Kad Je Muzika Ratovala

Download Kad Je Muzika Ratovala

Post on 15-Feb-2015

162 views

Category:

Documents

3 download

Embed Size (px)

DESCRIPTION

arko Petrovi

TRANSCRIPT

<p>Skriv inn tekst</p> <p> arko Petrovi , poznati kompozitor i pesnik, ro en je u U icu 1932. godine. Njegov stvarala ki opus ini vi e od 1.000 dela zabavne muzike i romansi, pesama za decu i muzike komponovane na sopstvene i stihove doma ih i stranih pesnika. Radio je na dirigovanju prilikom snimanja svojih i drugih kompozicija, izradi notnih zapisa, kao i na pedago kom kontaktu sa peva ima i orkestrima. Nastupao je na samostalnim koncertima u zemlji i inostranstvu, radio je na preko 100 projekata sa sopstvenim kompozicijama, orkestracijama, kao autor stihova, dirigent ili klavirista. Stihovi i kompozicije prevo eni su mu i na strane jezike: Pesma Sve moje jeseni su tu ne na engleski, francuski, ma arski; kao i druge pesme. Kompozicije arka Petrovi a poslu ile su kao inspiracija poznatim slikarima kao to su Mili od Ma ve, Aleksandra onovi , Mile ivkovi i mnogi drugi. Dobitnik je mnogih plaketa, povelja, zahvalnica i nagrada kao to su plakete grada Beograda, Beogradskom prole u 1969. godine nagrada za kompoziciju Pri e sa perona, povelja povodom 35 godina udru enja d eza 1989. godine, Beogradsko prole e 1984. nagrada za kompoziciju Volim te kao i 1989. za kompoziciju Zlatne min u e, zahvalnica za 35 godina umetni kog rada - Udru enje U i ana u Beogradu, Platinaste, Zlatne i Srebrne plo e u znak uspe ne saradnje sa Jugotonom iz Zagreba kao i mnoge druge. Po etkom 70ih godina je bele io, aran irao, snimao i pretvorio u knjige (s notnim sistemom) "solunske" pesme: "Mar na Drinu", "Tamo daleko", "Kre e se la a francuska", "Nizamski rastanak", "Mladi kapetane", "Na severu ledeno je more"... Po to je na neki na in taj njegov rad bio zabranjen, Srpske fabrike plo a su odbile njihovo objavljivanje. Ipak, na kraju ih je objavio direktor zagreba kog "Jugotona" Slavko Kopun. "Plo a se prodavala kao alva u Srbiji, Vojvodini i Bosni...". Jedan od tih radova, Kad je muzika ratovala, objavljujemo i ovde na Nasle u. Tekst je objavljivan i kao feljton u Glas Javnosti. arko Petrovi </p> <p>Ta pesma bi mogla biti progla ena himnom srpskog vojnika Od svih najrodoljubivijih, najoplakanijih, najmelodi nijih, okrvavljenih, najnacionalnijih, najose ajnijih, najvojni kijih, najselja kijih na ih i nena ih pesama, pesma "Tamo daleko" bi se mogla proglasiti himnom srpskog vojnika. Posle Cera i Kolubare, srpski vojnik je doneo na Krf silinu Obili a, ali i ne nost Strahinji a Bana, i tu, u Homerovoj postojbini, mu ki odbolovao svoju tragediju, koju e prometejski pretvoriti u pobedu. U pesmi "Tamo daleko" srpski vojnici boluju za Srbijom, svojim selom, svojom dragom, eznu "za daleku varo Beograd", za "mladost koja prolazi i ivot bedni". U jednoj verziji pesme vojnik ezne za majkom, za cvetkom iz mladosti, poziva dragu da ga voli... Daleko od mora je i cve e i sre a njegova, Dunav, Drina, etinja, Kolubara, Drim... Jedan vojnik se se a crkvice u kojoj se ven ao a koju je okupator sru io... Se a se svoje ikone, slave, Veljkovog grada "daleko od mora"... On je daleko, i Krf i Srbija jedno od drugoga... Za glavni deo pesme, na Krfu se "vezala" jo jedna melodija. Italijanski novinar Pizani, koji se sa srpskom vojskom povla io preko Albanije, naziva je "Krvava no ". Odjek albanske Golgote odmah je u ao u pesmu i zloslutno pitanje "O, zar je morala do ".