sa radionicama za građansko vaspitanje u srednjim školama

of 110/110
PRI RUČ NIK sa radionicama za Građansko vaspitanje u srednjim školama

Post on 31-Dec-2016

222 views

Category:

Documents

4 download

Embed Size (px)

TRANSCRIPT

  • PRiRuniks a r a d ionic ama za Graansko vaspitanje u srednjim kolama

    ISBN 978-86-7408-026-9

  • PRiRuniks a r a d i o n i c a m a za Graansko vaspitanje u srednjim kolama

  • 2

    Izdava: Graanske inicijative

    Za izdavaa: Miljenko Dereta

    Ureivaki tim: Ivana Ili underi, Branka Pavlovi, Dragana uri, Milka Mihailovi

    Izvrna urednica: Nataa urii

    Prelom i tampa: YU TOPag

    CIP - ,

    371.3::172(035)

    PRIRUNIK sa radionicama za graansko vaspitanje u srednjim kolama / [ureivaki tim Ivana Ili underi... et al.]. - Beograd : Graanske inicijative, 2008 (Novi Sad : yu TOP ag). - 110 str.; 20 cm

    Tira 500.

    ISBN 978-86-7408-026-9

    1. -, ) - - -

    COBISS.SR-ID 229531655

  • 3

    SADRAJ

    Uvod ....................................................................................................................................................................................................... 5

    I modul GRAANSTVO U MODERNIM DRUTVIMA ......................................................................................................................... 7

    Participativna prava uenika/ca u koli (dvoas) ............................................................................................................ 7

    Informisanost uenika/ca o njihovim pravima i odgovornostima u koli ............................................................. 11

    Analiza zainteresovanih grupa u pripremi kolske akcije ............................................................................................14

    Analiza ciljeva ocenjivanja .....................................................................................................................................................17

    Poveanje ukljuenosti srednjokolaca/ki u rad akog parlamenta ....................................................................19

    II modul GRAANSTVO I DRAVA ..........................................................................................................................................................21

    Ko je graanin/graanka? ......................................................................................................................................................21

    Ko je graanin/graanka? .......................................................................................................................................................23

    III modul LJUDSKA PRAVA ..........................................................................................................................................................................26

    Krenje prava ................................................................................................................................................................................26

    Obrazovanje, kola i prava deteta ........................................................................................................................................32

    Humanitarno pravo ...................................................................................................................................................................34

    Graanska neposlunost .........................................................................................................................................................36

    IV modul MEDIJI .............................................................................................................................................................................................43

    Ekonomska propaganda u medijima reklame .............................................................................................................43

    Medijski uzori mladih ................................................................................................................................................................45

    Nasilje u medijima i mladi .......................................................................................................................................................47

    Deca u medijima .........................................................................................................................................................................51

  • 4

    V modul SOCIJALNA POLITIKA ................................................................................................................................................................53

    Lokalna socijalna politika za mlade aktivno uee srednjokolaca ..................................................................53

    Uee porodice u radu srednje kole mogunosti i izazovi ..................................................................................55

    Volonterske aktivnosti u lokalnoj zajednici .....................................................................................................................59

    Vrnjako nasilje u koli ............................................................................................................................................................61

    Vrnjako nasilje u koli uee srednjokolaca u prevenciji ..................................................................................63

    VI modul KULTURNE I MORALNE PRETPOSTAVKE GRAANSTVA ................................................................................................67

    Govor mrnje ...............................................................................................................................................................................67

    Kakav/a treba da bude idealan/a politiar/ka? ................................................................................................................69

    ivotni stil kojem mladi tee i vrednosti koje zastupaju ..............................................................................................71

    VII modul EKONOMSKA POLITIKA ............................................................................................................................................................73

    Ekonomska politika i demokratija iz aspekta deijeg rada .........................................................................................73

    Od ideje do biznisa ....................................................................................................................................................................76

    Moj lini poslovni plan kako vidim sebe u profesionalnom smislu za 10 godina ...........................................78

    Zato bi mladi ostali da ive i rade u svom mestu? ........................................................................................................80

    VIII modul EVROPSKE INTEGRACIJE ...........................................................................................................................................................81

    Moja Evropa ..................................................................................................................................................................................81

    Uimo o EU ..................................................................................................................................................................................83

    Prednosti i izazovi lanstva u EU za mene kao pojedinca/ku ....................................................................................84

    POJMOVNIK ..................................................................................................................................................................................85

    TEHNIKE RADIONIARSKOG RADA ......................................................................................................................................95

    Biografije nastavnika/ca autora/ki radionica u okviru Specijalistikog pilot-programa za nastavnike/ce Graanskog vaspitanja u srednjim kolama ............................................................................... 103

    Literatura za nastavnike/ce tokom Specijalistikog pilot-programa za nastavnike/ce GV ......................... 107

  • 5

    Ovaj prirunik je jedan od rezultata rada u toku Specijalistikog programa za nastavnike/ce Gra-anskog vaspitanja u srednjoj koli. Ideja o organi-zovanju Specijalistikog programa za nastavnike/ce Graanskog vaspitanja nastala je kao rezultat iskustva koje su Graanske inicijative stekle tokom sprovoenja obuka trenera/ica i nastavnika/ca GV, kao i razvijanja programa i pisanja priruni-ka iz Graanskog vaspitanja (V, VI razred osnovne kole i III i IV razred srednje). Uoeno je da je na-stavnicima/cama Graanskog vaspitanja potrebna dodatna edukacija iz oblasti obrazovanja za demo-kratiju i graansko drutvo, kao i iz vetina radio-niarskog rada.

    Sadraj pilot-programa sainjen je na osnovu pret-hodnih iskustava iz raznih aktivnosti sprovoe-nih u okviru Programa graanskog obrazovanja Graanskih inicijativa, saradnje sa nastavnicima/cama Graanskog vaspitanja i sa brojnim saradni-cima/cama Graanskih inicijativa strunjacima za razne oblasti drutvenog ivota. Krajem 2005. zapoeti su pregovori izmeu Graanskih inicija-tiva i Fakulteta politikih nauka o razvijanju pilot-programa za nastavnike/ce Graanskog vaspitanja u cilju institucionalizacije ovog predmeta. Usta-novljen je tim eksperata iz oblasti politikih nauka, psihologije i sociologije koji je razvio nastavni pro-gram Specijalistikog pilot-programa.

    Opti cilj specijalistikog kursa je poboljanje kva-liteta izvoenja nastave Graanskog vaspitanja u srednjim kolama kroz unapreenje profesional-nih kompetencija nastavnika/ca ovog predmeta.

    Specifini ciljevi su:1. Poveanje nivoa znanja nastavnika/ca ue-

    snika/ca u Specijalistikom pilot-programu o teorijskom i drutvenom kontekstu Graanskog vaspitanja.

    2. Unapreenje vetina nastavnika/ca uesnika/ca u Specijalistikom pilot-programu u pripremi i voenju radionica i drugih aktivnih naina iz-graivanja znanja kod uenika/ca.

    3. Aktivno uee nastavnika/ca uesnika/ca u Specijalistikom pilot-programu u kreiranju modela budue specijalistike obuke za nastav-nike/ce Graanskog vaspitanja.

    4. Razvijanje opte strukture modela budue spe-cijalistike obuke za nastavnike/ce Graanskog vaspitanja u srednjoj koli.

    Specijalistiki pilot-program bio je sastavljen od osam modula koji predstavljaju kombinaciju pre-davanja i radionica. Svaki modul se bavio jednom od sledeih oblasti: Graanstvo u sloenim drutvimaGraanstvo i dravaLjudska pravaMedijiSocijalna politikaKulturne i moralne pretpostavke graanstvaEkonomska politikaEvropske integracije

    Na kraju svakog modula, kao deo obuke na svaku temu, uesnici/ce su kroz kooperativni rad u ma-lim grupama dizajnirali/e radionice. Radionice su tematski bile vezane za glavnu temu obuke u odre-enom modulu. Uesnici/ce su imali/e priliku da biraju neku od ponuenih tema ili naslova radioni-ce ili da ih sami/e osmisle. Ciljeve i druge elemen-te dizajna radionice kreirali/e su sami/e uesnici/ce. Format dizajna radionice je u svojim osnovnim elementima bio jedinstven i dogovoren je u prvom modulu obuke. U toku svakog modula, uesnici/ce su dizajnirali/e po etiri radionice u proseku. Takoe su pravili/e izbor kljunih pojmova koji bi

    Uvod

  • 6

    trebalo da se prorade u toku svake radionice. Iz-meu dva modula obuke, uesnici/ce su imali/e domai zadatak da kroz e-mail komunikaciju izmeu lanova/ica svake male grupe detaljno di-zajniraju radionice, definiu kljune pojmove i u nastavi Graanskog vaspitanja izvedu sa svojim uenicima/cama radionicu u ijem su dizajniranju uestvovali. Uesnici/ce su pripremali/e i zajedni-ki pisani izvetaj o primeni radionice, koji je uklju-ivao sva zapaanja i sugestije, znaajne za buduu primenu radionica.

    Kao rezultat ovog dela rada u okviru Specijalisti-kog pilot-programa obuke za nastavnike/ce, na-stala je zbirka radionica koja e biti korisna za sve nastavnike/ce Graanskog vaspitanja u srednjoj koli. Zbirka je, s jedne strane, dovoljno instruktiv-na da omogui razumevanje sutine svake radioni-ce i mogunosti njene primene, a s druge, doputa slobodu i inovativnost u razradi detalja u skladu sa realnim kontekstom rada, odnosno karakteristika-ma grupe uenika/ca, resursima za rad kojima ra-spolae i drugim faktorima u radnom okruenju.

    Neki od razloga zbog kojih su ove radionice i kre-irane: Kroz kreirane radionice u program Graanskog

    vaspitanja u srednjoj koli uvedene su nove obla-sti koje do sada nisu bile zastupljene, kao to su socijalna i ekonomska politika, kulturne i moral-ne pretpostavke graanstva i evropske integra-cije.

    Primenjen je inovativan pristup u kreiranju ra-dionica uesnici/ce su pripremali/le osnovnu strukturu ili dizajn radionica umesto detaljno razraenog scenarija. Ovakav pristup doputa svakom/oj nastavniku/ci nadogradnju u toku praktine primene.

    Veina radionica (oko tri etvrtine od ukupnog broja) proverene su u praksi, odnosno testiran je njihov kvalitet u neposrednom radu s uenici-

    ma/cama, i to u po tri grupe uenika/ca u pro-seku. Na taj nain, uesnici/ce ovog programa su pruili/e aktivan doprinos razvijanju program-ske eme Graanskog vaspitanja u srednjoj koli, to je jedan i od metodiko-didaktikih postula-ta specijalistikog kursa. Vana ideja o realizaciji Graanskog vaspitanja jeste da nastavnik/ca ima slobodu u stvaranju novih pristupa i razvijanju znanja i vetina kod uenika/ca, a ne samo da se bavi prenoenjem informacija uenicima/cama.

    Radionice su nastale kroz proces razmene isku-stava izmeu uesnika/ca u kom su i oni/e nadograivali/e svoja profesionalna znanja i ve-tine, to znai da je kreiranje radionica imalo povratno dejstvo na njihove kreatore/ke.

    U ovom priruniku publikovano je 30 radionica. Izbor radionica napravljen je na osnovu predloga i ocena njihovog kvaliteta uesnika/ca pilot - pro-grama koji nisu uestvovali/e u izradi odreene, konkretne radionice. Trudili smo se da radionice koje se nalaze u ovom priruniku ostanu u svojoj autentinoj verziji. Sve izmene koje su izvrene odnose se na njihovu formu, odnosno na njiho-vo prilagoavanje jednoobraznom formatu koji bi trebalo da drugim nastavnicima/cama, koji ele da izvedu ove radionice, olaka razumevanje i mogunu primenu. Na ovaj nain eleli smo da podrimo glas nastanika/ca. inilo nam se da e upravo prirunik koji/e sami/e nastavnici/e prave za svoje kolege/inice biti dobra prilika i pokuaj da se odgovori na njihove stvarne potrebe.

    Na kraju Prirunika nalaze se jo tri poglavlja Pojmovnik, Tehnike radioniarskog rada i Biografi-je nastavnika/ca koji/e su kreirali/e radionice.

  • 7

    NAZIV RADIONICE: Participativna prava uenika/ca u koli (dvoas)

    Autorka: Milka Mihailovi, Gimnazija Branislav Petronijevi, Ub

    CILJ(EVI) RADIONICE: Upoznavanje uenika/ca sa razliitim stepenima

    participacije uenika/ca u koli Podizanje svesti o znaaju uea uenika/ca u

    kreiranju kolskog ivota Upoznavanje sa sadrajem Konvencije o pravima

    deteta

    I as

    Tematska celina: UVODKoliko znamo o pravima deteta 15 minuta

    Oekivani ishodi rada na toj tematskoj celini: Uenici/ce su osposobljeni/e da prepoznaju sopstvene za-blude o pravima deteta.

