EPSKE NARODNE PESMEU naim epskim narodnim pesmama opevani su junaki podvizi naih predaka i istorijski dogaaji poevi od vremena stvaranja srpske feudalne drave, pa sve do stvaranja moderne Srbije tokom devetnaestog veka. Zavisno o vremena kada se odvijao ratni dogaaj ili junaka koji opevan u pesmi, srpske epske narodne pesme su grupisane u nekoliko ciklusa pesama.Pretkosovski ciklus epskih pesamaodnosi se na istorijski period i dogaaje koji su se deavali pre Kosovskog boja, u periodu uspona srpske feudalne drave pod vostvom Nemanjia. Stevan Nemanja je doprineo objedinjavanju srpskih zemalja i uvrivanju hrianske crkve i vere, dok je Car Duan zasluan za napredak srpske drave u drutvenom i ekonomskom pogledu. Pesme ovog ciklusa su meu najstarijim zapisanim epskim pesmama i njihov broj je relativno mali. U njima su opevani Nemanjii i Mrnjaveviima, a glavni motiv je motiv pojedinca - heroja. Iako se o srpskim srednjovekovnim velikaima zna dosta kao o istorijskim linostima, narodne pesme su donele jedno posebno, narodno vienje njihovog ojstva i junatva. Oni su junaci koji su hrabri u boju, mudri u miru, lukavi s laljivcima, dobri sa pravednicima, nepomirljivi sa tiranima, a velianstveni u pobedi i u porazu. Kao to to tradicija od njih trai, olienje su ojstva i junatva, za njih je njihova re svetinja i nikada je ne bi pogayili, ak ni po cenu cenu gubitka sopetvenog ivota.Kosovski ciklus epskih pesamaobuhvata pesme u kojima je opevan tok i ishod sukoba turske i srpske vojske na Kosovu polju na Vidovdan, 28. juna 1389. godine. Ove pesme spadaju meu umetniki najuspelija ostvarenja nae narodne epike. One su su najsloenije i najpotresnije epske pesme i sve govore posredno ili neposredno o Kosovskom boju, vezuju se za iste likove, a vremenski su ograniene na kratak period pre boja, za vreme boja i nakon njega. U pesmama kosovskog ciklusa dominiraju dva glavna motiva data u kontrastu:motiv herojske pogibijei motiv izdaje. Po shvatanju narodnog pevaa svi koji su izginuli na Kosovu polju su srpski heroji, dok oni koji su boj preiveli su izdajnici srpskog roda. Osnovu predanja ovog ciklusa ine herojski podvig Miloa Obilia i izdaja Vuka Brankovia. Narodni pevai su krivicu za poraz svalili na Vuka koji je bio vladar Kosova. U njihovim oima Vukova krivica je poticala iz injenice da je ostao iv, dok su svi ostali srpski junaci izginuli u borbi.Ciklus pesmama o Kraljeviu Markuobuhvata pesme u kojima su narodni pevai opevali skoro ceo ivot Kraljevia Marka, od njegovog roenja pa do smrti. Oni se nisu drali istorijske injenice da je Marko bio turski vazal i da se borio na strani Turaka, ve su gradili njegov lik u skladu s tenjama i mislima porobljenog naroda. Osvetnike i oslobodilake tenje naih predaka traile su jakog, lukavog, snanog borca koji se nee plaiti, niti pokoravati. Nale su ga u liku Markovom, oveku ogromnih sposobnosti, velikom junaku i zatitniku sirotinje i potlaenih, neustraivom borac protiv nasilja i nepravde. U pesmama Kraljevia Marka krase i pozitivne osobine i negativne osobine. s jedne strane nenost prema majci, ljubav prema nezatienima i potenima, a naroito prema siromanima, a s druge strane bio je kavgadija, ubojica, samovoljan, plah, prek ak i pohlepan. U bitkama on uvek pobeuje nasilnike i turske siledije i iako je priznavao tursku vlast o emu govore neke pesme, nije bio ropski pokoran. Mrzeo je turskog cara, a kad je ratovao za njega, iao je radi dobra svoga naroda. Prema pesmi, Kraljevi Marko nije ni poginuo ni umro..aspao je, pa ako zatreba narodu, on e se probuditi. Ovo se tumai optim stavom naroda i njegovih pevaa da san o slobodi nikada ne umire, pa ni junak koji je se za nju bori.Pokosovski ciklus pesamaobuhvata pesme o otporu turskim osvajaima i prilikama u naoj zemlji posle poraza na Kosovu polju. Srpska drava nije pokorena odmah, nego je bila osvajana jo oko sedamdeset godina posle kosovskog boja. Kad su je turski osvajai potpuno zauzeli nastao je veliki teror nad narodom. Mnogi Srbi iselili su se u Junu Ugarsku, stupili u maarsku vojsku i borili se protiv turskih osvajaa, branei tako svoj ast i otadbinu. U Srbiji u otporima turskim osvajaima isticali su se braa Jakii, Vuk Grgurovi, vojvoda Prijezda, Oblak Radosav i drugi. U Cnoj Gori najsnaniji otpor Turcima pruali su Crnojevii. U svim pesmama pokosovskog ciklusa opevan je viteki otpor srpskih i crnogorskih junaka prema nasilju, nepravdi i zulumu surovih Turaka. Mrnja prema bezdunom osvajau i elja za slobodom bile su velike. One su naim junacima davala ogromnu snagu i uvrivala misao da je bolje umreti ponosno stojei, nego iveti kleei, bez asti i dostojanstva.Hajduki ciklus pesamaobuhvata pesme o hajducima, hrabrim srpskim odmetnicima koji su se borili protiv turskog zuluma i bili zatitnici porobljenog srpskog naroda. Hajduci su se skupljali u druine i imali su vou iju su zapovest ostali lanovi hajduke druine izvravali bez pogovora. Najbolji junaknije bio onaj koji je najhrabriji, ve onaj koji je bio dostojan asti i odgovornosti da predvodi hajduku druinu. Obino je to bio najiskusniji i najstariji hajduk. Najee teme koje se javljaju u pesmama o hajducima su: hajduki megdani, izbavljenje hajduka iz tamnice, neverni pobratim, kum ili jatak, neverna ena, otmica devojke, a glavni motiv skoro svih epskih pesma hajdukog ciklusa je izdrljivost i junatvo hajduka, njihova estitost i odlunost da se odupru svom muitelju i izdre sve muke. Hajduci su opevani kao nadljudi, osobe kosmike snage, nadmone i nesalomive, koje uvek istraju u svojim ciljevima, istrpe sva iskuenja i do kraja slede svoje ideale.Uskoki ciklus pesamaobuhvata pesme o uskocima, senjskim i kotarskim junacima koji su poput hajduka u Srbiji ratovali na hrvatskom i crnogorskom primorju. Za razliku od hajduka, koji su protiv Turaka ratovali sebe radi ili iz iste osvete, uskoci su bili istiniti borci za slobodu svog naroda. U pesmama uskokog ciklusa narodni pevai su sledili istorijske injenice, pa su glavni junaci ovih pesama postojali pod istim ili slinim imenom, a njihovi podvizi su verno prikazani. Opevani ba onakvi kakvi jesu, bez preuveliavanja od strane pevaa i dodavanja bilo kakvog epskog koloritaa. Meu uskokim pesmama lepotom se najvie izdvajaju one pesme u kojima je heroika glavnog junaka udruena sa snanim porodinim oseanjem. Glavni motiv ovih pesama, pored hrabrosti glavnih junaka je i njihova duboka porodina solidarnost, vernost, ljubav, dobrota i nenost, osobine koje su u kontrastu sa krvavom stvarnosti o kojoj same pesme govore. Hrabro srce ispunjeno ljubavlju prema svojim najbliim, junacima ovih pesama daju snagu da izdre sva iskuenja pred koje ih je ivot stavio.Ciklus pesama o osloboenju Srbije i Crne Goresu epske pesme najmlae po postanku i one obuhvataju period ustanike Srbije na poetku devetnaestog veka. Tursko nasilje koje se stalno pojaavalo i opte revolucionarne prilike u Evropi, doprineli su da otpor srpskog naroda preraste u veliku osvetu u ustanak. Ceo narod bio je jatak, a skoro svaki deseti ovek hajduk. irom Srbije stvarale su se hajduke druine koje su izolovano vodile borbe. Kasnije, hajduke druine su se povezivale i protiv turskih osvajaa zapoela je zajednika i organizovana borba. Udruenim snagama u beogradskom paaluku je 1804. godine podignut Prvi srpski ustanak koji je zapoeo kao lokalna pobuna protiv dahija, a kasnije je prerastao u srpsku revoluciju. Ustanici predvoeni Karaorem uspeli su da oslobode paaluk. Srpska vojska je pobedila tursku vojsku na Miaru, Deligradu, Loznici i drugim mestima irom Srbije. Slavna borba protiv turskih osvajaa jedne male ustanike vojske rodila je svoje narodne pesnike, a meu njima i guslara Filipa Vinjia.

