silvija plat- pesme

Download Silvija Plat- Pesme

Post on 26-Jul-2015

953 views

Category:

Documents

20 download

Embed Size (px)

TRANSCRIPT

enski Lazar Opet sam to izvela Jednom u svakih deset leta To mi uspeva Neka vrsta pokretnog uda, moja put sjajna kao nacistiki abaur, moje desno stopalo Pritiska za hartiju Moje lice bezlino, fino Jevrejsko rublje. Salvet u kut, O, moj neprijatelju. Jesam li uasna? Nos, one duplje, svi zubi? Neprijatni zadah Nestae za dan. Ubrzo, ubrzo e meso to grobna ga raka pojede Kod kue na meni da bude A ja nasmejana ena. Meni je tek trideseta. I kao maka mogu devet puta da mrem. Ovo je Trei Put. Koliko ubreta Za unitenje svake decenije. Koliki milion niti. Gomila to krcka kikiriki Gura se da vidi Kako mi odvijaju ruku, noguVeliko svlaenje. Gospodo, dame,

To su moje ruke Moja kolena Mogue da sam kost i koa Pa ipak ista sam, identina ena Prvi put se desilo kad mi je bilo deset godina. Nesrean slucaj Drugi put sam mislila Da istrajem i da se vie ne vraam tu. Njihala sam se sklopljena Ko morska koljka. Morali su da me zovu i zovu I crve s mene skidaju kao biserje lepljivo. Umiranje je Vetina kao i sve ostalo, Ja to izvodim maestralno. Izvodim tako da izgleda pakleno. Izvodim tako da izgleda stvarno. Moglo bi se rei roena sam za to. Lako je to izvesti u grobnici. Lako je to izvesti i ostati gde si. Ovo je teatralni Povratak usred bela dana Istom mestu, istom liku, istom zverskom Poviku iznenaenja: "udo!" Koji me obara. Plaa se Razgledanje mojih oiljaka, plaa se Sluanje mog srca Stvarno kuca.

I plaa se, mnogo se plaa Za re ili dodir Il kaplju krvi Pramen moje kose ili mog odela. Zato, zato Herr Doktor, Zato Herr Neprijatelj Ja sam vae delo, Ja sam vae blago, edo od suva zlata Sto se u vrisak istapa. Vrtim se i gorim. Ne mislite da vau veliku brigu sporim. Pepeo, pepeoDarate i meate. Meso, kost, nieg tu nema Pare sapuna, Burma s venanja, Plomba zlatna. Herr Bog, Herr Lucifer Oprez Oprez. Iz pepela Ustajem s kosama crvenim I mukarce kao zrak tamanim. Lezbos Pakost u kuhinji! Siku krompiri. Sve je to Holivud, bez prozora, Neon trepe kao uasna glavobolja Stidljive papirnate trake namesto vrata Pozorine zavese, udoviine lokne

A ja sam ti, draga, patoloka laljivica A moje dete - vidi je, smetenu na podu, Lutkica pokidanih konaca, do besvesti se rita Zasto je ona izofrena, Rumeno njeno i belo lie, panika, Bacila si njene maie kroz prozor U nekakvu cementnu jamu Gde pogane, bljuju i cvile a ona ne moe to da slua. Kae ne podnosi je, Kopile je devojica. Ti kojoj su produvali jajovode kao pokvaren radio Oien od glasova i istorije, statike Buke novog. Kae trebalo bi da udavim maie. Njihov smrad! Kae trebalo bi da udavim svoju devojicu Prerezae sebi grlo u desetoj ako je luda u drugoj. Beba se ceri, debeli pu Na uglaanim rombovima oran linoleuma. Njega bi mogla da pojede. On je deak. Kae mu ti ne valja. Njegova jevrejska mama uva njegov slatki seks poput bisera Ti ima jednu bebu, ja imam dve. Trebalo bi da sedim na steni kraj Kornovola i kosu da eljam. Trebalo bi da tigraste gaice nosim, avanturu bi trebalo da imam. Trebalo bi da se sretnemo u drugom ivotu, trebalo bi da se sretnemo u zraku, Ja i ti. Dotle tu je smrad masti i bebina pogan. Drogirana sam i tupa od poslednje pilule za spavanje. Smog kuvanja, smog pakla Preplavljuje nae glave, dve zlobne oprenosti, Nae kosti, nau kosu Zovem te Siroe, siroe. Bolesna si. Sunce ti daje ir, vetar ti daje TBC. Nekad si lepa bila ti. U Njujorku, u Holivudu, muki su govorili: "Svrila?