    Uenici/ce su osposobljeni/e da zastupaju sopstve-ne stavove i prepoznaju predrasude.

    Opis aktivnosti: Voditelj/ka ita nekoliko tvrdnji* koje predstavljaju zablude o pravima deteta, a ue-nici/ce se rasporeuju u prostoru prema tome da li se sa tvrdnjom slau, ne slau ili su neodluni; sva-ka grupa daje argumente za svoja uverenja, a posle toga imaju pravo da promene mesto.

    * Tvrdnje iz Vodia kroz prava deteta1. Deca nisu dovoljno zrela da uestvuju u donoe-

    nju vanih odluka 2. Mala deca ne mogu da donose odluke

    3. to vie prava za decu, to manje prava za odrasle 4. Dajemo deci prava, a ta je sa njihovom odgo-

    vornou 5. Najvee obaveze u pogledu prava deteta snose

    roditelji 6. Prema ovim pravima, deca imaju pravo da rade

    ta hoe

    Tehnike rada: grupna diskusija

    Potrebna A-V sredstva i potroni materijal: papir, markeri

    Tematska celina CENTRALNI DEOUpoznavanje sa katalogom prava deteta /Konvencijom 25 minuta

    Oekivani ishodi rada na toj tematskoj celini: Uenici/ce su upoznati/e sa Konvencijom o pravima deteta i njenim pojedinim lanovima.

    Uenici/ce su uoili/e meusobne povezanosti prava.

    Opis aktivnosti: Uenici/ce su podeljeni/e u male grupe. Svaka grupa dobija nekoliko kartica prava iz Konvencije o pravima deteta. Njihov zadatak je da dobijene kartice prava razvrstaju prema tome da li je njihov sadraj takav da:1. neto obezbeuju (uslove koje obezbeuje dra-

    va, roditelji...) 2. tite od neega to ugroava ili 3. odnose se na uestvovanje (garantuju mogu-

    nost da se neto ini).

    Svaka grupa ita prava sa kartica koje je dobila i lepi ih na pano, uz obrazlaganje.

    Tehnike rada: rad u malim grupama

    I modulGRAANSTVO U MODERNIM DRUTVIMA

  • 8

    Potrebna A-V sredstva i potroni materijal: kartice prava, pano, selotejp, markeri

    Izgled panoa

    II as Analiza participativnih prava i oblici participacije uenika/ca u koli 30 minuta

    Oekivani ishodi rada na toj tematskoj celini: Uenici/ce su stekli/e znanja o znaenju i razliitim oblici-ma svog uea u ivotu i radu kole.

    Uenici/ce su razvili/e lini stav i odnos prema svom ueu u ivotu i radu kole.

    Opis aktivnosti: Voditelj/ka ita prava koja su ueni-ci/ce svrstali/e u participativna i ukazuje na zna-aj uestvovanja uenika/ca u ivotu i radu kole. Napominje da postoje razliiti nivoi participacije uenika/ca i da e se u narednoj aktivnosti baviti ueem uenika/ca u ivotu i radu kole.

    Uenici/ce su podeljeni u male grupe. Svaka grupa dobija jedan od est unapred pripremljenih poste-ra. Na svakom posteru je ispisan jedan od oblika participacije uenika/ca u koli: O emu uenici/ce treba da budu INFORMISA-

    NI Za ta sve uenici/ce treba da budu pitani (da

    IZRAZE MILJENJE) U kojim situacijama u koli uenici/ce treba da

    UESTVUJU U DONOENJU ODLUKA

    O emu uenici/ce mogu da SAMOSTALNO ODLUUJU

    Kako uenici/ce mogu DATI DOPRINOS KOL-SKIM AKTIVNOSTIMA (u saradnji sa nastav-nicima/cama)

    Koje akcije mogu SAMI DA PLANIRAJU I IZVEDU

    Zadatak je da uenici napiu to vie situacija/pri-mera iz kolskog ivota u kojima mogu da uestvu-ju. Posteri se alju ukrug kako bi svaka grupa imala priliku da dopie primere za svaki oblik participa-cije. Predstavnici grupa izvetavaju.

    Tehnike rada: rad u malim grupama sa promenom pitanja na kojima se radi (kafe metod)

    Potrebna A-V sredstva i potroni materijal: 6 panoa s nazivima oblika participacije, markeri

    Tematska celina ZAVRNI DEO Participacija uenika: prednosti i tekoe 15 minuta

    Oekivani ishod rada na toj tematskoj celini: Uoene su razvojne, saznajne i vaspitne prednosti uea ue-nika/ca u ivotu i radu kole, kao i razliite tekoe u ostvarivanju participativnih prava uenika/ca.

    Opis aktivnosti: Uesnici/ce na stikerima piu pred-nosti participacije uenika/ca i tekoe sa kojima se susreu. Stikere lepe na pripremljen pano.

    Prednosti participacije uenika/ca

    Tekoe participacije uenika/ca

    Voditelj/ka sumira prednosti i tekoe i naglaa-va da participacija uenika/ca ne zavisi samo od uenika/ca ve i od nastavnika/kole koji stvaraju uslove i podstiu uee aka.

    Odnose se na OBEZBEIVANJE

    Odnose se na ZATITU

    Odnose se naUESTVOVANJE

    (participaciju)

  • 9

    Koliko sam SADA informisan/a o pravima deteta 5 minuta

    Oekivani ishodi rada na toj tematskoj celini: Uenici/ce su prepoznali/le nivo sopstvenih znanja o pravi-ma dece na participaciju u koli.

    Tehnike rada: Skala za procenu (petostepena skala, 1 nedovoljno; 5 potpuno).

    MATERIJALI

    PRILOG ZA NASTAVNIKE

    E-vodi kroz prava deteta

    Temelji na kojima poiva Konvencija

    Konvencija poiva na etiri temeljna principa, bez ijeg zadovoljenja nije mogue ostvariti ni ostala prava: pravo na ivot, opstanak i razvoj koje drava

    mora da obezbedi svakom detetu u maksimalno moguoj meri (lan 6);

    nediskriminacija svoj deci pripadaju jednaka prava, bez obzira na: rasu, boju, pol, jezik, ve-roispovest, politiko ili drugo uverenje, nacio-nalno, etniko ili socijalno poreklo, imovinsko stanje, onesposobljenost, roenje ili drugi status deteta, njegovog roditelja ili zakonskog staratelja (lan 2);

    najbolji interes deteta u svim postupcima koji se tiu deteta, njegov/njen najbolji interes imae prioritet (lan 3);

    uvaavanje miljenja deteta pravo deteta da izrazi svoje miljenje u svim stvarima i postup-cima koji ga se tiu i da se to njegovo miljenje uzme u obzir (lan 12).

    Koja prava su sadrana u Konvenciji?

    Konvencija sadri sve vrste ljudskih prava koja su meusobno isprepletena. Ne postoje vie ili

    manje vana prava, jer sva zajedno ine celinu. Radi lakeg razumevanja, prava iz Konvencije o pravima deteta bie grupisana na sledei nain: 1. Prava na odgovarajuu brigu i staranje drave

    (l. 4, 6, 8, 11, 18, 23, 24, 26, 27, 39, 40) 2. Lina prava (l. 7, 9, 10, 12, 13, 14, 15, 16, 17, 21,

    28, 29, 30, 31)3. Prava na zatitu (l. 19, 20, 22, 25, 32, 33, 34, 35,

    36, 37, 38) - Konvencija u lanu 5 istie prava i odgovornost

    roditelja, odnosno proirene porodice, da usme-ravaju i savetuju dete u vezi s njegovim pravima, shodno njegovim razvojnim mogunostima.

    Kako se moe koristiti Konvencija?

    Konvencija je delo profesionalaca i strunjaka i namenjena je, pre svega, nastavnicima/cama, vas-pitaima/cama, zdravstvenim i socijalnim radni-cima/cama, advokatima/cama, sudijama/cama i pripadnicima svih profesija koji rade ili profesio-nalno dolaze u kontakt sa decom. Namenjena je i roditeljima. Ali njenu sutinu treba da poznaju u najveoj moguoj meri i sama deca.

    Poznavajui i razumevajui blagovremeno sva pra-va koja im pripadju samim renjem i koja im se garantuju Konvencijom, deca e sazrevati u odgo-vorne osobe koje e znati da potuju i tua prava i da se bore za to doslednije ostvarivanje svojih.

    Na uskraenost, neadekvatno ostvarivanje ili pak krenje nekog prava iz Konvencije moe da ukae svako. Kad god se prava deteta ne potuju, treba da reaguje pojedinac, grupa ili institucija i da se skrene panja nadlenima: ministarstvima, institu-cijama, slubama, lokalnim organima, ili se obrati organizacijama za prava dece za pomo i posredo-vanje. Konvencija, u tom smislu, slui kao putokaz ta i kako treba initi.

  • 10

    NEKE ZABLUDE O PRAVIMA DETETA

    Neka prava su vanija od drugih.

    NETANO. Nema vie, odnosno manje vanih prava, ne postoji njihova hijerarhija. Svako pravo moe u odreenoj situaciji da postane najznaajni-je za pojedino dete ili za njegovo blie okruenje.

    Konvencija ne obavezuje, jer nije zakon.

    NETANO. Iako ju je prvobitno usvojila Gene-ralna skuptina UN, Konvencija postaje obavezna za dravu tek kad je ona, tj. njen parlament usvoji. Prema Ustavu Republike Srbije, Konvencija je za-kon kao i svaki drugi. Slobodnije reeno, Konven-cija je Deji ustav.

    Deca imaju pravo da rade ta hoe.

    NETANO. Prava deteta ne znae apsolutnu slo-bodu injenja. Sutina prava dece je da im se obez-bedi ivot i razvoj u sigurnosti, zdravom okruenju da bi mogli da ostvare sve svoje potencijale i daju doprinos drutvu, i kao deca i kao odrasti.

    Mala deca ne mogu da donose odluke.

    NETANO. Nijedno dete nije toliko malo da ne moe da izrazi svoju potrebu, elju ili miljenje. Pitanje je samo kako to saoptava i kako odrasli na to odgovaraju. Male bebe to ine pokretima, mimikom i plaem, a starija deca reima. Uvaa-vanjem tako iskazane potrebe ili elje, odrasli daju mogunost detetu da na svoj nain utie na dono-enje odluke.

    Deca nisu dovoljno zrela da uestvuju u dono-enju vanih odluka.

    NETANO. Da li je neka odluka vana za samo dete, znaemo tek onda kada ga to pitamo. U ivo-tu svakog deteta i na svim uzrastima postoje stvari koje ga se neposredno tiu i koje su za njega vane. Mnogo je tema i sadraja u porodici, koli ili usta-

    novi o kojima dete moe i treba da bude sasluano, a njegovo miljenje uvaeno.

    Vie prava za decu - manje prava za odrasle.

    NETANO. Smisao dejih prava nije zamena au-toriteta ili anarhija, ve stvaranje preduslova za ostvarivanje ljudskih prava svakog pojedinca bez obzira na uzrast.

    Dajemo deci prava, a ta je s njihovom odgovor-nou?

    NETANO. Prvo, ne dajemo MI deci prava, ve im ona pripadaju roenjem. Drugo, uei da imaju prava, deca istovremeno ue da ta ista prava pri-padaju i drugima. Zalaui se za potovanje sop-stvenih prava, deca razvijaju oseaj odgovornosti i potovanja prava drugih pojedinaca i grupa. Isto tako, uestvujui u donoenju odluka, deca lake preuzimaju na sebe i odgovornost za njihovu pri-menu.

    Najvee obaveze u ostvarivanju Konvencije o pravima deteta pripadaju roditeljima.

    NETANO. Najvea odgovornost i obaveza da se prava dece to doslednije i svestranije ostvaruju lei na dravi. Drava je ta koja je potpisala i ra-tifikovala Konvenciju i ona sa svojim organima i nadlenim slubama garantuje da e se ta prava i uivati u praksi. Meutim, prema Konvenciji, ulo-ga roditelja je od najveeg znaaja i drava mora da potuje prava i odgovornosti roditelja da usmera-vaju i savetuju dete u vezi s njegovim/njenim pravi-ma, shodno njihovim razvojnim mogunostima.

  • 11

    TA NAM JE INITI? Prihvatiti koncept dejih prava kao svakodnevnu

    praksu. Raditi na njegovom popularisanju: u porodici,

    koli, zdravstvenim, socijalnim i drugim sluba-ma i svuda gde su prisutna deca sa svojim po-trebama.

