vodič za nastavnike graĐansko vaspitanje za 2. razred ... · republika srbija ministarstvo...

of 157/157
Republika Srbija Ministarstvo prosvete i sporta Vodič za nastavnike GRAĐANSKO VASPITANJEza 2. razred srednje škole Beograd, 2002.

Post on 29-Aug-2019

17 views

Category:

Documents

0 download

Embed Size (px)

TRANSCRIPT

  • Republika Srbija

    Ministarstvo prosvete i sporta

    Vodi za nastavnike

    GRAANSKO VASPITANJE

    za 2. razred srednje kole

    Beograd, 2002.

  • 2

    Vodi za nastavnike priredili i adaptirali za

    nastavni program graansko vaspitanje:

    Pei, prof. dr Mirjana

    Dejanovi Vesna

    Popadi, prof. dr Dragan

    Kijevanin Slavica

    Radulovi, mr Lidija

    Mre, mr Snjeana

    Petrovi, mr Danijela

    Vukovi ahovi, dr Ne-

    vena

  • Sadraj

    UVODNI DEO

    Uputstvo za primenu Vodia za

    nastavnike

    7

    O graanskom vaspitanju 9

    Nastavni program za prvi i drugi

    razred

    12

    LJudska prava i prava deteta

    19

    Radioniarski pristup

    26

    Evaluacija 30

    RADIONICE

    OSNOVNI POJMOVI

    Potrebe i prava 39

    Prava i pravila u uionici I

    43

    Prava i zakoni 45

    Meunarodni dokumenti o zatiti prava

    50

    Prava i vrednosti 51

    VRSTE PRAVA I ODNOSI MEU PRAVIMA

    Vrste prava 55

    Odnosi meu pravima 65

    Sukob prava 69

    Deja i ljudska prava 74

    PRAVA I ODGOVORNOSTI

    Odgovornosti odraslih I i II 79

    Odgovornosti dece i mladih

    83

    KRENJE I ZATITA PRAVA

    Krenje prava deteta 89

    Zatita prava deteta 92

    PLANIRANJE I IZVOENJE AKCIJA U KORIST PRAVA

    Sagledavanje promena 99

    Participacija u koli I i II 101

    Izbor problema I 104

    Izbor problema II 105

  • 4

    Kako reiti problem I i II 108

    Izrada plana akcije I i II 111

    Analiza moguih efekata akcije 115

    Prikaz i analiza planova akcija 117

    Analiza i evaluacija 119

  • 5

    UVODNI DEO

  • 6

  • 7

    UPUTSTVO ZA PRIMENU VODIA ZA NASTAVNIKE

    Struktura Vodia za nastavnike

    Vodi ine dve osnovne celine: Uvodni deo i Radionice.

    Uvodni deo ukratko obrauje etiri teme od znaaja ne sa-

    mo za neposrednu realizaciju asova/radionica, ve i za

    sagledavanje nastavnog programa kao celine. Prvo

    poglavlje, "O graanskom vaspitanju", daje osnovne

    informacije o sadraju i moguim pristupima obrazovanju

    za demokratiju i graansko drutvo i nastavnom predmetu

    graansko vaspitanje. Potom su navedeni zvanini program

    i plan za oba predmeta: graansko vaspitanje 1, za prvi

    razred i graansko vaspitanje 2, za drugi razred srednje

    kole. U drugom poglavlju "LJudska prava i prava deteta",

    dati su osnovne informacije nastavniku o problematici

    ljudskih prava, sa posebnim osvrtom na prava deteta.

    Poglavlje ''Radioniarski pristup'' na saet nain obje-

    dinjava najvanije karakteristike samog metoda rada na

    kome se zasniva ovaj nastavni predmet. U poglavlju

    ''Evaluacija'' govori se, ne samo o znaaju praenja,

    opisa i primene evaluacije ve se izlau i konkretna,

    praktina uputstva za njihovu realizaciju. Poglavlje

    ''LJudska prava i prava deteta'' prua neophodne informa-

    cije i teorijsku podlogu za izvoenje dela programa kojim

    se obrauju sadraji vezani za oblast prava deteta.

    Drugi deo (Radionice) ine detaljna uputstva scenariji

    za realizaciju svake nastavne jedinice, tj. asa. Sve ra-

    dionice imaju standardnu i prepoznatljivu strukturu to

    olakava planiranje i izvoenje nastave, a nju ine:

    - naziv radionice;

    - cilj i zadaci;

    - spisak materijala za rad na asu (to mogu biti, npr. papiri, flomasteri, hameri i sl., ali i

    materijali koji su neposredno vezani za odreenu

    radionicu i koji su dodatno priloeni i posebno

    obeleeni);

    - spisak priloga koje uenici dobijaju na kraju asa kao rezime, kljune poruke ili, ponekad,

    dodatne informacije vezane za temu. U nekim

    radionicama predvieni su prilozi i za nastavnika

    kao dodatni izvor saznanja o odreenom, za

    radionicu vezanom, sadraju;

    - opis aktivnosti - detaljan opis postupaka (koraka) povremeno praenih napomenama i/ili

  • 8

    komentarima kojima se nastavniku posebno skree

    panja na vanost nekih nekih faza, odluka,

    zakljuaka i slino.

    Svaki scenario slede uzorci materijala za rad na asu i

    priloga.

    Pojedini asovi dati su sa slobodnijom strukturom (tako

    da ih nastavnici mogu planirati u formi radionice,

    predavanja ili razgovora) ili ine zadatke za vebanje i

    prikaz samostalnog rada uenika.

    Praktina uputstva

    Priprema za as

    Pre svakog asa nastavnik treba da pripremi sav neophodan

    materijal za rad na asu onako kako je navedeno u samom

    scenariju. Koliina i vrsta materijala zavisi od same ra-

    dionice, broja uenika, odnosno broja malih grupa, i zato

    je vano voditi rauna o tome da se ne bi remetila dina-

    mika rada ili gubilo vreme na naknadno pribavljanje ili

    traganje za improvizovanim reenjima.

    Prostorna i vremenska organizacija

    Obzirom na prirodu samog metoda rada, neophodno je da u

    uionici/prostoriji u kojoj se odvija as, postoji

    mogunost pomeranja klupa i stolica. Takoe, mora se

    predvideti i slobodna povrina na zidu/kolskom tabli na

    koju e se povremeno (u zavisnosti od zahteva radionice)

    kaiti papiri/posteri nastali kao rezultat rada na asu.

    Sve nastavne jedinice prilagoene su trajanju jednog

    kolskog asa. Nastavnik ima slobodu da organizuje nasta-

    vu i u formi dvoasa, to je generalno, a kod pojedinih

    tematskih celina naroito, preporuljivo (naroito u pos-

    lednjem bloku ''kola kao zajednica'').

    Izvoenje radionice

    Svaki scenario nudi detaljan i precizan opis postupaka

    (koraka) koje je potrebno slediti.

    Veina instrukcija za nastavnika dana je opisno, dok su

    pojedina uputstva istaknuta znacima navoda. To je uinje-

    no u svim onim situacijama kada je procenjeno da je po-

    sebno vano ne dozvoliti mogunost nehotinog isputanja

    znaajnih momenata u pojedinim uputstvima, uvodnim in-

    strukcijama ili zakljucima.

  • 9

    Pojedine radionice zavravaju se preporukama za dalji

    rad. One imaju funkciju podsticanja uenika na dalje i

    produbljenije bavljenje odreenim temama, to predstavlja

    i neku vrstu evaluacije. Nastavnik ima slobodu da sam

    odlui (u zavisnosti od zainteresovanosti uenika, ali i

    raspoloivog vremena) da li e inicirati njihovu realiza-

    ciju.

    Prilagoavanje/skraivanje programa

    Prilikom izvoenja pojedinanih radionica ne preporuuje

    se izostavljanje predvienih koraka jer se time moe bit-

    no naruiti uspenost ostvarivanja cilja ne samo pojedine

    radionice, ve i programske (pod)celine. U situacijama

    kada nastavnik proceni da nee biti dovoljno vremena za

    finalizaciju svih predvienih koraka, mogue je pojedine,

    najee zavrne, zahteve (naroito one koji se tiu rada

    u malim grupama) preformulisati u (zajedniki) domai za-

    datak. U takvim sluajevima je neophodno na poetku

    sledeeg asa obezbediti vreme za izvetaje grupa da bi

    se na odgovarajui nain 'zaokruila' celina.

    Ukoliko se nastavnik nae u situaciji da je prinuen na

    skraivanja ili prilagoavanja programa, najbolje je da

    to uradi uz konsultacije s autorima programa.

  • 10

    O GRAANSKOM VASPITANJU

    Francuski knjievnik i sociolog arl Monteskje je jo

    poetkom 18. veka zapisao: "Dobro je stvoriti demokratiju

    za narod. Ali postoji neto jo bolje i znaajnije:

    odgojiti narod za demokratiju." I zaista, ivot u

    demokratskom graanskom drutvu prua ljudima niz

    prednosti, prava i sloboda koje im ivot u autoritarnim,

    nedemokratskim reimima i diktaturama uskrauje. Ali,

    nema velike koristi od tih mogunosti ako graani ne

    umeju da iskoriste sve prednosti koje im takav drutveni

    poredak nudi, ili ako nisu spremni da zatite demokratski

    poredak i slobodu ako nekad budu ugroeni.

    Kada govorimo o graanima, graanskom drutvu i

    graanskom vaspitanju, pod reju "graanin" mislimo na

    status koji ima svako ko ivi u demokratskoj dravi. Svi

    mi koji ivimo u Republici Srbiji smo graani Srbije. I u

    Ustavu Srbije, ve u prvom lanu, kae se da je Republika

    Srbija "demokratska drava svih graana koji u njoj

    ive", i da je naa drava "zasnovana na slobodama i

    pravima oveka i graanina". Na status graanina se

    posebno naglaava lanom 13: "Graani su jednaki u

    pravima i dunostima i imaju jednaku zatitu pred

    dravnim i drugim organima bez obzira na rasu, pol,

    roenje, jezik, nacionalnu pripadnost, veroispovest,

    politiko ili drugo uverenje, obrazovanje, socijalno

    poreklo, imovno stanje ili koje lino svojstvo".

    Dakle, kada kaemo da smo mi graani, to znai da ivimo

    u dravi u kojoj svi imamo jednaka prava bez obzira na

    klasnu ili nacionalnu pripadnost, pol ili bilo koje druge

    razlike, a takvo drutvo zove se graansko drutvo.

    Graansko vaspitanje je duboko ukorenjeno u ideji Evrope

    posle Drugog svetskog rata. Najvanije promene do kojih

    je dolo u Evropi od poetka poslednje decenije 20. veka

    dovele su do novih i sloenih izazova, kako u ve

    uvedenim tako i u novim demokratijama. Dok se zemlje

    Zapadne Evrope suoavaju sa ubrzanim ekonomskim,

    drutvenim i politikim promenama, zemlje Centralne i

    Istone Evrope ele da konsoliduju svoje

    novouspostavljene politike i ekonomske poretke, da

    prevaziu naslee prolosti, da razviju novu politiku

    kulturu i da u svoje graane usade ideje demokratije,

    ljudskih prava i vladavine zakona.

    Graansko vaspitanje, iji je cilj da stvara odgovorne i

    informisane graane, u dananje vreme se iroko sprovodi

  • 11

    u celoj Evropi. Pored toga to prua graanima znanje i

    strunost potrebne za aktivno uee u demokratskom

    graanskom drutvu, graansko obrazovanje razvija svest o

    vanosti aktivnog uea graana u procesima donoenja

    odluka i njihove odgovornosti za budunost graanskog

    drutva.

    Principi efikasnosti graanskog obrazovanja obuhvataju:

    - Objanjavanje funkcionisanja demokratije i demokratskih insti-tucija;

    - Shvatanje vladavine prava i ljudskih prava koja se odraavaju u meunarodnim konvencijama i

    drugim sporazumima;

    - Jaanje participatornih sposobnosti koje daju mogunost uenicima da se bave problemima u

    drutvu;

    - iroko korienje interaktivnih metoda nastave i uenja usredsreenog na uenike; i

    - Jaanje kulture demokratije i mira u koli i u svim aspektima drutva.