, , , . , , , , . , , , . , - ( ) ( ). . . . . . , , , . , :1. () 2. : , , , , , , . ( ) . , , , . (, , , , ) , . . : , , . (1389). . . : , , , .

. . : , . . , . : , , .

. . . , . . . . : , , , . . , . , , , . . : , , . . . , . . . . : , , . (, , , ) . , , . . () , . , . , . , . , . : , , . . : , , ( ); , , ( ).: , , , ,

Top of FormO SRPSKOM NARODNOM PESNITVU

IV EPSKE NARODNE PESME

Epskih pesama narodnih ima brojem veoma mnogo: nekoliko hiljada duih i kraih, od kojih su one najkrae obino due od najduih lirskih; sadrajem, one su isto tako raznovrsne kao lirske; oblikom, one su isto tako lepe, iako manje raznolike od njih; svojom optom vrednou, one su isto tako znatne i, ta vie, u mnogo emu nadmauju lirsko pesnitvo. U najveem broju sluajeva, one su duboko srpske po obeleju, pa ak to obeleje imaju i onda kad pozajmljuju svoje predmete iz opte riznice starih pria ili predanja koje srpski narod deli s drugim narodima.

Po sadrini, epske narodne pesme dele se u desetak vrsta (ciklusa ili krugova), od kojih se mnoge mogu dalje deliti u podvrste, prema dogaajima koji se u njima opevaju; ali se, pri ovoj podeli (kao i pri podeli lirskih pesama), mnoge pesme mogu u isti mah staviti u dve, tri, pa i u vie vrsta.1 Uglavnom, ima dve vrste epskih pesama: neistorijskih i istorijskih.

Pesme neistorijske znatne su po broju, i raznolike po predmetu. U njima se opevaju veinom dogaaji izmiljeni, starijeg porekla, ali su poneke od tih pesama uzele i novije predmete, dogaaje verovatno stvarne, iz ivota linosti nepoznatih istoriji.