    Kao pojedinac, dati doprinos to potpunijem ostvarivanju prava deteta u naoj zemlji.

    Brojne aktivnosti na ostvarivanju prava deteta u naoj zemlji su jo pred nama. To e biti stalan proces, jer stiu nove i nove generacije dece koje moraju da budu upoznate sa svojim pravima i od-govornostima, kao i odgovornostima odraslih pre-ma njima.

    ODRASLI, PODSETITE SE, I PRIHVATITE SVOJE OBAVEZE I ODGOVORNOSTI PREMA DECI!

    NAZIV RADIONICE: Informisanost uenika/ca o svojim pravima i odgovornostima u koli

    Autor: Miodrag Pavlovi, Srednja kola, Ljig

    CILJ(EVI) RADIONICE: Podsticanje uenika/ca na informisanje o svojim

    pravima i odgovornostima u koli Razvijanje svesti uenika/ca o povezanosti infor-

    misanja o njihovim pravima i odgovornostima s mogunou uea u ivotu i radu kole

    Tematska celina UVOD Koliko poznajem svoja prava i odgovornosti u koli? 7 minuta

    Oekivani ishodi rada na toj tematskoj celini: Uenici/ce su identifikovali/e kako vide sopstvena prava i odgovornosti u koli.

    Uenici /ce su osposobljeni/e da vrednuju pozna-vanje uenikih prava i odgovornosti.

    Opis aktivnosti: Nastavnik/ca na radnom panou pripremi skalu procene; na njoj su ubeleene vred-nosti od 1, iznad ega pie ne poznajem svoja prava i odgovornosti u skoli), preko 3 (iznad ega pie voleo/la bih da vie poznajem svoja prava i odgovornosti u koli) i preko 5 (iznad ega pie osrednje poznajem svoja prava i odgovornosti u koli) do 7 (iznad ega pie poznajem svoja prava i odgovornosti u koli koliko je potrebno za moj rad, uenje i ivot u koli) i 10 (iznad ega pie u potpunosti poznajem svoja prava i odgovornosti u koli).

    Radionicu nastavnik/ca zapoinje kratkim izlaga-njem o ciljevima radionice u kojoj e uestvovati. Nastavnik/ca naglaava da e biti rei o tome ko-liko uenici poznaju svoja prava i odgovornosti u koli, kao i o njihovoj ulozi i znaaju u radu, ue-

  • 12

    nju, druenju i ueu u razliitim aktivnostima u koli.

    Nastavnik/ca zatim uenicima/cama prikazuje i tumai skalu procene i poziva ih da uzmu jedan od flomastera, priu panou sa skalom procene i jednim plusom vrednuju poznavanje svojih prava i odgovornosti u koli. Kada uenici/ce zavre ovu aktivnost, nastavnik/ca je prokomentarie u skla-du sa dobijenim rezultatima. Nastavnik/ca e posle komentarisanja skale procene podstai radnu ak-tivnost uenika/ca tako to e najaviti anketu koja bi trebalo da pokae koliko zaista poznaju svoja prava i odgovornosti.

    Tehnike rada: individualni rad (skala procene)

    Potrebna A-V sredstva i potroni materijal: radni pano (unapred pripremljena skala procene)

    Tematska celina CENTRALNI DEO Koliko poznajem svoja prava i odgovornosti u koli? 10 minuta

    Oekivani ishodi rada na toj tematskoj celini: Uenici/ce su na konkretnim sadrajima identifikovali/e koliko poznaju osnovna prava i obaveze koje imaju u okviru kole.

    Opis aktivnosti: Nastavnik/ca podeli uenicima/cama anketne listove (Prilog 1). Ponuena su ogledna pitanja, a nastavnik/ca ih moe modifiko-vati ili skratiti, moda i proiriti, u skladu sa karak-teristikama radnog okruenja.

    Tehnike rada: individualni rad (anketa)

    Potrebna A-V sredstva i potroni materijal: Prilog 1, pano, flomasteri u bojiZato je vano da poznajem svoja prava i odgovornosti u koli? 25 minuta

    Oekivani ishodi rada na toj tematskoj celini: Uenici/ce su motivisani/e da uoe i na objektivan nain

    komentariu stepen poznavanja svojih prava i od-govornosti u koli.

    Opis aktivnosti: Nastavnik/ca proverava odgovore uenika/ca iz ankete. Najfunkcionalnije je da na-stavnik ita svako pitanje, da se uenici/ce izjanja-vaju dizanjem ruku da li su odgovorili potvrdno ili odrino, da zatim ponudi i, prema potrebi, objasni ili protumai svaki odgovor. Nastavnik/ca formira dve kolone na radnom panou i upisuje broj tanih i netanih odgovora (na primer, ukoliko je vie od polovine grupe odgovorilo tano na postavljeno pitanje, upisuje se plus, a u obnutom sluaju mi-nus). Ako anketa u bitnoj meri odstupa od rezulta-ta skale procene, zanimljivo je da e to motivisati uenike/ce da se vie zainteresuju za prava i odgo-vornosti koje imaju.

    Posle komentarisanja ankete, nastavnik/ca zapoi-nje diskusiju sa uenicima/cama. Cilj je podstica-nje uenika/ca da izdvoje i na konkretnim prime-rima komentariu vanost poznavanja svojih prava i odgovornosti u koli. Nastavnik/ca podstie ue-nike/ce da se sete neke konkretne situacije iz kole u kojoj su uenici/ce bili u prilici da se pozovu na svoja prava. Takoe, nastavnik/ca naglaava i va-nost ne samo svojih prava ve i odgovornosti koja ona donose.

    Tehnike rada: grupna diskusija

    Potrebna A-V sredstva i potroni materijal: pano, flomasteri u boji za beleenje odgovora uenik/ca u obliku teza

    Tematska celina - ZAVRNI DEO Gde mogu da se informiem o svojim pravima i odgovornostima? 3 minuta

    Oekivani ishodi rada na toj tematskoj celini: Uenici/ce su upoznati/e s kljunim elementima Zakona o osnovama obrazovanja i Pravilnika rada kole.

  • 13

    Opis aktivnosti: U zavrnici radionice nastavnik/ca upoznaje uenike/ce s osnovnim dokumentima iz kojih mogu da se informiu o svojim pravima i odgovornostima u koli. To su Zakon o osnovama obrazovanja i Pravilnik rada kole. Povoljno je da nastavnik objasni nain na koji su ovi dokumenti formirani i usvojeni, ko je odgovoran za njihovo sprovoenje i na koji nain se njihov sadraj upo-znaje, razumeva ili pak primenjuje. ak i ako po-

    znaju ova dokumenta, za uenike/ce e biti korisno da u njima zapaze neku odredbu ili lan koji ranije nisu zapamtili ili koji im nije bio od veeg znaaja.

    Tehnike rada: izlaganje nastavnika/ce

    Potrebna A-V sredstva i potroni materijal: primerak/primerci Zakona o osnovama obrazovanja i Pra-vilnika rada kole.

    MATERIJALI

    DA NE

    1. Uenici/ce ne mogu da pokrenu objavljivanje asopisa, rad kolskog razglasa ili nekog drugog oblika informi-sanja u koli.

    2. Uenik/ica ima pravo da prisustvuje Nastavnikom i Odeljenskom veu, ali nema pravo da diskutuje ili da na neki drugi nain uestvuje u njihovom radu.

    3. Uenik/ica ima pravo da izostaje sa nastave ukoliko proceni da nije na odgovarajui nain savladao loe ispredavano gradivo.

    4. Uenik/ica koji izostaje sa nastave u broju asova koji je jednak dvema treinama od ukupnog broja asova mora ii na razredni ispit.

    5. Uenik/ica koji ima nedovoljnu ocenu iz vladanja ponavlja razred.

    6. Profesor/ka ne mora da saopti ueniku/ci ocenu odmah poto je zavrio njegovo ispitivanje.

    7. Profesor/ka ne mora da vrati pregledan test ili sadraj kontrolnog zadatka uenicima/cama.

    8. Uenici/ce imaju pravo da uestvuju u izradi Godinjeg plana i programa rada kole.

    9. Uenici/ce mogu dobiti informaciju o tome kako se troe sredstva od kolarine uplaene kao upisnina na poetku kolske godine.

    10. Konanu odluku o datumu i mestu izvoenja ekskurzije donose uenici/ce.

    11. Uenici/ce kole ne mogu saraivati sa vankolskim nevladinim organizacijama ili bilo kojim organizacijama iz civilnog sektora.

    12. Uenici/ce ne smeju tokom rada i boravka u koli kontaktirati nikoga iz Graanskih inicijativa bez dozvole odeljenskog starenine ili direktor/ke kole.

    13. kola nema obavezu da upoznaje uenike/ce sa zakonskim i podzakonskim aktima o obrazovanju, ve to uenici, ako ele, mogu uiniti svojom voljom.

    14. Uenici/ce imaju pravo da uestvuju u radu kolskog odbora tako to smeju diskutovati i davati predloge, ali ne mogu uestvovati u glasanju.

    15. Uenik/ca koji ima dvadeset pet neopravdanih izostanaka automatski se iskljuuje iz kole, bez zasedanja i izjanjavanja Nastavnikog vea.

    Prilog 1 Anketni list za uenike/cePostavi znak X na odgovarajue mesto u sledeoj tabeli

  • 14

    NAZIV RADIONICE: Analiza zainteresovanih grupa u pripremi kolske akcije

    Autorka: Dragana uri, Medicinska kola, Uice

    CILJ(EVI) RADIONICE: Prepoznavanje kljunih partnera i opozicionih

    grupa u realizaciji kolske akcije Osmiljavanje naina za korienje podrke

    partnera/ke u realizaciji kolske akcije Osmiljavanje plana za ublaavanje uticaja

    opozicione grupe

    Tematska celina UVOD Upoznavanje sa ciljem radionice 5 minutaOekivani ishodi rada na toj tematskoj celini: Uenici/ce su upoznati/e sa pojmom zainteresovana grupa.

    Opis aktivnosti: Nastavnik/ca ukratko objasni pojam i znaaj analize zainteresovanih grupa u pripremi neke akcije. Zatim svaki/a uenik/ica obelei na skali od 0 do 5 linu procenu sopstvene obavete-nosti o svojim pravima i odgovornostima u koli.

    Tehnike rada: izlaganje nastavnika i skala procene

    Potrebna A-V sredstva i potroni materijal: papir, markeri

    Tematska celina CENTRALNI DEO Formiranje liste zainteresovanih grupa 5 minuta

    Oekivani ishodi rada na toj tematskoj celini: Uenici/e su identifikovali/e aktere koji mogu pomoi ili od-moi kolskoj akciji.

    Opis aktivnosti: Uenici/ce nabrajaju ko sve moe pomoi, odnosno odmoi u sprovoenju akcije; nastavnik/ica odgovore belei na tabli.

    Tehnike rada: modana oluja (brainstorming)

    Potrebna A-V sredstva i potroni materijal: veliki papir, markeri

    Oekivani ishodi rada na toj tematskoj celini: Uenici/ce su razumeli/e metod mapiranja zainteresovanih grupa.

    Opis aktivnosti: predstavljanje osnovnih dimenzija (motivacija i mo) na osnovu kojih se prate uticaji identifikovanih grupa.

    Tehnike rada: izlaganje nastavnika/ce

    Potrebna A-V sredstva i potroni materijal: Prilog za nastavnike/ce Mapiranje zainteresovanih grupa 10 minuta

    Oekivani ishodi rada na toj tematskoj celini: Uenici/ce su mapirali/e identifikovane zainteresovane grupe u pripremi kolske akcije.

    Opis aktivnosti: Uenici/ce mapiraju nabrojane ak-tere radei u 4 grupe: 1. Potencijalni/e partneri/ke izlistani/e prema mo-

    tivaciji2. Potencijaln/e partneri/ke izlistani/e prema ste-

    penu uticaja u koli3. Potencijalni/e protivnici/ce izlistani/e prema

    motivaciji4. Potencijalni/e protivnici/e izlistani/e prema ste-

    penu uticaja u koli(zadaci za rad grupa su u Prilogu 1)

    Tehnike rada: rad u malim grupama

    Potrebna A-V sredstva i potroni materijal: Prilog 1, veliki papiri, markeriIzrada Matrice zainteresovanih grupa 10 minuta

    Oekivani ishodi rada na toj tematskoj celini: Odabrani/e akteri/ke su analizirani/e na osnovu Matrice zain-teresovanih grupa.

