inkluzivno u graĐansko vaspitanje

Click here to load reader

Post on 12-Dec-2016

225 views

Category:

Documents

1 download

Embed Size (px)

TRANSCRIPT

  • Forum mladih sa invaliditetomTerazije 23, 11 000 BeogradTel/fax 011 32 20 632e-mail: [email protected]

    Centar za razvoj inkluzivnog drutvaZahumska 23a, 11120 BeogradTel: 069 120 72 65e-mail: [email protected]

    INKLUZIVNOU

    GRAANSKO VASPITANJE

  • 1

    PREDGOVOR

    Ova broura je zamiljena kao prirunik za nastavnike graanskog vaspi-tanja u srednjim kolama u Republici Srbiji koji ele da deo programa graanskog vaspitanja posvete inkluzivnom obrazovanju dece sa invali-ditetom.

    Broura je pripremljena u formi podsetnika svima koji predaju ili mogu da predaju graansko vaspitanje: nastavnicima i profesorima razredne nas-tave, pedagozima, psiholozima, profesorima istorije, geografije, srpskog i stranih jezika, muzikog obrazovanja, svima koji su savladali program obuke za izvoenje nastave za odgovarajui razred (Pravilnik o izmenama i dopunama pravilnika o vrsti strune spreme nastavnika koji izvode obra-zovno-vaspitni rad iz izbornih programa u osnovnoj koli, 2005).

    Ovaj Prirunik e nadamo se podstai one koji ga budu itali da u svom radu budu kreativni i promiljeni, traei svoje odgovore na mnoga pitanja o inkluzivnom pristupu obrazovanju, pitanja sa kojima smo se mi tokom nae prakse susretali, traei nae odgovore na njih, sa manje ili vie us-peha.

    Inkluzija kao proces kroz koji smo prolazili i prolazimo, nam se ini vred-nim iskustvom koje elimo da podelimo sa naim sadanjim i buduim kole-gama, borcima za ljudska prava, svima koji ele da uloe svoju energiju u izgradnju boljeg i kvalitetnijeg graanskog drutva.

  • 2

    Publikacija je nastala u okviru projekta Inkluzivni pristup obrazovanju, u realizaciji Foruma mladih sa invaliditetom i Centra za razvoj inkluzivnog drutva.

    Cilj projekta je da doprinese stvaranju jednakih mogunosti za omladinu sa invaliditetom u srednjekolskom obrazovanju i da ostvari visokokvalitet-nu, izbalansiranu podrku svim uenicima kako bi ostvarili svoj pun po-tencijal. Ideja partnera u ovom projektu je da se uine koraci ka stvaranju tolerantnog okruenja meu uenicima u srednjim kolama promocijom i unapreenjem inkluzivne nastave i inkluzivnog obrazovanja.

    Projekat se realizovao u 5 gradova Srbije: Leskovac, Uice, Kragujevac, Subotica i Zajear sa nastavnicima graanskog vaspitanja iz ukupno 16 srednjih kola. Teme seminara i radionica su bile fokusirane su na promo-ciju inkluzivnog pristupa obrazovanju i njegovog ukljuivanja u nastavni plan i program graanskog vaspitanja u srednjim kolama.

    Stvaranje ove publikacije pomogla je Amerika ambasada u Beogradu. Sa-draj publikacije je iskljuiva odgovornost Foruma mladih sa invaliditetom i Centra za razvoj inkluzivnog drutva i ne odraava nuno stavove dona-tora.

    FORUM MLADIH SA INV ALIDITET OMYOUTH WITH DISABILITIES FORUM

  • 3

    HVALA

    Ova knjiga po svoj prilici nikad ne bi ugledala svetlo dana, da u njenoj pripremi nisu pomogli:

    Tim Foruma mladih sa invaliditetom, tim Centra za razvoj inkluzivnog drutva, Milica Mari, Ana Mesaro, nastavnici kola iz Leskovca, Kragu-jevca, Zajeara, Subotice i Uica kojima dugujemo veliko hvala, za sav uloeni trud, savete i podrku u relizaciji projekta kojim emo uraditi jo jedan korak ka osnaivanju mladih za inkluzivno obrazovanje

    POSEBNO HVALA

    Amerikoj ambasadi u Beogradu

  • 4

    SADRAJ

    INKLUZIVNO u GRAANSKO .................................................................................. 05JEZIK I TERMINOLOGIJA ............................................................................................ 07MEDICINSKI MODEL vs SOCIJALNI MODEL PRISTUPA INVALIDNOSTI .......... 09Doprinos teme inkluzivnog obrazovanja na asovima graanskog vaspitanjaza potovanje ljudskih prava, nenasilja, tolerancije i nediskriminacije ........................... 11Ciljevi radionica o inkluzivnom obrazovanju na asovima graanskog vaspitanja ........ 13Pristup radu i metode ....................................................................................................... 16ta NISU radionice o inkluzivnom obrazovanju? ........................................................... 16Uobiajeni tok radionice ................................................................................................. 20Teme radionica za inkluzivno obrazovanje u sklopu nastave graanskog vaspitanja ..... 20Upoznavanje .................................................................................................................. 21Uvodne teme o inkluziji ................................................................................................... 22Razliitost ......................................................................................................................... 28Predrasude ........................................................................................................................ 34U meni je mo da promenim ............................................................................................ 35Dajte uenicima ansu da urade evaluaciju radionicana temu inkluzije dece sa invaliditetom u obrazovanju .................................................................. 37Igre .................................................................................................................................... 38Potekoe u radu .............................................................................................................. 49kole koje su saraivale u projektu ................................................................................... 54Literatura ............................................................................................................................ 55

  • 5

    INKLUZIVNO u GRAANSKO

    ta je inkluzivno obrazovanje?

    Inkluzivno obrazovanje je najkvalitetniji vid obrazovanja za svu decu bez obzira na njihove razliitosti ili sposobnosti. Kroz inkluzivno obra-zovanje sva deca imaju pravo da ue zajedno, deca sa smetnjama u raz-voju ne smeju biti odvojena od druge dece ili posmatrana kao manje vana.

    Inkluzivno obrazovanje dece sa invaliditetom je njihovo ljudsko pravo!

    Odrasli sa invaliditetom koji su pohaali specijalnu kolu smatraju da su preiveli segregaciju. Po vaeim propisima u Republici Srbiji ne postoji ni jedan zakonski opravdan razlog za odvajanje dece u obrazo-vanju. Deca i treba da budu zajedno uz prednosti i koristi za sve. Ne treba da ih titimo jedne od drugih, nego treba da im omoguimo da uoavaju svoje mogunosti, razlike i potencijale. Istraivanja pokazuju da deca koja su u inkluzivnom okruenju imaju bolja akademska i soci-jalna postignua.

    Za uenike sa smetnjama u razvoju ak iako pohaaju specijalne kole, dokazano je da ne postoji nijedan vid drugaije edukacije, brige ili tret-mana koji ne moe biti realizovan u redovnoj koli. Svakom detetu je potrebno obrazovanje koje e mu/joj pomoi da razvije socijalne veze i bude pripremljeno za redovan ivot.Po definiciji UNESCO, inkluzivno obrazovanje se odnosi na mogunost kole da obezbedi kvalitetno obra-zovanje svoj deci, bez obzira na njihove razliitosti. Inkluzija se definie kao proces prepoznavanja i odgovaranja na razliite potrebe dece kroz poveavanje uea u uenju, kulturnom ivotu i ivotu zajednice, kao i kroz smanjivanje iskljuivanja u/iz obrazovanja. Ovaj proces obuhvata promene i usaglaavanje sadraja, pristupa, stuktura i strategija u obra-zovanju, podrazumevajui da sva deca kolskog uzrasta treba da idu u redovnu kolu, kao i da je odgovornost redovnog obrazovnog sistema da obrazuje svu decu. kola treba da bude otvorena za sve uenike/ce,

  • 6

    uz posebno usmeravanje panje na decu sa smetnjama u razvoju i decu iz marginalizovanih grupa. Sva deca treba da budu deo kolske zajed-nice bez obzira na njihove snage i/ili slabosti u pojedinim oblastima.

    Prava svakog deteta moraju da budu uvaena i potovana, a na drava-ma je da obezbede jednake uslove za svu decu da se obrazuju.

    Da bi se sprovela inkluzija u koli nastavnici bi trebalo utiu na sledee faktore u svom radu:

    Poboljati kompetencije svih uenika Krojiti strategije prema potrebama svakog deteta Koristiti razliite vrste ocenjivanja kako bi se pomoglo uenicima sa

    smetnjama u razvoju da napreduju Efikasno saraivati sa pomonim osobljem i roditeljima Prilagoditi nastavne planove i programe individualnim uenicima Usmeravati i podravati sve uenike Voditi rauna o kognitivnom razvoju i socijalno-emotivnom i moral-

    nom razvoju svakog uenika Vezivati se za uenike i njihove porodice na meuljudskom nivou Prepoznati i potovati kulturoloke i individualne razlike Razumevati razliite vrednosti koje potuju uenici i njihove porodice Razvijati svest o vlastitim predrasudama i vrednostima Prepoznati kako pretpostavke nastavnika utiu na poduavanje i

    odnos sa razliitim uenicima Razvijati kod sebe sposobnost da se prepoznaju posebne potrebe/

    mogunosti ili nemogunosti/ uenika i da im se prui pomo ili da se trai pomo

    Prepoznavati potrebe nadarenih uenika i da im se udovolji na odgo-varajui nain

    Ohrabrivanje interkulturalnog potovanja i razumevanja meu uenicima

    Tretirati sve uenike s potovanjem, afirmisati njihovu ast i dosto-janstvo

  • 7

    Gajiti veru u edukativnost svakog deteta Pomagati uenicima da se razviju u punopravne lanove drutva Upoznati se sa konvencijama o pravima deteta i nediskriminaciji

    Upoznati se sa terminologijom prema uenicima sa smetnjama u razvoju i pristupima invalidnosti

    JEZIK I TERMINOLOGIJA

    Nain izraavanja je odlika kulture, ali i trenutnih drutvenih tokova. Jezik je vremenom menjan, posebno kada je u pitanju terminologija koja se odnosi na osobe sa invaliditetom.

    Pokret osoba sa invaliditetom ne favorizuje upotrebu rei invalid, jer je njen koren u latinskoj rei invalidus, to znai nejak, nemoan, ne vredan.

    Zalaemo se za primenu izraza osoba sa invaliditetom ili osoba sa hendikepom (osoba sa inekom dijagnozom npr paraplegijom i sl.) Ali, akcenat je na rei OSOBA.

    1. Koji god izraz se kombinuje uz re osoba sa.....(hendikepom, invaliditetom, nekom dijagnozom i sl.) JE DOBAR IZRAZ ! Dakle OSOBA+ SA.....=OK

    2. Izraz hendikepirana ili invalidna osoba oznaava da je kompletna osoba nefunkcionalna. Tako je hendikepirana (invalidna) organizacija neka organizacija koja ne radi dobro, za razliku od organizacije osoba sa hendikepom ili invaliditetom-koja ukazuje ko su njeni lanovi i ime se bavi.

    3. Ne oslovljavati ljude po dijagnozi. Paraplegiari, cerebralci i sl. ve osobe sa paraplegijom, oteenjem sluha, vida i sl....

