у 21 сат

Цена улазнице филмских пројекција је 150,00 динара, а за орга-низоване посете (минимум 15 гледаоца) улазница је 100,00 динара. За домаће филмове цена улазнице је 200,00 динара

Биоскопски репертоар

Остали програмиУстанова ,,Центар за културу Општине Бор“

» 11. децембар 2013. – Позоришна представа ,,Вечера будала“ - Музичкa школa у 19 сати - Цена улазнице 800,00 динара – Звезда-ра Театар

» 12.децембар 2013. – Дечија представа ,, Чаролија на крају представе“ - Биоскоп ,,Звезда“ у 12 сати – Театар на Сави

» 16. децембар 2013. – Годишњи концерт тамбурашког оркестра ,,Златне струне“ - Музичкa школa у 19 сати

» 24. децембра 2013.године - Концерт А capella бенда ,,Глас не Жице” - Музичкa школa у 19 сати - Цена улазнице 200,00 динара

» 25. децембар 2013.године - Дечија представа ,,Новогодишњи експрес“ - Музичкa школa у 19 сати – Драмски студио при Установи ,, Центар за културу општине Бор“

Информације на телефоне: Центар за културу 030-424-546 ( од 8 до 14 сати)


15:15

стр.12

Издаје Јавно предузеће „Штампа, радио и филм“ Бор Директор Владан Нововић, уредник Зоран Максић Новинар-редактор Чедомир ВасићПрипрема за штампу Марко Стојчев Штампа Штампарија „Графомед“ Бор

СПОРТ

www.rtvbor.rs

број 23петак, 6. децембар 2013.

Рукометаши Бора изгубили су у гостима од Житотађа 30:27 у 11. колу источне групе Прве лиге. Борска екипа је са по пет победа и пораза, нерешеним исходом и 11 бодова на шестом месту на табели.

Борске одбојкашице пораже-не су од Јагодине 3:2 у сетовима, у седмом колу Друге лиге група исток. Боранке су са седам побе-да и два пораза на трећем месту на табели.

Борски кошаркаши савлада-ли су, у деветом колу источне групе регионалне лиге, на свом

паркету, лесковачко Здравље- 88:78. Борска екипа се овом по-бедом изједначила на табели са гостујућом, на другом и трећем месту, са по шест победа и три пораза. У вођству је и даље Кња-жевац, само једанпут поражен у сезони и који је овог пута био бољи од Радника из Сурдулице- 103:88. Бољевачки Ртањ пора-жен је у Димитровграду 82:77 и на десетом је месту на табели, са три победе и шест пораза.

Клуб малог фудбала Бор претрпео је други првенствени пораз, на гостовању првом фаво-риту Друге футсал лиге, Пироту, 5:3, полувреме 2:1.

Стонотенисери Бора савла-дали су, такође у Пироту, други тим града домаћина - 4:0. Све поене за борску екипу освоји-ли су Босиоковић, Гавриловић и Миладиновић чиме је борски клуб потврдио друго место у је-сењем делу сезоне. Млађи кадет борског клуба Александар Сто-шановић такође је забележио до-бар резултат, јер се овог викенда пласирао међу 16 најбољих на појединачном првенству цен-тралне Србије.

Маријана Симић

Пораз борских рукометаша и одбојкашица

Фудбалери „Бора“ побе-дили су екипу Рудара 2:0, у завршном колу јесењег дела Поморавско-тимочке зоне и освојили незваничну титулу јесењег првака. На стадиону на четвртом километру, домаћа екипа завршила је утакмицу са десет играча и на претпо-следњем је, петнаестом месту на табели. Бор је забележио десету победу, уз четири не-решена исхода и само једним поразом, од „Борца“ у Бивољу.

Најближи пратилац Фуд-балског клуба „Бор“, екипа „Борца“ из Бивоља, поде-лила је по бод у 15. колу са СФС „Борцем“ у Параћину 1:1, па на другом месту зао-стаје четири бода. На трећем месту је сокобањски „Озрен“, са седам бодова заостатка у односу на јесењег првака.

Пролећни део такмичења, по традицији, заказан је за март, после зимске паузе.

Бојан Обрадовић

Такмичари борског Карате клуба „Суреидо“ освојили су по четири златне и сребрне медаље, на Државном првенству у Соко-бањи. Златна одличја освојили су Саша Мишковић у категорији јуниора, Миљан Миладиновић, Ирина Јанков и Никола Радова-новић у категорији пионира. Сре-брне медаље припале су Милици Пацић у категорији јуниора, Ми-хајлу Њамцуловићу у категорији кадета, Петру Рајковићу у катего-рији полетараца и Миљану Мила-диновићу у категорији пионира. На такмичењу је учествовало 405 каратиста из 40 клубова.

Каратисти Тигра и Бора освојили су осам медаља на пр-венству уже Србије за кадете, ју-ниоре и млађе сениоре у Чачку и изборили рекордан број пласма-на на државно првенство, 8. де-цембра. Златну медаљу освојила је каратисткиња Тигра Тијана

Јевтић, у борбама, а до сребрних одличја стигли су Амир Демири из Тигра и кадетска екипа Бора у катама, у саставу Дарко Кита-новић, Дамир Жерић и Бранко Маљковић. Бронзане медаље за Тигар освојили су Немања Перић, Зоран Хорти, Владимир Николић и Анита Филиповски, а за Карате клуб Бор Сибин Фунтуњеровић.

Млади борски кикбоксери Габријел Јовановић и Никола Стојановић освојили су по ме-даљу на првенству централне Србије у дисциплини лоу-кик, у Алексинцу. Јовановић је заузео друго место у кадетској конку-ренцији категорије до 60 кило-грама, а Стојановић је освојио бронзано одличје у јуниорској категорији до 71 килограм.

Бојан Обрадовић

Прво место на табели, после половине одиграних утакмица у сезони, куглаши „Бакра“ могли би да препус-те краљевачком „Ибру“, већ после прве утакмице у на-ставку такмичења, јер су по-ражени на гостовању другом тиму из Краљева 6:2 у поени-ма, а 3085:2997 у обореним чуњевима.

„Бакар“ сада има 16 бодо-ва, осам тријумфа и два пора-за, а „Ибар“ бод, али и утакми-цу мање.

К УГЛАШИ ПРВИ НА ПОЛОВИНИ

СЕЗОНЕ

Борски кошаркаши савладали лесковачко „Здравље” и деле друго и треће место на табели, стонотенисери победили, а Клуб малог фудбала поражен у Пироту

Фудбалери Бора јесењи прваци

Медаље за каратис те и кикбоксере

oko istoka 23

Documents