Meu onima najstarijim nalaze se pesme o umiljenim biima, zmajevima, vilama, divovima, bajke dosta esto sline narodnim pripovetkama, koje postoje u predanju mnogih drugih naroda i u kojima se ogledaju stara verovanja iz neznaboakog doba, zaodevena u lepe pesnike oblike. Posle njih idu pesme iz hrianskog sveta, o Bogorodici, Hristu, Jovanu Krstitelju, svetom Nikoli, o anelima, o paklu i grenicima, o traenju asnih krsta, o udesima. Tu dolaze naroito razne alosne povesti o stradanjima pravednih i zloinima grenih, o nesreama porodinim; u mnogima se opevaju enidbe. Izvesne od ovih povesti dole su preko crkve u narod, i u njima se jako istie narodno versko oseanje, koje esto ide do sujeverja; mnoge su dole iz usmene i pisane knjievnosti tuih naroda, najee preko Grka, s kojima je u srednjem veku srpski narod stajao u tesnoj vezi. Izvesne od tih pesama dobile su vremenom karakter istorijskih pesama, na taj nain to se dogaaji koje one opevaju pripisuju poznatim istorijskim linostima; to je sluaj sa pesmama: enidba Duanova, Zidanje Skadra, Marko Kraljevi i Mina od Kostura, i drugim.

Pesme istorijske najznamenitiji su deo srpskog narodnog pesnitva. U njima se opevaju dogaaji srpske istorije od XII veka do najnovijih vremena. Ne treba traiti tanosti u tim pesmama; one, istina, opevaju velika dela pojedinih ljudi koji su uinili jaka utiska na matu narodnu, ili velike dogaaje koji su bili od odluna znaaja po njegovu sudbinu, ali ih opevaju na svoj nain: one prikazuju narodno shvatanje tih ljudi i tih dogaaja, koje vrlo esto ne odgovara istoriji, ali koje je ipak savren izraz duha narodnog, i kao takav ima vanosti i po svojim visokim pesnikim osobinama, i po ulozi koju je to pesnitvo imalo u poznijoj istoriji narodnoj: u uvanju narodne svesti u vremenima robovanja, u stvaranju oduevljenja i poleta u danima osloboenja narodnoga, u obnovi i jaanju njegove nove drave, u dobru i u zlu, u porazu i u pobedi.