  • 15

    Opis aktivnosti: Svaka grupa popunjava Matricu zain-teresovanih grupa za aktera/ku koji/a je oznaen/a u prethodnom koraku kao najuticajniji/a

    Tehnike rada: rad u malim grupama

    Potrebna A-V sredstva i potroni materijal: Prilog 2 (Matrica zainteresovanih grupa)

    Tematska celina ZAVRNI DEO Prezentacija akcije uticaja na zainteresovane grupe 10 minuta

    Oekivani ishodi rada na toj tematskoj celini: Uenici/ce su razumeli/e znaaj dobre procene zaintereso-vanosti potencijalnih partnera/ki.

    Opis aktivnosti: Grupe prezentuju ideje iz tabele (desna kolona); nastavnik/ca sumira na osnovu produkata grupa i istie vanost dobre procene za-interesovanih potencijalnih partnera/ki.

    Tehnike rada: prezentacija rada u malim grupama

    Potrebna A-V sredstva i potroni materijal: -

    MATERIJALI

    Prilog 1 zadaci za rad po grupama

    ZADATAK ZA PRVU GRUPU

    Pogledajte spisak onih koji mogu da nam pomognu u akciji, pa pokuajte da ih rasporedite prema tome ko je vie, a ko manje zainteresovan da pomogne. Ako znate konkretna imena za neke navedene ka-tegorije, napiite ih.

    Obeleite posebnom bojom onoga ko je najvie motivisan da pomogne!

    ZADATAK ZA DRUGU GRUPU

    Pogledajte spisak onih koji mogu da nam pomognu u realizaciji akcije, pa pokuajte da ih rasporedite prema tome ko ima vie, a ko manje mogunosti

    (uzimajui u obzir poloaj, mo) da nam pomogne u realizaciji nae akcije. Ako znate konkretna ime-na za neke navedene kategorije, napiite ih.

    Obeleite posebnom bojom onoga ko ima najvie uticaja!

    ZADATAK ZA TREU GRUPU

    Pogledajte spisak onih koji su protiv nae kolske akcije, pa pokuajte da ih rasporedite prema tome ko je vie, a ko manje zainteresovan da se ova akci-ja ne pokrene. Ako znate konkretna imena za neke navedene kategorije, napiite ih.

    Obeleite posebnom bojom onoga ko je najljui protivnik nae akcije.

    ZADATAK ZA ETVRTU GRUPU

    Pogledajte spisak onih koji su protiv nae kolske akcije, pa pokuajte da ih rasporedite prema tome ko ima vie ili manje moi po svom poloaju i uti-caju u koli. Ako znate konkretna imena za neke navedene kategorije, napiite ih.

    Obeleite posebnom bojom onoga ko je najuticaj-niji protivnik nae akcije.

  • 16

    Prilog 2 za svaku grupu po jedna tabelaMatrica za analizu zainteresovanih grupa

    Naziv zainteresovane

    grupe

    Potrebe i interesi zainteresovane grupe

    (vani za ostvarenje akcije)

    Spremnost zainteresovane grupe za promenu (znanja,

    vetine, kontakti)

    Naini i akcije kojima bi se moglo uticati na zainteresovane grupe

    Prilog za nastavnike/ceZainteresovane grupe

    Svaka organizacija ima u svom okruenju grupe koje su vane za njen rad. Te grupe nisu iste za svaku organizaciju, ali postoje neke koje su zajednike za sve.

    To su: korisnici/e donatori zakonodavne institucije mediji lokalne vlasti zaposleni/e u organizaciji

    Svaka organizacija ima neke potrebe/inte-rese u odnosu na sve te grupe, i svaka od tih grupa ima potrebe/interese u odnosu na nju. Zato te grupe oznaavamo zajedni-kim imenom zainteresovane grupe. Svaka organizacija treba da prepozna zaintereso-vane grupe u odnosu na svoj rad.

    korisnici/ce

    donatori

    lokalne vlasti

    mediji

    osoblje

    zakonodavne institucije

    organizacija

  • 17

    NAZIV RADIONICE: Analiza ciljeva ocenjivanja

    Autorka: Stamenka Sudar, Ekonomska kola, Som-bor

    CILJ(EVI) RADIONICE: Poveanje informisanosti uenika/ca o sadraju

    Pravilnika za ocenjivanje. Kritiko sagledavanje kolske prakse koja se tie

    ocenjivanja uenika/ca.

    Tematska celina UVOD Upoznavanje sa ciljevima ocenjivanja 10 minuta

    Oekivani ishodi rada na toj tematskoj celini: Uenici/ce su upoznati/e sa ciljevima ocenjivanja.

    Nastavnik/ca je ostvario/la uvid u stavove uenika/ca o stepenu ostvarenosti ciljeva ocenjivanja.

    Opis aktivnosti: Nastavnik/ca kratko obrazloi cilje-ve asa i proita iz Slubenog glasnika Srbije va-ee ciljeve ocenjivanja u koli. Podeli uenicima/cama listie na kojima su ispisani ti ciljevi, preto-eni u tvrdnje, a od uenika/ca se trai da se na petostepenoj skali izjasne o stepenu ostvarenosti tih ciljeva (Prilog 1).

    Uenici/ce se izjasne. Jedan od njih pokupi sve pa-pire, promea ih i podeli ponovo, tako da se sauva anonimnost izjanjavanja. Potom nastavnik/ica za svaku tvrdnju pita koliko je stepena: -2, -1, 0, +1 i +2. Uenici/ce podiu ruke i govore ta pie na pa-piru (ne znaju ko ga je popunjavao), a nastavnik/ica to belei na panou (uvelian primerak Priloga 1)

    Nastavnik/ica ponudi uenicima/ama da daju svoje miljenje o rezultatima, a ako ima potrebe, i sam/a daje komentar ukoliko uenici/ce propuste da pri-mete neto znaajno (npr. veliki broj neutralnih nemaju izgraen stav, ili...)

    Tehnike rada: individualni rad (skala procene)

    Potrebna A-V sredstva i potroni materijal: Prilog 1, pa-pir A3 na njemu je ista lista, veeg formata, za sumiranje rezultata.

    Tematska celina CENTRALNI DEOAnaliza prakse 15 minuta

    Oekivani ishodi rada na toj tematskoj celini: Uenici/ce su kritiki preispitali/e sopstveno miljenje kroz suoavanje sa drugaijim miljenjem i stavom o istom dogaaju (pojavi, postupku).

    Opis aktivnosti: Uenici/ce javno kau kako su oce-nili predloene tvrdnje. Potom se dele u grupe na osnovu rezultata iz skale procene. Jednu grupu ine afirmativni (+1,+2), drugu grupu negativ-ni (-1,-2). One koji su na skali zaokruili 0 za petu tvrdnju, nastavnik/ca razmeta u afirmativnu i negativnu grupu vodei rauna o ravnotei u broju lanova grupe.

    Obe grupe dobijaju po veliki papir i flomastere. Zadatak svake grupe je da svoje izjanjavanje na skali potkrepi pravim argumentima, tj. navede pri-mer iz kolske prakse koji dokazuje to to oni tvrde (dakle, najmanje pet navedenih primera argume-nata). Nastavnik/ca obilazi obe grupe tokom rada i ukazuje im na eventualne nekvalitetne argumen-te (npr. navoenje interpretacija, a ne injenica).

    Tehnike rada: rad u malim grupama

    Potrebna A-V sredstva i potroni materijal: dva velika papira panoa i markeriDokazi i demanti 10 minuta

    Oekivani ishodi rada na toj tematskoj celini: Uenici/ce su sagledali/e tipine kolske situacije iz pozicije razliitih aktera ukljuenih u ivot kole.

    Opis aktivnosti: Prezentacija panoa, replika pripad-nika/ca suprotne grupe, razgovor o kvalitetu argu-

  • 18

    menata da li su navedena realna deavanja ili su data subjektivna tumaenja.

    Tehnike rada: prezentacija rada u malim grupama

    Potrebna A-V sredstva i potroni materijal: dva velika papira - panoa i markeri.

    Tematska celina ZAVRNI DEOSubjektivnost doivljavanja 10 minuta

    Oekivani ishodi rada na toj tematskoj celini: Uenici/ce su stekli/e uvid u sopstvenu odgovornost za sta-vove, postupke i doivljaje koje ispoljavaju u koli.

    Opis aktivnosti: Obe grupe imaju pravo da formuliu i saopte zavrnu re, a onda svaki pojedinac/ka moe da pree u suprotnu grupu ukoliko je njenim argumentima naveden/a da promeni miljenje.

    Nastavnik/ca daje kratak rezime u kom naglaava koji su ciljevi ocenjivanja i da njihova ostvarivost

    u velikoj meri zavisi od kriterijuma ocenjivanja i doslednosti u primeni i podsea na razliitost nji-hovih miljenja i stavova, naglaava vlastitu odgo-vornost za oseanja koja nas preplavljuju i neop-hodnost samokontrole.

    Tehnike rada: grupna diskusija

    Potrebna A-V sredstva i potroni materijal: -

    MATERIJALI

    Prilog 1 Skala procene

    Skala procene ciljevi ocenjivanja u obliku tvrdnje kojom treba izraziti stepen slaganja na petostepe-noj skali, od 2 (Nimalo se ne slaem) do +2 (Pot-puno se slaem)

    * Ciljevi ocenjivanja preuzeti iz Slubenog glasnika Republike Srbije, br. 33/1999.

    Prilog 1 Skala procene

    Redni broj

    tvrdnjeTvrdnja cilj ocenjivanja * Stepen slaganja

    1. Ocena je objektivna i pouzdana mera napredovanja uenika/ca u savladavanju nastavnog plana i programa -2 -1 0 +1 +2

    2. Ocena uenika/ca obavestava, redovno, o postignuu -2 -1 0 +1 +2

    3. Ocena podstie na aktivan odnos prema nastavi, drugim oblici-ma obrazovno-vaspitnog rada i uenja -2 -1 0 +1 +2

    4. Ocena uenika/ca osposobljava za objektivnu procenu sop-stvenih postignua i postignua drugih uenika/ca -2 -1 0 +1 +2

    5. Ocena je pokazatelj uspenosti rada nastavnika/ca i kole -2 -1 0 +1 +2

  • 19

    NAZIV RADIONICE: Poveanje ukljuenosti srednjokolaca/ki u rad akog parlamenta

    Autori/ke: Miroljub Avdalovi, Hemijsko-tekstilno tehnika kola, Loznica, Milka Mihailovi, Gimna-zija Branislav Petronijevi, Ub

    CILJ RADIONICE: Motivisanje uenika/ca na aktivno uee u radu

    akog parlamenta

    Tematska celina UVOD Koliko uenici/ce uestvuju u radu kole? 5 minuta

    Oekivani ishodi rada na toj tematskoj celini: Uenici/ce su podstaknuti/e na razmiljanje o vanosti svog uestvovanja u kolskom ivotu.

    Opis aktivnosti: Nastavnik/ca podsea uenike/ce na razliite naine participacije u koli i naglaava da je vana spremnost uenika/ca da uestvuju u konkretnim aktivnostima u koli.

    Tehnike rada: izlaganje nastavnika/ce

    Potrebna A-V sredstva i potroni materijal: -

    Tematska celina CENTRALNI DEO Na koje naine uenici mogu da uestvuju u radu kole? 30 minuta

    Oekivani ishodi rada na toj tematskoj celini: Uenici/ce su prepoznali/e aki parlament kao mesto gde se zastupaju interesi uenika/ca unutar kole.

    Uenici/e su odredili stepen sopstvenog uea u kolskom ivotu.

    Opis aktivnosti: Uenici/ce zauzimaju mesto u pro-storu koje izraava stepen njihovog dotadanjeg uea u kolskom ivotu i lokalnoj sredini (nika

    ko, malo, srednje i potpuno). Nastavnik/ca izvodi zakljuak o nivou njihove participacije u koli. Po-tom na as uvodi goste koji im saoptavaju svoja iskustva vezana za uestvovanje u ivotu kole i lo-kalne sredine.

    Tanjina pria: ao svima; ja sam Tanja; ve tri go-dine sam aktivista Crvenog krsta u Loznici; zastu-pam nau kolu; izveli smo nekoliko humanitarnih akcija u gradu; ukljuila sam se sluajno, preko drugarice; ao mi je to nas je malo iz moje kole; imamo edukacije, klub mladih; bili smo dva dana u Soko-gradu; rekla sam im da pokreete akciju u akom parlamentu, oni vam poklanjaju olovke i blokove; ukljuite se...

    Darkova pria: Zovem se Darko, uenik sam III1; subotom od 11 do 1, na I programu Radio Podri-nja, Ana i ja uestvujemo u kreiranju omladinske muzike emisije Kreni prema meni. Ukljuio sam se nedavno, i to zahvaljujui nastavi GV. Odabe-rite svoje pesme, osmislite poruku, uestvujte uivo putem kontakt telefona na oglasnoj tabli, tamo ste dobrodoli...