    Da bi to postigao, proces graanskog obrazovanja ima tri

    dimenzije:

    - Kognitivnu dimenziju (prihvatanje ideja, koncepcija, sistema)

    - Socijalnu dimenziju (sposobnost da se demokratija sprovodi u raznim oblicima i u svim

    oblastima i fazama ivota - u detinjstvu,

    mladosti i u zrelo doba, u koli, na strunoj

    obuci, na visokim studijama, na radnom mestu i u

    dobrovoljnim udruenjima)

    - Afektivnu dimenziju - prepoznavanje i prihvatanje demokrat-skih vrednosti.

    Vaan element graanskog vaspitanja je obrazovanje za

    ljudska prava. Cilj obrazovanja za ljudska prava je

    jaanje individualne i grupne svesti o univerzalnosti,

    nedeljivosti i neotuivosti ljudskih prava i sloboda i

    pomaganje graanima da se suprotstave nejednakostima

    zasnovanim na polu, etnikom poreklu, jeziku, veri,

    drutvenom statusu, ili na drugim diskriminatornim

    osobinama. Zato ono obuhvata ne samo poznavanje injenica

    o ljudskim pravima ukljuujui tu i poznavanje

    meunarodnih i regionalnih instrumenata, nego i

    poznavanje postupaka i znanja za unapreenje i zatitu

    ljudskih prava na lokalnom, nacionalnom i meuanrodnom

    nivou. Ukratko, moemo govoriti o tri dimenzije nastave i

    uenja o ljudskim pravima:

  • 12

    - sticanje znanja o ljudskim pravima;

    - sticanje stavova i znanja za unapreenje i zatitu ljudskih prava;

    - razvoj sredine koja e jaati uenje i nastavu u oblasti ljudskih prava.

    Graansko vaspitanje se u dananje vreme iroko sprovodi

    u Evropi kako u formalnom obrazovanju kao poseban kolski

    predmet ili predmet koji proima itav nastavni plan tako

    i u neformalnim programima. Postoji iroka lepeza

    elemenata formalnog nastavnog plana i programa za

    graansko vaspitanje u Evropi. Preovlauju sledei

    modeli:

    - Graansko vaspitanje se ui u okviru posebnog predmeta (Albanija, Hrvatska, Letonija, Rumunija,

    Slovaka)

    - Graansko vaspitanje se ui kroz integrisane programe ili teme zastupljene u vie nastavnih

    planova i programa (Finska, Maarska, Irska,

    portugalija, vedska, vajcarska)

    - Formalni nastavni plan i program za graansko vaspitanje ukljuuje kombinaciju dva modela, kroz

    posebne predmete plus integrisane programe i

    sadraj koji je zastupljen u vie nastavnih

    planova i programa (Austrija, Bugarska,

    Francuska, Nemaka, Grka, Italija, panija,

    Ukrajina)

    Tamo gde se radi o posebnom predmetu, taj predmet se

    sree pod razliitim imenima, da spomenemo samo neka:

    graansko vaspitanje (eng. civic education), graanska problematika, drutvene vetine, ljudska prava i

    graansko obrazovanje, drutvene studije, ovek i

    drutvo, itd. I uzrasti na kojima se ovakva nastava

    odvija takoe variraju: negde se nastava graanskog

    vaspitanja odvija tokom srednjokolskog kolovanja, a

    negde obuhvata i neke razrede osnovne kole.

    Nastavni program graansko vaspitanje za I razred srednje

    kole, koji je usvojen i primenjen kao fakultativni

    predmet tokom 2001/2. godine, proistekao je najveim

    delom iz programa ''Uionica dobre volje'' (Grupa MOST,

    Beograd) i ''Kako moemo zajedno'' (Jugoslovenski centar

    za prava deteta, Beograd). Pored toga, u njegovom

    stvaranju koriena su i saznanja samih autora/autorki

    koja su neposredno iznikla iz iskustava u njihovoj

    dosadanjoj primeni. Oba programa nastala su pre nekoliko

    godina kao odgovor na potrebe naeg socio-kulturalnog,

  • 13

    drutvenog i istorijskog konteksta. Primenjivani su u

    kolama, ustanovama, ali i kao sastavni deo aktivnosti

    pojedinih nevladinih organizacija, klubova, dejih i

    omladinskih kampova. Rezultati evaluacije ovih programa,

    ukljuujui ne samo sadraj i metod, ve i posredne i

    neposredne efekte koje su proizveli, opredelili su nas u

    uverenju da prilikom kreiranja novog nastavnog

    fakultativnog predmeta, treba da na najbolji mogui nain

    iskoristimo ba ta ve postojea ''domaa' iskustva.

    kolske 2002/3. godine, predmet graansko vaspitanje

    uveden je kao izborni u I razred srednje kole, a sam

    program razraen u dva nastavna predmeta: graansko

    vaspitanje 1, za prvi razred srednje kole i graansko

    vaspitanje 2, za drugi razred srednje kole.

    Program graanskog vaspitanja 1 bavi se pitanjima prirode

    i naina regulisanja odnosa u grupi/zajednici, stavova

    koje imamo prema drugim ljudima i grupama, nainima

    izraavanja sopstvenog miljenja i optenja sa drugim

    ljudima i posebno obuava nenasilnoj komunikaciji i

    tehnikama miroljubivog reavanja sukoba. Program

    graanskog vaspitanja 2 upoznaje uenike sa problematikom

    ljudskih prava i prava deteta i prtiprema ih i podstie

    na potovanje i zatitu kako svojih tako i prava drugih.

  • 14

    NASTAVNI PROGRAM

    GRAANSKO VASPITANJE 1

    Prvi razred srednje kole

    (1 as nedeljno, 35 asova godinje)

    Cilj i zadaci:

    Opti cilj predmeta je da uenici srednjih kola steknu

    saznanja, razviju sposobnosti i vetine i usvoje

    vrednosti koje su pretpostavke za celovit razvoj linosti

    i za kompetentan, odgovoran i angaovan ivot u

    savremenom graanskom drutvu u duhu potovanja ljudskih

    prava i osnovnih sloboda, mira, tolerancije,

    ravnopravnosti polova, razumevanja i prijateljstva meu

    narodima, etnikim, nacionalnim i verskim grupama.

    Zadaci nastave predmeta su:

    - da se kod uenika razvija samopotovanje, oseanje linog i grupnog identiteta;

    - da kod uenika razvija sposobnost razumevanja razlika meu ljudima i spremnost da se razlike

    potuju i uvaavaju

    - da kod uenika razvija komunikacijske vetine koje su neophodne za saradniko ponaanje i

    konstruktivno reavanje sukoba: argumentovano

    izlaganje sopstvenog miljenja, aktivno sluanje,

    pregovaranje;

    - da kod uenika razvija sposobnost kritikog rasuivanja i odgovornog odluivanja i delanja;

    - da uenici razumeju prirodu i mogue uzroke sukoba i podstaknu na saradnju i miroljubivo

    reavanje sukoba

    - uenici razumeju prirodu i nain uspostavljanja drutvenih, etikih i pravnih normi i pravila i

    njihovu vanost za zajedniki ivot;

    - da se uenici obue tehnikama grupnog rada i grupnog odluivanja;

    - da se izborom sadraja i ukupnim nainom rada u okviru ovog predmeta potuju i praktikuju

    osnovne demokratske vrednosti i podstakne njihovo

    prisvajanje.

  • 15

    SADRAJI PROGRAMA

    Uvod: Meusobno upoznavanje, upoznavanje uenika sa

    programom i nainom rada.

    1. Ja, mi i drugi (6)

    Ova tematska celina obuhvata pitanja stavova koje

    imamo prema sebi drugim ljudima i grupama, linog i

    grupnih identiteta, razvijanja samopotovanja i

    razumevanja i uvaavanja drugih.

    - Lini identitet. Izraujui "lini grb" ili meusobnim poreenjem, uenici jaaju

    samopotovanje, bolje se upoznaju i i podstiu

    da prepoznaju i cene svoje pozitivne osobine.

    - Otkrivanje i uvaavanje razlika. Kroz aktivnosti poreenja po razliitim kriterijuma

    uenicima se omoguava da upoznaju sebe i druge,

    otkriju i prihvate postojee slinosti i razlike,

    kao i da sagledaju sloenost i meusobna

    preklapanja vlastitih i grupnih identiteta.

    - Grupna pripadnost. Kroz izradu i poreenje "porodinih stabala" ili porodinih albuma i

    diskusiju o razliitim grupama/udruenjima kojima

    uenici pripadaju uenici se uvode u problematiku

    linog i grupnog identiteta i njihovih meusobnih

    odnosa.

    - Stereotipi i predrasude. Na osnovu opisa vlastite i tue grupe otkrivaju se i analiziraju

    tendencije uproenog opaanja i favorizovanja

    vlastite grupe, kao i neopravdanog negativnog

    opaanja tuih grupa.

    - Tolerancija i diskriminacija. Pomou igre uloga demonstrira se da su predrasude i

    stereotipi koje imamo prema pojedinim grupama

    ljudi jedan od uzroka diskriminatorskog ponaanja

    i da tolerancija nije uvek pozitivna.

  • 16

    Zadaci za vebanje: Uenici nalaze primere stereotipa,

    predrasuda i diskriminatorskog ponaanja u koli,

    uxbenikoj i drugoj literaturi, tampi, na TV i radiju i

    prikazuju ih na asu.

    2. Komunikacija u grupi (8)

    Ova tematska celina bavi se nainima izraavanja i

    saoptavanja miljenja i komunikacijom sa drugima:

    posebno postupcima i vetinama nenasilne komunikacije.

    - Samopouzdano reagovanje. Uenicima se predoava vanost zastupanja vlastitih potreba i prava na

    jasan i neagresivan nain. U malim grupama

    uenici isprobavaju ovakav samopouzdan nain

    reagovanja u nekoliko svakodnevnih situacija.

    - Glasine. Kroz zadatak serijske reprodukcije, gde se jedna informacija lanano prenosi od

    jednog do drugog uenika, demonstriraju se naini

    iskrivljavanja poruka, tj. umovi u komunikaciji

    i ukazuje na vanost dobre komunikacije za

    meusobno razumevanje.

    - Nesluanje. Radei u parovima uenici prolaze kroz iskustvo loe komunikacije izazvane

    nesluanjem, sagledavaju razloge koji mogu

    stajati u osnovi nesluanja, a zatim govore o

    primerima dobrog i loeg sporazumavanja iz

    vlastitog iskustva.

    - Aktivno sluanje. Uenici se upoznaju sa razliitim tehnikama aktivnog sluanja kao

    nainima na koji se moe poboljati uzajamna

    komunikacija i te tehnike isprobavaju u kraim

    simulacijama.

    - Neoptuujue poruke. Uenicima se demonstriraju efekti optuujuih i neoptuujuih poruka i

    vanost zastupanja vlastitih potreba i prava na

    jasan i neagresivan nain a zatim se model

    neoptuujuih poruka uvebava kroz primenu na

    situacije iz vlastitog ivota.

    - Izraavanje miljenja. Nastavljajui zapoet dijalog suprot-stavljenih miljenja na primerima

    situacija iz porodinog i kolskog ivota,

    uenici stiu znanja o pravu na slobodno

    izraavanje miljenja i vebaju da svoje

    miljenje obrazloe.

    - Voenje debate i dijaloga (2 asa). Poto se suprotstave karakteristike dijaloga i debate kao

    razliitih komunikacijskih obrazaca, uenici se

    upoznaju sa uobiajenom procedurom pripremanja za

    debatu i izvode debatu na neku temu vezanu za

    komunikaciju u njihovom iskustvu.

  • 17

    3. Odnosi u grupi/zajednici (20)

    Ova tematska celina bavi se problematikom dva osnovna

    tipa odnosa u ljudskim grupama i zajednicama: saradnjom i

    sukobima, odnosno razvijanjem sposobnosti, vetina i

    izgraivanjem saznanja i stavova koji vode ostvarivanju

    solidarnosti, zajednita, razumevanja, saradnje i mira

    meu pojedincima, grupama i zajednicama ljudi, s jedne

    strane i smanjenju nasilja, izbegavanju i nenasilnom

    reavanju sukoba i nesporazuma meu ljudima, s druge

    strane.