Pesme istorijske dele se u krugove prema dogaajima o kojima se u njima peva. Najstariji su dogaaji iz vremena Nemanjia i Mrnjavevia, to e rei iz doba pre Kosovske pogibije; ovom krugu pripadaju pesme o Nemanji, o svetom Savi, o Stevanu Deanskom, koje nisu mnogobrojne, o caru Duanu, kojih ima vie, o sinu njegovu Urou, o velikau njegovu kralju Vukainu Mrnjaveviu (13661371), ocu velikog narodnog junaka Kraljevia Marka, o brai Vukainovoj Ugljei i Gojku. - Za njima dolazi krug kosovskih pesama, u kojima se peva o pogibiji srpskoj na Kosovu polju 15. juna 1389; uz pesme o Kraljeviu Marku, ovo je najlepi krug srpskih narodnih pesama. U njima se narod nije zadovoljio da prui jedan pesniki opis toga krupnog istorijskog dogaaja: o samoj bici, ta vie, veoma se malo peva u tim pesmama. Mesto toga, delom na podlozi istorijskoj, delom pomou svoje mate, on je ispreo jednu velianstvenu pesniku povest, punu dirljivosti i ivopisnosti, koja je, iako sva u nizu pokidanih slika, vekovnim predanjem stekla snanog jedinstva, kakvog nijedan drugi grug narodnih pesama nije stekao. Stvorivi u ropstvu turskom ove pesme, narod je u njima najbolje mogao dati izraza svome oseanju bola za izgubljenom dravom; veliku narodnu nesreu on je objasnio izdajstvom, koje je, bez ikakva oslonca u istoriji, pripisao Vuku Brankoviu. Junako delo Obilia on je protumaio, isto tako bez razloga, nepravedno baenom tekom optubom, i oko izmiljenog suparnitva jednog velikaa i jednog vojnika izvezao je mnotvo pesnikih vezova: itav niz prizora i junaka, istinitih, ulepanih i izmiljenih. Uz cara Lazara i caricu Milicu, on je stvorio starog Jug-Bogdana i devet sinova njegovih, majku Jugovia, Milana Toplicu i Ivana Kosania, Banovia Strahinju, Stevana Musia, Vladetu vojvodu, Kosovku devojku, koje istorija veinom ne poznaje. Lepota ove tvorevine narodne utoliko je via to u pesmama kosovskim gotovo nema traga od kakvih bilo pozajmica iz drugih ili tuih predanja. U ovaj krug dolaze i veoma dirljive pesme o Stevanu Visokom i dogaajima iz srpske istorije neposredno posle kosovskog boja. Isto je tako lep krug pesama o Kraljeviu Marku. Ove pesme u daleko su manjem skladu sa istorijom no to su pesme o Kosovu, a razlikuju se od ovih jo i po tome to je narod u njima prikupio i preneo na jednog jedinog junaka mnotvo predanja, starijih i novijih, o dogaajima iji su junaci bile neke druge linosti, ili koje je pozajmio iz bogate riznice izmiljenih dogaaja, svoje i tue. Kao istorijska linost Marko se nije istakao nikakvim krupnijim delom; ono to se zna o njemu i njegovoj vladavini kao kralju srpskom u Prilepu po smrti svoga oca Vukaina (13711394) nije mnogo. Ali kao linost narodnih pesama i narodnih predanja srpskih, on je jedna od najveih tvorevina pesnikog duha srpskog. Njegova slava prela je granice srpske; on je ne samo ljubimac na: njega pevaju ili znaju Hrvati, Slovenci, Bugari, Turci, Grci Arnauti, Rumuni. "U Marku je na narod oliio sve svoje osobine, svoja oseanja i svoje tenje. On je njegova uteha za propadanja srpske carevine, branilac za robovanja i nada njegova osloboenja. Stoga on, po pesmama i priama, ivi preko tri stotine godina; on je savremenik i cara Duana i Starine Novaka." Sve bogatstvo svoga duha narod je uneo u velianstvenu sliku ovoga junaka, koju je svojom snanom matom stvorio. "On je svom ljubimcu, pre svega dao ne samo dug vek ve i neobinu mo i snagu, te je jai ne samo od svih junaka nego i od natprirodnih bia." On ga je obdario svima vrlinama koje po njegovu shvatanju treba da krase junaka: Marko brani pravdu, veru, ast, narodne obiaje, zahteva ovenost i potovanje roditelja, voli prijatelje i drugove, titi ene, slabe i nejake, pomae nite i uboge. Veran je svome gospodaru, sultanu, ak i posle uinjene nepravde. On ima ne samo narodne vrline srpske, ve i poroke: svaalica je, inadija i ubojica; on ima velikog smisla za zdravu i vedru alu, ali ponekad ne zna za nju, samovoljan je, ljutit i plahovit, a preko svega drevna pijanica. Uz tu gorostasnu pesniku linost, narod je stvorio itav niz manjih, koje s njom stoje u vezi: prijatelje i neprijatelje Markove; najlepa je meu njima, do uzvienosti plemenita, linost roene majke njegove Jevrosime. U pesmama o Brankoviima i Jakiima opeva se alosno vreme propadanja stare srpske drave, doba despota ura Brankovia, njegove ene Jerine, sinova njegovih Grgura, Stefana i Lazara (od 14271458); narodna pesma prati udes stare vladarske kue srpske do poslednjeg potomka njena, "jer je s njenim imenom bio zdruen i udes naroda." Najvie opeva unuka ureva, Zmaj-Despota Vuka (14711485) i njegove borbe s Turcima, mnogu vlastelu i vojvode srpske, poznate i nepoznate istoriji, junake ugarske toga vremena koji su se borili s Turcima (najvie Sibinjanina Janka). Ona naroito slavi i velia vlasteosku porodicu Jakia, brau Dmitra i Stepana (ili Bogdana), koje prikazuje kao gospodare Beograda i pripisuje im mnoge umiljene dogaaje, poznate i iz drugih pesama. U ovom krugu, veoma je lepa, nena i dirljiva pesma o Rajku vojvodi i Margiti devojci, koja je neka vrsta zavrne pesme celom onom srpskom pesnitvu koje opeva vremena starih srpskih kraljeva i careva, vojvoda i gospode. U pesmama o Crnojeviima kojih inae nema mnogo, opevaju se Crnojevi Ivan i ura (koji se u nekim pesmama zove Maksim), gospodari Crne Gore u drugoj polovini XV veka; ni u ovim pesmama nema mnogo istorijske vernosti, ali je bogata i iva mata narodna veto isprepletala istoriju zanimljivim izmiljenim dogaajima i unela u nju jake prizore, koji opominju na izvesna ranija predanja; najlepa od tih pesama jeste enidba Maksima Crnojevia, koja je u isto vreme i jedna od najduih narodnih pesama (ima preko 1200 stihova). Veoma su mnogobrojne, i osobito u duhu narodnom, pesme hajduke; u njima se slave srpski junaci koji su kao odmetnici beali u goru, napadali, pljakali i ubijali Turke, i svojim junakim delima svetili narod za nasilja turska, podravali u toga naroda duh i veru u bolje dane. Te pesme opevaju muke i opasnosti hajdukog ivota, prekaljenost srca i muku hrabrost hajduka, njihovu dovitljivost duha, okretnost i sreu u borbi, drugarsku ljubav, dobrotu prema nejai i sirotinji, njihovo preziranje smrti, neustraivost, vrstinu u nesrei, ak i njihova svirepstva. U njima je narod dao izraza svome nezadovoljnom duhu, svojoj mrnji na neprijatelja koji ga tlai, svome potovanju prema gorskim sinovima koji su zadavali trepet drumom i planinom. One verno prikazuju duevno stanje, borbeno raspoloenje onoga dela naeg naroda koji nije bio klonuo verom u tim najcrnjim danima nae prolosti. Hajduke pesme proslavljaju veinom hajduke iz XVI i XVII veka, ali i neke poznije; kao najvei junaci pominju se Starina Novak, deli Radivoje, Bajo Pivljanin, Mihat Tomi, Kostre harambaa, i drugi. Takoe opevaju borbe Srba s Turcima u doba robovanja pesme uskoke; one slave junatva "uskoka", tj. onih ljudi koji su sa svojih ognjita bili izbegli u primorje, stavili se u slubu esaru ili Mlecima, i otuda upadali u okolne zemlje kojima su Turci vladali, vodili bojeve s Turcima, ili ponekad u pljaku i u mletake krajeve. Meu uskocima peva narodna pesma kao velike junake Senjanina Iva, Senjanina Tadiju, Jankovia Stojana, Smiljania Iliju, od Zadra Todora, i druge. - Ima isto tako mnogo pesama o borbama crnogorskim s Turcima, koje veinom opevaju dogaaje iz XVIII i XIX veka: istragu poturica (1707) i osloboenje Crne Gore od Turaka, vladiku Danila, brau Martinovie, Vuka Miunovia, Vuka Manduia i druge poznate junake Danilova vremena, bojeve iz vremena vladike Save i Vasilija, Petra I i Petra II, sa Turcima, Mleiima, i Francuzima. Mnogobrijne su pesme koje opevaju sitne borbe, upadanja preko granice u Hercegovinu i bojeve sa hercegovakim begovima, paljevine i pljake, otimanja ovaca, krvne osvete. Te su pesme veinom kratke, ali gotovo uvek opisuju stvarne dogaaje, suho, i bez velikih pesnikih ukrasa; one esto imaju znatne vrednosti ba po tome to se izvesni doista zanimljivi istiniti dogaaji, krvavi sukobi, pokolji, pa i svirepstva, pripovedaju u njima na jedan hladan i prost nain koji veoma poveava dubok utisak koji one ostavljaju na dananjeg itaoca. Novije pesme o ratovanju crnogorskom s Turcima iako ispevane u velikoj mnoini, posve su slabe. Manje su brojem, ali daleko znatnije po vrednosti, pesme o osloboenju Srbije, o ustanku pod Karaorem 1804. godine i bojevima koji su voeni s Turcima: na okeini, Salau, Deligradu, Miaru, Loznici, o svima vanijim Karaorevim vojvodama; veinu tih pesama ispevao je, kako izgleda, jedan guslar, Filip Vinji; naroito je lepa meu njima pesma Poetak bune protiv dahija. Dalje pesme opevaju i ustanak pod knezom Miloem 1815. Naposletku, treba spomenuti i muslimanske epske pesme, u kojima se, u obliku slinom ostalim pesmama srpskoga naroda (i poniklim, svakako, po ugledu na njih), proslavljaju borbe bosanskih muslimana sa hrianima, naroito hajducima i uskocima primorskim, poznatim iz pesama tih krugova, ratovanja po Dalmaciji, Hrvatskoj, Ugarskoj, na poznate naine opisuju otmice i enidbe, megdani i osvete, opsade gradova, pa ak i vojevanja po Aziji. Ove su pesme mahom veoma duge, i razvuene. Treba takoe spomenuti i mnogobrojne pesme najnovijeg vremena, postale ugledanjem na starije i novije epske pesme. One opevaju dogaaje iz srpsko-turskih ratova 18761878, iz balkanskih ratova 19121913, iz svetskog rata i narodnog ujedinjenja Srba, Hrvata i Slovenaca. One su se malo pevale uz gusle; najee, njihovi sastavljai stavljali su ih sami na hartiju, a ponekad i tampali pod svojim imenom, onako kako to ine drugi pesnici. Meu njima najlepe su one iz poslednjih ratova koje je ispevao Jovan Magovevi:Boj na Kumanovu,Putem slave,Teko li je roblju robovanje.