    Jelenina pria: Verovatno nikad ne bih otila u Mek-siko da nisam lan prvog ansabla KUD Vuk Kara-di iz Loznice. Dobili smo poziv, idemo u aprilu. Prole godine izveli smo svoj program u Poljskoj. Nastupala sam u desetak gradova u Srbiji. Sino je sala Vukovog doma kulture na naem koncertu bila prepuna... Ako i vi ovo volite, doite...

    Potom se uenici/ce dele u 3 grupe. Svakoj grupi se pridruuje jedan gost radi zajednikog rada. Zadatak grupa je da odaberu jedan problem i da osmisle predlog za odreenu akciju koja bi anga-ovala to vie uenika/ca u okviru akog parla-menta.

  • 20

    Tehnike rada: rad u malim grupama kroz vrnjako poduavanje (mentorstvo)1

    Potrebna A-V sredstva i potroni materijal: papir, markeri

    Tematska celina ZAVRNI DEO Zato je vano da uestvujem? 10 minuta

    Oekivani ishodi rada na toj tematskoj celini: Uenici/e su uvideli/e znaaj i mogunosti svog uea u radu akog parlamenta.

    Opis aktivnosti: Uenici/ce na stikere (post-it papi-rie) piu po jednu re /reenicu kojom izraavaju svoje miljenje o tome ta bi mogli dobiti oni lino, a ta drugi u okruenju ukoliko se vie angauju u radu akog parlamenta svoje kole.

    Tehnike rada: individualni rad

    Potrebna A-V sredstva i potroni materijal: stikeri

    1 Vrnjako poduavanje/mentorstvo jedan/a od lanova/ica vrnjake grupe koji/a ima vie znanja u nekoj oblasti od ostalih, kroz komunikaciju sa grupom deli ta znanja sa dru-gim lanovima/cama i usmerava njihov tok razmiljanja ka eljenom ishodu ili reenju problema na kom svi zajedno rade.

  • 21

    NAZIV RADIONICE: Ko je graanin/graanka?

    Autori/ke: Milka Mihailovi, Miodrag Pavlovi, Ja-sna Vujai, Uro Ili, Mirjana Sremevi, Melita Ranelovi

    CILJ(EVI) RADIONICE Bolje razumevanje pojma graanin/ka Identifikovanje razliitih prava, odgovornosti i

    uloga graanina/ke u drutvu

    Tematska celina UVODNI DEO Ljudska prava i prava deteta 10 minuta Oekivani ishodi rada na toj tematskoj celini: Uenici/ce su razumeli/e da su prava deteta prepoznate potrebe svakog deteta da raste i da se razvija ne-smetano. Opis aktivnosti: Na velikom listu papira nacrtana je silueta deteta. Nastavnik/ca pita ta je detetu po-trebno da odraste i stekne odgovarajue fizike, mentalne i karakterne osobine. Koji su uslovi i ma-terijalni izvori potrebni da dete odraste i razvije se u celovitu osobu? Nastavnik/ca belei odgovore na pano i trai njima analogna prava iz kataloga pra-va po Konvenciji o pravima deteta (kao minimum onoga to je svakom detetu potrebno da odraste)Tehnike rada: voeni dijalogPotrebna A-V sredstva i potroni materijal: pano, markeri

    Tematska celina CENTRALNI DEOGraanin kao nosilac ljudskih prava 15 minuta

    Oekivani ishodi rada na toj tematskoj celini: Uenici/e su upoznati/e sa pojmom ljudskih prava.

    Uenici/ce su razumeli/e znaaj potovanja ljud-skih prava za razvoj i kvalitet ivota oveka.

    Opis aktivnosti: Nastavnik/ca pita ta je potrebno odraslom oveku da se osea kao slobodan i rav-nopravan lan zajednice, drutva. Uenici/e su podeljeni/e u male grupe i svaka grupa dobija po nekoliko kartica prava, uz mogunost da na pra-znim karticama dopie ukoliko smatra da je izo-stavljeno neto to je potrebno odraslom oveku. Grupe izvetavaju, uz navoenje slinosti i razlika izmeu onoga ta je potrebno detetu, a ta odra-slom oveku.

    Sumacija nastavnik/ca uvodi pojam ljudskih pra-va pravei analogiju sa Konvencijom o pravima de-teta, a potom, pozivajui se na potovanje ljudskih prava, uvodi pojam graanin/ka.

    Tehnike rada: rad u malim grupama

    Potrebna A-V sredstva i potroni materijal: pano, karti-ce (Prilog 1)Graanska i politika prava 15 minuta

    Oekivani ishodi rada na toj tematskoj celini: Uenici/e su razumeli/e da je graanin pripadnik/ca demo-kratske zajednice koji/a ima prava, preuzima od-govornosti, ispunjava obaveze prema zajednici i aktivno uestvuje u ivotu zajednice.

    Opis aktivnosti: Nastavnik/ca naglaava da je graa-nin/ka osoba koja je nosilac prava i stoga slobodan da ravnopravno i aktivno uestvuje u svim pitanji-ma koja ga se tiu, da predlae, kontrolie vlast, itd. (Preporuuje se korienje kartica koje se odnose na politiki pojam graanina.)

    Sva prava pripadaju oveku po roenju, ali se neka mogu ostvariti tek kada osoba (graanin/ka) po-

    II modulGRAANSTVO I DRAVA

  • 22

    stane punoletna; takva prava nazivamo politika prava. Ostaviti mogunost za pitanja ili krau dis-kusiju.

    Tehnike rada: izlaganje nastavnika/ce

    Potrebna A-V sredstva i potroni materijal: pano, markeri

    Tematska celina ZAVRNI DEOEvaluacija 5 minutaOekivani ishodi rada na toj tematskoj celini: Uenici/ce su razumeli/e pojam graanin/ka.

    Opis aktivnosti: Evaluacija radionice (Koliko sam razumeo/la pojam graanin/ka) nastavnik/ca nacrta dve mete sa tri stepena: na jednoj meti pie Ranije sam znao/la ovoliko... ta znai pojam gra-anin/ka (uenik/ca stavi svoj znak), a na drugoj meti: A sada znam ovoliko. Tehnike rada: individualni rad (meta)Potrebna A-V sredstva i potroni materijal: pano, mar-keri

    MATERIJALIPrilog 1

    KARTICE NA KOJIMA SU OPISANA PRAVA, SLOBODE, ODGOVORNOSTI I OBAVEZE GRAANINA/KE ZA RADIONICU KO JE GRAANIN/KADa kae ta misli bez straha od posledica da osnuje brak i porodicu ukoliko to eli

    dravljanin da bude informisan

    Da ima radno vreme i odmor da radi

    Da obezbedi sredstva za ivot da bude plaen za posao koji obavlja

    Da potuje zakone zemlje u kojoj ivi da plaa porez

    Da kontrolie vlast da utie na vlast

    Da glasa (bira) da bude biran

    Da putuje i ivi gde eli da bira profesiju i posao

    Da osniva preduzee da radi i stie imovinu

    Da se udruuje sa drugim ljudima da uestvuje u politikom ivotu

    besplatno kolovanje za decu socijalna pomo ako je nezaposlen

    medicinska zatita i leenje ako je bolestan pravedno suenje ako je u situaciji da odgovara za neto

    Da se smatra nevinim dok se ne dokae da je kriv da niko ne sme proizvoljno da ga uhapsi i/ili mui

    Da aktivno uestvuje u zajednici da veruje i upranjava svoju veru

    ivotni standard zdravlje i blagostanje

    Da dobije pravnu pomo ukoliko mu treba da se obrazuje i usavrava

    Da ostvaruje svoja prava jednakost pred zakonom

    Da ivi kako eli, da se potuje njegova privatnostda ne bude odbijen/ugroen zbog vere, nacionalne pripadnosti, pola i sl.

    Da protestuje i trajkuje

  • 23

    NAZIV RADIONICE: Ko je graanin/graanka?

    Autori/ke: Zdenka Vojni Tuni, Miljana Kitanovi, Stamenka Sudar, Slaana Stojanovi, Julija Gruji - Simeunovi, Dragana uri

    CILJ(EVI) RADIONICE Definisanje pojma graanin/ka kroz samostalni

    rad uenika/ca Prepoznavanje karakteristika i uloge graana/ki

    u drutvu Uoavanje povezanosti izmeu drutvenih uloga,

    prava i obaveza svakog graanina/ke

    Tematska celina UVODNI DEO Pojam Graanin/ka 10 minuta

    Oekivani ishodi rada na toj tematskoj celini: Uenici/ce su razumeli/e znaenje definicije pojma graa-nin/ka: Osoba koja ima osnovna ljudska prava, jer je pri-

    padnik/ca ljudskog roda Osoba koja ima odreena prava i obaveze kao

    pripadnik/ca odreene zajednice (drave, lokal-ne zajednice...)

    Opis aktivnosti: Uenici/ce daju asocijacije na po-jam graanin/ka, nastavnik/ca ih zapisuje, zajed-niki izdvajaju 5 najvanijih karakteristika. Potom uenici/ce od tog materijala prave radnu definiciju pojma.

    Tehnike rada: modana oluja (brainstorming)

    Potrebna A-V sredstva i potroni materijal: pano, markeriRazliiti ivotni konteksti graanina 10 minuta

    Oekivani ishodi rada na toj tematskoj celini: Uenici/ce su prepoznali/e krenje prava i obaveza i uvideli

    odgovornost graanina/ke na razliitim drutve-nim nivoima i iz razliitih drutvenih uloga.

    Opis aktivnosti: Nastavnik/ca deli uenike/ce u est grupa i svakoj grupi daje opis situacije i zadatak vezan za prepoznavanje krenja prava i primenu ljudskih prava (Prilog 1). Po dve grupe dobijaju opis iste situacije. Uenici/ce rade u malim grupa-ma i prave pano sa predlozima reenja situacije.

    Tehnike rada: rad u malim grupama

    Potrebna A-V sredstva i potroni materijal: Prilog 1, panoi za svaku grupu, markeri Kakav je graanin/ka 20 minuta

    Oekivani ishodi rada na toj tematskoj celini: Uenici/ce su informisani/e o svojim i tuim pravima i od-govornostima.

    Uenici/e su prepoznali/e nepotovanje ljudskih prava (opisane situacije su takve da se uenici/ce i emotivno ukljuuju, preispituju svoja uverenja i sistem vrednosti).

    Opis aktivnosti: Predstavnici/ce grupa kazuju re-zultate, lanovi/ce drugih grupa se ukljuuju i raspravljaju, postavljaju pitanja, dopunjavaju. Na-stavnik/ca vodi razgovor.

    Tehnike rada: prezentacija produkata rada u malim grupama

    Potrebna A-V sredstva i potroni materijal: pano, mar-keri.

    Sumiranje 5 minuta

    Oekivani ishodi rada na toj tematskoj celini: Uenici/ce su podstaknuti/e da deluju u situacijama krenja ljudskih prava, da ne prihvataju pasivnu ulogu, da se angauju i podstiu druge.

  • 24

    Opis aktivnosti: Na osnovu diskusije sa asa, na-stavnik/ca sumira i naglaava najvanije zakljuke, u skladu sa ciljevima asa. Zatim svaki uenik/ca dobija Prilog sa definisanim osnovnim pojmovima (Prilog 2).

    Tehnike rada: izlaganje nastavnika/ce

    Potrebna A-V sredstva i potroni materijal: Prilog 2 za uenike

    MATERIJALI

    Prilog 1

    Situacija 1

    U toku je maturska ekskurzija. U autobusu su dva odeljenja, dvoje odeljenjskih stareina, dva ofera i jedan vodi puta.

    Na poetku putovanja, vodi se obraa uenicima/cama i, izmeu ostalog, naglaava da u autobusu ne sme da se pui, jer, u skladu sa Zakonom, potu-je se pravilo o zabrani puenja u javnom prevozu. Ukoliko saobraajna policija zaustavi autobus i ot-krije da se Zakon kri, ima pravo da iskljui auto-bus iz saobraaja.

    Posle nekoliko sati vonje, jedan voza i jedan ode-ljenjski stareina zapale cigarete.

    Dve uenice ulau protest svom odeljenjskom sta-reini profesoru nepuau, jer one sve vreme piju tablete protiv munine i ne podnose miris dima ci-garete. Njihov odeljenjski stareina prie puaima i tihim glasom prenese proteste, zamolivi da posle ove cigarete vie ne pue u autobusu.

    Kad se vratio na mesto, iz araga stie delegacija iz njegovog razreda sa pitanjem:Moemo li i mi da zapalimo?