  • 8

    4. Ne opisivati osobe sa hendikepom kao osobe sa posebnim potrebama, jer svi imaju svoje posebne potrebe ( da li je i puenje, ishrana npr. bez mesa ili.. ipak posebna potreba?), ali je nain zadovoljavanja tih potreba razliit. Svi imaju potrebu za kretanjem, samo to e se neko kretati bre ili sporije, a neko korienjem invalidskih kolica, neko biciklom, itd.

    5. Svako kada zatreba moe i treba da koristi medicinske usluge, a ne samo osobe koje imaju invaliditet ( ponekad ove osobe i manje nego oni koji nemaju invaliditet?!) zato je apsurd da se koriste izrazi i poreenja: Zdravi - i oboleli.

    6. Vano je da se uvek upotrebljava aktivan oblik KORISNIK/CA KOLICA a ne VEZAN ZA KOLICA ili U KOLICIMA

    Uvek sa potovanjem drutva prema osobama sa hendikepom , ali i poto-vanje osoba sa invaliditetom prema drutvu, jer....nikome nita ne pripa-da, svako, i osoba koja ima invaliditet i koja ga nema treba da se izbori za svoj poloaj u drutvu.

    - POZITIVNO I SAMO POZITIVNO -

  • 9

    MEDICINSKI MODEL vs SOCIJALNI MODEL PRISTUPA INVALIDNOSTI

    Tokom istorije, invaliditet je posmatran na razliite naine, a odnos zajed-nice prema osobama sa invaliditetom se menjao. U drutvu je danas opte prihvaeno da ljudi sa invaliditetom (ukljuujui i decu sa smetnjama u razvoju) generalno imaju manje prilika i nii kvalitet ivota nego osobe bez invaliditeta. Kakve aktivnosti i programe preduzimamo kako bi izali na kraj sa tekoama koje ljudi sa invaliditetom doivljavaju (ili kako bi se ove tekoe potpuno uklonile) zavisi od toga ta se smatra uzrokom ovih tekoa. Postoji vie razliitih naina da se objasni ta prouzrokuje tekoe i korienje modela ih moe ilustrovati. Sami modeli slue i kao osnov razliitih pristupa u definisanju praktinih politika i strategija i zakonskih okvira kojima se poboljava poloaj osoba sa invaliditetom.

    Medicinski model je stav koji posmatra invaliditet kao medicinski prob-lem koji treba da se rei, ili kao bolest koja treba da se izlei. Razvojem medicine, razvio se i stav da osobu i stanje u kome se nalazi (oteene, bolesne) treba popraviti i izleiti korienjem medicinskih intervencija, terapija i rehabilitacija. U tom procesu kljunu (a ponekad i jedinu) ulogu imaju razliiti profesionalci i strune slube. Ovaj model definie osobe sa hendikepom prema njihovom stanju i oteenju, fokusiran je na pojedinca i ne uzima u obzir fizike i socijalne barijere i stavove koji doprinose odnosu zajednice prema osobama sa hendikepom.

    Socijalni model posmatra invaliditet kao posledicu uticaja fizikih, ko-munikacionih i drutvenih prepreka i stavova koji onemoguavaju uee osoba sa invaliditetom u ivotu zajednice ravnopravno sa drugima. Una-preenje kvaliteta ivota u okviru ovog modela usmereno je na uklanjanje barijera koje stvara drutvo ili koje postoje u okruenju i koje ograniavaju osobu u ueu u zajednici i ostavrivanju ljudskih prava. Socijalni model se zasniva na izjednaavanju mogunosti, nediskriminaciji i uvaavanju

  • 10

    razliitosti. Aktivnosti koje se preduzimaju ukljuuju promene u zakon-skim okvirima ka potovanju ljudskih prava, uklanjanju komunikacijskih i fizikih prepreka, samozastupanje i ukljuivanje samih odraslih i mladih ljudi sa invaliditetom, roditelja i celokupne zajednice, organizacija civilnog drutva koje se bave ljudskim pravima itd.

    Socijalni model podrazumeva inkluzivno obrazovanje kao proces promena sistema obrazovanja u kome su barijere sistematski uklanja-ju, a u obrazovnim institucijama se stvara atmosfera podrke, uvaa-vanja i prihvatanja uenika i uenica bez obzira na razliitosti.

  • 11

    DOPRINOS TEME INKLUZIVNOG OBRAZOVANJA NA ASOVIMA GRAANSKOG VASPITANJA ZA POTOVANJE LJUDSKIH PRAVA, NENASILJA, TOLERANCIJE I NEDISKRIMINACIJE

    Ono to u nedostatku boljeg termina zovemo radionicama na temu inkluzivnog obrazovanja sa uenicima koji pohaaju graansko vaspitanje podrazumeva rad u formi seminara ili seta od nekoliko radionica (ije primere dajemo u ovom priruniku) na kojima izvor znanja predstavljaju kako uenici i uenice. tako i sami nastavnici.

    Uee na radionicima bi trebalo biti potpuno dobrovoljno, motivisano linom eljom i potrebom, ali za uenike koji pohaaju nastavu graanskog vaspitanja, radionice na temu inkluzivnog obrazovanja, mogu samo da dovedu do pozitivnih promena u cilju sporovoenja programa nenasilja u kolama.

    Tema seta radionica o inkluziji jeste inkluzija u kolama, ali tema su prevashodno ljudska i deija prava, konflikti na drutvenom nivou, konflikti u grupama i u zajednici. Ako se sprovode po navedenim ciljevima i sadraju, radionice e uenicima ukazati na potrebu da rade na sebi, da se suoe i preispitaju sopstvene predrasude, probleme, slabosti i jake strane kada govorimo o potovanju razliitosti.

    Opteprihvaeno vienje razliitosti, kao pojma u kojem se po pravilu po-javljuje fizika razliitost, jeste odraz iskustva koje je sakupljeno i istovre-meno odraz nedostatka vetine, znanja i spremnosti da se razliitost prihvati kao neizbena pojava u meuljudskoj interakciji, ijem se potovanju moe prii uz pristanak na proces prihvatanja koji esto zna biti bolan i teak.

    Situacija u kojoj se nalaze osobe sa invaliditetom u Srbiji odaju sliku nemoi da se njihovoj inkluziji u drutvo prie bezrezervno, ve su predrasude os-

  • 12

    tajale da tinjaju i dalje i da rezultiraju problemima u procesu zapoljivosti, rada, drutvenog ivota ili prava na porodicu osoba sa invaliditetom.

    Rad sa mladima u osnovnim i srednjim kolama na prihvatanju razliitosti u svojim kolama tokom inkluzije u obrazovanju predstavlja glavni element u procesu izgradnje graanskog drutva, ali to je rad koji zahteva puno vre-mena, strpljenja, vetine i snage (kao i materijalnih resursa i podrke).

    Iskljuivanje dece iz redovnog obrazovnog sistema i njihovo odvajanje u specijalne kole jeste nasilje!

  • 13

    CILJEVI RADIONICA O INKLUZIVNOM OBRAZOVANJU NA ASOVIMA GRAANSKOG VASPITANJA

    ire sagledavanje invaliditeta i bolje razumevanje potencijala osoba/ue-nika/ca sa invaliditetom

    Analiza terminologije, pristupa invaliditetu i razumevanje mehani-zama konflikta koje izaziva razliitost tih uenika/osoba na drut-venom nivou.

    Senzibilizacija za prepoznavanje formi nasilja u drutvu, posebno strukturnog nasilja kakvo je nepristupanost okruenja prema oso-bama sa invaliditetom.

    Otvaranje mogunosti akcije za kreativno i konstruktivno suprot-stavljanje postojeoj nepravdi

    razvoj vetina potrebnih u procesu razumevanja bogatsva razliitosti

    Razvoj vetina komunikacije, saradnje, ophoenja sa emocijama, sa predra-sudama, sa razliitostima, sa linom moi i odgovornou, su vane vetine potrebne za konstruktivno razumevanje da je bogatstvo drutva upravo u razliitostima! Radionice na temu inkluzivnog obrazovanja tee da otvore proces preispitivanja svakog uesnika/uenika kroz aktivno uee i meu-sobnu interakciju, u kojem oni sami preispituju i trae modele ponaanja koji bi bili u skladu sa njihovim sopstvenim oseajem odgovornosti i nji-hovim sopstvenim sistemom vrednosti, a nema sebi za cilj da ih preoblikuje ili prilagodi unapred odreenim modelima ponaanja.

    Radionice treba da imaju strukturu koja omoguava i podstie otvaranje procesa razjanjavanja i preispitivanja, umesto da nudimo spremne odgo-vore na sva pitanja kroz znanje odraslih nastavnika ili voditelja radionice, trenera itd. Uenici treba budu podstaknuti na preispitivanje sebe i drugih,

  • 14

    na proces davanja i primanja konstruktivne kritike, koji je mogu u atmos-feri poverenja i oseaja odgovornosti za sam tok rada. Bez aktivnih uesni-ka radionicu bi teko mogli da realizujete!

    Konkretni ciljevi:

    stvaranje podloge za proces razumevanja razliitosti upoznavanje stavova, potreba i mogunosti dece i uenika sa inva-

    liditetom pruanje prilike da doe do dijaloga traenje zajednikih interesa i meusobno definisanje ciljeva suoavanje sa razliitim vienjima novije i starije istorije kada je re

    o pristupima invalidnosti ostvarivanje saradnje u izgradnji budunosti

    razvijanje svesti o ljudskim pravima razvijanje svesti o strukturnom nasilju (nepristupano okruenje,

    nepotovanje pristupa u informacijama za slepe ili uenike/osobe oteenog sluha...)

    razvijanje svesti o pravima manjina razvoj svesti o ulogama polova u drutvu reflekcija sopstvene uloge u drutvenim kretanjima

    preispitivanje sopstvenih predrasuda sluanje, davanje prilike drugima da iznesu svoje miljenje razvijanje sposobnosti posmatranja problema iz razliitih uglova razvijanje tolerancije prema marginalnim drutvenim grupama razvijanje tolerancije prema drugim kulturama razvijanje tolerancije prema drugaijim politikim stavovima

    razumevanje emocija i njihovo prihvatanje podsticaj da uenici/ce razumeju oseaje drugih i svoje sopstvene

    oseaje posticaj na razmiljanje o drugim idejama i konceptima, potencijali-

  • 15

    ma, mogunostima, od onih koji su njima poznati razvoj svesti za sakrivene, neizgovorene oseaje koji se javljaju u

    drutvu, na poslu, meu prijateljima i u porodici, te uenje ophoen-ja sa istim

    podravanje procesa uenja jedno od drugog, kroz razmenu iskus-tava i miljenja

    pokuaj menjanja ukorenjenih normi ponaanja koje podstiu ugroavanje ljudskih prava

    pokuaj menjanja ukorenjenih normi ponaanja u konfliktima

    izgradnja i osnaivanje linosti vebanje kritike i samokritike razmiljanje o sopstvenim jakim i slabim stranama razvoj svesti o potisnutim oseanjima preispitivanje vaeih drutvenih normi i sopstvenog stava o njima razvoj samopouzdanja, na bazi potovanja linosti i prava drugih

    efekat multiplikacije, kroz motivaciju uesnika da naueno primene u svojim sredinama

    osposobljavanje uenika da principe potovanja ljudskih prava i ra-zliitosti osoba sa invaliditetom primene u svojoj koli i porodinom ivotu

    motivisanje za prenoenje steenih znanja na druge motivisanje za angaman u procesu demokratizacije, zatitu ljudskih prava

  • 16

    Pristup radu i metode

    Radionice na temu inkluzivnog obrazovanja sa uenicima na asovima graanskog vaspitanja otvaraju mnoga pitanja relevantna za ophoenje sa idejom razumevanja ljudskih prava, razliitosti u drutvu i razvoj vetina definisanih od strane uesnika kao potrebnih za uspean proces razrade.