    Saradnja i zajednitvo (5)

    - Saradnja. Na primerima grupnog crtanja i analize onog to vole da rade, uenici uviaju

    line i drutvene razloge za saradnju i

    zajednitvo i razmatraju pretpostavke za

    ostvarivanje saradnje.

    - Grupni rad. Na zadatim primerima i na osnovu iskustva u radu na prethodnim asovima, uenici

    se upoznaju sa odlikama timskog rada i

    analiziraju uloge koje su imali u grupnom radu.

    - Grupno odluivanje. Uenici se upoznaju sa razliitim nainima donoenja odluka u grupi i

    analiziraju njihove pred-nosti i nedostatke

    - Uee mladih: "Lestvica participacije". Uenici se upoznaju sa razliitim moguim

    stepenima uea dece u akcijama ili aktivnostima

    (od "kvaziuea" do dejeg samostalnog izbora i

    izvoenja akcija), analiziraju faktore od kojih

    zavisi mogui stepen aktivne participacije i

    znaaj koji ona ima za razvoj linosti i

    ostvarivanje prava.

    - Raditi zajedno. Na primeru simulacije jedne kolske situacije uenici se vebaju u

    saradnikom ponaanju, toleranciji i preuzimanju

    odgovornosti.

    Reavanje sukoba (8)

    - Dinamika i ishodi sukoba. Veba u kojoj uenici prolaze kroz iskustvo konflikta treba da poslui

    kao podloga za razgovor o ulozi pretpostavki i

    oekivanju u situaciji sukoba, dinamici konflikta

    i njegovim moguim ishodima.

    - Stilovi postupanja u konfliktima. Poto dobiju krai opis uzrasno prilagoene situacije

    konflikta, uenici u malim grupama razmatraju

  • 18

    mogue postupke strana u konfliktu i diskutuju od

    ega zavisi kako e se postupati u konfliktu.

    - Sagledavanje problema iz razliitih uglova. Uenicima se predoavaju primeri razliitih

    konfliktnih situacija, a njihov zadatak je da

    kroz zauzimanje pozicije svake od strana u

    konfliktu i zamiljanje njihovih potreba

    sagledaju kako izgleda konflikt posmatran iz

    razliitih perspektiva.

    - Nalaenje reenja. Analizirajui konflikte predoene u priama uenici se vebaju u

    nalaenju integrativnih reenja, u kojima nema

    pobednika i poraenih ve sve strane u konfliktu

    uspevaju da zadovolje svoje potrebe.

    - Postizanje dogovora. Kroz simulaciju konflikta izmeu dve grupe od uenika se trai da putem

    pregovaranja postignu dogovor koristei prethodno

    steena znanja i vetine.

    - Izvini. Kroz itanje pria i igranje uloga uenici se ue da se pruanjem i prihvatanjem

    izvinjenja moe izbei da nesporazumi prerastu u

    sukobe.

    - Posredovanje. Uenici se upoznaju sa osnovnim idejama, svrhom i postupkom posredovanja u

    sukobima i nesporazumima i isprobavaju steena

    znanja u jednoj situaciji simulirane svae meu

    drugovima.

    Nasilje i mir (6)

    - Nasilje u naoj okolini. Kroz razgovor i analizu i razvrstavanje prikupljenih primera (iz

    tampe, TV emisija, filmova) uenici uoavaju

    razliite vrste nasilja (kako one vidljive tako i

    prikrivene), stiu svest da nasilje postoji u

    svim sferama drutva i da u svesti veine

    postoje stereotipi o tome ko su nasilnici.

    - Vrnjako nasilje. Kroz analizu razliitih situacija uenici razvijaju osetljivost za

    prepoznavanje nasilja meu vrnjacima, oseanje

    line odgovornosti i spremnost na pruanje pomoi

    rtvi nasilja.

    - Nasilje u koli. Kroz analizu tipinih sluajeva iz svakodnevnog ivota u koli

    (verbalna agresija uenika, omalovaavanje

    uenika...) uenici se dovode do saznanja da oni

    mogu da budu: i rtve nasilja i nasilnici ali i

    borci protiv nasilja u koli.

    - Postizanje mira. Na osnovu analize miljenja naunika o nasilju i ljudskoj prirodi ("Seviljska

    izjava "), misli o miru mislilaca iz razliitih

  • 19

    kultura i prikaza likova nekih od dosadanjih

    dobitnika Nobelove nagrade za mir, uenici

    produbljuju svoje razumevanje mira i pretpostavki

    za ouvanje i postizanje mira.

    Zavrni as: ta nosim sa sobom. Razgovor o iskustvima i

    evaluacija nastave celog predmeta: uenici sami

    procenjuju koja do sada steena znanja i vetine smatraju

    korisnim i upotrebljivim van uionice.

  • 20

    GRAANSKO VASPITANJE 2 Drugi razred srednje kole

    (1 as nedeljno, 35 asova godinje)

    Cilj i zadaci:

    Opti cilj predmeta je da uenici srednjih kola steknu

    saznanja, razviju sposobnosti i vetine i usvoje

    vrednosti koje su pretpostavke za celovit razvoj linosti

    i za kompetentan, odgovoran i angaovan ivot u

    savremenom graanskom drutvu u duhu potovanja ljudskih

    prava i osnovnih sloboda, mira, tolerancije,

    ravnopravnosti polova, razumevanja i prijateljstva meu

    narodima, etnikim, nacionalnim i verskim grupama.

    Zadaci nastave predmeta su:

    - da uenici razumeju prirodu i nain uspostavljanja drutvenih, etikih i pravnih

    normi i pravila i njihovu vanost za zajedni-ki

    ivot;

    - da se uenici uvedu u razumevanje pojma prava i upoznaju sa Konvencijom o pravima deteta i

    drugim meunarodnim dokumentima koja se bave

    ljudskim pravima

    - da uenici naue vrste prava i razumeju odnose meu pravima i uzajamnost prava i

    odgovornosti;

    - da se kod uenika razvije osetljivost za krenje prava, spremnost za zatitu sopstvenih i

    prava drugih i naue tehnike zalaganja za

    ostvarivanje prava deteta;

    - da se uenici podstaknu i osposobe za aktivnu participaciju u ivotu kole;

    - da se uenici obue tehnikama grupnog rada i grupnog odlui-vanja;

    - da kod uenika razvija sposobnost kritikog rasuivanja i odgovornog odluivanja i delanja;

    - da se uenici obue efikasnom planiranju zajednikih akcija i projekata

    - da se izborom sadraja i ukupnim nainom rada u okviru ovog predmeta potuju i praktikuju

    osnovne demokratske vrednosti i podstakne njihovo

    prisvajanje.

    SADRAJI PROGRAMA

  • 21

    Uvodni as. Upoznavanje sa sadrajem predmeta i

    nainom rada.

    Prava i odgovornosti (16)

    Ova tematska celina uvodi uenike u poznavanje i

    razumevanje problematike prava i odgovornosti i razvija

    sposobnosti, stavove i postupke koji vode zatiti i

    ostvarivanju prava.

    1. Osnovni pojmovi (5)

    - Potrebe i prava. Kroz razlikovanje bazinih ljudskih potreba od elja i prohteva uenici se

    uvode u pojam prava.

    - Prava i pravila u uionici Kroz definisanje prava, duno-sti i pravila za rad u uionici,

    uenici dolaze do uvida u njihovu meusobnu

    povezanost i razvijaju oseaj "vlasnitva" na

    demo-kratski dogovorenim pravilima.

    - Prava i zakoni. Na osnovu izrade ugovora sa zadatim elemen-tima, uenici se upoznaju sa

    sutinom ugovornog odnosa kao saglasnosti volja

    i potrebom zakonskog regulisanja prava i

    obaveza.

    - Meunarodni dokumenti o zatiti prava: Univerzalna de-klaracija o ljudskim pravima i

    Konvencija o pravima deteta... Uenici se

    upoznaju sa istorijatom nastanka, prirodom i

    sadrajem meunarodnih dokumenata koji se tiu

    ljudskih i prava deteta.

    - Prava i vrednosti. Na osnovu situacije pravljenja izbora, hijerarhije i poreenja

    ponuenih vrednosti, uenici stiu uvid u vezu

    izmeu prava i vrednosti i upoznaju se sa

    univerzalno prihvaenim vrednostima koje su u

    temelju ljudskih prava.

    2. Vrste prava i odnosi meu pravima (5)

    - Vrste prava. Razvrstavanjem kartica na kojima su ispisana pojedina prava deteta u zadate

    kategorije, uenici se upoznaju sa sadrajem

    Konvencije i vrstama prava.

    - Odnosi meu pravima. Uenici se upoznaju sa osnovnim principima Konvencije i uvode u

    produbljeniju analizu i razume-vanja meusobne

    povezanosti i nedeljivosti prava.

    - Sukob prava. Na primeru dovravanja zapoetih stripova uenici stiu uvid da sukobljena prava

    mogu da budu izvor konflikata i da je za

  • 22

    ostvarivanje suprotstavljenih prava potreb-no

    pronai konstruktivna reenja.

    - Deja i ljudska prava . Analiza Univerzalne

    deklaraci-je/kategorija ljudskih prava i poreenje sa pravima deteta.

    Zadaci za vebanje: Poznavanje Konvencije i zastupljenost

    prava tampi. Uenici obavljaju ispitivanja poznatih

    osoba (roake, prijatelje, druge uenike) o tome koliko

    poznaju Konvenciju i istrauju da li je i na koji nain

    tematika prava zastupljena u dnevnoj i omladinskoj tampi

    i prikazuju svoje nalaze na asu.

    3. Prava i odgovornosti (4)

    - Odgovornosti odraslih 1. i 2. Razmatrajui uloge i obaveze roditelja i nastavnika u

    ostvarivanju pojedinih prava uenici stiu uvid u

    odnos izmeu prava i odgovornosti. U nastavku

    rada na ovoj temi, uenici se upoznaju sa

    dravnim i munarodnim obavezama u oblasti

    ostvarivanja i zatite prava deteta.

    - Odgovornosti dece. Kroz aktivnost uparivanja prava i obaveza deteta uenici razvijaju svest o

    linoj odgovornosti za ostvarivanje svojih i

    potovanja tuih prava.

    Zadaci za vebanje: Prava i pravila u uionici 2. Na

    osnovu steenih znanja i uvida uenici ponovo razmatraju,

    dopunjuju i prerauju "pravila u uionici", koja su

    izradili na prvom asu sa tom temom.

    4. Krenje i zatita prava (2)

    - Krenje prava deteta. Analizom zadatih pria uenici se pod-stiu da prepoznaju i razviju

    osetljivost za situacije krenja prava deteta.

    - Zatita prava deteta. Polazei od zadatih konkretnih situa-cija krenja pojedinih prava,

    uenici iznalaze i razmatraju naine delovanja u

    takvim situacijama i upoznaju se sa slubama i

    organizacijama kojima mogu da se obrate za pomo

    u zati-ti/odbrani svojih prava.

    Planiranje i izvoenje akcija u korist prava (16)

    Ova tematska celina priprema i podstie uenike na

    aktivno uee u ivotu kole i zajednice i omoguava

    sistematizaciju i praktinu primenu nauenog u ovom

    predmetu. Uenici identifikuju probleme vezane za deja

    prava u koli i sredini, izrauju plan akcije kojom bi te

  • 23

    probleme mogli da reavaju i izvode akciju u koli ili

    lokalnoj sredini:

    - Sagledavanje promena. Razmatrajui razliite mogue tokove budunosti, uenici analiziraju od

    ega sve zavise budui dogaaji, kakva je uloga

    svakog pojedinca u sledu drutvenih dogaaja,

    osveuju linu odgovornost i preispituju

    spremnost da se angauju u reavanju problema

    dece i mladih.

    - Participacija u koli 1. i 2. Uenici razmatraju i diskutuju razliite sfere kolskog

    ivota i rada u kojima smatraju da bi trebalo da

    uestvuju u odluivanju i one u kojima su spremni

    da aktivno uestvuju i dele odgovornost.