    Profesor zamoli da potuju pravila saoptivi da je ve razgovarao sa kolegom i vozaem da se vie ne pui u autobusu. Posle odlaska nezadovolj-ne delegacije, do profesora nepuaa stiu delovi razgovora dva puaa i jasno uje reenicu kolege profesora: Nisu oni isto to i mi. Posle nekoliko sati, voza i profesor su ponovo zapalili cigaretu u autobusu.

    Va zadatak je da pomognete profesoru nepuau da postupi kao pravi GRAANIN/KA, ili, ako tako vie volite, da tu ulogu odigra neko od 40 prisutnih uenika/ca.

    Navedite koja prava su bila ugroena i koje su obaveze prekrene. Opiite postupak, iskaz, kao i osobine, znanja i vetine koji su mu potrebni da bi mogao tako da postupa i govori.

    Situacija 2

    Livija ima 15 godina, romskog je porekla i uenica je prvog razreda srednje kole. Prestala je da dolazi na nastavu. Odeljenjski stareina i pedagog kole bezuspeno su pokuavali da stupe u vezu sa nje-nim roditeljima.

    Posle 20 dana, jedan uenik iz Livijinog odeljenja saoptava da je od njenog roaka uo da su je ro-ditelji prodali i da e ona morati da se uda za nekog matorca.

    Va zadatak je da odaberete u kojoj ete ulozi na-stupiti nastavnik/ca, odeljenjski stareina, pe-dagog, psiholog, direktor/ka, neko od roditelja druge dece (ko je upoznat sa sluajem), uenik/ca kole. Kada odaberete ulogu, onda postupite kao pravi GRAANIN/KA.

    Navedite koja prava su bila ugroena i obaveze prekrene. Opiite postupak, iskaz, kao i osobine, znanja i vetine koji su mu potrebni da bi mogao tako da postupa i govori.

  • 25

    Situacija 3

    Vaa bliska rodbina ivi u Panevu, gradu sa ra-zvijenom naftnom industrijom. Svi odrasli lano-vi vae rodbine zaposleni su u Rafineriji nafte u Panevu. Skoro svaki dan se ujete telefonom. Oni su oajni i preplaeni, jer su svakodnevno izloeni delovanju opasnih materija za koje znaju da mogu izazvati loe posledice po njihovo zdravlje. Ne zna-ju koliko loe, jer dobijaju protivurene informaci-je i od medija i od organa vlasti. Ti si jedan savestan GRAANIN/KA i ti...

    Va zadatak je da odredite koja su prava vaih ro-aka ugroena, da pokuate da zatitite ta njihova prava, a da pri tom ne ugrozite neka druga (koja?) i/ili prava nekih drugih ljudi. Budite najbolji mogu-i GRAANIN/KA.

    Navedite koja prava su bila ugroena i obaveze pre-krene. Opiite postupak, iskaz, kao i osobine, zna-nja i vetine koji su mu potrebni da bi mogao tako da postupa i govori.

    Prilog 2

    Graanin/ka je svaki/a pripadnik/ca ljudskog roda i kao takav ima osnovna ljudska prava i odgovor-nosti . Zakonima i sporazumima na meunarod-nom nivou zagarantovana su osnovna ljudska prava svakom ljudskom biu, ali se za njih mora zalagati i boriti jer se svakodnevno deava krenje neijih prava. Osoba koja poseduje dravljanstvo neke ze-mlje je graanin/ka te drave dravljanin/ka i to mu/joj omoguava korienje politikih prava da bira i bude biran/a za izvrioca vlasti.

    Kako osnovna ljudska prava i odgovornosti ne mogu biti manja ili vea, nego su jednaka za sve ljude, tako politika prava moraju biti jednaka za sve dravljane/ke unutar jedne drave.

    Da bi se neko drutvo razvijalo u pravcu demokra-tije, potrebno je da njegovi/e pripadnici/e, GRA-ANI/KE: imaju znanja i svest o svojim pravima i odgovor-

    nostima deluju u situacijama u kojima su njima samima ili

    nekom drugom prava ugroena, ponaaju se tako da uvaavaju druge i ne kre

    tua prava (tolerantno) budu spremni da se uvek informiu o javnim zbi-

    vanjima, vanim za ivot zajednice budu spremni da se udruuju sa drugima u cilju

    zatite prava i interesa, pojedinanih i zajedni-kih

    budu spremni da se angauju na poboljanju kva-liteta ivota u zajednici

    prate i kontroliu naine i efekte vrenja vlasti onih koje su za te poslove izabrali.

  • 26

    NAZIV RADIONICE: Krenje prava

    Autori/ke: Milka Mihailovi, Miodrag Pavlovi, Mirjana Sremevi, Uro Ili, Melita Ranelovi, Jasna Vujai

    CILJ(EVI) RADIONICE: Osposobljavanje uenika/ca za prepoznavanje

    krenja ljudskih prava i razvijanje osetljivosti za situacije kada su ta prava ugroena

    Pronalaenje naina za delovanje u korist zatite ljudskih prava

    Upoznavanje uenika/ca sa meunarodnim do-kumentima koji se odnose na ljudska prava

    Tematska celina UVOD Osvrt na prethodne radionice o ljudskim pravima 3 minuta

    Oekivani ishodi rada na toj tematskoj celini: Uenici/ce su obnovili/e svoja prethodno steena znanja o ljudskim pravima, njihovom osnovnom sadraju i znaaju.

    Tehnike rada: izlaganje nastavnika/ce

    Potrebna A-V sredstva i potroni materijal: -

    Tematska celina CENTRALNI DEOUoavanje krenja ljudskih prava u konkretnim situacijama 20 minuta

    Oekivani ishodi rada na toj tematskoj celini: Uenici/ce su prepoznali/e primere krenja ljudskih prava kroz analizu zadatog sluaja.

    Opis aktivnosti: uenici/ce dobijaju priu (Prilog 1) i Tabelu (Prilog 2) koju popunjavaju u malim gru-pama.

    Tehnike rada: rad u malim grupama, studija sluaja

    Potrebna A-V sredstva i potroni materijal: Zadati slu-aji (nastavni listovi, Prilog 1 za uenike/ce), Ta-bela (nastavni listovi, Prilog 2 za uenike/ce)

    Analiza primera krenja ljudskih prava 12 minuta

    Oekivani ishodi rada na toj tematskoj celini: Uenici/e su razumeli/e razliite oblike i naine krenja ljud-skih prava.

    Opis aktivnosti: Predstavnici/ce grupa proitaju pri-u svima, potom izvetavaju o uoenim prekre-nim pravima, a ostali dopunjavaju svojim utiscima. Zatim sastavljaju listu onih koji su prekrili prava (pojedinci/ke, grupe ljudi, institucije, drave...), prepoznaju vrste prekrenog prava i naina na koji je prekreno.

    Tehnike rada: prezentacija rada u malim grupama

    Potrebna A-V sredstva i potroni materijal: pano, flo-masteri u boji

    Tematska celina ZAVRNI DEOZatita ljudskih prava 9 minuta

    Oekivani ishodi rada na toj tematskoj celini: Uenici/ce su uvideli/e znaaj poznavanja ljudskih prava kao osnovu za njihovu zatitu.

    Uenici/ce su se upoznali/e s osnovnim meuna-rodnim dokumentima o ljudskim pravima.

    III modul LJUDSKA PRAVA

  • 27

    Opis aktivnosti: Nastavnik/ca sumira rad tako to istie ne samo znaaj poznavanja ljudskih prava ve i spremnost na delovanje u korist prava. Ue-nici/ce izlistavaju kome sve mogu da se obrate u sluaju krenja ljudskih prava (obraanje javnosti i odgovarajuim organizacijama u cilju ukazivanja na sluajeve krenja ljudskih prava Prilog 3).

    Tehnike rada: izlaganje nastavnika/ce, modana oluja

    Potrebna A-V sredstva i potroni materijal: Meunarodni dokumenti o ljudskim pravima

    Instrukcije za domai rad:- Uenici/ce dobijaju po jedan primerak Univer-

    zalne deklaracije o ljudskim pravima, Evropske konvencije za zatitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i Meunarodni pakt o graanskim i poli-tikim pravima. Njihov zadatak je da svakom od prepoznatih prekrenih ljudskih prava u studija-ma sluaja dodaju odgovarajui lan (odgovara-jue lanove) koji se odnose na prekreno pravo (prekrena prava).

    - Ukoliko nastavnik/ca proceni da je zadatak za-htevan za sve uenike/ce ili ukoliko smatra da je dovoljno da to uradi nekoliko uenika/ca, za-datak se sa svim prateim materijalom uruuje samo njima, uz odgovarajue instrukcije.

    - Uenici/ce se obavezuju da na poetku narednog asa referiu o rezultatima svoga rada u vremen-skom opsegu od po dva, tri minuta po jednom sluaju.

    MATERIJALI

    Prilog 1 za uenike Prie (studije sluaja)

    Pria 1

    Ve mesecima, novinar N.N. istraivao je sluaj krenja zakona prilikom privatizacije jedne velike firme. Otkrio je dokumenta kojima se neposredno dokazuje da su uesnici u tenderu imali meusobni sporazum i da su nametali cene ponude. Ista gru-pa privrednika pojavljivala se na tenderima slinih firmi, to je N.N. prepoznao jo u prologodinjim izvetajima Vlade Republike Srbije. Dokument mu je ustupio kolski drug, koji je bio osnova za tekst: Ko stoji iza najveeg tendera na Balkanu, a koji je N.N. objavio jue.

    Umoran i bezvoljan, N.N. je uao u svoj mali stan. Oseajui neprijatan drhtaj u grudima, N.N. je zakoraio u predsoblje i polako ukljuio svetlo. U velikoj sobi nita nije stajalo na svom mestu. Knji-ge su bile po podu, razbacane, iscepane, izgaene, ekran televizora razbijen. Odea iz plakara bila je izvaena, razbacana, orman izrovaren, kao da je neko motkama pretraivao njegovu intimu. U rad-noj sobi ga je ekao jo runiji prizor. Radni sto bio je razbijen, fioke razvaljene, fascikle pocepane... Zidovi su bili zaprljani nekom garei, kao da je ne-to spaljivano. A onda... onda se setio. Pojurio je ka komodi pored kreveta. Ispod njenog masivnog stuba drao je sakrivenu fasciklu sa dokazima o ne-legalnom tenderu. Zatekao je razvaljenu komodu i prainu koja je oiviavala mesto gde je nekada sta-jala plava fascikla.

    Tad mu je zazvonio mobilni telefon. Privatni broj. Imao je jo samo snage da uje hrapav glas koji mu je kroz slualicu siunog aparata govorio: Tako prolaze oni koji staju na put monicima. A onda je osetio tup i bolan udarac u potiljak.

  • 28

    Pria 2

    Srce D.A. poslednjeg tromeseja kucalo je za nje-ga, za Bojana. Imao je devojku. Bila je to najbolja drugarica D.A.

    Sanjive i zamiljenje oi D.A. zasijale su nekim ud-nim sjajem kada je na tabli proitala temu treeg pismenog zadatka koju je profesor zadao. Najpre je mirkavo posmatrala zelenu povrinu table na ko-joj su se izvijala profesorova dobro poznata slova, a onda je jo jednom poluglasno izgovorila za sebe naslov teme: Poveriu vam tajne svog srca, da sebe oslobodim tajne muenja svoje due. Drhtavom ru-kom od uzbuenja, D.A. je dohvatila pero, a onda su rei poele da se pletu redovima vebanke same od sebe. as je bio zavren, a D.A. se oseala kao da je u kabinetu knjievnosti ostavila stenu koja joj je pritiskala grudi bezmalo pola godine. ivot se inio moguim posle ovog pismenog zadatka, i on je to svakim danom postajao, najvie onda kad ju je profesor na sledeem asu zagonetno pogledao, s razumevanjem klimnuo glavom i saoptio joj da je dobila najviu ocenu i pohvalu.