</p> <p>Tamo daleko</p> <p>Duhovna hranaOva melodija sa ruskim tekstom i danas se uje u Ukrajini. Nisu li, mo da, ruski artiljerci, oni koji su zajedno sa Srbima branili Beograd 1915. ostavili ovu melodiju, a na a vojska je prenela u Solun i na Krf? Mo da su tako u jednoj verziji pesme spojena dva dela u jednu kompoziciju?! Pesma "Tamo daleko" i tragi arski guslarski deseterac bili su duhovna preokupacija srpskog vojnika na Krfu. Kada su na i preneli pesmu u Francusku, Englesku, vajcarsku, dubina patnje koja izvire iz nje zahvatila je i sve druge. Postala je naj uvenija pesma srpske tragedije u Velikom ratu. S druge strane, gusle su podse ale na istorijsku dramu. Povla e i se sa srpskom vojskom kroz Crnu Goru, Gerhard Gezeman je primetio da uz gusle, narod najavljuje jo jednu tragediju. Zna i, prvo gusle, pa onda "Tamo daleko".</p> <p>Istinski ose aj ne poznaje granice. iri se. Osvaja. Na Krf sti u ostala bra a - dobrovoljci i odmah prihvataju melodiju i re i pesme kao svoju. Oni koji su u otad bini daleko od mora, tako i pevaju - "daleko od mora", a oni blizu mora - "daleko kraj mora." Ali, pored "Tamo daleko", dobrovoljci uju i "O, zar je morala do ", ponekad zajedno, i to prihvataju... Svi u esnici Solunskog fronta prihvataju ovu pesmu kao svoju: Englezi su je naslovili "For anjay over there"; na i veliki prijatelji Francuzi - "Au loin, au lon sur Corfu"; esi i Slovaci "Tam v dali"... Ipak, niko je nije mogao bolje do iveti od srpskog vojnika. U knjizi "Moje uspomene i do ivljaji 1892-1919.", Tadija Pavlovi pi e: "Mesec mart 1916. Ki e koje su stalno padale u mesecu februaru prestale su... Fizi ko oporavljenje i nova ratna oprema povratili su one vojni ke ale i viceve. Po logorima se orila pesma - Tamo daleko, daleko od mora". Ratnik Sveta ivkovi u knjizi "Golgota i Vaskrs Srbije 1916-1918" pi e: "Ka u da nas je pesma odr ala... Mislim da se to odnosi i na na u narodnu pesmu i na na e guslare, ali znam da je tih te kih izbegli kih i ratni kih dana pesma doista bila jedna od duhovnih namirnica. Sa svih strana se ula pesma. Naj e e grupna - Tamo daleko, kraj plavog Dunava..." Ante Kova , dobrovoljac u srpskoj vojsci od 1916, pi e: "Tre eg maja u no i veremo se svojim pukovima. Prva eta sedmom, druga i etvrta osmom, a tre a devetom puku. Vidimo male vatrice iz rezerva i na sve strane ujemo pesmu "Tamo daleko" i onu: "Ta zar je morala do ..." U knjizi "Srpska drama", italijanski novinar Feri Pizani ka e: "Posle borbe na Strumici ostao je iv samo jedan ovek. Bio je to srpski pe ak, Ciganin. Nosi violinu pod mi kom, jer je u isto vreme i svira i ratnik. Svaki slovenski puk ima tako po jednog ija ih violina i pesma u asovima bola i tuge bla i. Bog za titi svira a! Iako na tri mesta ranjen, uspe da izmakne zlo incu, neprijatelju... A ovaj Ciganin opet svira e onu staru narodnu pesmu: Da li e jednom pro ' ta crna nesre na no , otkad si dragane moj, oti 'o u krvav boj?!</p> <p>Krvava no Pizani pi e dalje: "... Srba ima jo 20, malo posle samo 10, potom 5... Ostaju dvojica, pa malo potom jedan jedini: ovaj Ciganin... U maloj kolibi Ciganin peva kao one kobne no i to peva e..." Svoju pri u o pesmi "Krvava no ", Pizani ovako zavr ava: "Iz sviju srpskih logora dopirala je muzika. Kao da mo ni ritam jedne vojske koja se budi prelete preko arobna ostrva! Svi pevaju. Spa eni su. Njihova du a je bila samo uspavana! Mi emo videti Dunav! Pevaju 'Krvava no '! Drugi, novi glasovi, pridru ivahu se prvome, pra ahu ga, tako narand ina umica zabruja sva. I sve drugi i drugi, novi, sve mnogobrojniji glasovi pevahu tu ni refren: Da li e jednom pro ' Ta crna krvava no ..."</p> <p> al za selomGrci-Krfljani i francuski vojnici na Krfu udili su se Srbima: "Kakav je to narod, umiru a pevaju!" U sedam velikih logora u kojima je srpska vojska bila razme tena na Krfu, umiralo se, ali i orilo od pesme i igrana su kola. Stela Frenklin, australijska knji evnica, stupila je godine 1917. u Bolnicu ena kotske na Solunskom frontu. Pi u i roman o stradanjima srpskih ratnika, ona prime uje i ta Srbi pevaju "Tamo daleko", pesmu o selu, o devojci, o zemlji... "Srbi su je neprekidno pevali. Ali morali su ponovo u borbu, sa velo malo nade da e se vratiti u Srbiju".