    - Izbor problema 1. i 2. Radei u manjim grupama, uenici prvo identifikuju probleme mladih/uenika

    u svojoj sredini (koli ili zajednici) a potom ih

    analiziraju sa stanovita prava koja su

    prekrena. Na osnovu prikaza grupnih predloga i

    diskusije vri se izbor onih problema za dalji

    rad, na ijem reavanju uenici realno mogu neto

    da urade.

    - Kako reiti problem 1. i 2. Uenici se upoznaju sa razliitim vrstama akcija u prilog zatite i

    ostvarivanja prava, razmatraju i vre izbor tipa

    akcije koja bi mogla da vodi reenju problema

    identifikovanih u prethodnoj aktivnosti.

    - Izrada plana akcije 1. i 2. Uz pomo pisane instrukcije o tome ta sve dobar plan akcije

    treba da sadri, uenici izrauju grupne planove

    za svoje akcije.

    - Analiza moguih efekata akcije. Uenici razmatraju mogue efekte planiranih akcija na

    razliite grupe ljudi i uz nove uvide doteruju

    svoje planove akcija.

    - Prikaz i analiza grupnih radova. Grupe prikazuju svoje planove i kroz argumentovanu

    diskusiju zajedniki procenjuju koliko su planovi

    realni i ostvarivi. Takoe osveuju kakva je

    njihova uloga u akciji i, analizirajui planove

    akcija, ponavljaju saznanja problematike predmeta

    graansko vaspitanje I i II. Zatim biraju akciju

    ili akcije koje e izvoditi i dogovaraju se o

    daljem izvoenju akcije.

    - Planiranje i izvoenje akcije akcija po izboru uenika. Ovaj deo programa uenici izvode

    nezavisno od rasporeda asova i izlazei iz

    uionice. Polazei od analiza akcija, uenici

    doteruju svoje planove akcija i izvode akciju u

  • 24

    korist dejih prava u koli ili sredini ili

    planiraju nove akcije. Nastavnik je uesnik kao

    deo tima i-ili konsultant.

    Analiza i evaluacija. Zavrni analiza akcija/planova i

    rezimiranje i evaluacija nastave celog predmeta.

  • 25

    LJUDSKA PRAVA I PRAVA DETETA

    LJudska prava1

    LJudska prava su, pre svega, prava prirodnog, moralnog

    porekla, to znai da su da postoje nezavisno od toga da

    li ih je drava u kojoj ovek ivi priznala i propisala.

    Ona se jednako priznaju svim ljudskim biima, bez obzira

    na njihovo poreklo, pol, veroispovest ili neku drugu

    pripadnost ili svojstvo. U idealnoj situaciji, ljudska

    prava su priznata zakonima i drugim pravnim aktima a

    njihovo ostvarivanje se odvija u pravom ustanovljenim

    okvirima drave.

    Ako bi samo od drave, odnosno njenih organa, zavisilo

    koja e ljudska prava biti priznata, onda o pravim

    ljudskim pravima ne bi ni moglo da se govori. Zato

    obaveznost potovanja ljudskih prava proizilazi za svaku

    dravu iz unutranjeg prava, ali i iz meunarodnog prava

    koje je iznad drava . Danas vie ni jedna drava ne moe

    da tvrdi da su ljudska prava u njenoj iskljuivoj

    nadlenosti, te da moe da iz prizna, ne prizna ili kri.

    Neka ljudska prava koja su priznata meunarodnim

    ugovorima, kao, na primer, pravo na ivot, pravo na

    slobodno izraavanje, pravo na pravino suenje,

    obavezuju ak i drave koje nisu ratifikovale te ugovore.

    Najvei broj ljudskih prava usmeren je prema dravi i to

    ih razlikuje od drugih prava moralnog porekla. Drava ima

    obavezu da se uzdrava od krenja ljudskih prava, da

    sprei i kanjava krenje prava a takoe i da stvori

    uslove za njihovo uivanje.

    Dakle, da bi se bolje razumelo ta su ljudska prava,

    trebalo bi napomenuti da nije svako pravo osnovno,

    najvanije ljudsko pravo. Pre svega, postoje objektivna i

    subjektivna prava. Objektivna prava su skup pravila koje

    donosi zakonodavac, na nacionalnom ili meunarodnom nivou

    i to su razni zakoni, uredbe, odluke ili neke meunarodne

    konvencije. Subjektivna prava imaju subjekti prava,

    odnosno fizika i pravna lica. Na jezik ne razlikuje ove

    pojmove ali, na primer, objektivna prava su u engleskom

    jeziku law a subjektivna rights.

    1 O ljudskim pravima najbolje je itati u uxbeniku: Dimitrijevi, Vojin; Paunovi, Milan; eri, Vladimir: LJudska prava, Beogradski

    Centar za ljudska prava, Beograd, 1997. Ovaj uxbenik je posluio kao

    idejna osnova za pisanje ovog teksta.

  • 26

    Subjektivna prava poivaju na normama objektivnog prava i

    mogu da budu razliita od drave do drave ( na primer,

    razna prava koja proizilaze iz braka, iz posedovanja im-

    ovine, iz statusa itd.). Ova prava se ne odnose na sve

    ljude podjednako. Potiu od zakonodavca jedne drave i

    zavise od njegove volje. U civilizovanoj dravi nije doz-

    voljeno samovoljno manipulisanje subjektivnim pravima,

    to znai, potuje se naelo pravne sigurnosti.

    Nisu sva subjektivna prava ljudska prava. LJudska prava

    su ona subjektivna prava koja ljudsko bie ne duguje

    dravi i njenoj volji, ve ih ima samim tim to je

    ljudsko bie. LJudska prava imaju moralno poreklo, dakle

    jaa su od volje drave, posebno u situacijama kada se

    postojei zakoni kre, ne primenjuju ili ne postoje.

    Danas, zahvaljujui razvoju meunarodnog i nacionalnih

    prava, postoji katalog ljudskih prava, to se takoe

    odnosi i na prava deteta. Znai, znamo da su pravo na

    ivot ili pravo na udruivanje ili izraavanje miljenja

    ljudska prava; ak i kada (ako) tako nije utvreno

    domaim zakonom, ljudsko pravo postoji a drava koja ga

    ne priznaje svom graaninu moe da snosi posledice.

    Najzad, nije sve to je lepo, poeljno, ispravno i

    pravino samo po sebi pravo. Jedno je neto priznavati

    kao vrednost kojoj treba teiti a drugo je tvrditi da se

    ima pravo na tu vrednost. Postoje poeljna i cenjena

    dobra i vrednosti kojima ljudi tee ali se ne sme pasti u

    zamku nemogunosti razlikovanja elja od prava, te teiti

    hiperinflaciji ljudskih prava (pravo na turizam, pravo na

    odlazak kod frizera, itd). Na ovaj nain se doprinosi

    obezvreivanju postojeeg sistema ljudskih prava i dovodi

    u pitanje autoritet tog sistema.

    Razvoj ljudskih prava

    LJudska prava su u drugoj polovini XX veka doivela

    procvat i potpuno meunarodno priznanje. Naalost, u

    mnogim dravama jo uvek se sistematski kre i ljudska i

    prava deteta.

    Obino se kao prvi znaajan dokument u vezi sa ljudskim

    pravima pominje Velika povelja o slobodama (Magna Carta

    Libertatum) od 1215. godine. Ovaj dokument je znaajan

    jer njime jedan srednjevekovni monarh, kralj Don,

    priznaje izvesne privilegije niima od sebe. Znaajan je

    jer sputava vlast kralja u odnosu na posebne kategorije

    stanovnitva. Meutim, ovo nije dokument o ljudskim

    pravima jer ne garantuje prava svima, bez razlike. Slino

    je sa Duanovim zakonikom od 1349. godine, u kome se

  • 27

    ograniava apsolutna mo vladara a sve u nameri da se

    vlada pravedno. Takva ogranienja ne ukljuuju

    priznavanje prava svim ljudima nezavisno od suverene

    volje vladara. Kasnije, engleski Zakon o pravima (Bill of

    Rights) od 1689. godine, predstavlja napredak jer

    uspostavlja ustavnu monarhiju i prenosi vlast na

    parlament. Ipak, ovim dokumentom se ne priznaju prava

    svim podanicima.

    Prvi akti kojim su priznata ljudska prava u savremenom

    smislu su amerika Deklaracija nezavisnosti od 1776. i

    francuska Deklaracija prava oveka i graanina od 1789.

    godine.

    Prvi put su ljudska prava uneta ustav jedne drave 1791.

    godine, kada su usvojeni amandmani na Ustav SAD.

    U decenijama koje su sledile, mnoge drave su prolazile

    slian proces sazrevanja u pogledu ljudskih prava. Poelo

    je i zakljuivanje meunarodnih ugovora kojima su se

    titila pojedina prava pojedinih kategorija ljudi

    (radnici, pre svega) a i osnivanje meunarodnih

    organizacija koje su usvajale meunarodne dokumente o

    ljudskim pravima.

    Tek nakon Drugog svetskog rata, posle surovog

    istrebljivanja i obespravljivanja ljudi u nacistikim i

    faistikim dravama, voene razlozima humanosti, drave

    proklamuju kao svoj osnovni cilj (lan 1. Povelje

    Ujedinjenih nacija) unapreivanje i podsticanje ljudskih

    prava.

    Prvi poseban meunarodni dokument o ljudskim pravima

    Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima, usvojila je

    Generalna skuptina Ujedinjenih nacija 1948. godine.

    - Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima Ovaj meunarodni dokument proglaava kao

    svoj cilj: Opti ideal koji treba da

    postignu svi narodi i sve nacije. Iako,

    formalno gledano, pravno neobavezujueg

    karaktera, ovaj dokument je osnova za

    mnoge kasnije usvojene konvencije kojima

    se ureuju pitanja zatite ljudskih prava.

    Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima

    je, kako je neki autori nazivaju, prvi

    opti katalog ljudskih prava u istoriji, u

    kome su proklamovani i definisani sadraji

    ljudskih prava i sloboda za sve ljude na

    svetu, bez diskriminacije.

  • 28

    - Paktovi o ljudskim pravima Izrada ovih meunarodnih ugovora trajala

    je skoro dvadeset godina: 1966. godine

    usvojeni su Meunarodni pakt o ekonomskim,

    socijalnim i kulturnim pravima i

    Meunarodni pakt o graanskim i politikim

    pravima, prva dva meunarodna ugovora koji

    obavezuju drave koje ih ratifikuju i

    sadre opiran spisak ljudskih prava.

    Zajedno s Univerzalnom deklaracijom o

    ljudskim pravima, ovi dokumenti se

    nazivaju Povelja o ljudskim pravima.

    LJudska prava definisana u paktovima

    posluila su kao osnova za razradu drugim

    meunarodnih ugovora o ljudskim pravima i

    uticala na razvoj prakse u ovoj oblasti,

    irom sveta.

    - Drugi meunarodni dokumenti o ljudskim pravima Za ljudska prava su znaajne konvencije

    Meunarodne organizacije rada, koje se

    bave pravima koja su vezana za rad, zatim

    Konvencija o eliminaciji svih oblika

    diskriminacije prema enama, Konvencija

    protiv muenja i svih drugih okrutnih,

    neovenih i poniavajuih postupaka ili

    kanjavanja, Konvencija o eliminaciji svih

    oblika rasne diskriminacije, Evropska

    konvencija za zatitu ljudskih prava i

    osnovnih sloboda, Konvencija Unesco protiv

    diskriminacije u obrazovanju, Konvencija o

    pravima deteta i mnoge druge.

    I pored brojnih postojeih meunarodnih ugovora i nacio-

    nalnih zakona, razvoj ljudskih prava nije okonan. Ustva-

    ri, re je o dinaminoj pojavi koja je vezana za razvoj

    civilizacije. Zato se pojavljuju i pojavljivae se (doda-

    vati uz postojei katalog) nova ljudska prava. Vano je

    napomenuti da nova ljudska prava ne mogu i ne treba da

    ukinu ve priznata prava. S tim u vezi, vano je napome-

    nuti da jedna ljudska prava ne treba da se razvijaju na

    raun drugih niti da se stavljaju u hijerarhijski odnos.

    LJudska prava su nedeljiva.