Po obliku, epske pesme dele se u dve vrste. Jedne, pesme dugoga stiha, ispevane su stihom od petnaest ili esnaest slogova (a nekad i od vie), prelomljenim odmorom (ili cezurom) u dva lanka tako da drugi lanak ima uvek osam slogova, sa kratkim pripevom od (obino) est slogova iza svakog ili svakog drugog, ili svakih nekoliko stihova. Druge su ispevane kratkim stihom, od deset slogova, podeljenim takoe u dva lanka, od kojih prvi ima etiri a drugi est slogova. Prve se jo nazivaju i "bugarticama" (od starog glagola "bugariti", to znai tuno pevati, ili uopte pevati), a druge "guslarskim" ili "deseterakim" pesmama (stoga to ih guslari pevaju, ili to su ispevane u stihu od deset slogova). Pesme dugoga stiha ne pevaju se vie u narodu, ali su se nekad pevale; njih poznajemo u veoma malom broju, samo onoliko koliko ih je sauvano u starim zapisima, osobito iz XVIII veka, kada su izumrle, kako izgleda; pesme kratkoga stiha pevaju se i danas u narodu, iako ne tako mnogo i tako dobre kao u ranija vremena.

Pesme dugoga stiha opevaju iste dogaaje i iste junake koje i pesme kratkoga stiha, ali ne opevaju sve one dogaaje i sve one junake koje opevaju pesme kratkoga stiha. Meu njima ima pesama o Kosovu, o Kraljeviu Marku, o despotu uru, Zmaj-Despotu Vuku, brai Jakiima, o hrvatskim junacima, maarskim vojevanjima s Turcima; pomena nema u njima o dogaajima pre Kosova, o hajducima i uskocima, bar ne u onima koje su sauvane. Slinost izmeu njih i pesama kratkoga stiha ogleda se jo i u izvesnom broju pesnikih ukrasa, slikovitih rei, stalnih izraza koji su istovetni u jednim i drugim pesmama. Pa ipak, u nainu izlaganja i samoj obradi pesme, bugartica se znatno razlikuje od guslarske pesme. Bugartica je obino mnogo kraa, zbijenija, uglaenija i odmerenija od guslarske pesme, bez epskog ponavljanja koje se u ovoj poslednjoj stalno javlja. Izgleda da pevai bugartica ipak nisu bili prosti ljudi, ta vie da su imali i izvesnog obrazovanja, ili bar da su svoje pesme sastavljali i pod uticajem obrazovanih ljudi, naroito plemia i kaluera.

Nita se pouzdano ne zna o tome kad su se i gde prvi put javile pesme dugoga stiha, kako su se prenosile i razvijale, ak ni kako su naposletku nestale. Zna se samo da ih je bilo u Dalmaciji, ali naunici ne dre da su one tu i postale. Po jednom miljenju, one su se poele javljati prvo u junim delovima starih srpskih zemalja, krajem XIV veka, ali su se po propasti srpskoj poele seliti na sever, zajedno sa dravom srpskom, kroz severnu Srbiju, ka tadanjoj Ugarskoj, do Srema. Pevai, koji su te pesme pevali na dvorovima stare vlastele srpske, pronosili su ih onako kako je ta vlastela beala od Turaka. Krajem XV i tokom XVI veka to pesnitvo bilo je u svom cvetu, naroito u Sremu; ali propau i ugarske drave i srpske vlastele ono se spustilo u Primorje, gde je naposletku i nestalo, poetkom XVIII veka.