</p> <p>Dobroj pesmi nema krajaIz velikog rata iza la je velika pesma Tako je zabele ila Stela Frenklin, ali se u jednom prevarila: Srbi su se vratili i oslobodili svoju zemlju! Nije potrebno upu tanje u potpunu muzi ku analizu ove pesme, niti iscrpnu istoriju njenog nastanka, jer su druge vrednosti pre e, va nije... Ne postoji u svetu i svim vremenima ljudskih ratova pesma u kojoj su se stekli svi bolovi oveka rodoljuba, napa enog, u isto vreme i odu evljenog za ono to e do i, kao u pesmi "Tamo daleko"... Dobroj pesmi nema kraja. Jednostavno - iz Velikog rata iza la je Velika pesma. I ve na. TAMO DALEKO I verzija Tamo daleko, Daleko od mora, Tamo je selo moje. Tamo je Srbija. Tamo daleko, Gde cveta limun ut, Tamo je srpskoj vojsci Jedini bio put. Tamo daleko, Gde cveta beli krin, Tamo su ivote dali I otac i njegov sin. Bez otad bine, Na Krfu iveh ja, Ali sam uvek klic'o: ivela Srbija!</p> <p>Tamo dalekoStihovi: Mihailo Zastavnikovi Zapis: arko Petrovi </p> <p>O, zar je morala do , Ta tu na, nesre na no , Kada si, dragane moj, Oti 'o u krvav boj?</p> <p>Tamo daleko, Daleko od mora, Tamo je selo moje, Tamo je Srbija, Tamo daleko, Gde cveta limun ut, Tamo je srpskoj vojsci, Jedini bio put. Tamo daleko, Gde cveta beli krin, Tamo su ivote dali I otac i njegov sin. Bez otad bine, Na Krfu iveh ja, Ali sam uvek klic'o: ivela Srbija! Ovako su esi pevali srpsku pesmu "Tamo daleko". U stvari, to je prevod ovih stihova na e pesme: Tamo daleko, daleko od mora, Tamo je selo moje, tamo je ljubav moja. Bez Otad bine, na Krfu ivim ja, I opet kli em burno: ivela Srbija! Tamo daleko, gde cve u nema kraj, Tamo su deca moja, tamo je pravi raj. Tamo daleko, kraj Save, Dunava, Tamo je varo moja, tamo je Beograd. Ovaj naslov dali su esi i Slovaci legendarnoj pesmi "Tamo daleko". Ne zna se prevodilac, ali je melodija ista i tekst je odmah posle rata objavljen u ediciji Jovana Frajta. eh Libor Hejhal, hirurg (majka mu je Srpkinja, ro en i kolovao se u Beogradu) mnogo je u inio za jugoslovensku medicinu u oblasti srca i krvnih sudova. Jednom, predose aju i smrt (od srca!) rekao je: "Kad umrem, voleo bih da mi sviraju pesmu "Tamo daleko". U Pragu, velikom doktoru svirali su na sahrani "Tam v dali"...</p> <p>VOJNIKOVO PISMO</p> <p>Evo ti pismo aljem. U krvav odlazim boj. Ako se vi e ne vratim, Sa uvaj pismo to. Ko li e za mnom tu it, Ko li e suze lit? Ko li e na mom grobu, Beo cvet posadit? Majka e za mnom tu it, Sestra e suze lit, A moja mila draga Beo cvet posadit. Posadi belu ru u Na vrhu groba mog, Mo da re prozori, Tako je rek'o Bog.</p> <p>Grkinje su ih volelePosebno su bile odu evljene oficirima Sa Krfa, Vida, iz Tunisa, Rusije, ratnici su slali svoja pisma u Srbiju i sa bolom pozdravljali sve u otad bini. Njihove re i su pune e nje ali i obe anja da e se vratiti i osloboditi zemlju... Njih ovde ne u navoditi, ve u navesti nekoliko redova iz pisma jedne Grkinje, napisanog onda kad su srpski vojnici napustili Krf. Preveo ga je edomir Milo evi , a nalazi se u knjizi "Golgota i Vaskrs Srbije 1916-1918": "... Otkako su Srbi do li na Krf, ja ne volim svoju rasu... Za nas bi bilo bolje da vi niste do li na Krf, jer nam je sad gore... Za poslednje tri godine toliko sam se bila navikla na ta pitoma lica va ih vojnika, na njihove po tene i dobro udne o i... udna ste vi rasa... Razgovarala sam neki dan sa jednim ruskim pukovnikom o tome. On veli da je to osobina svih Slovena. Ako je to tako onda blago enama i k erima Slovena... Ove poslednje tri godine dok ste bili ovde, pro ivele smo lepo i