  • 29

    Prava deteta2

    Konvencijom o pravima deteta i drugim meunarodnim

    dokumentima o ljudskim pravima, normativno su uobliena

    prava deteta i univerzalno prihvaena. Prava deteta su

    priznata i u dravama i idealno je kada su u potpunosti i

    precizno definisana u unutranjem pravu drava. I pored

    toga, u teoriji ali i praksi, teza da deca imaju prava i

    dalje nailazi na oprene rekcije. Jedni smatraju da je to

    radikalan pomak unapred dok drugi poriu prava deteta.

    Ovi drugi svoje poricanje zasnivaju na premisi da e

    priznavanje prava detetu izazvati sukob interesa, pre

    svega u okviru porodice. Ukoliko bi se prihvatila ovakva

    argumentacija kada su u pitanju prava deteta, moglo bi da

    se tvrdi i da priznavanje ljudskih prava izaziva sukobe

    interesa.

    Sa promenom poimanja detinjstva, menja se i odnos prema

    detetu, odnosno uvodi se pojam prava deteta. Sve do

    skoro, ak i kada se govorilo o detetu, tema je uvek bila

    smetana u kontekst porodice, a sa zatitnikih pozicija.

    Dete je, sa stanovita ljudskih prava, bilo zatieno u

    okviru postojeih sistema prava i prakse, kako na

    unutranjem, tako i na meunarodnom planu. Iako je jo

    pre stotinak godina uoena i iskazana potreba da se dete

    zatiti putem posebnih propisa, ukljuujui i meunarodne

    konvencije, duh usvojenih normi je odraavo shvatanje o

    detetu kao slabom, nejakom i nezrelom ljudskom biu, kome

    su potrebni posebna zatita i nega, to samo odrasli mogu

    da obezbede, na nain koji oni procene kao najbolji.

    Tek posle drugog svetskog rata poinje da se uobliava

    ideja o izdvajanju posebnih prava deteta i promeni

    stava u odnosu na same nosioce tih prava. Konvencijom o

    pravima deteta usvojenom 1989. godine, ustanovljen je

    katalog prava a njen sadraj odraava upravo ona

    shvatanja po kojima je dete nosilac prava a samim tim i

    nosilac zahteva. Dete ulazi u centar sviih zbivanja koja

    se njega tiu i u njima uestvuje aktivno, izraavajui

    svoje miljenje. Pravo deteta da izrazi miljenje se

    ustanovljava kao jedan od najvanijih principa u oblasti

    prava deteta a obaveza da se izraeno miljenje saslua i

    uvai, uzdie se sa nivoa dobre volje do norme

    meunarodnog prava.

    2 O pravima deteta najbolje je itati u: Vukovi ahovi, Nevena:

    Prava deteta i meunarodno pravo, Jugoslovenski centar za prava dete-

    ta, Beograd 2000. i u: Vukovi ahovi, Nevena (ur.): Prava deteta i

    Konvencija o pravima deteta, Jugoslovenski centar za prava deteta,

    Beograd, 2001. Navedene knjige posluile su kao osnova za pisanje de-

    la teksta o pravima deteta.

  • 30

    Ve smo videli da su prava deteta jo relativno skoro,

    uglavnom postojala u sferi morala, na nivou u kome se

    pretpostavljaju ljubav, panja, briga i usmeravanje

    deteta. Meutim, osim u tragovima, teko da bi se, do pre

    dvadesetak godina, moglo nai neko teorijsko uporite za

    priznavanje prava detetu u onom smislu kako ih danas

    shvatamo. Priznati detetu pravo da tui sopstvene

    roditelje zbog zlostavljanja ili zanemarivanja, pravo da

    se udrui radi ostvarivanja nekog cilja, pravo da javno

    izraava svoje miljenje ili pravo da zna ko su mu

    roditelji, bilo je ravno besmislici. Ovo se posebno

    odnosi na pravo deteta da uestvuje u utvrivanju svog

    najboljeg interesa. Dobrobit i zatita su bile osnove na

    kojima se formirala misao o pravima deteta i sa kojih

    dugo nije mogla da se pomakne. Ipak, do pomaka dolazi i

    u svetlu navedenih teorija, stvara se pogodno tle za

    stupanje na scenu pozitivistike faze u oblasti prava

    deteta, oliene u usvajanju Konvencije o pravima deteta.

    Zahtevi koji su proizilazili iz prirodnog prava, nali su

    uporite u liberalno orijentisanim teorijama, iji su

    predstavnici bili, pre svega, psiholozi. Svoje shvatanje

    da deci treba piznati prava, zasnovali su na istraivanju

    razvojnih mogunosti deteta i na kategorizaciji

    karakteristika svojstvenih detetu, odnosno odrasloj

    osobi. Rezultati tih razmiljanja doveli su do promene

    stava u odnosu na dete kao ljudsko bie koje ima pravo na

    jednakost, pre svega, a da to pravo moe da ostvari

    aktivnim ueem u ivotu. Znai, dete se vie ne

    posmatra kao pasivno bie, kao objekat zatite ve kao

    lice koje moe da ima autonomiju, u zavisnosti od

    razvojnih mogunosti.

    Otar odgovor na ovakva shvatanja doao je, pre svega,

    kao posledica straha od mogue ugroenosti u porodinoj

    sferi. Svako osnaivanje deteta budi strah od naruavanja

    autoriteta odrasle osobe, a pre svega roditelja. Meutim,

    nije li tako poeo i proces priznavanja prava ena? Strah

    pater familias-a i strah drutva od promena u okviru

    porodice bio je prepreka za priznavanje prava enama na

    jednakost. Ekonomska emancipacija ena, koja je bitno

    doprinela podizanju glasa u korist njihovih prava

    pogodovala je i shvatanju o pravima deteta.

    Postojeim normama o pravima deteta se drave obavezuju

    da sprovode odredbe ovog meunarodnnog ugovora esto mimo

    obiaja i morala drutva. Konvencija ima za cilj da, pre

    svega, menja mentalitet u odnosu na prihvatanje deteta

    kao jednakog ljudskog bia. Tim pre, za uenje je

    injenica da je 191(od 193) drava ratifikovala

    Konvenciju o pravima deteta. Da li su stvarno spremne da

  • 31

    obezbede ostvarivanje prava deteta ili nisu shvatile da

    se pred njih postavlja kao prvenstven zahtev da ne

    dozvole diskriminaciju deteta kao ljudskog bia i kao

    pripadnika grupe nedovrenih ljudi.

    Iako ljudsko pravo (pravo deteta) ne podrazumeva analognu

    obavezu nosioca, ono moe da trpi ogranienja. Primena

    ljudskih prava nikako nije apsolutna jer bi u protivnom

    znaila njihovu pravnu i faktiku negaciju. Kako ljudska

    prava, tako i sva prava deteta nisu apsolutna ve pod

    odreenim uslovima mogu biti ograniena ili ukinuta. Na

    primer, pravo deteta na mirno okupljanje i udruivanje

    moe biti ogranieno potrebom drave da odrava javni red

    i mir.

    Konvencija o pravima deteta

    Konvencija o pravima deteta (Konvencija) je, kao to je

    ranije napomenuto, usvojena pod okriljem Ujedinjenih

    nacija 1989. godine. Njeno usvajanje je rezultat dugog

    procesa, koji je poeo pola stolea pre nego ro je

    predlog za sastavljanje ovog meunarodnog instumenta o

    pravima deteta zvanino podnet 1979. godine. Taj proces

    je zasnovan na koincidenciji razvoja stavova u odnosu na

    decu i detinjstvo i postepenoj konsolidaciji meunarodnog

    prava ljudskih prava.

    Konvencija predstavlja znaajno dostugnue u pogledu

    razvoja i jaanja meunarodnog prava u oblasti prava

    deteta. U ovom dokumentu su, na jednom mestu, obuhvaena

    sva ljudska prava koja se priznaju nekoj posebnoj grupi,

    to je novina u meunarodnom pravu koje se stvara pod

    okriljem UN. Zahvaljujui tome, Konvencija je postala

    najvaniji meunarodni ugovor o pravima deteta, a svi

    drugi meunarodni ugovori o ljudskim pravima, ije

    pojedine odredbe su posveene pravima deteta, su

    subsidijarni oslonac. ak i kada se, zahvaljujui boljim

    nadzornim mehanizmima, zatita trai preko ugovora kao

    to su Pakt o graanskim i politikim pravima ili

    Evropska konvencija o ljudskim pravima, na odredbe

    Konvencije se pozivaju i Evropski sud za ljudska prava i

    Evropska Komisija za ljudska prava ili, pak, Komitet za

    ljudska prava. Jednom reju, Konvencija je postala

    najvii autoritet u oblasti meunarodnog prava deteta.

    U mnogo emu, Konvencija je meunarodni ugovor koji ima

    drukiji ivot od drugih meunarodnih konvencija o

    ljudskim pravima:

  • 32

    - U tom dokumentu se, pre svega, po prvi put utvruje iniverzalno prihvaena definicija raznih

    osnovnih prava deteta.

    - Zatim, Konvencija je ugovor o ljudskim pravima sa najvie ratifikacija. Do 1. januara 1999.

    godine, 191 vlada je ratifikovala Konvenciju,

    jedna (SAD) je samo potpisala, a samo jedna

    (Somalija) nije ni ratifikovala ni potpisala.3

    - Konvencija je prvi meunarodni dokument u oblasti ljudskih prva koji u potpunosti obuhvata

    glavne tradicionalne grupe ljudskih prava:

    ekonomska, socijalna, kulturna, politika i

    graanska.

    - Konvencija je, dalje, inventivan dokument zato to priznaje nova i izazovna ljudska prava, kao

    to su, na primer, pravo deteta na slobodno

    izraavanje miljenja po svim pitanjima koja se

    tiu deteta, ili, pravo deteta rtve bilo kog

    oblika zlostavljanja, zloupotrebe ili

    eksploatacije na fiziki i psihiki oporavak i

    reintegraciju.

    - Konvencija je prvi meunarodni ugovor o ljudskim pravima koji implicitno priznaje ulogu

    nevladinih organizacija u postupku ostvarivanja

    prava deteta.

    - Najzad, Konvencija je moan instrument za delovanje u oblasti prava deteta. I na

    meunarodnim i na nacionalnom planu, ovaj ugovor

    prestavlja okvir za unapreenje i ostvarivanje

    prava deteta.

    Konvencija je podeljena na preambulu i tri dela.

    Preambula podsea na osnovne principe Ujedinjenih nacija

    i posebne odredbe odreenih, relevantnih instrumenata o

    ljudskim pravima. Ona potvruje da je deci, usled njihove

    osetljivosti, potrebna posebna zatita i briga a u tome

    istie primarnu ulogu porodice. U preambuli se reafirmiu

    neophodnost pravne i druge zatite deteta, pre i posle

    roenja, vanost potovanja kulturnih vrednosti zajednice

    iz koje dete potie i vitalna uloga meunarodne saradnje

    u zatiti prava deteta.

    Prvi deo Konvencije sadri katalog prava koja se priznaju

    detetu ali i nekoliko odredbi kojima se stranama

    3 Status ostalih glavnih ugovora u oblasti ljudskih prava je

    (zakljuno s 1996. godinom) sledei: Pakt o graanskim i politikim

    pravima 134 ratifikacije, Pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim

    pravima - 134, Konvencija o eliminaciji svih oblika rasne diskrimina-

    cije 147, Konvencija protiv muenja i drugih svirepih, nehumanih i

    poniavajuih kazni i postupaka 98, Konvencija o eliminaciiji svih

    oblika diskriminacije prema enama 153.

  • 33

    ugovornicama nalae preduzimanje svih mera za

    ostvarivanje prava iz Konvencije i potovanje najviih

    standarda u ovoj oblasti, kako na meunarodnom, tako i na

    nacionalnom nivou.

    Drugi deo sadri odredbe kojim se dalje razrauju obaveze

    strana ugovornica i ureuju osnivanje i rad posebnog

    nadzornog tela Komiteta za prava deteta.

    Odredbe iz treeg dela Konvencije reguliu pitanja

    potpisivanja, ratifikacije, pristupanja, stupanja na

    snagu, stavljanja rezervi, izmena, otkazivanja i

    deponovanja ovog meunarodnog ugovora.