Pesme kratkoga stiha daleko nadmauju brojem pesme dugoga stiha; njih je zabeleeno na nekoliko hiljada, i od toga mnogo ve tampano u raznim zbornicima, ili inae. One su i sadrajem mnogo raznovrsnije od onih drugih; dogaaji i junaci koje one opevaju brojem su toliko vei i razliniji, i obuhvataju toliko due vreme nae narodne istorije, da je i podela svih epskih pesama na pojedine krugove uglavnom izvrena po njima.

Ni o njima se ne zna nita pouzdano o tome kad su se, kako i gde prvi put pojavile, kako su se irile narodom, kako su se razraivale i dostigle onaj stupanj svoga razvoja u kome su nam poznate. Po jednom naunikom miljenju one su postale docnije od pesama dugoga stiha, moda u XVII veku, i to u Primorju, meu uskocima, ija su junaka dela opevale; razvile se, i u punom cvetu javile poetkom XVIII veka, prele u drugoj polovini toga veka u Bosnu, Hercegovinu i Crnu Goru, a poetkom XIX veka pojavile se u Srbiji, izazvane ustankom srpskim. Po novijim otkriima (kao to je pomenuti rukopis pronaen u Erlangenu, u Nemakoj), izgleda da su pesme kratkoga stiha bile rairene najveim delom naega naroda jo u poetku XVIII veka, i da je u Srbiji bilo guslara koji su u desetercu opevali domae dogaaje na punih sto godina pre Karaoreva ustanka.

I pesme dugoga i pesme kratkoga stiha spevane su tako da se pevaju, ali ne na glas kao to se pevaju pesme lirske, ve uz pratnju gusala ili drugog kakvog instrumenta. Ne znamo tano uz kakvu su se svirku "bugarile" pesme dugoga stiha, ali iz sauvanih podataka znamo kako su se pevale, kao i to da je pesma bila praena udaranjem u neki muziki instrument. Pesme kratkoga stiha najee se pevaju, ili bar samo kazuju, uz pratnju gusala (ili tambure, kod bosanskih muslimana). Njih pevaju guslari tj. ljudi koji znaju gudeti uz gusle i pevati, ili bar kazivati, izvestan broj pesama koje su od drugih guslara nauili, ili koji i sami znaju sastavljati nove pesme.

O guslarima ranijih vremena na znamo mnogo; o njima saznajemo vie tek od poetka XIX veka tj. od vremena kad je Vuk Karadi poeo skupljati narodne pesme. U to doba guslarske pesme pevale su se dosta u Slavoniji, Hrvatskoj i Dalmaciji, ali najivlje i najvie po Bosni, Hercegovini i po junim brdovitim krajevima Srbije. U svakoj kui gotovo bile su jedne gusle, i teko je bilo nai oveka koji ne zna gudeti. "Pjesme jenake po narodu najvie raznose slijepci, i putnici i hajduci, belei Vuk. Slijepci radi pronje idu jednako po svemu narodu od kue do kue, i pred svakom kuom ispevaju po jednu pjesmu, pa onda itu da im se udijeli, a e ih ko ponudi, one pjevaju i vie; a o praznicima idu k namastirima i k crkvama na sabore i na panaure, pa pjevaju po itav dan. Tako putnik, kad doe u kakvu kuu na konak, obino je da ga uvee ponude guslama da pjeva, a osim toga putem po hanovima i po krmama svud imaju gusle, pa putnici uvee pjevaju i sluaju; a hajduci zimi na jataku danju lee u potaji, a po svu no piju i pjevaju uz gusle i to najvie pjesme od hajduka." Guslara je bilo mnogo po domovima bosanskih begova, po ratnim stanovima srpskih vojvoda Karaoreva vremena, po konacima nahijskih knezova Miloeva vremena.

Vuk Karadi dao je podatke o guslarima od kojih je beleio pesme. Jedan od najboljih bio je Tean Podrugovi, rodom iz Hercegovine, iz sela Kazanaca, u Gackom. On je bio trgovac, pa posle ubije nekavog Turina i odbegne u hajduke, i kao hajduk pree u Srbiju 1807. godine. Vuk ga je naao u Karlovcima 1815, u najveem siromatvu, gde see trsku i na leima donosi u varo i od toga ivi. Od njega je Vuk onda zabeleio dvadesetak najlepih pesama: enidba Duanova, Marko Kraljevi i Ljutica Bogdan, Car Lazar i carica Milica, Marko Kraljevi poznaje oinu sablju, Marko Kraljevi i Musa kesedija, enidba Stojana Jankovia, Senjanin Tadija, i jo nekoliko drugih. Ali im je uo za ustanak Miloa Obrenovia, Tean pree u Srbiju da se nanovo bije sa Turcima; poto se Srbi umire s Turcima, on pree u Bosnu, gde je neko vreme iveo kao kiridija, ali ga neki Turci naskoro isprebijaju i on od uboja umre. Tean je znao najmanje sto junakih pesama, naroito o primorskim, bosanskim i hercegovakim hajducima i etobaama. "Nikoga ja do danas nisam naao da onako pjesme zna kao to je on znao, veli Vuk. Njegova je svaka pjesma bila dobra, jer je on pjesme razumijevao i osjeao, i mislio je ta govori... On je vrlo lijepo znao udarati u gusle, ali pjevati nije znao (ili nije htio) nikako, nego je pjesme kazivao kao iz knjige." Isto tako dobar guslar bio je Filip Vinji, slijepac peva, rodom iz Bosne, iz sela Meaa, u nahiji zvornikoj. On je u mladosti oslepeo od boginja, te je kao guslar bogoradei proao itav bosanski paaluk i iao do Skadra. I on je za vreme ustanka preao u Srbiju (1809), te je iveo po srpskim logorima kao peva, pevajui o dogaajima koji su se zbivali. Vuk je drao da je sve pesme o ustanku Vinji sam ispevao. Od njega je Vuk zabeleio pesme: Smrt Kraljevia Marka, Poetak bune protiv dahija, Knez Ivan Kneevi, Boj na Miaru, i druge. Pored njih, Vuk spominje jo nekoliko pevaa ije je pesme zapisao. Od starca Raka, rodom iz Kolaina, koji je jo u samom poetku Karaoreva ustanka pobegao u Srbiju, on je zabeleio pesme: Zidanje Skadra, Smrt Duanova, Uro i Mrnjavevii, Zidanje Ravanice. Od slepca Gaje Balaa, rodom iz Like, koji je bio doao u Srbiju, Vuk je zapisao u Kragujevcu 1830. vei broj pesama, izmeu ostalih: Starinu Novaka i kneza Bogosava" Od Gruje Mehandia, iz Sentomaa u Bakoj: enidbu ura arnojevia. Od nekog Rova, momka kneza Jovana Obrenovia, pesme: Braa i sestra i Bog nikom duan ne ostaje. Od slepice Stepanije, iz Jadra, pesme: Sveci blago dijele, Sveti Savo. I tako dalje.