Uf, mala, strana si" Glumila si, glumila i glumila iz zadovoljstva. Impotentni mu izlazi na kafu Pokuavam da ga unutra zadrim Stari gromobran, Kisela kupatila, vedrine od tebe daleko. Baca se niz plastino kaldrmisano brdo Iibana trola. Varnice su plaviaste. Bljuju plaviaste varnice, Rasipajui se u milion estica poput kvarca. O dragulju! O, dragoceni! Te noi je luna Teglila svoju torbu, bolesna Zver Gore nad svetlima pristanita A onda je postala normalna Tvrda, izdvojena i bela. Sjaj ljuture na pesku na smrt me je preplaio Nastavili smo da sakupljamo pregrti, ljubei ga Mesei ga, telo mulata, Svileni pesak. Pas je pokupio tvoje pseto od mua. On je otiao. Sad sam tiha, u mrnji Do grla, Tupa, tupa. Ne govorim Pakujem tvrde krompire kao finu odeu Pakujem bebe, Pakujem bolesne make. O, vazo kiseline, Ljubav je to ime si ispunjena. Zna ti koga mrzi. Grli on svoju loptu i lanac dole kod vrata to se otvaraju ka moru Gde ono nadire, belo i crno, A onda kulja nazad. Svakoga dana puni ga duevnou, kao krag. Tako si iscrpljena Tvoj glas je moja naunica to lepee i sie, krvoedni imi

To je to. To je to. Viri sa vrata, Tuna vetiara: "Svaka je ena drolja. Ne mogu da komuniciram." Gledam kako se tvoj draesni decor Zatvara nad tobom poput bebine pesnice Ili sase, to more Draga, taj kleptoman. Jo sam neiskusna. Kaem: moda se i vratim Zna ti emu slue lai ak ni na tvojim zen nebesima neemo se sresti. Dobrota Dobrota se oko moje kue unja. Dama Dobrota, tako je fina! Plavi i crveni dragulji njenog prstenja dime se U prozorima, ogledala se Ispunjavaju osmesima. ta je stvarnije od detinjeg plaa? Moda je divljiji pla zeca Al due on nema. eer sve lei, tako kae Dobrota. eer je neophodan fluid. Njegovi kristali melem mali, O, dobroto, dobroto, to parie sakuplja ljupko! Moje japanske svile, oajni leptiri, Mogu svakog asa biti probodeni, anestezirani. I evo tebe, s oljom aja U paru zamotanom. Mlaz krvi je poezija, Nita ga ne zaustavlja. Prua mi dva eda, dva ruina cveta.

Obeeni epao me za koren kose bog neki. Cvrah mu u plavim voltima poput proroka pustinjaka. Ko guterov kapak kljocnue s vidika noi: Svet turih belih dana u duplji bez senika. Grabljiva dosada za ovo me drvo pribi. Da je on na mom mestu, isto uinio bi. GROZNICA 41 isto? ta je to? Jezici pakla su mlitavi, mlitavi k'o trostruki Jezici mlitavog, debelog Kerbera to na ulazu dahe. Nemoan lizanjem da oisti Grozniavu tetivu, greh, greh. Zapomae fitilj. Neunitivi vonj Ugaene svee! Ljubav, ljubav, niski pramenovi dima se viju oko mene k'o Isidorini alovi, bojim se Zakaie se jedan i u taku zaglaviti. Takvi sumorno uti pramenovi dima sopstveni element tvore. Nee se razii, Ve e oko Zemlje kruiti guei staro i nejako, boleljivo U kolevci odoje neno,

grozna orhideja visei svoj vrt u zraku vea, Djavolji leopard! Izbeli njega radijacija i ubija zaas. Tela preljubnika pomazujui k'o pepeo Hiroimu i razjedajui. Greh. Greh. Dragi, svu no gasih se i palih, gasih se i palih. Preteki postaju aravi k'o bludnikov poljubac. Tri dana. Tri noi. Limunova voda, pilea voda, gadi mi se voda. Preista sam za tebe il' bilo koga. Telo me tvoje ranjava kao to svet ranjava Boga. Svetiljka sam Moja glava mesec od japanske hartije, moja od zlata iskovana koa beskrajno fina i beskrajno skupa. Zar te ne uasava moja vrelina? I moja svetlost. Celom sobom kamelija sam neizmerna to ari se i ljeska, blesak do bleska. Mislim da se diem, mislim da u se uzneti... Late brojanice od vrelog metala, i ja, ljubavi ja ista sam acetilenska Devica, opervaena ruama Poljupcima, kerubinima, svim onim to te ruiaste trice znae.