prijatno... Svaki dan sam tr ala na prozor da vidim nekog srpskog oficira, samo da mi se javi, pa ma ko to bio, i da se prijatno na mene osmehne... Va narod stalno peva, i na to pevanje i taj agor bila sam se toliko navikla... ta nam vredi i lepota i sve druge lepe osobine,</p> <p>koje su Srbi kod nas na li, kad niko u tome ne ume da u iva... Blago onim devojkama koje su Srbi odveli odavde i spasli ivota na ovom ljubavnom ostrvu"... Mladi kapetane "Mladi kapetane, Odakle ide ti?" "Ja idem sa Balkana, Iz boja krvava". "Mladi kapetane, Zna li mi dragog ti? Obi an vojnik be e, Jovan mu ime bi". "Mlada udovice, Znao sam dragog tvog. U mojoj eti be e, Kraj mene pogin'o. Mlada udovice, Ne pla i sada ti, Jer rata vi e nema, Ni borbi krvavih". Pesma datira jo iz balkanskih ratova. Pored teksta koji stoji uz notni zapis ove pesme, postoji i ovaj koji se ranije dosta pevao: Mladi kapetane, otkuda ide ti? Ja idem od gore, iz boja sa Balkan, Mladi kapetane, ne pozna li ti Jedan mladi vojnik na koj' to ime an? Mlada hubavice, kak' da ga ne poznam! Moja eta be e i ubit pred men' padna. Mlada hubavice, ela si pred mene, Da bude mojta mlada kapetanka. Mladi kapetane, ja nisam dostojna Da budem tvoja ena, ve mlada kalu erka. Moja hubavice, ja sam tvoj an, Pre e kao prost vojnik, sada kapetan. Prema re ima velikog znalca istorije Prvog svetskog rata i autora izuzetne knjige "Solunci govore" - Antonija uri a, pesma "Mladi kapetane"vezana je za 4. pe adijski puk "Stevan Nemanja" Drinske divizije koji je bio sastavljen od ratnika U i ana.</p> <p>Svetislav i or e, dedovi autora zbirke (ratovali su protiv Turaka, Bugara i vaba), mnogo su voleli ovu pesmu. A bili su ratnici 4. puka, ponosnog, nepobedivog...</p> <p>Vinaverova oda mladima u ratu"Svakom obraz osvetlasmo, sve od sebe, sobom dasmo" Izgurasmo, izdurasmo, Izgrcasmo, iski masmo, Svakom obraz osvetlasmo, Sve od sebe, sobom dasmo, Ograj ima oblistasmo, Odagnasmo, ogrejasmo, Kao sunce prosijasmo, Odolesmo, otrajasmo." Ovako je knji evnik Stanislav Vinaver, jedan od 1300 kaplara, napisao o a koj omladini u ratu. I svi su tako zajedno, i mladi i stari, i sva bra a zajedno - odoleli, oslobodili... zapevali i odigrali Brankovo kolo... i stvorili zajedni ku dr avu. More je plavo, iroko, iroko, plavo, duboko. Nigde mu kraja videti, Ne mogu misli podneti. La a se kre e francuska Sa pristani ta solunska. Transport se kre e Srbadi. Srbadi, bra a ranjeni. Svaki se vojnik borio, U rovu slavu slavio, Sre an se Bogu molio, Da bi se ku i vratio. Radosti nema ni za tren. Nai e vapski sumaren, Svi mole svetog Nikolu, Njegovu silu na moru. Putujem tu an, alostan, Pomislih: Bo e, nisam sam, I moja bra a putuju, Da sa mnom zajedno tuguju.</p> <p>Ovu, prvu verziju pesme je posle rata u ediciji Jovana Frajta objavio Nikolas Balon, pariski muzi ar koji je i komponovao rondo na ovu temu. La a se kre e francuska La a se kre e francuska Sa pristani ta solunska. Transport se kre e Srbadi, Ranjeni, bra a bolesni. Mole e svetog Nikolu, Najve u silu na moru, ivi se vratili ku ama, ivela bratska sloboda! ivela bratska Francuska! Ova verzija pesme, verovatno originalna, nalazi se na francuskoj gramofonskoj plo i "Veliki rat" koja je snimljena odmah po zavr etku rata, a peva je ivan Vasi Srpska pesma o francuskom ekspedicionom korpusu u Solunu Pre nego to je po ela velika ofanziva Fran e D'Eperea na Vardaru, trupe su bile tesno povezane na tom "mostobranu". Zbog nedostatka zadovoljavaju e sanitetske slu be, ranjenici su bili evakuisani brodom ka bolnicama ju ne Francuske, bolje opremljenim za le enje. Brod di e sidro u luci Solunskoj; Ranjenici, iscrpljeni, izgladneli, jadni, je e. Sve vi e uzburkano more odvla i ih sa sobom, I svako se se a an eva gde...</p>