Epska pesma i danas ivi u narodu, ali se guslari mnogo manje uju no to su se uli u Vukovo doba. Pod uticajem novog i naprednog ivota, kakvim danas ivi srpski narod, gusle su postale jedna retkost, a pravih guslara jedva da ima vie. tampana re, knjiga i novine, potisnula je ivu re i uzela njeno mesto. Sa retkim izuzecima (i to upravo kod nekoliko obrazovanih knjievnika koji pevaju u duhu narodnom), pesme koje danas postaju u narodu veoma su slabe; one su samo jedno bledo ugledanje na narodno pesnitvo, sa jakim primesama iz umetnikog pesnitva srpskog iz druge polovine XIX veka. Pa ak ni to ugledanje nije ugledanje na guslare i njihovu pesmu, ve na tampane narodne pesme, rasprostrte danas svuda gde se god zna srpski itati. Ali je srpska epska pesma i danas isto onako iva u naem narodu kao to je bila iva u najlepim vremenima njena rascveta. Rasturena u hiljadama tampanih izdanja, veih i manjih, po kalendarima, asopisima, kolskim udbenicima i narodnim knjigama, ak i po dnevnim listovima, u milionima primeraka, ona je bliska srpskom srcu i srpskom duhu kao to je uvek bila.

Vojislav M. JovanoviPredgovor knjizi Srpske narodne pesme. Antologija, Beograd, 1922. |Rastko

Sauvana

AngelinaAdministrator

Van mree

Poruke: 5668

Podela srpskih epskih pesamaOdgovor #1 poslato:Septembar 26, 2011, 02:46:25 pm

**

SRPSKE EPSKE NARODNE PESME

JUNATVO I LEGENDA U EPSKOJ NARODNOJ PESMI

Motivi epskih narodnih pesama najvie su vezani za junake podvige koje junak, ini iz oseanja pravde, humanosti ili ljubavi. Iako su junakove namere najee plemenite, njegovi postupci mogu ponekad da preu i u grubost i nemilosrdnu surovost. Istina, slika koju nam o pojedinim istorijskim linostima i dogaajima daju epske narodne pesme nije uvek ni pravedna ni tana. Tako, na primer, o Kraljeviu Marku ispevano je najvie narodnih pesama od svih linostc o kojima se u naim pesmama peva, a istorija ne zna za takav njegov znaaj, niti poznaje mnoga od tih herojskih dela koja mu pripisuje narodni peva. Bilo je u naoj prolosti vie znaajnijih linosti, ali je njih epska narodna poezija kao motiv uzimala neuporedivo manje, dok je oko Marka Kraljevia isplela legendu. Ima vie, i to razliitih i meusobno suprotnih, objanjenja zato se tako dogodilo, ali konaan i taan odgovor ipak nije moguno dati. Ipak, kao neko optije objanjenje ove pojave moramo imati u vidu sledee: dela narodne knjievnosti prenosila su se s kolena na koleno usmenim putem, a to je vreme dalje odmicalo, prava i istinita slika sve je vie bledela, dogaaji i junaci poeli su se postepeno meati, pa se jednoj linosti poelo pripisivati ono to je uinila druga, a mesto dogaaja, a i vreme, pomerani su, bez obzira na istorijske injenice, koje, uostalom, i nisu oveku iz kasnijeg doba i drugog kraja mogle biti poznate; iz svesti ljudi te sredine nije bilo iezlo ni mitsko predstavljanje sveta i ivota, pa je i ono obojilo epsku narodnu pesmu razarajui istorijsku istinu, a stvarajui legendu, i onda iz takvog spoja izgradilo poetsku viziju; u pojedine likove narodne epske poezije ugraeni su, esto sa mnogo stvaralakog talenta, snovi, tenje, elje, nade ljudi te sredine, koje su oni pretvarali, kad to nije bilo moguno u ivotnoj stvarnosti, u poetsku viziju mnogostrukog znaenja.Uz Marka Kraljevia splela se legenda i ona je bila inspiracija za mnoge narodne pesme o njemu.