    Ve rastereena svoje brige, D.A. je poela mirni-je da ivi, ali njenu smirenost prekinuo je jednoga dana upravo Bojan koji je seo kraj nje na asu bio-logije. Zajedno su bili u grupi za seciranje aba i on je silom prilika morao da joj se pridrui. Ruke su joj drhtale, nije razmiljala ni o abi, o gaenju koje osea, niti o ekolozima koji se protive ovakvim ek-sperimentima. Ali noi kojim je trebalo razrezati trbuh abe nije mogla mirno da dri u rukama. ta je sa tobom? pitao je Bojan glasno i uzeo noi iz njene prebledele ruke. Kako ta, pa dopada joj se, Bojane, ula je glas profesorke biologije. Mi smo drugovi, pokuala je da promuca D.A. uzbueno, i ne razmiljajui o znaenju profesorkinih rei. Ne bi se reklo da je drugarstvo ono o emu si pisala u pismenom zadatku, nastavljala je sve raspoloe-nija biologiarka. Zadatak je ula cela zbornica,

    proitao nam ga je profesor. D.A. je bila izbezu-mljena. Boe, o emu vi razmiljate, umesto da uite... Zaljubljena u drugariinog deka... Svata! Biologiarka je prevrtala oima i kretala ka drugoj grupi. U kabinetu je zagospodarila potpuna tiina. uli su se samo jecaji jedne devojke i zvuk zalu-pljenih vrata. D.A. je osramoena trala hodnikom kole elei da se u njoj vie nikad ne pojavi.Pria 3

    D.D. je iveo u zemlji Srbiji. To je, izmeu osta-log, podrazumevalo da je svoje najbolje godine proveo u drutvu pod sankcijama, da se uenje stranih jezika smatralo luksuzom i da je prvi paso izvadio sa punih dvadeset osam godina. D.D. nije bio razoaran. To je bio njegov ivot. I to je bila Srbija. Mala, ali draga njemu. Ve sledeeg prolea, po dobijanju pasoa, njegovi roditelji su zahtevali da otputuje u posetu tei Dragovanu u Minhen.

    Sutradan, pre utakmice Italije i Nemake, pozvao ga je na mobilni telefon roak i rekao mu da sam ue na stadion, jer ga obaveze zadravaju i ne moe stii na utakmicu. Tako je i postupio. Ali, pred sa-mim ulaskom na stadion, burni i pivom osokoljeni nemaki navijai su poeli najpre bezazleno da do-bacuju italijanskim navijaima. Nije razumeo, ali je po pokretima navijaa meu kojima se naao shva-tao da su uvrede grube, a da navijai postaju razja-reni. Tada, ni sam ne zna kada ni kako, zapoela je sveopte tua. On je bio kao izmeu dve vatre. Is-pao mu je mobilni telefon i kada je posegnuo da ga dohvati, video je samo izmu nekog zajapurenog naci mladia kako ga bezduno gazi. Zatim je ose-tio isto to gaenje na svojoj ruci, a kada je pokuao da se odbrani, osetio je jak udarac u svoju bradu. Ono to je bio deaki san i ono to je bio doiv-ljaj ureene drave u kojoj vladaju meuljudsko razumevanje i solidarnost pretvorilo se u pakleni komarni san.

  • 29

    Meu zavaenim navijaima ubrzo se uvukao neki udan dim. D.D. je shvatio da je to suzavac. A onda je osetio najgrublji mogui stisak na svom laktu, kojeg nije uspevao da se oslobodi. Tada je video da ga maskiran i maskom zatien policajac vue svom snagom ka policijskoj marici. Za neko-liko trenutaka naao se u njoj sa desetak drugih nemakih navijaa. Svi su bili pijani i svi su vikali i razjareno su lupali iz sve snage po zidovima vozila. Kao odgovor dobijali su samo prezrivo utanje po-licajaca. D.D. nije smeo ni glas da pusti.

    U policijskoj stanici nije razumeo ni jednu jedinu re. Uspeo je da saopti odakle je i pokuavao je da objasni kako se neduan naao meu navijaima, ali je od svega dobio samo prezriv osmeh policajca koji ga je ispitivao. Taj prezriv osmeh na re Beo-grad nikad u ivotu nee zaboraviti, kao ni hlad-nou pritvorske elije u koju je ubrzo posle razgo-vora sa policajcem dospeo. Oseao se usamljeniji nego ikad u ivotu. Dok je drhtao u strahu i hlad-noi, razmiljao je o tome kako je dospeo ovde. I pitao se ta da ini sada.

    Pria 4

    ivot se poetkom 1993. godine .-u inio kao udo koje je prieljkivao celu svoju mladost. Upo-znao je Dapu, ovaj ga je povezao sa Njokom, a ovaj i Srki su ve znali kako da se ivi i za ivot bori. Samo u leto te udesne godine prodali su ukupno dvadeset pet kilograma heroina u Beogradu. Pred oima ..-a pojavljivale su se skupocenosti iz po-rodinih stanova i kua, u njegove ruke dospevao je novac godinama pre toga uvan ispod presvlake, na dnu ormana, u njegovim depovima su se tala-sale banknote svih vrsta novca, u njegove dlanove dospevale su novanice koje su tu gurale iscrplje-ne, mlitave, prozrane od mravosti i iscrpljenosti ruke zavisnika. ivot mu je i pored tih neprijatno-

    sti bio toliko lak i toliko lep da je u jednom trenut-ku . . poeleo da zauvek ivi samo tako i nikako drugaije. U svom ushienju nije primetio da je put ka uspehu u svetu kriminala brz podjednako kao i srljane u potpunu propast.

    Jednog dana, u novobeogradskom stanu ga je do-ekala policijska zaseda. Ruke su mu vezane na po-tiljak, zatim je osetio udarac pendreka po leima, a onda ga je neko samo upitao da li je on taj .. Sproveden je do marice brzo, a zatim i do istranog zatvora.

    I tako je sada pred inspektorom Pravdiem. Inspek-tor je traio priu. .. je utao. U grlu je jo ose-ao gorinu cevi pitolja, a u grudima strah od toga ta ga eka, ali i neka oputenost da e se ipak sve dovesti u red, da e neko iz ekipe ve doi do ovog Pravdia koji za tri marke radi prljavi inspektorski posao i da e se sve srediti s nekoliko novanica. Ali neto u Pravdievom pogledu nije mu dalo da se opusti. Osetio je jezu kada ga je inspektor Prav-di pozvao da krene za njim. Uveo ga je u omanju prostoriju iji su pod i zidovi bili zaliveni betonom, a na ijoj se sredini nalazila jedna drvena stolica sa jakim naslonom. Postavljen je na stolicu, i pre nego to je shvatio ta se deava, ruke su mu bile ve vrsto vezane za naslon stolice, a na desnom obrazu osetio je prvi amar. Govori, ko je u ekipi sa tobom! Ko jo diluje?! uo je inspektora kako urla. A zatim je sledio udarac za udarcem. Prav-di se nije tedeo. Tukao mu je bradu pesnicama, zatim elo kratkom drvenom palicom, tukao ga je njome i u potiljak, bezduno, dugo, urlajui. ..-u je pljuvaka ispunjena krvlju guila grlo i sprea-vala da doe do spasonosnog daha. Osetio je da su mu zubi polomljeni, da mu vilica trne od bola, da na jedno oko vie ne vidi. Kada je pomislio da je muenju kraj, .. je bio odvezan i grubo baen na pod. Tad je poelo najgore. Inspektor ga je svom snagom utirao nogom u dno lea, na ono mesto

  • 30

    gde su bubrezi. Taj bol bio je toliko jak da je mladi ostajao bez svesti. Budile su ga kofe hladne vode. Usledio bi kratak predah dok je Pravdi puio ciga-ru, a zatim se tua nastavljala i ponavanje istog pi-tanja: Ko su saradnici, ubre kriminalsko?! .. je jeao. ak i da je poeleo da oda svoje saradnike, to vie nije mogao. Od poizbijanih zuba i krvi u grlu i ustima nije mogao ni re da progovori.

    Prilog 2 Radni list za uenike

    Prilog 3 Ko nadgleda ljudska prava

    Svaki ovek ima osnovna prava koja su prepoznata i garantovana pojedincu. Meutim, ni meunarod-ni, ni nacionalni dokumenti, niti apel za potovanje ljudskih prava nisu dovoljni, jer se ljudska prava ne potuju uvek i svugde.

    Krenja ljudskih prava nisu ograniena ni na odre-ene kontinente, ni na drave, niti na odreene politike sisteme ili religije: gotovo da ne postoji drava u kojoj se u toku jedne godine ne desi kr-enje ljudskih prava. Za povrede ljudskih prava je odgovorna drava, ma ko da ih ini, jer je drava garant potovanja prava graana.

    Od usvajanja Opte povelje o ljudskim pravima 1948. godine, Ujedinjene nacije irom sveta pra-te da li se ljudska prava potuju. One ne mogu da spree svako krenje prava, ali nastoje da deluju protiv tih prekraja. Ujedinjene nacije imaju razne

    komisije, potkomisije i odbore, komitete, fondove (npr. Unicef za prava deteta, Odbor protiv diskri-minacije ena, Komitet UN za ljudska prava i sl.), zatim Sud za ratne zloine (tribunal) i Visokog ko-mesara za ljudska prava (od 1993. godine).

    Razliite nevladine organizacije sarauju s Ujedi-njenim nacijama tako to nadgledaju potovanje ljudskih prava u svim zemljama i objavljuju izve-taje o krenju ljudskih prava. One mogu da izvre pritisak na vlade drava kada im javno predoe da se kre ljudska prava, ali ne mogu da odrede sank-cije. Neke od najpoznatijih meunarodnih NVO su: Amnesty International, Human Rights Watch, One World.. U Srbiji se ovom oblau bave Beo-gradski centar za ljudska prava, Helsinki odbor za ljudska prava, Fond za humanitarno pravo i mnoge NVO lokalnog karaktera.

    Regionalna organizacija Savet Evrope ostvarila je veliki napredak u zatiti ljudskih prava, pojedinac

    Koja su sve prava prekrena? Ko je prekrilac? Kome se moemo obratiti radi zatite prava?

  • 31

    moe da se obrati Evropskom sudu za ljudska prava kada je iscrpeo sve pravne lekove u svojoj zemlji.

    Ombudsman (zatitnik graana), dravni slu-benik koji je zaduen da titi interese graana od povreda njihovih prava usled nepravilnosti u radu dravnih organa.

    Pri Ministarstvu za ljudska i manjinska prava otvo-ren je SOS telefon za ljudska prava, namenjen gra-anima/kama kojima su ona ograniena, ugroena ili povreena.

    Prilog 4 Meunarodna dokumenta o ljudskim pravima

    Da bi znao/znala koja ljudska prava ima, graanin/graanka treba da zna koja dokumeta ih propisuju. Sva relevantna meunarodna dokumenta o ljud-skim pravima nlaze se na Internet adresi Beograd-skog centra za ljudska prava: http://www.bgcen-tar.org.yu/ (podstranice Biblioteka Dokumenti Meunarodni dokumenti o ljudskim pravima) i http://www.bgcentar.org.yu/index.php?p=156, gde su klasifikovana prema meunarodnoj doku-mentaciji koja ih je donela na sledei nain:

    Dokumenti Ujedinjenih nacijaPaktovi Meunarodni pakt o graanskim i politikim

    pravima (1966) Fakultativni protokol uz Meunarodni pakt o

    graanskim i politikim pravima (1966) Drugi fakultativni protokol uz Meunarodni pakt

    o graanskim i politikim pravima (1989) Meunarodni pakt o ekonomskim, socijalnim i

    kulturnim pravima (1966)

    Konvencije Konvencija o spreavanju i kanjavanju zloina

    genocida (1948)

    Meunarodna konvencija o ukidanju svih oblika rasne diskriminacije (1965)

    Konvencija o eliminisanju svih oblika diskrimina-cije ena (1979)

    Fakultativni protokol uz Konvenciju o eliminisa-nju svih oblika diskriminacije ena (2000)

    Konvencija o pravima deteta (1989) Konvencija protiv muenja i drugih svirepih,

    neovenih i poniavajuih kazni ili postupaka (1984)

    Deklaracije Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima

    (1948) Kodeks ponaanja lica odgovornih za primenu

    zakona (1979) Skup minimalnih pravila o postupanju sa zatvo-

    renicima (1955) Osnovna naela nezavisnosti sudstva (1985) Naela medicinske etike koja se odnose na ulogu

    zdravstvenog osoblja, naroito lekara u zatiti zatvorenika i lica u pritvoru od muenja i dru-gih svirepih, neovenih i poniavajuih kazni ili postupaka (1982)

    Deklaracija o osnovnim naelima pravde u vezi sa rtvama krivinih dela i zloupotrebe vlasti (1985)

    Garantije za zatitu prava osoba nad kojima treba da bude izvrena smrtna kazna (1984)

    Opti komentari i preporuke tela za zatitu ljud-skih prava

    Komitet za ljudska prava Komitet za ekonomska, socijalna i kulturna prava Komitet za ukidanje rasne diskriminacije Komitet za eliminaciju diskriminacije ena Komitet za prava deteta

  • 32

    Dokumenti Saveta Evrope Evropska konvencija za zatitu ljudskih prava i

    osnovnih sloboda (1950) Evropska konvencija o spreavanju muenja i

    neovenih i poniavajuih kazni i postupaka (1987)

    Okvirna konvencija za zatitu nacionalnih manji-na (1995)

    Evropska povelja o regionalnim i manjinskim je-zicima (1992)

    Evropska socijalna povelja (revidirana) (1996)Dokumenti OEBS-a Hake preporuke o pravu nacionalnih manjina na

    obrazovanje iz 1996. godine Preporuke iz Osla o pravu nacionalnih manjina

    na upotrebu sopstvenog jezika iz 1998. godine Preporuke iz Lunda o delotvornom uestvovanju

    nacionalnih manjina u javnom ivotu iz 1999. godine

    Dokumenti Meunarodne organizacije rada Konvencija broj 29 o prinudnom ili obaveznom

    radu, 1930. Konvencija broj 87 o sindikalnim slobodama i za-

    titi sindikalnih prava, 1948. Konvencija broj 98 o pravima radnika na organi-

    zovanje i kolektivne pregovore, 1949. Konvencija broj 100 o jednakosti nagraivanja

    muke i enske radne snage za rad jednake vred-nosti, 1951.