    Metode koje se koriste u treningu treba da su aktivnog i participativnog karaktera, to istovremeno oslikava i tezu da su razlike u miljenju obogaujue, te da njihovo bolje poznavanje pomae razumevanju i na taj nain utie i na nae ponaanje. Kreativnost i senzibilitet uenika osposobljavaju za komunikaciju i pristup ideji inkluzivnog obrazovanja kao ljudskog prava na konstruktivan nain. Vaan element radionice je i momenat prenoenja odgovornosti na uenike/ce za tok radionice, dok istovremeno predava zadrava odgovornost za strukturiranje procesa. Samu dinamiku procesa u velikoj meri odreuju uenici/ce svojim angamanom, dok se voditelji tj. nastavnici prilagoavaju potrebama i interesima grupe. U pravilu se ovakvim pristupom i osiguravanjem prostora za ukljuenje svih prisutnih, postie efekat osnaivanja dece da iznesu svoje miljenje i oseaje, oseajui pritom da im se pridaje jednaka vanost kao i ostalima, ohrabreni da preuzmu inicijativu i odgovornost.

    ta NISU radionice o inkluzivnom obrazovanju?

    Radionice o inkluziji nisu kola u kojoj uenici nekritino prihvataju sadraje koji im se prenose. Ovakve radionice ne treba da daju recepte za reavanje inkluzije u obrazovanju na novou drutva. Nastavnici ne mogu dati odgovor na pitanja o mogunosti razreavanja linih konflikata koje pojedinci imaju kada je re o ljudskom pravu na redovno obrazovanje dece i mladih sa invaliditetom, oni su tu da potstaknu i podre konstruktivan odnos prema razumevanju potencijala, mogunosti i razliitostima.

  • 17

    Ovakve radionice nee podstai samo prijatne doivljaje ili harmoniju grupe, to bi u pravilu znailo povrnost u radu, ve e uesnici iskustveno proi i situacije sa kojima imaju potekoe.Tokom radionica u naoj dosadanjoj praksi esto se suoavamo sa suzama i bolom koje deca oseaju kada se govori o nemoi, nepotovanju ili ne razumevanju drugih sa invaliditetom!

    Nastavnici graanskog vaspitanja su preduslov za dobar rad:

    Da li ste sebe zapitali u dosadanjim radionicama koje ste imali sa vaim uenicima:

    Da li mi je potreban-a asistent/asistentkinja ili ja to mogu sam/a? Koja oekivanja imam od grupe uenika/ca? Kakav dogovor o radu elim? Koliko vremena mi je potrebno za dogovor i pripreme za radionicu?

    Da li se ima vremena za to? Na kojim poljima se oseam sigurnim? ta volim da radim tokom radionice? ta mi ne lei? Koji deo radionice bih rado predao nekom drugom (za pripremu i

    glavno voenje)? Koja je veliina grupe uenika? Koja je starost grupe uenika? Kakav je odnos muki i enski pol uenika/ca? Kakva prediskustva imaju uenici sa kojima radim? Iz koje sredine dolaze, da li su to sve neka dobra i mirna deca? Dolaze li svi na asove graanskog vaspitanja dolaze dobrovoljno? Poznajem li i lino neke uenike-ce, kakvog uticaja to moe imati? Kakve informacije su im prosleene unapred? Koji cilj imam? Koja pitanja elim da otvorim? Na koji nain se nadovezujem na ve uraeno, odnosno na

    prediskustva uenika-ca?

  • 18

    Koja metoda bi bila primerena u odnosu na cilj, prediskustva i oekivanja uenika i moja lina? Zato?

    Da li odabir metoda upuuje samo na verbalnu komunikaciju? Koliko kreativnosti doputa izabrana tema? Kakav je odnos izmeu individualnog rada, rada u maloj grupi i rada

    u plenumu? Kako sastavljam male grupe? Kako strukturiram rad u celoj grupi? Ima li vremena za otvorena pitanja? Koliko linog doprinosa (inputa) elim dati i zato? Kakav je moj stav/iskustvo po pitanju teme radionice? Kod kojih taaka oseam nesigurnost? Sa kim se mogu konsultovati oko programa? Kako izgleda vremenska struktura radionice, koliko slobodnog

    vremena i zato? Jesam li spreman-a na promenu programa? Koliko odgovornosti elim preneti na grupu?

    Ostalo

    Na kojem mestu se odrava radionica (u koli, holu, uionici ili napolju?) i kakvom uticaju su uenici-e izloeni tamo?

    Kako izgledaju radne prostorije? Kakav radni materijal je potreban? Kakva iskustva elim podstai? Sakupljanje materijala (tekstovi, vebe, igre, primeri itd) Kakvu reakciju grupe oekujem? (buenje bolnih iskustava?) Koja pitanja elim otvoriti kroz interakciju grupe u vebi? Da li oekujem emocionalne reakcije u grupi, koje bi zahtevale

    vremena za oslobaanje i tako uzele puno vremena? Kada se mogu otvoriti zacrtana pitanja?

    Koje teke teme dodirujem i u kojoj fazi radionice? Da li su potrebne neke dodatne igre oputanja?

  • 19

    U svakom sluaju na poetku utvrdite dogovor o radu:

    Samopotovanje i potovanje drugih Spremnost na sluanje i razumevanje drugih Prepoznavanje i zadovoljenje sopstvenih potreba, bez ugroavanja

    drugih Saradnja Otvorenost i kritinost Spremnost na preispitivanje sopstvenog ponaanja i sopstvenih

    stavova, na rad na sebi Istrajnost u procesu Mata, kreativnost, uitak

  • 20

    Uobiajeni tok radionice

    Krug Kako se oseam? (pitanje u plenumu na koje dogovara svako ko eli)

    Ovakvim krugom se obino poinje i zavrava radionica. U tih nekoliko minuta se daje prilika

    svima da kau ukoliko se oseaju loe iz bilo kog razloga ili posebno dobro, to je vana

    informacija svima kako npr. ne bi bilo nagaanja zbog ega je neko povuen u radu i sl.

    Uvodna igra Uvodna igra posebno ujutru slui za dizanje energije i koncentracije.

    Kratak usmeni uvod, predstavljanje radne teme

    Razrada teme (veba-e)

    Evaluacija vebe-i (odmah nakon vebe),

    Evaluacija celokupne radionice

    Izlazna / zavrna igra

    Teme radionica za inkluzivno obrazovanje u sklopu nastave graanskog vaspitanja

    Teme radionica koje smo ovde opisali, ve su bile realizovane tokom dugogodinje prakse tima organizacije CRID na temu inkluzivnog

  • 21

    obrazovanja. Poreklo metoda korienih u radionicama je teko utvrditi, kako su one uglavnom adaptacije vebi i igara nauenih na raznim stranama, a neke od njih i plod kreativnosti timova.Veina predloenih radionica sadre elemente koji se mogu veoma lako primeniti i u radioniarskom radu sa starijim uenicima(u viem ili visokom obrazovanju) iako su odraene sa decom starijih razreda osnovne kole(osmi razred) i sa uenicima/ama srednjih kola irom Srbije.

    Za sve navedene vebe i igre vai da se mogu menjati i prilagoavati. ta vie, preporuujemo prilagoavanje metoda grupi i timu sa kojima se radi.

    Upoznavanje

    Primeri radionica za upoznavanje ukoliko radite sa uenicima kole koji su iz razliitih odeljenja (ili iz razliitih kola)

    Da bi se uenici opustili proite sa njima nekoliko minuta na igrama upoznavanja.

    Igrica: Vetar duva za sve one koji...Stolice stoje u krugu, a njihov broj je za jedan manji od broja uesnika-ca. Svi sede osim jedne osobe koja stoji u centru. Ta osoba kae Vetar duva za sve one koji... (npr. koji ive u Evropi), a svi koji ispunjavaju taj uslov treba da promene mesto, odnosno nau novu stolicu. Osoba koja ostane bez stolice staje u centar kruga i zadaje novi uslov. Ova igra unosi puno energije i oputa grupu

    Drvo oekivanja Svi prisutni dobijaju papirie sa dve razliite boje. Na te papirie mogu napisati: ta bih voleo-volela da se

  • 22

    dogodi na ovoj radionici? ta ne bih voleo-volela da se dogodi na ovoj radionici?: Cilj ove vebe je da se eksponiraju strahovi i nade uesnika pred celom grupom, to istovremeno jeste i poziv i pomo drugima da izgovoreno uzmu u obzir. Ispisivanje oekivanja na papir je korisno i radi koritenja u krajnjoj evaluaciji treninga putem poreenja dobijenog sa oekivanim, a i kao podsetnik vama kao nastavniku i samim uesnicima tokom radionice.

    Igra: Traenje ruke na slepo Svi uesnici se podele u parove i potom zatvaraju oi. Svaki par se rukuje i treba nakon rukovanja da pusti ruku svoga para i da se proeta po prostoriji. Zadatak svakog od uesnika je da pronae svog para, prepoznavanjem istog rukujui se s njim ponovo. Kada se par ponovo pronae, mogu otvoriti oi. Vano uputstvo je da svo vreme bude tiina. Ova veba je je neverbalna i time sena neki nain pripremaju uesnici zaono to sledi, tj. da radionica na temu inkluzije ne sme da bude zasnovana samo na verbalnoj komunikaciji, ve da zahteva vie od toga.

    Uvodne teme o inkluziji

    Primeri uvodnih tema radionica o inkluziji

    Komunikacija: Brainstorming. ta mi se dopada/ ne dopada u komunikaciji sa drugima?

    ta mi se dopada u komunikaciji sa drugima? ta mi se ne dopada u komunikaciji sa drugima?

    Na podu se nalaze dva hamer papira, svaki od njih naslovljen sa po jednim od prethodnih pitanja i gomila flomastera. Uesnici po tim papirima piu odgovore.

  • 23

    Predrasude: Barometar stavova. Koristei barometar (sa polovima slaem se i ne slaem se) pronalaze se parovi koji imaju razliita miljenja + jedan posmatra. Odrede se dva pola u prostoriji, npr. jedan zid predstavlja maksimalno slaganje sa odreenom izjavom, a suprotni zid maksimalno neslaganje sa izjavom. Kada voditelj radionice proita izjavu, uesnici se postavljaju u barometar svojim telima, tako to e svako stati na mesto koje odraava njeno/njegovo slaganje ili neslaganje (sve pozicije izmeu dva ekstrema se mogu zauzeti)

    Izjave za barometar: U vojsci se postaje ovek. Svako dete bi trebalo da ide u kolu u kojoj bi bilo u veini. Pranje vea je enski posao. Svako ima posebne potrebe Pojedinac ne moe da menja svet

    Podelite uenike u grupe po dvoje i recite im da konstruktivno razgovaraju o tome zato su stali na odreeni pol barometra. Govori samo jedan, drugi ga slua, a posmatra nema pravo da govori.

    Evaluacija vebe:Koliko ti je bilo teko drati se pravila?Kako ti je bilo sluati sagovornika, a ne prekidati ga?Da li si istovremeno, dok je tvoj partner govorio, razmiljao-la o svojim argumentima?Koliko imate utisak da vas je partner razumeo i sasluao?Da li su oba sagovornika imala jednako vremena da govore?ta su posmatrai primetili?Koliko je posmatraima bilo teko samo sluati, a ne ukljuiti se u razgovor?