Ni tebi, ni njemu Ni njemu, ni njemu (moja se ja rastvaraju, podsuknje stare drolje) Raju. JUTARNJA PESMA Ljubav te navije kao podmazani depni sat, Babica te je potapala po stopalima, i tvoj ogoljeni krik Smestio se izmeu estica. Nai glasovi odjekuju, uveliavaju na dolazak. Nova statua. U promaji muzeja, tvoja nagost baca senku na nau sigurnost. Stojimo okolo uprazno kao zidovi. Nisam ti vie majka Kada oblaci glade ogledalo da bi odrazilo njihovo sopstveno usporeno Nestajanje pod rukom vetra. itave noi tvoj dah kao noni leptir Treperi izmeu spljotenih ruiastih rua. Budim se da bih ula: Udaljeno more umi mi uima. Jedan krik, i spotiem se o krevet, teka kao krava i rascvetana U svojoj viktorijanskoj spavaici. Tvoja usta otvoreno ista kao maja. Prozorsko okno Beli i guta svoje bezizrazne zvezde. I sada ispituje Tu svoju aku tonova; Jasni samoglasnici diu se poput balona. OGLEDALO Srebrno sam i egzaktno. Nemam predrasuda. ta god gledam smesta progutam Takvo kakvo jest, nezamagljeno ljubavlju ili nesklonou. Nisam okrutno, samo istinoljubivo Oko malenoga boga, etvorokutno. Veinu vremena provodim mozgajui o suprotnom zidu. Ruiastom, s mrljicama. Toliko ve dugo gledam u njega da pomiljam da je deo mog srca. No on ne treperi. Lica i tama razdvajaju nas uvek iznova.

Sada sam jezero. Jedna se ena prigiba nada mnom Tragajui u mojim daljinama za onim to zaista jest. Potom se okree onim laljivcima, sveama i mesecu. Vidim joj lea i verno ih odraavam. Nagrauje me suzama i mahanjem ruku. Mnogo joj znaim. Dolazi i odlazi. Svakoga jutra ba njeno lice zamenjuje tamu. U meni je utopila mladu devojku I u meni se dan za danom stara ena Uzdie prema njoj, poput strane ribe. TATICA Ne valja ti, ne valja ti vie, cipelo crne masti u kojoj sam ivela poput stopala trideset leta, sirota i bela, jedva se usudjujui da udahnem il' uinim api. Tatice, morala sam te ubiti. Ti umro si pre no to sam imala vremena... Teak poput mramora, torba puna Boga sablasni kip s jednim nonim palcem veliko k'o foka iz Friska I glavom u udljivom Atlantiku gde se zeleno preko plavog preliva u vodama divnog Nosita. Molila sam da te vratim tu. Ach, du. Na nemakom jeziku, u poljskom gradu to sravnjen je valjkom ratova, ratova, ratova. Al' ime je gradu obino. Moj prijatelj Poljak Kae da ih je tuce il' dva-tri, pa nikad nisam mogla rei gde si ti kroio, koren pustio.

Nikad nisam mogla s tobom govoriti, jezik mi se zaglavio u vilici. Zaglavio se u zamci, bodljikavoj ici. Ich, Ich, Ich, Ich. Jedva da govorih. Od svakog sam Nemca mislila da si ti. I ta bestidna jeziina Mainerija, mainerija to me grubo gura k'o da sam Juda. Juda za Dahau, Auvic, Belsen. Poela sam da govorim k'o Juda. Mislim da moda i jesam Juda. Snegovi Tirola, svetlo beko pivo nisu odve isti ni istinski. S mojim ciganskim pretkom i sreom hudom i mojim tarok-pilom i mojim tarok-pilom mogla bih pomalo i Juda biti. Uvek si me platio ti, s tvojom Luftwaffe, tvojim urli-urli, i tvojim urednim brkom i okom arijevskim, to plavo sjakti. Panzer-man,