    Obaveze drava

    Prava u Konvenciji predstavljaju vie od kataloga prava;

    ona su odraz obaveza koje su drave spremne da preuzmu u

    odnosu na decu. Spremnost se iskazuje inom potpisivanja

    a preuzimanje obaveza ratifikacijom. Univerzalnom ratifi-

    kaciijom, (skoro) sve drave sveta su preuzele obavezu da

    prava priznata

    Obaveze strana ugovornica su propisane i posebnom odred-

    bom Konvencije (lan 4) kojom se nalae da drave preduz-

    mu sve potrebne zakonodavne, administrativne i ostale

    mere za ostvarivanje prava priznatih u ovom meunarodnom

    ugovoru.

    Savezna Republika Jugoslavija je 1991. godine ratifikova-

    la Konvenciju o pravima deteta, ime je ovaj meunarodni

    ugovor postao sastavni deo naeg pravnog poretka. Time se

    naa drava obavezala da e ugraditi u zakonodavstvo i

    potovati sva prava deteta sadrana u Konvenciji.

    Uloge u ostvarivanje prava deteta u nekoj dravi (pa i

    naoj) imaju:

    - nadlena ministarstva sa svojim slubama i pravosudni prgani

    - posebna ministarstva ili dravne agencije za decu (jo nema kod nas)

    - ombudsman za ljudska prava /prava deteta (jo nema kod nas)

    - kole i druga mesta u kojima deca provode dosta vremena (domovi, bolnice)

    - nevladine organizacije

    - verske zajednice

    - sredstva javnog informisanja

    - komercijalni sektor

    - pojedinci

  • 34

    Drava i njeni organi imaju obavezu da omogue ostvari-

    vanje Konvencije ali isto tako i svi mi moemo da dopri-

    nesemo da se prava deteta uivaju na najboljem moguem

    nivou.

  • 35

    RADIONIARSKI PRISTUP

    Vrste radionica

    Re radionica po pravilu je asocijacija za neku

    proizvodnu radionicu kojoj je cilj stvaranje konkretnog,

    materijalnog produkta. Ovde je, meutim, re o

    radionicama koje imaju svoje produkte (plakati, crtei,

    sheme, liste, zakljuci), ali koji su samo u slubi samog

    procesa i naina rada i predstavljaju kljunu dobit za

    same uesnike.

    Radionice se meusobno razlikuju po svom sadraju, cilju

    i uzrastu kome su namenjene, i shodno tome se mogu

    klasifikovati. Najee i najjasnije grupisanje radionica

    vri se u odnosu na njihovu svrhu, odnosno cilj. Kao i

    svaka klafisikacija, i ova koju emo vam predstaviti,

    samo je okvirna, ali verujemo da odraava sutinu i na

    najbolji mogui nain nas uvodi u predmet naeg rada.

    Razlikujemo dve osnovne grupe radionica:

    1. Kreativne radionice iji je osnovni cilj podsticanje i razvijanje divergentnog miljenja i

    izraavanja (podsticanje viestrukog, slobodnog i

    lino obojenog traganja za reenjem). To su, na

    primer, dramske, pesnike, likovne i druge radionice.

    2. Edukativne radionice iji je osnovni cilj sticanje saznanja u irokom smislu rei. U okviru ove

    grupe razlikujemo:

    - Preventivne radionice koje su ''psiholoke'' u pravom smislu rei, usmerene na razvoj

    linosti, identiteta, i sl., a cilj im je

    primarna prevencija. Spadaju u grupu edukativnih

    radionica zato to im je cilj i sticanje nekih

    znanja i uvida (saznanja o sebi, drugima i sl.);

    - Kognitivne radionice kojima je cilj sticanje konkretnih znanja i vetina, a takoe i

    podsticanje nekih kognitivnih procesa

    (planiranja, strategije uenja, rasuivanja i

    sl.).

    Neki autori u podgrupu edukativnih radionica svrstavaju i

    radionice kojima je cilj razvijanje nekih socijalnih

    vetina (razreavanje konflikata, upravljanje grupom), a

    koje kombinuju karakteristike preventivnih i kognitivnih

    radionica.

  • 36

    Bez obzira na to koliko i kako se radionice meusobno

    razlikuju, one ipak imaju i neke svoje zajednike

    karakteristike (principe, strukturu, oblik rada).

    Preporuljiv broj uesnika jedne radionice kree se

    izmeu 15 i 25.

    Radionica kao oblik uenja

    S obzirom na to da je cilj edukativne radionice sticanje

    nekog saznanja, jasno je da se tu radi zapravo o uenju.

    U zavisnosti od konkretnog cilja, odnosno scenarija, u

    radionicama mogu da se kombinuju razliiti oblici uenja.

    Zajedno sa aktivnim metodom (koji podrazumeva mentalnu i

    motoriku aktivnost uesnika tokom rada), u radionicama

    se primenjuje i metod iskustvenog uenja. Kada govorimo o

    toj vrsti uenja, ne mislimo samo na uspostavljanje veza

    izmeu uzroka i posledica, ve i na uobliavanje linog

    doivljaja (iskustva) u svetlu nekog novog sadraja. To

    uobliavanje linog iskustva se vri kroz razmenu s

    drugim uesnicima i voditeljem grupe, tako da govorimo i

    o kooperativnom uenju. U radionicama se susreemo i sa

    uenjem po modelu, jer su uesnici u prilici da

    posmatraju ostale uesnike (ali i voditelja) u razliitim

    situacijama i ulogama, i na takav nain se stvara dobra

    pretpostavka za korigovanje vlastitog ponaanja.

    Radioniarske aktivnosti najee predstavljaju i

    reavanje nekog problema (bez obzira da li je on

    kognitivni, emocionalni ili socijalni), pri emu se

    kombinuje konvergentno (uenje eljenog reenja) i

    divergentnog uenja (podsticanje na traganje za

    razliitim nainima - putevima dolaska do reenja).

    Jedna radionica, koju ini nekoliko aktivnosti (uvodna,

    centralna i zavrna), obino traje jedan i po do dva

    sata. U ovom programu radionice su adaptirane da mogu da

    se odvijaju u okviru jednog kolskog asa.

    Osnovni principi radioniarskog postupka

    Svaka radionica ima vrlo jasno i unapred definisan plan

    scenario, od ijeg kvaliteta, u velikoj meri, zavisi njen

    uspeh.

    Sutinu scenarija ine strukturirane aktivnosti koje

    nastaju kao rezultat konkretnog zahteva koji uvodi

    voditelj radionice, a objedinjene su oko jedne teme.

    Jednu strukturiranu aktivnost, najee oblikuje vie

    konkretnih zahteva koji se meusobno objedinjuju.

  • 37

    Na primer, nakon kraeg uvodnog izlaganja koje otvara

    temu, uesnicima se upuuje zahtev: ''sada se podelite u

    manje grupe od po troje''. Kada su se uesnici podelili u

    grupe, voditelj daje svakoj grupi unapred pripremljen

    tekst i upuuje zahtev: ''proitajte paljivo tekst,

    razmislite i prodiskutujte to vie reenja kojima

    biste mogli reiti tu situaciju''. Uesnicima se

    saoptava vreme koje je predvieno za to, a po isteku

    vremena, sledi novi zahtev: ''izaberite jedno reenje

    koje je, po vaem miljenju, najbolje i predstavnik grupe

    koga izaberete, predstavie ga ostalim uesnicima''.

    Nakon predvienog vremena, sledi razmena i diskusija.

    Manje ili vie tako (ili slino) strukturiranih

    aktivnosti ine scenario jedne radionice.

    Dobar scenario podstie kooperaciju, a ne takmienje i

    diskriminaciju.

    Svaka radionica prolazi i kroz nekoliko osnovnih faza:

    a) Izazivanje i uobliavanje linog doivljaja to u

    kontekstu kogni-tivnih radionica znai proivljavanje

    novog sadraja kroz vlastito iskustvo.

    Na primer, ''pokuajte da se setite to vie situacija

    kada je vama lino bilo vano da vae miljenje bude

    sasluano''. Dakle, zahtevom neposredno izazivamo

    doivljaj koji uobliavamo kroz rei, pri emu moemo

    koristiti i neke druge simbolike forme (crte, pokret);

    b) Razmena sledi nakon uobliavanja i ima funkciju

    obogaivanja vlastitog iskustva, a moe da se odvija u

    paru, u manjoj grupi ili u krugu (celoj grupi).

    Na primer, ''iznesite to meusobno lanovima svoje

    grupe'';

    v) Obrada je poslednja faza u kojoj se razmenjen i obogaen doivljaj pretvara u saznanje. Uloga

    voditelja je ovde naroito znaajna jer on smisleno

    povezuje sve to se dogodilo tokom rada, saima,

    uoptava i ''vraa'' to uesnicima (uz otvoren

    prostor za njihov komentar).

    Radioniarske tehnike

    Scenariom radionice treba uvek precizno naznaiti koji su

    oblici grupnog rada, tj. tehnika predvieni.

    Najee primenjivane tehnike

    Razmena u celoj grupi je osnovni oblik rada kojim poinje

    i zavrava svaka radionica. Bez obzira koji od oblika

    razmene u celoj grupi se primenjuje, po pravilu voditelj

    na kraju sumira razgovor.

  • 38

    Najee se primenjuju sledei oblici:

    - Razgovor u krug strukturirana razmena u kojoj uesnici govore po redu sedenja;

    - Grupna diskusija manje strukturirana razmena u kojoj je vrlo vano obezbediti da to vei broj

    uesnika bude ukljuen, da se meusobno sluaju i

    da se ne skree sa osnovne teme;

    - Mozgalica je najkreativniji oblik razmene u kojoj uesnici slobodno asociraju na zadatu temu.

    Voditelj podstie na iznoenje to vie deja koje

    belei na pano ili tablu bez selekcije i

    vrednovanja Ovo je dinamina i esto buna

    tehnika koja po pravilu, kako predvieno vreme

    odmie, rezultira sve origi-nalnijim i novojim

    sadrajima. Poslednja faza je organizacija i

    obrada onoga to je produkovano.

    1. Najbolje je koristiti ''otvorena'' pitanja (kako? zato?) koja razvijaju komunikaciju;

    2. Uvek treba biti svestan svoje reakcije na miljenja uesnika i obezbediti da sva razliita iskustva budu

    jednako prihvaena (''U redu'', ''Dobro'');

    3. Potrebno je podsticati nove ideje i drugaija miljenja (''Ima li neko drugaije miljenje?'', ''Da li neko eli

    jo neto da doda?'').

    Simultana individualna aktivnost nakon konkretnog

    zahteva, koji moe biti usmeren na unutranje angaovanje

    (priseanje, razmiljanje o neemu i sl.), ili na

    vidljivo (pokret ili stvaranje nekog produkta, npr.

    crte), svi uesnici su angaovani, ali svako za sebe.

    Savet

    - Ohrabriti pasivne i nezainteresovane lanove!

    - Istai da u radionici nema vrednovanja tanih i pogrenih reenja!

    Rad u parovima ili malim grupama najei je nain

    kojim se organizuje razmena u radionici. Nekada je

    poeljno, a nekada nije, da se lanovi male grupe

    meusobno dobro poznaju, to e zavisiti od sadraja same

    aktivnosti.

    Savet

    - Voditi rauna da grupe u toku rada ne ometaju jedna drugu!

    - Najoptimalniji rad se obezbeuje kada mala grupa ima tri-pet lanova!

  • 39

    Igranje uloga tehnika koja omoguava sagledavanje

    situacije iz druge perspektive, Uesnici ''odigravaju''

    razliite uloge i situacije i na takav nain usvajaju

    nove vetine.

    Savet

    - Situacije koje su predmet odigravanja treba da budu realne i smislene za uesnike, jer je njihov

    efekat tada bolji!

    Uvodne i zavrne igre mogu se koristiti nezavisno od

    samog programa radionica, to se naroito odnosi na

    zavrne igre. NJima se zaokruuje dinamika grupe i ne

    moraju tematski biti vezane za cilj radionice. Uvodne

    igre ''otvaraju'' sadraj, odnosno uvode u doivljaj koji

    je predmet radionice.