    Uvedite uenike/ce da poveu situaciju u kojoj su deca sa invaliditetom: kao posmatrai, kao neko ko je na drugoj strani barometra stavova.Podelite im tampani materijal i terminologiju i pristupu invaliditetu i to je vreme za pauzu ili kraj asa.

  • 24

    Da li ste za timski rad!? Primer (jedna od milion primera vebi o timskom radu)Smartie igra

    Opis: Cela grupa sedne u polukrug i svako uzme jednu manju posudu ispred sebe. Voditelj-ica ima kod sebe vei broj (par stotina) bombonica, koje puta u opticaj tako to dodaje dvadeset bombonica prvoj osobi u polukrugu. Ta prva osoba moe zadrati koliko god bombonica eli (ne mora nijednu), a ostatak prosleuje osobi pored sebe, koja ima isto pravo zadravanja bombonica po svom nahoenju (moe i sve zadrati) a ostatak prosleuje dalje. Zadnja osoba u polukrugu postupa takoe po svom nahoenju, ali se broj bombonica koji se prosledi nazad voditelju-ici, sa njegove/njene strane uveava dvostruko i ponovo daje prvoj osobi. Komunikacija u grupi je dozvoljena tokom vebe. Ali se redosled sedenja i redosled dodavanja ne sme menjati.

    Evaluaciona pitanja na kraju vebe: Koliko ste zadovoljni procesom, ta vam je smetalo i zato?Kako se oseaju oni koji imaju najmanje bombonica, a kako oni sa najvie?

    Percepcija: je jako vaan uvod u rad sa decom na temu inkluzije jer nam pokazuje faktore koji utiu na percepciju (doivljaj) ali i kod uenika osveuje vanosti prihvatanja razliitih percepcija:

    Primer radionice 5 minuta tiine

    Koncentracija na zvukove van prostorije, a zatim na zvukove uprostoriji, u tiini.

    Crteita vidite?Na crteima se mogu videti razliite stvari, pa poreenje vienog slui osveavanju razliitosti u percepciji.

    Pria CrvenkapicaPria iz vukovog ugla, proitana u plenumu.Evaluaciono pitanje: ta mislite o ovoj prii, ta vam ona govori?

  • 25

    Crtanje po leima u kruguSvi stoje u krugu. Jedna osoba poinje nacrtavi neto jednostavno susedu na leima (sami izaberu ta e to biti i ne kau ta crtaju), zatim on-a crta sledeem u krugu onaj crte koji je primio-la itd. Kada se obie pun krug, svako na papiru nacrta ono to je nacrtao na leima svog suseda, te svako stavi svoj crte ispred sebe.

    Napravimo zidne novine: Zidne novine: Od ega zavisi percepcija?

    sposobnost uoavanja i prenoenja bitnih injenica trenutno psihofiziko stanje cilj / oekivanja panja sposobnost sluanja zanimljivost teme i otrine ula iskustva line emocionalne umeanosti

    Poveite Zidne novine sa mogunostima dece sa smetnjama u razvoju: Kakva je percepcija uenika koji ne vidi, ne uje, ne hoda...Postavimo se u tue cipele. Zato im je tee? U emu je naa uloga da bi se prevaziao problem? Na koji nain je mogue prevazilaziti ovaj problem?

    Napomena:Radionica na temu percepcija ne predstavlja veliki napor, a neophodna je radi osvetavanja postojanja vie istina u zavisnosti od ugla iz kojeg se gleda.

    Materijal:

    Pria o Crvenkapi iz vukovog ugla

    iveo sam u umi. To je bio moj dom o kojem sam se brinuo i stalno se trudio da ga odrim istim i urednim. Jednog sunanog dana, dok sam uklanjao ostatke hrane koje su ljudi ostavili za sobom, zauh korake. Pogledavi iza

  • 26

    drveta ugledao sam jednu devojicu sa korpom kako ide putem. Odmah mi se uinila sumnjivom, zato to je bila tako udno obuena, sva u crvenom, sa maramom na glavi, kao da je elela da je ne prepoznaju. Iako znam da se o ljudima ne treba suditi na osnovu njihovog izgleda, ona je bila u mojoj umi i inilo mi se ispravnim da saznam malo vie o njoj. Upitah je ko je ona, odakle dolazi i tako neke druge stvari. Prvo mi je bezobrazno odgovorila da ne razgovara sa nepoznatima. Ja nepoznat? Ja koji sa celom svojom porodicom ivim u ovoj umi sam nepoznat!? U tom se ona malo umirila i ispriala mi priu o njenj baki. Baka je bila bolesna te joj je ona nosila ruak. Zapravo mi se devojica uinila iskrenom osobom i pomislih kako bi bilo dobro da se malo privede redu i naui da nije lepo da se kroz tue kue unja tako sumnjivo obuena. Pustih je da ide svojim putem, ali pourih preicom do kue njene bake. Kada sam sreo baku objasnio sam joj celu situaciju, na ta se ona sloila sa mnom da bi dobro bilo da joj unuka naui da se malo obzirnije ophodi prema drugima. Dogovorili smo se da se ona sakrije ispod kreveta dok je ja ne pozovem.Kada je devojica stigla, pozvao sam je u spavau sobu, gde leah obuen u odeu njene bake. Zarumenjenih obraza ula je u sobu i smesta napravila jednu uvredljivu primedbu na raun mojih uiju. I ranije mi se deavalo da me neko uvredi, te sam pokuao da ne pridajem vanost tome i jednostavno prokomentarisah da mi moje velike ui slue da bih je bolje uo. Ono to sam time hteo kazati je da mi je ona simpatina i da bi trebala malo da pripazi kako se izraava. Ali, ona odmah potom napravi jednu aljivu zamerku na raun mojih oiju. Vama je sigurno jasno da se moji oseaji za malu devojicu naglo poee menjati, te ona od simpatine osobe u mojim oima, odjednom postade jedno vrlo neprijatno stvorenje. Meutim kako bejah iskusan u uzdravanju od besa, ja joj samo rekoh kako mi moje velike oi slue da je bolje vidim. Njena sledea uvreda je stvarno prevrila svaku meru. Ja i inae imam problema sa svojim velikim zubima i ta devojica stvarno nije imala nita pametnije da mi kae no da me na podseti na moje velike zube. Znam da nije trebalo tako impulsivno da reagujem, ali skoio sam sa kreveta i zareao na nju, kako e mi moji veliki zubi dobro posluiti da je pojedem! Moram odmah jasno da vam kaem da jedan vuk nikad ne bi pojeo jednu devojicu. To svako zna. Ali na moje iznenaenje to blesavo

  • 27

    devoje poe da tri kroz kuu i da vriti. Potrah za njom upokuaju da je smirim, skinuo sam i bakinu odeu sa sebe. No, odjednom se zau lupa i na vratima se pojavi umar, ovek od svoja dva metra visine, sa sekirom u rukama. Ugledavi ga shvatih da se nalazim u velikoj nevolji. Brzo sam iskoio kroz prozor i pobegao. Bilo bi lepo kada bi tu bio kraj prii, ali baka nikada nikome nije ispriala moju stranu prie. Uskoro se rairi glas da sam ja jedno uasno stvorenje kojem se ne moe verovati. Ne znam ta se kasnije zbilo sa devojicom, ali mogu vam rei da sam ja do kraja svog ivota ostao nesretan.

    Crtei:

  • 28

    Razliitost

    Primeri radionica: Razumevanje razliitosti

    Ciljevi radionice su: razumevanja bogatstva razliitosti, analiza situacije kada se razliitosti u drutvu ne potuju, otvaranje mogunosti shvatanja razliitosti kao anse za dobre drutvene promene, razumevanje vanih faktora koji utiu na proces od razumevanja razliitosti do potovanja ljudskih prava

  • 29

    Glavna pitanja:

    Kakve razliitosti u drutvu postoje? Kakva je veza izmeu potovanja prava na razliitosti i ljudskih

    prava? Koji modeli ponaanja u sukobu sa razliitostima se prepoznaju? ta je sve utkano u konflikt sa razliitostima u drutvu i zbog ega

    taj konflikt nastaje? Kakve uobiajene uloge strana u konfliktu kod nepoznavanja

    razliitosti su prepoznatljive? ta mi se ne dopada u mom ponaanju kada govorimo o razliitostima

    i kako to mogu da promenim

    Veba: Crtaka bitkaSvi u grupi se podele u parove, tako to e u svakom paru jedna osoba biti A, a druga osoba B. Uesnici se zamole da tokom vebe ne razgovaraju. Osobe A se pozovu u jedan ugao prostorije i kae im se da im je zadatak da nacrtaju grad u smiraj dana. Osobama B se kae da im je zadatak da nacrtaju plau sa kupaima. Vreme trajanja vebe se ogranii na 5 minuta. Potom parovi sedaju zajedno i da im se jedna olovka, uz uputstvo da drei olovku zajedno trebaju da nacrtaju sliku.

    Evaluaciona pitanja: Kako vam je bilo dok ste crtali? ta ste oseali i razmiljali? Kako ste se ponaali kada je postalo jasno da vam se zadaci

    sukobljavaju?

    Veba. ivot na ostrvuUenici se podele u male grupe (5-6 osoba). Kae im se da se nalaze na pustom ostrvu i da nema naina da ga napuste. Radi organizovanja zajednikog ivota treba da se dogovore i uspostave zajedniki sistem pravila. Svaka mala grupa ima 10 minuta vremena da se dogovori o svojim pravilima, koja se potom prezentuju pred svima. U sledeem koraku se zamoli da iz svake

  • 30

    grupe jedna osoba volontira(ili da neto pomogne nastavniku/ci). Volonteri se izvedu van prostorije i obaveste se da e svako od njih biti poslan na neko novo ostrvo, sa uputstvom da se odmah po dolasku na to ostrvo ponaaju u potpunom neskladu sa pravilima ivljenja tog ostrva, te da pokuaju da ih promene ili bojkotuju. Nakon 10 minuta boravka pridolica na svojim novim ostrvima se veba zavrava i evaluira.

    Evaluaciona pitanja: Kako se grupa (svaka) nosila sa konfliktom koji je nastao zbog

    razliitih stavova i gledita pridolice? Kako su se pridolice oseale u svojoj ulozi kritelja pravila

    nekog ko je upao sa strane, a kako starosedeoci kada je dolo do nepotovanja njihovog sistema?

    Ko je bio u ulozi da razume razliitost u ovoj vebi? Ko je u vebi bio u ulozi nasilnika? Kakve veze ovo ima sa stvarnim ivotom?

    Zato povezujemo ovu vebu sa inkluzivnim obrazovanjem?

    Da li neko eli da govori i od drugim vidovima razliitosti?

    Postavite pitanje gupi:

    Da li su deca koja su godinama smetana u specijalne kole, zapravo rtve nasilja zbog toga to drutvo nije razumelo njihovu razliitost, potencijale i mogunosti?

    Da li uenici znaju za strukturno i lino nasilje?