    Konvencija broj 111 odnosi se na diskriminaciju u pogledu zapoljavanja i zanimanja, 1958.

    Konvencija broj 135 o zatiti i olakicama koje se pruaju predstavnicima radnika u preduzeu, 1971.

    NAZIV RADIONICE: Obrazovanje, kola i prava deteta

    Autori/ke: Slobodan Pavlovi, Katarina Gluvi, Ja-smina uri, Nadeda Milovanovi, Duica or-evi, Mirjana Mihailovi

    CILJ(EVI) RADIONICE: Upoznavanje uenika sa lanom 28 i 29 Konven-

    cije o pravima deteta, koji se tiu prava svakog deteta na obrazovanje

    Razumevanje ostvarivanja ciljeva obrazovanja u koli

    Tematska celina UVOD Predstavljanje optih ciljeva obrazovanja u koli 5 minuta

    Oekivani ishodi rada na toj tematskoj celini: Uenici/ce su se upoznali/e sa ciljevima obrazovanja u ko-li, propisanim u lanu 28 i 29 Konvencije o pravima deteta.

    Tehnike rada: izlaganje nastavnika/ce

    Tematska celina CENTRALNI DEOPoznavanje prava u oblasti obrazovanja 10 minuta

    Oekivani ishodi rada na toj tematskoj celini: Uenici/ce su razmenili/e iskustva u vezi s njihovim vie-njem primene/potovanja prava na obrazovanje kod nas .

    Tehnike rada: diskusija

    Potrebna A-V sredstva i potroni materijal: tabla/hamerVrednovanje realne ostvarenosti ciljeva obrazovanja 15 minuta Oekivani ishodi rada na toj tematskoj celini: Uenici/e su procenili/e ostvarivanje ciljeva obrazovanja u svojoj koli.

  • 33

    Tehnike rada: rad u malim grupama

    Potrebna A-V sredstva i potroni materijal: Nastavni materijal upitnik za uenike (Prilog 1)

    Odgovornosti i mogunosti 10 minuta

    Oekivani ishodi rada na toj tematskoj celini: Uenici/e su uvideli/e razloge i odgovornosti za (ne)uspeh u ostvarivanju ciljeva obrazovanja.

    Tehnike rada: diskusija

    Potrebna A-V sredstva i potroni materijal: -

    Tematska celina ZAVRNI DEOta dalje? 5 minuta

    Oekivani ishodi rada na toj tematskoj celini: Uenici/e su formulisali/e predloge aktivnosti za unapree-nje ostvarivanja ciljeva obrazovanja u svojoj koli.

    Opis aktivnosti: Nastavnik/ca vodi razgovor sa ue-nicima/ama Koliko je za njih vana tema o kojoj se razgovaralo tog asa? Zato?

    Tehnike rada: grupna diskusija

    Potrebna A-V sredstva i potroni materijal: -

    MATERIJALI

    Prilog 1 Upitnik Molimo vas da na sledeu grupu pitanja odgovo-rite ocenom od 1 do 5, pri tom vodei rauna da ocena 1 predstavlja najniu ocena za datu vred-nost koja se meri, pa do ocene 5 kao najvie oce-ne koja se daje za potvrdu ponuene tvrdnje (od-govor unesite obeleavajui pripadajui kvadrat ispod ponuenih ocena):

    1. Smatram da kola RAZVIJA : 1 2 3 4 5

    a) fizike sposobnosti uenika/ce b) intelektualne sposobnosti uenika/cec) linost uenika/ced) kreativnost i talente uenika/ce

    2. U toku svog kolovanja UIM da :1 2 3 4 5

    a) potujem svoje roditeljeb) potujem svoju kulturu i jezikc) nacionalne vrednosti svoje zemlje i drugih zemalja

    3. Kroz kolski ivot i rad PRIPREMAM se :1 2 3 4 5

    a) da budem aktivan/a lan/ica u svojoj socijalnoj sredinib) da odgovorno izvravam svoje obaveze

    4. Moje kolovanje PROTIE U DUHU POTOVANJA:1 2 3 4 5

    a) prava i slobodab) tolerancijec) jednakosti meu polovima i prijateljstva

  • 34

    NAZIV RADIONICE: Humanitarno pravo

    Autori/ke: Dragica Bogojevi, Miroljub Avdalovi, Vesna Pei, Milanka Antov, Slavia evrt

    CILJ(EVI) RADIONICE: Upoznavanje uenika/ca s pojmom i principima

    humanitarnog prava

    Tematska celina UVOD Meunarodno humanitarno pravo MHP (uvod u temu) 15 minuta

    Oekivani ishodi rada na toj tematskoj celini: Uenici/ce su razumeli znaaj zatite ljudskih prava u toku rata.

    Opis aktivnosti: Uenici/ce rade u malim grupama; svaka grupa dobija priu (Prilog 1) za koju treba da predloi reenje; posle izlaganja grupa, sledi ra-sprava na nivou odeljenja.

    Tehnike rada: rad u malim grupama, grupna disku-sija

    Potrebna A-V sredstva i potroni materijal: Prilog 1

    Tematska celina CENTRALNI DEOLjudska prava u ratu 15 minuta

    Oekivani ishodi rada na toj tematskoj celini: Uenici/ce su razvili/e osetljivost za prepoznavanje situaci-ja u kojima se primenjuje MHP.

    Opis aktivnosti: Nastavnik/ca vodi diskusiju ueni-ka/ca u smeru da li je u ratu sve dozvoljeno i ta je sa zatitom ljudskih prava u toku ratnih sukoba.

    Tehnike rada: grupna diskusija

    Potrebna A-V sredstva i potroni materijal: Prilog 1

    Uvoenje pojma Meunarodnog humanitarnog prava iz perspektive osnivanja i razvoja MKCK (Anri Dinan) 10 minuta

    Oekivani ishodi rada na toj tematskoj celini: Uenici/e su upoznati/e s osnovnim elementima Meuna-rodnog humanitarnog prava (MHP).

    Tehnike rada: izlaganje nastavnika/ce

    Potrebna A-V sredstva i potroni materijal: FC, prilog za nastavnike, enevska konvencija izvor MHP

    Tematska celina ZAVRNI DEOSumiranje 10 minuta

    Oekivani ishodi rada na toj tematskoj celini: Uenici/ce su razumeli/e znaaj potovanja i primene MHP.

    Opis aktivnosti: Nastavnik/ca vraa uenike/ce na studije sluajeva koje su imali/e i trai od njih da preispitaju reenja koja su dali/e ta bi sada odluili/e?

    Tehnike rada: rad u malim grupama, prezentacija rada u malim grupama

    Potrebna A-V sredstva i potroni materijal: Prilog za uenike.

  • 35

    MATERIJALI

    Prilog 1

    Paljivo proitajte priu, uivite se u ulogu, naite reenje zadatka na nivou grupe (zadatak glasi: od-luite ta da radite)

    Pria 1 ta sad da uradim?

    Porunik komanduje vodom koji ima zadatak da zarobi ljude i uzme materijal iz onesposobljenog neprijateljskog konvoja od etiri mala amca. Nje-gov vod dolazi i vidi dva nasukana amca. Na vod se otvara slaba paljba i oni napreduju i uzvraaju vatru. Tada nekoliko ljudi izlazi iz zaklona na oba-li kanala i prilazi s rukama podignutim uvis. On okuplja ovu grupu zarobljenika, ali ne zna kuda su otila druga dva neprijateljska amca.

    Tada jedan pripadnik voda izvlai teko ranjenog neprijateljskog vojnika iz kanala. Kleknuvi pored tog oveka, porunik pomisli: O, Boe, ta sad da radim?

    Mogao bi da radio-vezom pozove bolniki heli-kopter svoje strane da doe po ranjenike, ali koliko je njegov vod bezbedan ako ostane u toj oblasti? Da li su neprijateljski borci napustili tu oblast, ili se nalaze meu drveem i ekaju prvu priliku da ih napadnu? Rana neprijateljskog vojnika je previe teka da bi ga vod preneo do baze.

    Stavite se u ulogu porunika i odluite ta biste uradili.

    Pria 2 ta ako govori istinu?

    Kada je pucnjava prestala, opkolili smo bunker. Neko je jo bio unutra. Povikali smo da se preda-ju. Jedan ovek i jedna ena su izali s rukama po-dignutim uvis. U bunkeru smo zatekli dva mrtva borca s orujem i dokumentima. Bili smo sigurni da su ovek i ena neprijateljski borci. Iz njihovog

    bunkera je na nas otvorena vatra i ubijena su dva naa oveka. Moji vojnici su hteli da ih ubiju. Kao njihov pretpostavljeni, imao sam mnogo muke da momke smirim i obezbedim bezbedno sprovoe-nje zarobljenika do nae baze.

    Kasnije sam morao da spreim svog narednika da ih ne maltretira tokom ispitivanja. Zar ne zna nita o zakonima rata? povikao sam. On me je ljutito pogledao. Samo sam pokuavao da iz njih izvuem istinu, rekao je, stalno lau i ne daju nam informacije koje su nam potrebne.

    ena je tvrdila da su samo pecali i uleteli u bunker da bi izbegli rafalnu paljbu. Iz oiju su joj lile suze dok me je gledala pravo u oi i zaklinjala se da je neduna.

    Uhvatili smo ovu enu i njenog prijatelja na delu. Krivica im je bila ispisana na elu mora da su kri-vi! Ali, odjednom vie nisam bio tako siguran. ta ako govori istinu?

    Kao porunik, odluite ta treba uraditi.

    Pria 3 Da li da otvorim vatru na selo?

    U zoru, naa kolona tenkova krenula je putem kroz gusto naseljeno predgrae. Stali smo da proceni-mo situaciju. Moj drugar na kupoli tenka je rekao: Ne svia mi se kako ovo izgleda. Na radio-ve-zista se okrenuo prema meni i rekao da je upravo uo izvetaje da se mnogo gerilskih vojnika krije u toj oblasti. Sa mesta na kom sam ja stajao kao niandija tenka imao sam prilino ist vidik. Kroz prainu i oblano jutro nazirao sam siluete koje tre na poziciju izmeu niza seoskih kua nasu-prot naeg voda koji se nalazio u transpoterima na putu. Takoe sam mogao jasno videti da su te figure naoruane.

    Kao niandija tenka, odluite ta treba da uradi-te.

  • 36

    ira literatura:

    D. Petrovi, M. Krivai, B. Popovi, D. Ili Istra-ivanje humanitarnog prava, obrazovni modul za nastavnike, Program adaptirala grupa MOST Mar-ko Sasoli, Antoan Buvije Kako pravo titi u ratu? (sluajevi i dokumenta), MKCK, eneva 1999.

    K. Obradovi, M. ahovi, M. Despotovi Me-unarodno humanitarno pravo (razvoj, primena, sankcije); Beogradski centar za ljudska prava, Be-ograd 2002.

    V. Dimitrijevi i ostali Osnovi meunarodnog javnog prava; Beogradski centar za ljudska prava, Beograd 2005.

    Izvori meunarodnog humanitarnog prava (pri-runik za profesionalne vojnike, pravnike i aktivi-ste Crvenog krsta); priredio prof. dr Miodrag Star-evi, Beograd 2002.

    Anri Dinan Seanje na Solferino, eneva 1862.

    NAZIV RADIONICE: Graanska neposlunost

    Autori/ke: Dragana uri, Julija Gruji-Simeunovi, Stamenka Sudar, Zdenka Vojni Tuni, Miljana Ki-tanovi, Slaana Stojanovi

    CILJ(EVI) RADIONICE: Razumevanje pojma graanske neposlunosti Uoava