    Savet

    - Prilikom izbora igara voditi rauna o uzrastu uesnika!

    - Iako to nije predvieno scenarijem, neku od igara moemo da uvedemo kada ocenimo da je opala

    koncentracija i zainteresovanost uesnika. U

    takvim situacijama, igre ''bude'' i podiu

    raspolo-enje.

    Radioniarska pravila

    U svakom grupnom radu nuna su pravila jer obezbeuju

    stabilnost. Karakteristika radioniarskih pravila je da

    ona nisu nepromenljiva, ali isto tako i, kada se u

    dogovoru sa lanovima grupe uvedu, moraju biti potovana.

    Pravila se uvode na poetku rada grupe i ona postaju

    pravila svih lanova. Voditelj i uesnici se pozivaju na

    njih uvek kada se prekre.

    Osim osnovnih pravila, s kojima voditelj upoznaje

    uesnike, mogu se uvesti i dodatna pravila, u zavisnosti

    od ciljeva i sadraja svake konkretne radionice.

    1. Svi uestvuju, nema posmatraa, mada svako ima pravo da zadri za sebe neki svoj doivljaj (pravilo

    ''dalje'');

    2. Svi uesnici imaju jednaku ansu da budu sasluani, a dok jedan od uesnika govori, ostali ga ne ometaju;

    3. Svako miljenje je dragoceno, bez obzira koliko se razlikuje od ostalih. Vano je samo da bude izreeno na

    nain koji ne vrea druge;

    4. Na poetku radionice uesnici sede u velikom krugu ili u manjim grupama, to je preduslov njihove

  • 40

    ravnopravnosti. Svi se obraaju svima i svi se vide.

  • 41

    EVALUACIJA

    Uvoenje jednog novog programa/nastavnog predmeta, metoda

    ili naina rada u postojei sistem obrazovanja (kolu),

    uvek pokree niz pitanja na koja tek briljivo i

    sitematski izvedena evaluaciona istraivanja mogu da daju

    pouzdane odgovore. Takva pitanja su na primer: da li je

    samo uvoenje novog predmeta dobra strategija za

    ostvarivanje eljenog cilja (na primer, jaanje vaspitne

    funkcije kole, zadovoljavanje potreba uenika i sl. ) -

    evaluacija strategije; zatim, da li je sam ponueni

    program "dobar": dovoljno razraen, primenljiv u

    praksi...- evaluacija programa kao modela i da li se

    primenom tog programa u praksi stvarno postiu eljeni

    ciljevi - evaluacija prakse ili evaluacija primene

    programa.

    Zadatak nastavnika koji izvode jedan takav, novi predmet,

    nije da odgovore na sva ova pitanja, iako ih i oni sami

    sebi postavljaju. Za to je potrebno, planirati i obaviti

    jedno dugotrajnije i sistematsko istraivanje. Uloga onih

    koji neposredno uestvuju u praksi, pre svega nastavnika

    ali i uenika, u takvoj sistematskoj evaluaciji je nuna

    i dragocena. Praenje, opis i evaluaciju primene programa

    mogu da obave samo oni koji taj programa izvode. Bez

    poznavanja ostvarenog programa (svaki, ma kako razraen

    program u praksi neminovno trpi neke izmene i

    prilagoavanja), ne moemo da znamo ta je proizvelo

    utvrene efekte.

    Nastavnici, takoe imaju neposredan uvid u efekte koje

    program ima na uenike ali i na njih same, i to kako one

    koji su planirani ciljevima programa, tako i one

    neplanirane pa ak i neeljene efekte.

    Pored toga to prua neophodan materijal za evaluaciju

    celog programa graanskog vaspitanja, evaluacija primene

    programa moe da bude korisna i za same nastavnike: da im

    pomogne u izvoenju nastave ali i da im prui mogunost

    za sopstveni struni razvoj i usavravanje.

    Namena ovog poglavlja je da podstakne nastavnike da

    evaluiraju nastavu ovog predmeta i da im pomogne u

    planiranju i izvoenju te evaluacije.

    Evaluacija radionica i njihovih efekata

  • 42

    Detaljnim analiziranjem izvedenih radionica, na primer,

    biemo u mogunosti da ustanovimo:

    - u kojoj meri su se radionice odvijale na oekivani nain - EVALUACIJA PROCESA, i

    - kakvi su njihovi efekti u poreenju s postavljenjim ciljevima - EVALUACIJA EFEKATA.

    Bez obzira koliko iskustava imamo u organizovanju i

    voenju radionica, evaluacija je neophodna. Ona je

    naroito korisna za one voditelje koji su na poetku

    svoje "radioniarske karijere", bez obzira da li govorimo

    o praenju samog toka odvijanja radionice ili o njenim

    efektima.

    Kao to je u prethodnom tekstu reeno, svaka radionica

    ima unapred osmiljen i definisan scenario. To, meutim,

    ne znai da on nije podloan izmenama, ukoliko se pokae

    kao nedovoljno dobar. S druge strane, i neka provereno

    dobra radionica, ne mora izazvati podjednako dobre

    efekte kod razliitih uesnika.

    Evaluacija procesa

    Osnovni cilj evaluacije procesa (deskriptivna evaluacija)

    je da opie sam proces izvoenja aktivnosti, kao i da ga

    uporedi sa predvienim planom. Voditelj radionice, dakle,

    posmatra ta se zaista deavalo, odnosno ta je dovelo

    do efekata, bilo da su oni dobri ili loi.

    Osim to sami prikupljaju podatke o procesu izvoenja

    aktivnosti, jedan deo podataka voditelji dobijaju i od

    samih uesnika.

    Najbolji nain prikupljanja podataka je da se nakon svake

    radionice piu beleke (vidi prilog - dnevnik rada

    voditelja). To moe izgledati kao dodatno i nepotrebno

    optereenje, ali kada se beleenje ustanovi kao stalna

    navika, bie koristan izvor informacija. ak i one

    podatke (kao npr. broj uesnika radionice) koji nam se

    tog momenta ine nebitnim, ili pretpostavljamo da emo ih

    kasnije upamtiti i kasnije zabeleiti, ne treba

    ispustiti. Na ta treba obratiti panju:

    - Evidencija o uesnicima. Osim toga to beleimo broj uesnika i njihovu aktivnost, treba

    da obratimo panju i na to ko odustaje. Na takav

    nain emo saznati ko je vie ili manje

    zainteresovan za ovakav nain rada, odnosno, za

    sadraje kojima se bavimo.

  • 43

    - Odstupanja od predvienog programa, odnosno scenarija radionice - ma koliko nam se ini da je

    plan radionice bio dobar (ak i kad je prethodno

    testiran i ustanovljen kao takav), na praktinom

    nivou moe se desiti da doe do potekoa. Na

    primer, predvieno vreme za obavljanje neke

    aktivnosti je bilo nedovoljno, zahtevi

    postavljeni pred uenike su bili preobimni i sl.

    Ovakvi podaci su dobra osnova za korekcije koje

    emo uneti u na rad.

    - Reakcije uesnika na pojedine aktivnosti - relativno su lako vidljiva ponaanja koja

    odraavaju zainteresovanost ili

    nezainteresovanost za pojedine elemente. Ukoliko

    ustanovimo na primer, da je aktivnost uesnika

    opala, da se vrpolje i da nisu koncentrisani,

    treba to da zabeleimo. Osim zamora izazvanog

    preambicioznim programom, to moe biti i

    posledica sadraja koji dovoljno ne motivie

    uesnike.

    - Atmosfera u grupi - esto je vrlo dobar pokazatelj (ne)uspenosti neke radionice.

    Pored posmatranja, evaluacija procesa zasniva se i na

    podacima dobijenim od samih uesnika. Osim

    najjednostavnije mogunosti da daju verbalnu ocenu

    prethodne radionice (bilo usmeno, kroz razgovor ili

    pismeno, odgovarajui na upitnik) preporuuju se i neke

    druge forme koje sarde i karakteristike igre. Ovakve

    tehnike vrlo su stimulativne, i osim to nam daju korisne

    podatke, pozitivno utiu i na raspoloenje uesnika i

    optu atmosferu u grupi. Na primer, od uesnika se moe

    traiti da odreenim simbolima (crteom) daju svoju ocenu

    i da to usmeno i obrazloe; na velikom listu papira moe

    se nacrtati linija na kojoj uesnici stepenuju svoje

    zadovoljstvo nekom aktivnou i slino.

    Evaluacija efekata

    Svrha svake radionice, dela programa ili celog programa

    predmeta graansko vaspitanje je, u krajnjoj liniji, da

    se kod uenika postignu postavljeni ciljevi. Da li su ti

    ciljevi ostvareni, moemo da znamo tek posle izvoenja

    radionica ("delovanja" programa), na osnovu ispitivanja

    promena kod uenika i njihovim poreenjem sa ciljevima.

    Utvrivanje promena (u znanju, sposobnostima, stavovima

    uenika) nije ni malo jednostavan zadatak. On prvo

    pretpostavlja da imamo snimljeno poetno stanje (pre

  • 44

    primene programa, izvoenja radionice) i stanje na kraju

    (odnosno posle delovanja programa/izvoenja radionice),

    da bi mogli da "izmerimo" promenu. Sledei zahtev je da

    imamo neki pouzdan nain za ispitivanje uenika i

    utvrivanje promene. ak i kad su u pitanju znanja, takvi

    pouzdani instrumenti (testovi znanja) nisu uvek na

    raspolaganju nastavnicima a esto je teko, ako ne i

    nemogue, napraviti objektivne merne instrumente tipa

    testova. Konano, poseban problem je pripisivanje

    utvrenih promena ili pak njihovog odsustva, delovanju

    programa. Utvreni efekti (promene) mogu biti rezultat

    delovanja nekih drugih faktora isto kao to odsustvo

    ispitivanih efekata u datom trenutku ne mora da znai da

    se oni kasnije nee javiti.

    Sve ove tekoe, meutim, ne znae da od evaluacije

    efekata pojedinih radionica, odnosno od praenja, opisa i

    procene efekata ukupne nastave ovog predmeta, treba

    odustati. Objektivno utvrivanje (merenje) efekata moe

    da bude predmet spoljanje, strune evaluacije programa,

    koja se izvodi u vidu posebnog istraivanja, ali su i

    pored toga procene efekata koje daju nastavnici i sami

    uenici, i pored toga to su verovatno manje pouzdani i

    objektivni, veoma dragoceni za dobijanje potpunije slike.

    Nastavnikove procene efekata bie utoliko korisnije i

    vrednije ukoliko su date opisno, sa konkretnim primerima,

    a ne kao globalne ocene (na primer, "uenici su postali

    tolerantniji" je globalna ocena koja ne govori mnogo, za

    razliku od opisa promenna ponaanja uenika u konkretnim

    situacijama: "uenici tokom asova sada ree prekidaju

    jedni druge, spremni su da sasluaju do kraja onoga koji

    govori"...).

    Jedan nain procenjivanja efekata radionice je

    prikupljanje izjava uesnika o tome kakve efekte oni sami

    primeuju, odnosno da li je to iskustvo bilo za njih

    korisno, da li su neto novo saznali, kako je to uticalo

    na njih itd. Ovakve izjave su pokazatelj promena, koje

    poredimo sa kriterijumima, koje izvodimo iz ciljeva

    radionice.

    Osim grupnog razgovora na kraju, koji sam po sebi moe

    predstavljati samostalnu zavrnu radionicu, moemo

    koristiti i upitnike (vidi prilog - primeri evaluacionih

    tehnika). Upitnik moe predstavljati i uvod u razgovor.

    Na takav nain voditelj dobija niz relevantnih podataka,

    a sami uesnici imaju mogunost da izraze svoje miljenje

    i da tako zaokrue svoju aktivnu ulogu u radionici kao

    metodu u kojem nema posmatraa.

  • 45

    Prilog: DNEVNIK RADA NASTAVNIKA

    Naziv radionice

    Prisutnost uenika

    Tok odvijanja radionice (uz poseban osvrt na odstupanja

    od predvienog scenarija: skraivanja/produenja aktiv-

    nosti; izostavljanja/dodavanje aktivnosti i sl.)