    Potovanje razliitosti i razumevanje pojma nasilje:

    Posle odgovora grupe ocenite putem sledeih izjava da li grupa vaih uenika razume ta je to nasilje. Uenici svaku izjavu mogu oceniti jeste nasilje ili nije nasilje

  • 31

    Izjave:

    1. Crnaki narod je zaostao2. Korisnik kolica je pozvan na proslavu gde nije prilagoen toalet.3. Grupa mladia u kafeu glasno ismeva oveka u jednostavnom odelu i

    blatnjavim cipelama, koji sedi za stolom pokraj njihovog.4. Osoba korisnik invalidskih kolica je pozvana u instituciju u kojoj je ulaz

    samo preko stepenita.5. Nastavnik kanjava uenika koji nee da kae ko je razbio prozor.6. Smeta mi kada neko ne uje i pita uvekmolim ta kae7. Prosjak vue prolaznike za rukav.8. Pranje vea i sudova je enski posao.9. U ratu je uvek jedna strana kriva.10. Grupa ljudi koji rade zajedno zabranjuje jednom kolegi da pui u

    kancelariji.

    Razgovarajte sa uenicima o ovim izjavama, zbog ega je neka izjava za njih nasilje ili zbog ega nije nasilje.

    Naa iskustva, izjave o uenika srednjih kola o nasilju:

    Ja ne vidim da je nasilje ako nekoga usmere da ide u kolu gde su veina onakvih kakav je on. Ja da ne vidim voleo bih da idem u kolu sa decom koja ne vide, sa ovima bi mi bilo teko.

    Mi svi govorimo o diskriminaciji a to je samo rezultat nasilja. Kada u kui kaemo Mami tata pomae u kunim poslovima mi govorimo o jednom vidu stereotipa koji moe da dovede do nasilja nad enama. Isto tako kada kaemo Uenici koji ne mogu da tre ne treba da su sa nama na asovima fizikog mi smo podstakli nasilje kojem e ovakve osobe tokom ivota da budu izloene.

    Ja sada razmem da nije nasilje samo kada se neko sa nekim pobije, nasilje je u stavovima ljudi i negde sakriveno.

    Malo sam se zaudio kada ste postavili pitanje o crnakom narodu,

  • 32

    pomislio sam da oni i jesu zaostali.. ipak takav stereotip vodi ka diskriminaciji i nasilju tog naroda (kao to su vicevi da su Bosanci glupi, a Crnogorci lenji)

    Veba bogatstvo razliitosti: Svima podelite papir sa ucrtanim krugom, a zadatak je sledei: Osim invaliditeta izaberite jo pet drugih najvanijih identiteta i odredite njihov odnos prema osnovnom identitetu. Razliitim bojama i npr. pitom predstavite svaki od identiteta i napravite legendu ispod crtea. Po isteku datog vremena svako nakratko u plenumu predstavlja svoju sliku, prezentirajui i objanjenje uz nju.

    Slinosti i razlogaU vie navrata, uesnici se razvrstavaju po grupama, pristupajui papiru koji lei na podu a na kojem stoji jedna od sledeih izjava:

    1. Razvrstavanje:Izjave: Ja imam brata i sestru, Ja imam brata, Ja imam sestru, Ostali

    2. Razvrstavanje:Ja imam tune oi, Ja imam zelene oi, Ja imam plave oi, Ja imam arene oi, Ja imam nasmejane oi, Ostali

    3. Razvrstavanje:Ja volim da itam, Ja volim umetnost, Ja volim sport, Ja volim burek, Ostali

    4. Razvrstavanje:Mi ne vidimo dobro, mi loe ujemo, mi smo osetili prepreke u vidu stepenika etajui se gradom (polomljena noga, etali smo sa starim roakom koji se teko kree, etali smo bebu u kolicima gradom)

    5. Razvrstavanje:7 praznih papira razliitih boja

    Nakon svakog razvrstavanja se postavlja par pitanja pojedincima radi obrazloenja izabira svoje grupe. Zatim sledi kratka evaluacija vebe.

  • 33

    Nae iskustvo, neke od izjava u toku vebe:

    U Ostalima se oseam kao da imam svoj izbor. Ostali prua slobodu. Daleko mi je sve ovo, ne mogu da se svrstam, a i ovo ostali sad mi je

    nekako bezveze. U mom sistemu vrednosti, to mi nita ne znai. Ne mogu ba rei da je ono gde mi ivimo pristupaan grad, ali nisam

    osetio taj problem na svojoj koi. Nije bilo boje koja bi mi odgovarala, pa sam tako dola do zelene. Ovo kada stanem u red ostali je najmanje lo izbor..

    Evaluaciona pitanja za plenum:

    Da li vas ovo na neto podsea? Na ta?Jesi li imao/la oseaj da ima izbor?Kako vam je bilo usled razlika u okviru iste grupe?

    Nastavak vebe Slinosti i razlike

    Svako za sebe treba da napie sledee (vreme 15 min): 3 stvari koje su iste kod mene i ostalih u ovoj grupi; 3 stvari koje su iste kod mene i nekih drugih u ovoj grupi, ali razliite

    kod ostalih; 3 stvari kod mene koje se razlikuju od svih ostalih u ovoj grupi; 3 osobine koje imaju ljudi u ovoj sobi, a koje meni nedostaju.

    Uesnicima se odmah kae da e nakon toga uslediti razmena u parovima o tome ta je ko napisao, te da ta razmena ostaje medju njima dvoma.Plenum: Kako vam je bilo? ta vam je bilo, lako, teko, zanimljivo?

  • 34

    Predrasude

    Primeri radionice: stereotipi, predrasude, diskriminacija, nasilje

    Podelite uenike u manje grupe i svakoj grupi zadajte da napie neke termine koje povezuju sa sledeim pojmovima: politiar, muziar, balerina, medicinska sestra, nastavnica istorije ili matematike, slepa osoba, seljak, Bosanac, Crnogorac, Rom, invalidska kolica, dete koje ima mentalne smetnje.

    Neka svaka grupa predstavi pojmove povezane sa odreenim terminima.

    Pitajte grupu da u plenumu daju odgovore:

    Da li su bas svi piloti ili muziari takvi?

    Da li su svi Bosanci takvi? Ko ima drugaije iskustvo?

    ta im je bilo najtee da napiu? Zato?

    Poveite kako stereotipi dovode do predrasuda i kako se mi suoavamo sa predrasudama. Neka daju primer kako predrasude dovode do diskriminacije i strukturalnog nasilja. Zato nijedna kola nije prilagoena uenicima koji se kreu koristei invalidska kolica? Kako se desilo da sve kole imaju spratove i to onemoguava da uenici pohaaju redvnu kolu? Zato se deca koja imaju potekoe u kretanju usmeravaju u specijalne kole? ta im se tamo dogaa? Da li takva deca kada odrastu imaju ista prava i mogunosti na rad ako zavre samo osnovnu kolu? Kako se ovaj krug predrasuda zavrava?

  • 35

    U meni je mo da promenim ....

    Primeri radionice: Teatar statua

    Kratko predstavljanje teatra statua:

    Teatar ugnjetenih je nastao u Junoj Americi da bi ukazao na drutvene maske/uloge i doneo promene u politikom smislu. Augusto Boal, koji je zapoeo rad sa teatrom statua je imao za cilj prevazilaenje jaza izmeu publike i glumaca i uvlaenje publike u aktivno uee u razvoju scena koje su odslikavale realne situacije. Obespravljenost irokih slojeva drutva u Brazilu, siromatvo, izrabljivanje, nepismenost su pruale puno materijala za teatar i otvaranje mogunosti za borbu protiv svega toga. Tetar ugnjetenih je termin koji se koristi kao zajedniki naziv za tetar statua, forum tetar i nevidljivi teatar.Ovde taj teatar takoe ima za smisao prepoznavanje nepravdi u drutvu ako govorimo o uenicima sa invaliditetom i njihovom pravu na inkluzivno obrazovanje. Kroz ovu vebu moemo da isprobavamo mogunosti nenasilnog delovanja protiv direktnog i strukturnog nasilja koje doivljavaju deca i mladi sa invaliditetom. Rad na temi razrade problema inkluzije uenika sa invaliditetom bi uobiajeno usledio pri kraju paketa radionica, kada bi uenici koji su ve proli prethodne radionice bili pripremljeni za to kroz rad na prethodnim temama. Metode teatra ugnjetenih u dosadanjoj praksi se ine vrlo odgovarajuim za ovu temu, jer uenici sami biraju teme kroz odabir scena koje ele da predstave i na njima porade, neretko se odluujui za scene nasilja (direktnog, strukturnog ili kulturnog) koje su im vrlo poznate iz realnog ivota.

    Nasilnik, rtva, posmatra; priprema statuaUesnici su podeljeni u tri grupe. Svaka grupa ima po jednu od uloga: nasilnik, rtva ili posmatra. Grupe pripremaju zidne novine na teme:

    Kako izgleda posmatra/rtva/nasilnik? (svaka grupa samo o svojoj ulozi)

  • 36

    Koje osobine oni imaju? Koja oseanja bude u meni? Koje su jake strane ovih uloga?

    Nakon pripreme zidnih novina, grupe imaju zadatak da pripreme statuu koja bi odslikavala njihovu viziju te uloge.U sve tri grupe deavale su se emotivne scene jer su se uesnici priseali sopstvenih iskustava.

    Prezentacija statua i analiza iz naeg iskustvaNa kraju seta od 5 radionica sa jednom grupom uenika srednje kole (trea i etvrta godina) prezentovane su statue. Bila je na temu Nasilnika. Dva uenika su pokazali scenu da je jedan slep a drugi mu kao alterski radnik daje formular da popuni (u nekoj instituciji). Trei lan grupe je bio u redu za taj alter i vidno pokazuje nervozu to eka . etvrti uesnik je osoba na kraju reda i pokazuje pokretom tela da eli da pomogne slepoj osobi. Svi uesnici su nosili nalepnice sa razliitim imenima uloga.Plenum je upitan o linoj percepciji, to je potanko opisano. Zatim su uesnici u statui upitani kako su se oseali u toj ulozi. Po uputstvu voditelja radionice distancirali su se priajui o sebi kao o imenu uloge u kojoj su bili i rekli, izmeu ostalog, da su uzeli ove uloge kao zadatak, da su se igrali i da teko mogu da zamisle da uloga u ovoj sceni moe da bude njihova uloga u realnosti. Oba nasilnika iz statue su rekla da im je bilo glupo to se tako ponaaju. Jedan od uesnika je napomenuo da se u ulozi nasilnika (onog nervoznog u redu) oseao i kao rtva. Uspostavljena je veza izmeu nasilnika, rtve i realnosti i nasilje je opisano kao jedna od moguih odbrambenih strategija.

    Sledea statua bila je na temu rtve. Jedna od uesnica je drala rukama obavijene svoje noge, druga je drala ruke na uima, a trea na oima, poslednji uesnik statue je poloajem tela krenuo da gazi na druge uesnice statue. Posmatrai van statue su opet opirno komentarisali, a uesnice statue su iskazale i reima svoju nemo da neto promene jer ih moniji gazi a one:

  • 37

    ne vide, ne uju, ne hodaju. Posmatrana spolja mona statua je opisana kao da govori: ta mi moete?Glumci statue su izjavili im je bilo teko u svojoj ulozi i da su imali oseaj bespomonosti. U diskusiji u plenumu pokazano je mnogo razumevanja za ulogu rtve.

    Ja imam mo da

    Jedna stolica je okrenuta naspram cele grupe. Jedna po jedna osoba seda na nju i daje nekoliko izjava o sebi zapoinjui ih sa Ja imam mo da promenim neto za decu i nae uenike sa invaliditetom...Bez urbe!

    Neka uenici iskau ta misle da mogu da promene u svojoj sredini.

    Dajte uenicima ansu da urade evaluaciju radionica na temu inkluzije dece sa invaliditetom u obrazovanju

    Predlog: EVALUACIONI UPITNIKUpitnik se moe, ali ne mora potpisivati. Koristite ga da bi unapredili sledee radionice.

    1. Koje je tvoje najvanije iskustvo sa ovih radionica?2. Koje teme su ti se posebno svidele, a koje nisu?3. Koje teme bi voleo/volela da produbi?4. Koje teme su ti nedostajale na radionicama?5. ta ti je najvie smetalo tokom ovih radionica?6. Kako ocjenjuje:a) Sebe i svoj rad u grupi uesnika?b) Ukupan rad grupe?

  • 38

    7. ta misli da si nauio-la na ovim radionicama? ta misli da od nauenog moe primeniti u svom radu i ivotu?8. Kako su radionice uticale na neke tvoje stavove?

    IGRE

    Moete uvek koristiti igre kada vidite da je gupa loeg raspoloenja ili nee adekvatno odgovoriti na zadanu temu

    Bomba i tit - igra zagrevanjaSvako izabere dve osobe - jednu koja e mu predstavljati bombu i drugu koja e mu predstavljati tit, ali ne govori koga je izabrao. Na dati znak svi bee od svoje bombe krijui se iza svog tita.

    BrojanjeSvako zauzme neki sebi ugodan poloaj i zatvori oi. Cilj je brojati od jedan do onog broja koliko ljudi ima u grupi, ali tako da jedna osoba izgovori samo jedan broj. Ukoliko dve ili vie osoba izgovori broj koji je na redu kree se od poetka.

    Brzo voeSvako u grupi zamisli i kae jednu vrstu voa ili povra koja e biti njegovo/njeno i razliito od drugih tokom igre. Jedna osoba poinje i ima za cilj da tri puta zaredom izgovori ime voa koje je neko izabrao (npr. Kruka, kruka, kruka!). Osoba ije je voe prozvano se brani tako to treba da izgovori ime svog voa (Kruka!) pre nego to se njeno voe prozove tri puta. Ukoliko se napadnuta osoba uspeno odbrani, prva osoba nastavlja sa pokuajima da izgovori neko voe tri puta, a ostali se brane. Kada joj to poe za rukom, osoba koja se nije odbranila preuzima ulogu napadaa.

  • 39

    Cip-cep-boingU ovoj igri koriste se samo tri instrukcije: cip, cep i boing. Svi stoje u krugu. Jedna osoba poinje izgovorivi jednu od instrukcija. Ukoliko kae cip: osoba sa njegove/njene leve strane dalje daje jednu od instrukcija; cep: osoba sa njegove/njene desne strane dalje daje jednu od instrukcija; boing: mora da pokae na neku osobu koja se nalazi prekoputa, pa tada ta osoba daje dalju instrukciju.Igra se igra brzo i unosi zabune, a time i smeh. Ko pogrei ispada.

    CipeliiUesnici veu oi nekim povezom tako da ne vide kroz njega. Potom sledi uputstvo da svi skinu svoje cipele. Jedna voditeljica pomea sve cipele, a zadatak uesnika je da pronau svoje i da ih obuju. (Ne skidaju povez sa oiju sve dok ne obuju svoje cipele.)

    ik-pogodiVoditelj svakom od uesnika zalepi na leima papir sa imenom neke poznate linosti. Svaka od osoba ima zadatak da pogodi koju to linost predstavlja, ali tako to bilo kome od uesnika postavlja pitanja, a on odgovara samo sa DA i NE. Ko pogodi, zalepi papir na grudi i ide dalje da pomogne drugima. Igra se zavrava kada svi pogode koje su ime imali na leima.

    orava kolaUesnici se podele u parove. lanovi para stanu jedan iza drugog, osoba napred je kola i ima zatvorene oi, a osoba pozadi voza. Voza daje sledee komande kolima: stisak desnog ramena - skretanje na desno, stisak levog ramena - skretanje na levo, kaiprst na leima - pravo, bez dodira - stop. Na znak voditelja vozai kreu da voze kola po prostoriji. Nakon odreenog vremena menjaju se uloge: vozai postaju kola, a kola vozai.

  • 40

    Draga da li me voli?Uesnik-ca postavlja pitanje osobi do sebe: Draga-i, da li me voli?, a on-a odgovara Da, dragi-a, volim te, ali nikako ne mogu da ti se nasmeim, pri emu ne sme da se nasmeje, jer onda ispada. Ukoliko se ne nasmeje, on-a postavlja pitanje dalje, a ukoliko ispadne dalje postavlja pitanje osoba koja je njega/nju pitala.

    GlasJedna osoba je unutar kruga sa vezanim oima, dok su svi ostali oko nje i kreu se. Povremeno se neko obraa osobi sa vezanim oima nekom reju, glasom ili uzvikom, pritom pokuavajui da promeni boju svoga glasa. Kada osoba u sredini kruga pogodi iji glas je upravo ula, njih dvoje zamenjuju mesta i igra se dalje

    Gordijev vorSvu uesnici formiraju krug i kreu se prema centru zatvorenih oiju i ruku podignutih ispred sebe. Svako uhvati i jednom i drugom rukom po jednu neiju ruku jo uvek zatvorenih oiju. Tada ishod vora treba da se razrei.

    Igra lopticamaPravila: Svaki uesnik pamti ko mu je dobacio lopticu i kome je on baca, pod uslovom da dobaci lopticu nekome ko je jo nije dobio. Loptica proe sve uesnike, kako bi svi imali svog prethodnika, odnosno sledbenika. Zatim se loptica vraa u krug (nekoliko puta, po elji). Moe se ubaciti vie loptica odjednom, a neke mogu ii i u nazad.

    Imitiranje pojedinaca iz grupeJadna mala cica-maca! Svi posedaju u krug, a jedna osoba ue u centar kruga i stavi povez na oi. Neko ju zavrti, pa nakon toga ona ima zadatak da doe do jedne osobe u krugu, dotakne je, a ta osoba bi trebalo da kae

  • 41

    Jadna mala cica-maca, promenjenim glasom. Osoba s povezom na oima pogaa ko je to. Ako maca prepozna ko je to, taj e biti maca.

    Kaem A, radim BUesnici stoje u krugu, a jedna osoba govori da radi neto (npr. eljam se), a istovremeno radi neto drugo (na primer pravi pokrete kao da preskae konpac). Nakon toga osoba koja se nalazi sa leve strane treba da uradi ono to je prethodna osoba rekla (da pravi pokrete kao da se elja), a da kae da radi neto drugo (npr. Kupam se). Igra se tako nastavlja u krug.

    KiaUesnici su u krugu i jedna osoba im daje znake za zvuk koji svi treba da zaponu jedan posle drugoga tako da je on glasniji ili slabiji. Mogunosti su trljanje paleva, puckanje prstima, lupanje po butinama prvo jednom rukom, a onda sa obe, lupkanje nogama po podu... Ovo treba da uradi jedan po jedan tako da se tenzija prvo die, a onda opada dok kia ne stane.

    Ledeni ikaJedna osoba je ledeni ika. Koga ledeni ika dotakne taj/ta je zaleen-a. Uesnici koji nisu zaleeni mogu odlediti one koju su zaleeni dotaknuvi ih. Zadatak ledenog ike je da pokua da zaledi sve ostale uesnike.

    LisicaJedan od uesnika igra lisicu sa repom koga ini pekir, al ili slino. Lisica lovi uesnike i zamrzava ih dodirom. Uesnici treba da se trude da uhvate lisicin rep i ako su uspeni oni uzimaju ulogu lisice. Lovac, baka, lavLovca se plai lav (lovac puca iz puke), lava se plai baka (lavpodie prednje ape i rikne), bake se plai lovac (baka pretikaiprstom). Uesnici se podele u dve gupe. lanovi obe grupe nezavisno se dogovore koju ulogu e da igraju, cela grupa istu ulogu (lovca, baku ili lava). Zatim stanu u red,

  • 42

    jedni naspram drugih i na znak voditelja odigraju ulogu koju su izabrali. Grupa koja pobedi (uplai drugu grupu) dobija poen. Igraju se tri kruga.

    MasaaUesnici se podele u grupe od po troje. Po dva lana grupe masiraju treeg koji stoji nagnut s rukama ka zemlji. Zatim se menjaju.

    MostUesnici sede u krugu sa podignutim kolenima. Dva predmeta (npr. cipele, arape, olovke, itd) se dodaju od jednog do drugog ispod mosta koji ine kolena, nije bitno u kom pravcu. Osoba koja je u centru treba da pokua da uhvati predmete. Onaj kod koga to uspe, treba da ga zameni u centru.

    MutiklaPrva osoba poinje obraajui se osobi sa svoje leve strane: Dobro jutro, komija! Ima li memle u vaim mutiklama?, a druga osoba odgovara: Ne znam, ali pitau komiju., nakon ega postavlja isto pitanje osobi sa svoje leve strane, i ona isto odgovara itd. u krug. Jedino prilikom pitanja i odgovora ne smeju da vam se vide zubi

    Otvoreno-zatvoreno, igraSvi posedaju u krug. Voditelj dodaje olovku uesniku koji mu se nalazi sa desne strane sa pravilom koje je samo njemu poznato, izgovarajui skrive-no pravilo: Primam zatvoreno/otvoreno, dajem zatvoreno/otvoreno. Svaki od uesnika ima zadatak da doda dalje olovku izgovarajui pravilo, a voditelj kae da li je izgovoreno tano, odnosno netano. Igra se zavrava kada veina ili svi uesnici shvate pravo pravilo. (Pravo pravilo: uko-liko su ti prekrtene noge dok prima olovku, rei e Primam zatvoreno, odnosno, ukoliko nisu: Primam otvoreno. Isto vai i za Dajem zatvore-no, odnosno Dajem otvoreno.)

  • 43

    Pet samoljepljivih trakaSvi dobiju 5 komada samolepljive trake i imaju zadatak da ih nalepe na sebe, gde ele. Na dati znak svako treba da se oslobodi tih traka, ali tako to e ih nalepiti na nekog drugog.

    Piju, piju - igra zagrevanjaSvi uesnici zatvorenih oiju etaju po prostoriji i pijuu. Onaj koga voditelj dotakne postaje koka i prestaje da pijue. Ostali uesnici imaju zadatak da nau koku, a kada je nau i oni postaju koka i prestanu da pijuu. Cilj je da svi uesnici nau koku. Pozdrav u kruguUesnici formiraju krug. Jedan ide oko njega, dodirne jednog uesnika po ramenu koji onda mora daide oko kruga u suprotnom smeru. Kada se sretnu, moraju da se rukuju, izgovore neki pozdrav i nastave put do prethodnog mesta u krugu. Onaj ko prvi stigne integrie se u krug, drugi nastavlja.

    PraonicaUesnici formiraju dve vrste okrenute jedna prema drugoj i peru svakoga iji je red da proe kroz ovaj tunel.

    Putovanje u Jerusalim u parovima2 stolice manje nego to je uesnika. Uesnici mogu da deluju samo kao par, a ne individualno. Na dati znak (prestanak muzike, zviduk, itd) svi moraju da zamene stolice.