    Karakteristine reakcije uenika (ne/zainteresovanost,

    umor, komentari u odnosu na specifinu aktivnost i sl.)

    Opta atmosfera (raspoloenje, komunikacija uenik-uenik

    i nastavnik-uenik)

  • 46

    Ostalo (zapaanja, komentari)

  • 47

    Prilog: PRIMERI EVALUACIONIH TEHNIKA

    Prvi primer

    1 2 3 4

    5

    Atmosfera je bila

    Teme su bile

    Nain rada je bio

    Drugi primer

    Najvie mi se dopalo:

    Najkorisnije je bilo:

    Rado bih promenio/la:

    Jo bih eleo/la da nauim:

    Trei primer

    PROCEDURA:

    1. traiti od uenika da list papira A4 presaviju na 4 jednaka dela;

    2. u tri dela treba da nacrtaju pozitivna oseanja vezana za radionicu/blok/program, a u etvrtom delu

    treba da budu predstavljena negativna oseanja;

    3. pojedinano objanjavanje crtea (u krug);

    4. simbolina eliminacija negativnih oseanja traiti od uenika da etvrti deo papira iscepaju i bace na

  • 48

    zajedniku hrpu u sredini kruga.

  • 49

    RADIONICE

  • 50

  • 51

    OSNOVNI POJMOVI

  • 52

  • 53

    Radionica: POTREBE I PRAVA

    CILJ:

    Cilj ove radionice je da pomogne uenicima da razlikuju

    potrebe od elja i da ih uvede u pojam prava.

    ZADACI:

    - uoavanje razlike izmeu potreba, elja i prava;

    - sticanje uvida da su prava vezana za bazine potrebe;

    - sticanje znanja o tome da su prava ono to svako ima pravo da ima ili da radi;

    - razvijanje osetljivosti za potrebe i elje drugih lanova grupe.

    Materijal za rad:

    - komplet kartica Zahtevi i makaze za svaku grupu.

    Prilog:

    - ta su to prava, za svakog uenika.

    OPIS AKTIVNOSTI:

    Prvi korak:

    Uenici su podeljeni u manje grupe. Nastavnik daje uvodnu

    instrukciju: ''Grupa roditelja i mladih se sastala sa

    ciljem da prodiskutuju postojee programe i aktivnosti

    namenjene deci i mladima. Doli su do zakljuka da ti

    programi nisu dovoljno dobri. Zato su odluili da naprave

    jedinstvenu listu zahteva sa idejom da je dostave vladi

    njihove zemlje. Ova grupa roditelja i mladih smatra da

    vlada treba da vodi rauna o tome da njihovi zahtevi budu

    zadovoljeni kada god se planiraju neke akcije, projekti

    ili programi za decu i mlade. Vlada je formirala posebnu

    ekspertsku grupu koja treba da razmotri tu listu zahteva

    i da da struno miljenje.''

    Svaka grupa dobija primerak kartica ''Zahtevi'' uz

    objanjenje da su oni sada u ulozi ekspertske grupe i da

    za poetak treba paljivo da proitaju materijal.

    Drugi korak:

    Kada su uenici proitali kartice, nastavnik daje novu

    instrukciju: ''Polazimo od toga da vi, kao lanovi eks-

    pertske grupe smatrate da je potpuno opravdano voditi

    rauna o zahtevima roditelja i mladih, ali da je lista

  • 54

    koju su sainili preobimna, tj. da nisu svi zahtevi pod-

    jednako opravdani. Zato je potrebno da eliminiete 6

    stavki koje po vaem miljenju nije neophodno uzeti u ob-

    zir.''

    Eliminisane stavke uenici izdvajaju u poseban niz koji

    je jasno odvojen od preostalih kartica.

    Trei korak:

    Nastavnik uvodi novu instrukciju: ''Vlada je prihvatila

    vae miljenje kao lanova ekspertske grupe i novu,

    saetu listu koju predlaete. Namera vlade je da trai od

    ministarstava, lokalne zajednice, raznih ustanova i

    institucija da prilikom kreiranja programa za decu i

    mlade vode rauna o tim zahtevima. Meutim, realno je za

    oekivati da nee svi biti u mogunosti da ispune sve

    uslove iz liste, tako da je Vlada zatraila od ekspertske

    grupe da ponude jo jednu krau listu.''

    Uenici imaju zadatak da izdvoje jo 6 stavki u poseban,

    novi niz. Na takav nain se formira konana lista sa 12

    minimalnih zahteva koje treba zadovoljiti i dva posebna

    niza stavki eliminisanih u prvom i drugom krugu.

    etvrti korak:

    Predstavnici grupa saoptavaju ta su eliminisali u

    prvom, a ta u drugom krugu. Voditelj belei odgovore

    grupa.

    Peti korak:

    Diskusija:

    - Koja stvari (kartice) ste lake eliminisali? Zato?

    - Koji krug eliminacije je bio tei? Zato?

    - Kako bi nazvali stvari koje ste lake odbacili? A kako one koje ste tee odbacili? (Napomena za

    nastavnika ako uenici imaju tekoa u

    imenovanju ili se u njihovim odgovorima ne pojave

    pojmovi potreba i elja, nastavnik ih usmerava u

    tom pravcu.)

    - Kakva je razlika izmeu potreba i elja? Koje kartice predstavljaju potrebe, a koje elje?

    - Da li se elje i potrebe razlikuju kod raznih ljudi? Da li se razlikuju kod dece i kod

    odraslih? Zato?

    - Da li postoji razlika izmeu potreba i prava? Koje kartice predstavljaju potrebe, a koje prava?

    Napomena:

    Pomoi uenicima da dou do zakljuka da se ''prava

    zasnivaju na potrebama i da se ona mogu definisati kao

  • 55

    ono to je pravedno i ispravno da svako ima ili da moe

    da radi. Neka prava odnose se na slobodu da neto inimo,

    a neka na slobodu od nekog ugroavanja''.

    Na kraju radionice svaki uenik dobija primerak priloga

    ''ta su to prava''.

  • 56

    Materijal za rad:

    Kartice: ZAHTEVI

    bombone

    pijaa voda

    televizor

    roleri

    besplatna zdravstvena

    nega

    mogunost da se izrazi

    sopstveno miljenje

    zdrava hrana

    deja soba

    obrazovanje

    kompjuter

    ist vazduh

    letovanje na moru

    zatita od

    diskriminacije

    siguran krov nad glavom

    odea po poslednjoj

    modi

    zatita od nasilja i

    zlostavljanja

    zatita od droga

    sopstveni deparac

    vokmen

    igralita

  • 57

    Prilog:

    TA SU TO PRAVA?

    LJudi mogu eleti razliite stvari. Ostvarenje njihovih

    elja moe biti korisno za njihov razvoj, moe im doneti

    zadovoljstvo.. Ali, isto tako, ono ne mora uopte da

    utie na njihov razvoj, ne mora ga pomagati, ili mu ak

    moe koditi.

    Za razliku od toga, ljudi mogu biti svesni ili ne svojih

    potreba, ali njihovo zadovoljenje neophodno je da bi oni

    mogli da ive i da se razvijaju.

    Prava obuhvataju najosnovnije ljudske potrebe. To je ono

    to je potrebno da svako moe da ima ili da ini da bi

    mogao da ivi i da se razvija kao ovek.

    Potrebe mogu biti materijalne prirode (ne moe se iveti

    bez hrane, npr.), ili pak duhovne prirode (ne moe se

    razvijati kao ovek bez sigurnosti, igre,

    obrazovanja...). Onemoguavanje ostvarivanja osnovnih

    potreba ne bi bilo pravedno i znailo bi ugroavanje

    prava.

    Neka ljudska prava podrazumevaju da je neophodno

    zatititi oveka od neega to ga ugroava. Tako je

    pravedno da ovek ne bude zlostavljan, muen,

    eksploatisan...Takoe je pravedno da bude zatien od

    gladi, siromatva, bolesti, zagaenja sredine...Ova vrsta

    prava je zasnovana na zatiti, na ovekovoj SLOBODI OD

    diskriminacije, nasilja, ugnjetavanja i iskoriavanja.

    Druga ljudska prava podrazumevaju da je potrebno oveku

    omoguiti da neto ini, da obavlja one aktivnosti koje

    mu omoguavaju da ivi i da se razvija kao ljudsko bie.

    Zato je oveku neophodno obrazovanje, pravo da bira i da

    po sopstvenim uverenjima praktikuje religiju, razvija se

    u skladu sa kulturom svoje porodice i menja kulturu, da

    misli i izraava svoje miljenje, informie se... Ova

    vrsta prava zasnovana je na ovekovoj SLOBODI DA dela.

  • 58

    Radionica: PRAVA I PRAVILA U UIONICI4 - I

    CILJ:

    Cilj ove radionice je da se uenici upoznaju sa nainom

    rada u ovom predmetu i uvedu u problematiku prava i

    odgovornosti.

    ZADACI:

    - uvoenje uenika u grupni rad;

    - uvianje meusobne povezanosti prava, obaveza i pravila;

    - upoznavanje sa elementima demokratskog odluivanja (glasanjem).

    Materijal:

    - po 1 list A3 papira ili po 3 A4 lista za svaku grupu;

    - 1 poster papir ili papir A3 formata.

    OPIS AKTIVNOSTI:

    Prvi korak:

    Koristei neku igru (ili prosto prebrojavanje od 1 do 5)

    formirati 3, 6 ili 9 grupa u razredu, tako da svaka grupa

    (ne vie od 5 lanova) nosi oznaku A, B, ili V. Svaka

    grupa treba da izabere jednog izvetaa.

    Diskusija:

    - Kako ste izabrali svog izvetaa? (svaka grupa kratko daje opis postupka)

    Drugi korak:

    Grupe dobijaju jedan list papira podeljen na tri dela. Na

    gornjoj treini lista treba da upiu ono to smatraju da

    su prava svakog pojedinca (ukljuujui nastavnika) u

    njihovom razredu. Pojasnite da navode prava (ono to

    svako treba da ima ili da moe da radi) a ne elje ili

    prohteve. Treba zabeleiti svaki predlog i oznaiti ga

    brojem.

    Diskusija:

    - Kako ste obavili zadatak?

    4 : Gollob, R., Lehmann, H.,Krapf, P.: Postupci za uenje o demo-

    kratskom pravu graanstva, Savet Evrope, Projekat za Bosnu i Herce-

    govinu, Strazbur, 2000.

  • 59

    - Da li ste svi uestvovali?

    - Da li ste se dogovarali oko predloga, raspravljali...?

    - Da li su svi predlozi zabeleeni?

    Trei korak:

    Uesnici sada svoje liste sa predlozima prava u uionici

    daju sledeoj grupi: grupa A grupi B, grupa B grupi V a

    grupa V grupi A. Svaka grupa treba da razmotri dobijenu

    listu prava i da nae i zabelei (na drugom delu

    papira/listu) pod istim rednim brojevima obaveze koje

    stoje u vezi sa s tim pravima: "ta moramo da ispunimo,

    uradimo, kako da se ponaamo da bi ta prava bila

    potovana?" (Na primer: "Svako ima pravo da bude sasluan

    -duni smo da jedni druge sasluamo")

    etvrti korak:

    Grupe ponovo u krug zamenjuju papire sa predlozima prava

    i obaveza i treba dobro da proue sve predloge koje su

    dobili. Na osnovu razmatranja dobijenog materijala, grupe

    se dogovaraju i treba da formiliu najvie 5 pravila

    ponaanja u njihovoj uionici, koja slede iz datih prava

    i obaveza i da ih napiu velikim slovima na treem

    delu/listu papira.

    Pravila treba da budu jasna i precizna i da opisuju

    eljeno ponaanje. Na primer: "pravo da se bude sasluan,

    obaveza da sasluamo jedni druge - pravilo: NE GOVORI DOK

    DRUGI GOVORE".

    Peti korak:

    Analiza pravila - Grupe sada zakae svoje liste na

    zid/tablu i izvetai grupa obrazlau liste pravila koje

    je njihova grupa sainila. Posle svakog izlaganja nastav-

    nik podstie diskusiju o predloenim pravilima: da li je

    dato pravilo ve predloeno ili je formulacija bolja od

    prethodne, ili se novo pravilo ve sadri u nekom ra