    RaiiSvi se podele u grupe od po troje, dok voditelj/voditeljica daje uputstvo: Vaa grupa predstavlja jednog raia koji treba da hoda, a ima 12 nogu. Sada rai ima 9 nogu, pa 7, pa... (broj nogu se smanjuje do 3).

  • 44

    RibicaJedna osoba stoji naspram ostatka grupe, simulirajui rukama vodu i ribicu. Jedna ruka je ribica koja se kree ispod vode (druga ruka), a druga se takoe kree i simulira talase. Zadatak je da kad god ribica iskoi iz vode svi ostali trebaju pljesnuti dlanovima. Ona osoba koja ne pljesne ili to uradi prerano ili prekasno preuzima ulogu one osobe koja simulira vodu i ribicu.

    RukovanjeNa znak trenera treba se za 30 sekundi rukovati sa svima u prostoriji (ukljuujui trenere). Rukovanje i zagrljajUesnici formiraju krug. Jedan alje zagrljaj na desno govorivi: Ovo je zagrljaj. Sledei treba da pita ta je ovo? i samo kada dobije odgovor zagrljaj, on moe da prosledi zagrljaj. Pitanja i Odgovori uvek treba da prou ceo krug. Istovremeno je u igri i rukovanje sa istom procedurom. Skriveni dirigentJedan dobrovoljac-ka izae iz prostorije, dok se ostali dogovore ko e biti skriveni dirigent. Zadatak grupe je da imitira skrivenog dirigenta, da ponavlja svaki njegov pokret, a zadatak dobrovoljca-ke je da pogodi ko je skriveni dirigent.

    Slepe flaeUputstvo: Svi imaju zatvorene oi i polako i u tiini se kreu kroz prostoriju, drei pritom ruke uz telo kako ne bi udarili nekoga drugog. Pri svakom dodiru sa drugom osobom se odbijaju, trudei se da izbegnu kontakt . Nakon 3-4 minuta sledi novo uputstvo, da se prilikom dodira sa drugom osobom mogu zadrati u kontaktu rame uz rame i kretati se dalje zajedno (po dvoje, troje ili vie ljudi) ukoliko im taj kontakt prija, ukoliko ele da se odvoje nakon nekog vremena to mogu uiniti. Niko ne bi trebao da se trudi da zadri kontakt ukoliko je oigledno da druga osoba to ne eli.

  • 45

    Staklena zmijaSvi stoje u krugu tako da se dodiruju ramenima, zatim se svi okrenu nadesno tako da gledaju osobi ispred sebe u potiljak, zatvore se oi i ispitaju dodirom ruku ramena, vrat i potiljak osobe ispred sebe. Zatim se krug raspada i svi se kreu kroz prostoriju 2-3 min, dok na znak trenera ne dobiju uputstvo da svako ponovo nae svoju osobu (onu ija ramena je ispitao-la). Sve vreme svi imaju zatvorene oi, a igra se zavrava kada svi nau svoju osobu, tj. kada se krug ponovo spoji.

    ineSvi poleu po podu, jedni uz druge (bez prostora izmeu), lei se na stomaku, sa rukama uz telo - tako se formiraju ine. Osoba na kraju ina kree da se kotrlja (sa i dalje rukama uz telo) preko ostalih, dok ne doe na poetak gde se zaustavi i legne. I tako dok se svi ne prekotrljaju.Napomena: Zgodna posle emocionalno napornih vebi

    to manji prostorGrupa se podeli na dve ili tri manje grupe. Zadatak svake grupe je da kao grupa zauzme to manji prostor. Pobednik je ona grupa koja zauzme najmanji prostor.

    Toster, kengur, slonNa poetku igre se pokae kako izgledaju neke od figura/statua koje e se koristiti u njoj (npr. toster, mikrotalasna penica, kengur, slon, golub mira, kanta za smee, ve maina). Jedan uesnik stoji u centru, ostali u krugu oko njega. Uesnik iz centra pokae na jednu osobu iz kruga i pozove jednu od prethodno pojanjenih figura. Osoba na koju je pokazano mora da izvede tu figuru zajedno sa dve osobe koje stoje pored nje. Promena osobe u centru nastupa kada jedan od uesnika reaguje pogreno ili presporo.

  • 46

    Traenje ruke na slepoSvi uesnici se dele u parove i potom zatvaraju oi. Svaki par se rukuje i treba nakon rukovanja da pusti ruku svoga para i da se proeta po prostoriji. Zadatak svakog od uesnika je da pronae svog para, prepoznavanjem istog rukujui se s njim ponovo. Kada se par ponovo pronae, mogu otvoriti oi. Vano uputstvo je da svo vreme bude tiina.

    Tri reenice o meni...Svi imaju zadatak da napiu po 3 reenice o sebi, s tim to jedna od njih treba da bude neistinita. Redom svi itaju ta su zapisali, a ostali pogaaju koja reenica je neistinita.

    VampirSvi imaju zatvorene oi i kreu se po prostoriji. Osoba koju voditelj dotakne postaje vampir. Vampir hoda sa ispruenim rukama i kada napipa neiji vrat glasno se i jezivo nasmeje, a osoba koja je uhvaena za vrat vrisne i tada i ona postaje vampir. Igra se zavrava kada svi postanu vampiri. Cilj igre je oslobaanje od stresa i relaksacija.

    Vetar duva za sve one koji...Stolice stoje u krugu, a njihov broj je za jedan manji od broja uesnika-ca. Svi sede osim jedne osobe koja stoji u centru. Ta osoba kae Vetar duva za sve one koji... (npr. koji ive na Balkanu), a svi koji ispunjavaju taj uslov treba da promene mesto, odnosno nau novu stolicu. Osoba koja ostane bez stolice staje u centar kruga i zadaje novi uslov.

    Vuneno klupkoSvi stoje u krugu, prva osoba uzima vuneno klupko i baca ga nekome, zadravajui njegov kraj. Osoba koja je primila klupko ga baca sledeoj osobi, dok osoba koja joj je dobacila klupko poinje da imitira osobu kojoj je bacila klupko, preuveliavajui svaki njen pokret. Klupko se dalje baca

  • 47

    novim osobama da bi se na kraju vratilo onoj osobi koja je zapoela krug. Za istu igru se moe koristiti i obina lopta, mada vizuelno predstavljena povezanost grupe vunenom niti podstie grupnu koheziju, oseaj da svi radimo neto zajedno.

    ZemljotresUesnici su podeljeni u grupe od po troje, jedan/jedna je viak. U svakoj grupi dva uesnika-ce ine kuu (okrenuti jedan ka drugom i drei se za ruke, formirajui ispred sebe zatvoren prostor), a trei-a uesnik-ca je stanovnik (nalazi se u zatvorenom prostoru, u kui). Uesnik-ca koji-a je viak daje jednu od tri naredbe: Kue menjaju stanare (znai da stanari ostaju na svom mestu, a kue trae novog stanara), Stanari menjaju kue (kue ostaju na istom mestu, a stanari trae nove kue) i Zemljotres (sve formacije se rasture i formiraju se nove). Pri svakoj od naredbi viak uestvuje u igri, pa moe doi do promene vika koji daje novu naredbu.

    Zdravo jarane/jaraniceSvi stoje u krugu, i imaju svoje mesto u njemu, sem dobrovoljca/dobrovoljke koji-a se nalazi van kruga. Dobrovoljac/dobrovoljka ide oko kruga, i dodirne jednu osobu iz kruga. Ta soba ostavlja prazno mesto u krugu, i treba da ide oko kruga u suprotnom smeru od dobrovoljca/dobrovoljke. Kada se sretnu, trebalo bi da se pozdrave (rukuju, zagrle, kau npr. Zdravo jarane/jaranice) i zatim pokuaju da stignu do praznog mesta. Ko stigne prvi-a ostaje na tom mestu, dok bi drugi-a trebalo da eta, dodirne nekoga.... i sve iz poetka.

    ZmajSvi se poreaju u vozi, drei osobu ispred sebe oko struka i predstavljaju Zmaja. Prva osoba u nizu je glava, a poslednja rep. Na dati znak Glava ima zadatak da uhvat rep dok ostali pomau ili glavi ili repu.

  • 48

    Imena i lopticeSvi stoje u krugu. Jedna osoba dobacuje lopticu drugoj, izgovorivi njeno/njegovo ime, druga treoj, izgovorivi njeno/njegovo ime, ... i tako dok se loptica ne vrati prvoj osobi. Svako ima zadatak da zapamti od koga je dobio-la lopticu i kome ju je dobacio-la. Zatim se dobacivanje ponavlja, istim redosledom, no u igru se ubacuje sve vie i vie loptica.

    Imena i prideviPrva osoba kae svoje ime i pridev koji poinje istim slovom (kao i njeno ime), sledea osoba ponovi ime i pridev prethodne i kae svoje ime i pridev koji poinje istim slovom. Svaka sledea osoba ponovi redom sva imena i prideve pre sebe, a zatim kae i svoje ime i pridev.

    Moje ime znaiSvaki uesnik-ca kae svoje ime i njegovo znaenje.

    Da bi vai uenici zadrali neto sa radionica koje su sa Vama proli kao deo njihovih asova graanskog vaspitanja i da bi se setili tema obraenih u cilju unapreenja inkluzije u obrazovanju dece sa invaliditetom, pripremite im na kraju seta radionica Koverte za rastanak.

    Pripreme se koverte sa imenima svih uesnika i vas kao voditelja/nastavnika u koje se mogu ostavljati poruke. Vano uputstvo je da se ne bi trebale pisati kritike koje moda zahtevaju razgovor, ve da se pre svega orijentie na stvari koje su nam se svidele.

    Koverte se obino uvedu na pretposlednjoj radionici kako bi do samog kraja seta radionica imali vremena da napiu poruke. Svako na rastanku nosi kovertu sa sobom i ne sme je otvarati pre nego stigne kui.

  • 49

    Koverte daju priliku da se svakome poneto kae za ta moda nije bilo dovoljno vremena i prostora tokom samih radionica.

    Potekoe u radu

    U okviru ovog poglavlja su navedene neke potekoe koje se mogu javiti u radu vas kao nastavnika i voditelja radionica na temu inkluzije u obrazovanju kao deo nastave graanskog vaspitanja. Svako od nas se susree i dalje e se susretati sa raznim potekoama, a od osobe do osobe e se razlikovati i strategije ophoenja sa njima. Navedene mogunosti prevazilaenja tekoa nisu nikako recepti ili pravila kojih se mora pridravati, ve samo podsetnik koji moda moe da pomogne u procesu.

    U vezi sa izvoenjem na temu inkluzije nekoliko radionica uzastopno:

    Dodatna organizatorska ili druga zaduenjaDodatna organizatorska zaduenja predstavljaju veliko optereenje i oduzimaju koncentraciju i energiju, te bi idealno bilo imati jednu osobu od grupe kolega ili uenika(zato ne?) koja je zaduena samo za organizacioni deo posla. Dobro je napraviti radni plan za one stvari koje se moraju obaviti tokom samih radionica. Iskustvo CRIDa govori da se nita ne podrazumeva u vezi sa organizacijom, poevi od obezbeivanja sale ili uionice za rad, do grejanja radne prostorije, raspoloivosti uesnika za pohaanje celog seta radionica i sl. Loi uslovi rada i organizacioni problemi, kao i nedostatak vremena za pripremu radionica se teko moe nadoknaditi tokom samih radionica, jer zahteva puno vremena kojeg se obino nema. Temeljne pripreme i velikoduno planiranje vremena za pripreme naravno smanjuju verovatnou za doivljaj potekoa ovakve vrste, ali su one esto neizbene.

  • 50

    Iako ste moda neku od ovih primera vebi radili tokom sve prakse ve deset puta, deavae vam se da shvatite da i dalje niste dovoljno pripremljeni.

    UputstvaNejasna uputstva uenicima/ama znaju esto izazvati zabunu i potpuno promeniti tok vebe. Velika pomo moe biti da se najvanije take napiu na papiru, te da se tokom davanja uputstva proveri da li je neto zaboravljeno, i da se da prostora da neko iz ostatka tima eventualno uskoi sa dopunama. Kratka provera pogledom otvara prostor za dopunu. Sam odabir rei koje se koriste u davanju uputstva je takoe izuzetno vaan. Formulacija cilja vebe u okviru uputstva moe potpuno unititi vebu i uiniti izlinim sva pripremljena evaluaciona pitanja, te tako potpuno skrenuti temu. VremePredvianje potrebnog vremena za vebe je esto vrlo teko, a vama je as vaeg graanskog kratak? Koncentrisana facilitacija, podseanje grupe na vremenski okvir, te kanalisanje diskusije podpitanjima moe uveliko uticati na vremenski okvir. esto je neophodno spontano doneti odluku o produenju vremena za evaluaciju vebe, ukoliko se radi o kljunim pitanjima za teme koje se obrauju, to istovrmeno moe predstavljati i odluku da se neki predvieni delovi radionice uopte nee uraditi. Iako se u pripremi stvara radioniarska celina sa delovima koji se nadovezuju jedni na druge i ine logiki sklad, ponekad je neizbeno promeniti sklop radionice ili ak i samog treninga i prilagoditi ga potrebi uesnika da se bave pitanjima koja vi kao voditelj niste predvideli kao kljuna.

    Gubitak koncentracije, zbunjivanjeSvakome se moe desiti da na trenutak potpuno izgubi koncentraciju, zbuni se, zaboravi da kae vane stvari. Strah od takvih situacija skoro uvek postoji i ini nam se da ga je sve manje to se vie iskustva ima. Grupa po pravilu bez ikakvih problema prihvata zbunjivanje voditelja radionice. Najgorom varijantom nam se ini kada se daju nerazumljiva uputstva ili zbunjujui komentar, da se preko toga pree kao da se nita nije dogodilo. Ukoliko tokom radionice svi u grupi treba da imaju slobodan prostor da

  • 51

    promene miljenje, da se zbune i ne budu ismevani zbog toga, da izraze svoja oseanja i miljenje i da se ona potuju, onda sve to vai i za vas kao voditelja radionice. Ni vi niste sveznalica niti to moete biti. Nedostatak samopouzdanja lanova tima kojima se desi zbunjivanje trebalo bi da bude nadometen podrkom ostalih lanova tima i grupe.

    U VEZI SA GRUPOM:

    Odnos cilj/procesU temi koja se obrauje kada se govori o uenicima sa invaliditetom i njihovom inkluzivnom obrazoavnju ne postoji jedan taan odgovor i najbolji rezultat. Kod npr. teatra statua ili forum teatra je vano napomenuti da cilj nije da se postignu lepe scene, koje e biti dobro odglumljene, ve razrada simuliranih situacija. Razlike u vienjima unutar grupe o vanosti rezultata i vanosti procesa, uglavnom postoje, to je dovoljno da se pokrenu razmiljanja o ovoj temi.

    Predrasude i nepoverenje prema vama kao voditelju radionice ili temi koju obraujete od samog poetka (zbog vae starosti, nacionalnosti, pola, posedovanju invaliditeta...)

    Upoznavanje i komunikacija je najbolji put za razgradnju predrasuda i izgradnju poverenja. Pokuajte da i vi uzmete uee u vebama. Uenici treba d avide da ste i vi tu sa sa svojim dilemama, predistorijom i strahovima, to umanjuje distancu izmeu razliitih uloga i odgovornosti u ovom procesu.Nae iskustvo govori o tome da za uenike koji su jako retko imali prilike da se sretnu sa osobama sa invaliditetom (koja je u njihovoj sredini veoma pasivna), uobiajeno je da postoji odreena rezerva i strah od susreta. Ukoliko se ima oseaj diskriminacije i nepotovanja od strane pojedinca koji prelazi okvir faze upoznavanja, moda razgovor u dvoje moe da doprinese uspostavljanju bolje komunikacije.

  • 52

    Pasivnost, nedostatak motivacije uenika, utnje, pad energijePasivnost velikog dela grupe bih odmah tematizovao u trenucima kada se pojavi i upitao grupu koji su razlozi pasivnosti, kako ne bi bilo nagaanja, zato se ona javlja. Ukoliko grupi ne odgovara radna metoda, mi smo do sada menjali metodu ili davali pauzu za razmiljanje ili bismo upitali kakvu drugu metodu rada bi smatrali primerenijom. Uesnici radionice sami snose odgovornost za svoj rad i visinu svog linog angamana. Pasivnost pojedinaca u grupi takoe moe biti uzrokovana oseanjem da se nema prostora da se doe do rei. Treba svakom osigurati priliku da se aktivno ukljui, ali je krajnja odluka na svakom pojedinano. To vai i za iznoenje kritike, ukoliko se ne osea dovoljno prostora za sopstveni angaman. Jedan nain osiguravanja prilike svakome da doe do rei u plenumu su tzv. krune runde, kada svi po redu mogu rei svoje vienje idati svoj odgovor na pitanje koje je postavljeno.Pad energije moe biti uzrokovan umorom, vai uenici dolaze na vae asove ili set radionica koje ste planirali da radite sa njima posle svih asova? Onda uvedite neke igre koja bi podigla energiju. Neke igre od navedenih u ovoj brouri su dinamine i razbuuju, umesto sporih igara koje mogu jo vie uspavati i usporiti dinamiku. Ipak imajte u vidu da i utnja grupe moe imati svoj kvalitet, rad ne mora uvek i stalno biti ispunjen govorom, a odgovornost je na pojedincima da kau ukoliko im tiina smeta. Evaluacija emocionalno napornih vebi takoe zna ponekad biti spora usled razmiljanja kojima je grupa okupirana. U takvim situacijama ne vidim nikakvog razloga da se pouruje rad.

    Preuzimanje moderacije od strane uesnikaDeava se da tokom plenarnih diskusija pojedinci preuzmu ulogu voditelja radionice tako da u okviru svog izlaganja zaponu propitivanje pojedinaca iz grupe o razlozima njihovog ponaanja u vebi ili stavovima. Ukoliko osoba prvo iznese svoje miljenje i oseaje o nekom pitanju koje joj se pojavilo, a potom postavi pitanje ostatku grupe, odluku o spreavanju ili doputanju pitanja donesite na osnovu toga da li nas to odvodi od teme, ili doprinosi produbljivanju teme na kojoj se radi.

  • 53

    Mi govorKada neko pone da govori MI-govorom, mi svi ovde mislimo da je to tako..., trebalo bi prokomentarisati hoe rei da ti misli da je to tako.... MI-govor se esto javlja kod kakljivih tema po pitanju stavova o tome da li smo razumeli proces linih predrasuda i diskriminacije nad osobama/decom sa invaliditetom.

    Nedostatak meusobnog sluanja u plenarnoj diskusijiSluanje drugih dok govore i neprekidanje izlaganja drugih, su pravila koja se skoro uvek pojavljuju tokom definisanja zajednikih pravila rada. ak i u sluaju da se pravilo sluanja drugih i neupadanja u re, ne nalazi na listi zajednikih pravila usvojenih na poetku treninga, pustite da situacija eskalira i da iz same grupe dou zahtevi za potovanjem vremena i prostora drugih. Uenici snose glavnu odgovornost za proces rada, te im tu odgovornost ne treba oduzimati stalnim intervencijama tima.

    Dominacija pojedinaca u grupiI u ovakvim situacijama, odgovornost za reagovanje dele uesnici i voditelj radionice. Ukoliko je dogovoreno (u pravilima rada) da svi imaju dovoljno prostora da se ukljue i ako je dogovoreno da sezajedniko vreme potuje, onda bi dominacija pojedinaca koji uzimaju puno prostora i vremena za sebe bila nepotovanje tih pravila. Putem moderacije se svakako da uticati na raspored prostora i vremena pojedinaca u grupi, ali taj zadatak nikako ne bi trebalo da ostane samo odgovornost trenera. Pogotovo ako se ne radi o samom poetku seta radionica.

    Nepotovanje zajednikih pravilaZajednika pravila rada uspostavlja grupa konsenzusom, uz eventualno uee voditelja radionice, te je prevashodna odgovornost grupe da se dogovorenog pridrava

  • 54

    kole koje su saraivale u projektu

    Leskovac - Tehnika kola Rade Metalac 16000 Leskovac, Dimitrija Tucovia bb.Hemijsko-tehnoloka kola Boidar orevi Kukar Vlajkova 94, 16000Trgovinsko - ugostiteljska kola Vojislav Nikolajevi Duboica bb, 16000 LeskovacGimnazija, Koste Stamenkovica 15,16 000 Leskovac

    Uzice - Tehnika kola, Trg Svetog Save 34, 31000 Uice Tehnika kola Radoje Ljubii, Nikole Paia 17, 31000 Uice

    Zajecar - Ekonomsko-trgovinska kola, Kneginje Ljubice br. 3-5, 19 000Tehnika kola, Kneginje Ljubice 3-5, 19000 ZajearGimnazija Zajecar, Knjeginje Ljubice 5-7, 19000 Zajear

    Kragujevac -Druga tehnika kola, Kosovska 8, 34000 KragujevacPolitehnika kola, Kosovska 8, 3400 Kragujevac

    Subotica -uzika kola, trosmajerova 3, 24000 SuboticaTehnika kola Ivan Sari, Trg Lazara Neia 9, 24000 SuboticaSrednja medicinska kola, Beogradski put 126, 24000 SuboticaPolitehnika kola, Maksima Gorkog 38, 24000 SubotiHemijsko- tehnoloka kola, Maksima Gorkog 53, 24000 Subotica

  • 55

    Literatura koju smo koristili u pripremi broure:

    KOMPAS, PRIRUNIK ZA OBRAZOVANJE MLADIH ZA LJUDSKA PRAVA, Savet Evrope, Program obrazovanja za ljudska prava Direktorata za omladinu i sport Saveta Evrope, 2001.

    PRIRUNIK ZA TRENERE ZA RAD SA ODRASLIMA NA NENASILNOJ RAZRADI KONFLIKATA, Centar za nenasilnu akciju Sarajevo, autor Nenad Vukosavljevi, 2000.

    Radni materijal za treninge: Udruenje studenata sa hendikepom i Centar za razvoj inkluzivnog drutva,

    Web prezentacija: www.inkluzivno-obrazovanje.rs/, autori: Udruenje studenata sa hendikepom, Veliki Mali, Inicijativa za prava osoba sa mentalnim invaliditetom (MDRI-S), 2011.

  • 56

  • Forum mladih sa invaliditetomTerazije 23, 11 000 BeogradTel/fax 011 32 20 632e-mail: [email protected]

    Centar za razvoj inkluzivnog drutvaZahumska 23a, 11120 BeogradTel: 069 120 72 65e-mail: [email protected]d.org.rswww.crid.org.rs

    INKLUZIVNOU

    GRAANSKO VASPITANJE