SLOJEVI VIE ISTORIJSKIH EPOHA U NARODNOJ EPSKOJ POEZIJI I USMENOJ NARODNOJ KNJIEVNOSTI UOPTEIzmeu pisane i usmene knjievnosti, osim znatnog broja zajednikih osobina, postoje i razlike. I dela pisane knjievnosti i dela usmene knjievnosti stvara pojedinac obdaren za knjievno stvaranje. Meutim, dok u pisanoj knjievnosti stvaraoevo delo dobija svoj konaan, pismeno zabeleen oblik i sadrinu, to nije sluaj sa delima usmene knjievnosti. Delu usmene knjievnosti njegov stvaralac, daje samo prvi oblik, praoblik. Pesma, pripovetka ili bilo koja druga knjievna vrsta usmene knjievnosti, ne bivaju prilikom svog nastanka zabeleene i zbog toga ne dobijaju svoj konaan oblik i sadrinu. Nastala u jednom kraju, u jednom mestu, u odreenoj kui, ta dela se prenose u selo, iz njega u drugo, i ko zna koliko stotina ili, nekad, i hiljada kilometara odu dalje. Ona nastaju u jednom odreenom vremenu, ali se prenose iz tog vremena u vremena koja dolaze posle njega; prenose se s jednog narataja na drugi, s kolena na koleno, predaju s oca na sina, i to nekad traje i viestolea ona postaju predanje. U tom prenoenju iz jednog kraja u drugi, esto i seobama veih masa narodnih, u tom predavanju s pokolenja na pokolenje delo usmene knjievnosti ne moe da bude sauvano u svojoj prvobitnosti, u praobliku koji mu je dao njegov stvaralac, nego se ono menja sve dok ne nestane uslova za nastajanje usmene knjievnosti. Prema tome, nema nikakve sumnje da delo usmene narodne knjievnosti doivljava stalne promene i nanovo se uobliava sa izvesnim, nekad veim, nekad manjim,izmenama; nekad se ono proiruje dodavanjem novih pojedinosti, nekad suava izostavljvanjem poneeg; nekad se uzme deo iz neke druge pesme ili pripovetke i pripoji delu s kojim prvobitno nije imao nikakve veze; nekad se uz jednu linost povezuju junaka ili druga dela niza drugih linosti ili junaka. U tim izmenama, preradama, doradama, menjanjima uestvuju mnogi pojedinci, neki sa veim, a neki sa manjim talentom za knjievno stvaranje, pa je ono nataj nain i kolektivno delo. U tome je i opravdanje to usmenu knjievnost obino nazivamo i narodna knjievnost.I prvobitni stvaralac jednog dela usmene knjievnosti i kasniji uesnici u menjanju prvobitnog dela, praoblika, ostaju nepoznati, anonimni (grki: anonymos = bezimeni). Izuzetaka ima samo kada je neko delo usmene knjievnosti ubrzo posle nastanka zabeleio neki zapisiva ili skuplja narodne knjievnosti, no to su samo retki izuzeci od pravila. Iako su, kad je re o stvaraocima usmene knjievnosti, u pitanju talentovaniji pojedinci, ipak se oni obino ne izdvajaju po svojim shvatanjima i odnosu prema pojavama o kojima pevaju ili priaju od sredine kojoj pripadaju, nego su joj sasvim bliski i izjednauju se u tom pogledu s njom; samo to opta shvatanja umeju knjievno izraziti sa vie sposobnosti.Udaljujui se esto od mesta gde je nastala, i vremena u kome je nastala, narodna pesma moe u sebi da sadri i promenu mesta radnje u odnosu na istorijsku istinu, ali, jo ee; i vie vremenskih slojeva, vie epoha istorijskog razvitka, stopljenih u jednu poetsku celinu, u raznim pesmama ili pripovetkama na razliite naine.U pesmienidba Duanova, na primer, mogli bismo moda otkriti vie vremenskih slojeva koji su se slili u celovitu u pevaevu viziju. Jedan od tih slojeva je srednjovekovno ili feudalno-viteki. Sve ono to Milo Voinovi ini pod Leanom-gradom lii na viteke (riterske) feudalne turnire, u kojima su se vitezovi nadmetali u duelima ili borili na ivot i smrt. Drugi je, opet, u izrazitom oseanju rodovske zajednice zbog koje Voinovii ne mogu da puste Duana bez nekoga bliskoga po rodu ko e mu se "nai u nevolji". U tom se moe naslutiti trag patrijarhalno-rodbinskog drutva, koje je srpski feudalizam prevaziao, ali koje je produilo da Ivi u donjim drutvenim slojevima i pod Turcima. Trei sloj je oigledno seoskog porekla; njime narodni peva opevani dogaaj jo vie pribliava seoskoj sredini. Milo Voinovi, carev sestri, uva ovce u planini, kao da nije vlastelin nego seljak, ovar. etvrti sloj je verovatno proistekao iz iskustva koje nije bilo iskustvo seoske sredine, a karakterizuje ga neverovanje Latinima: "Latini su stare varalice". Peti sloj je nesumnjivo najstariji, pradavni, i vidimo ga samo u Balakovoj figuri. Balako ima tri glave, od kojih iz jedne plamen ee, iz druge mraz bije ... Taj peti sloj je oigledno poreklom iz pradavnih vremena kada se ivot sagledavao na mitski nain.Tako se etiri-pet vremenski razliitih vizija sveta i ivota stapaju u jednu poetsku sliku junakog podviga i doraslosti Miloa Voinovia svakoj prepreci i svakoj tekoi. Oigledno je da je prvobitno zamiljena i ispevana pesma prola kroz mnoge pesnike dogradnje i prerade, spajanja i promene dok nije konano zabeleena. Danas nije moguno rei da li je prvobitna ili neto kasnija verzija ove pesme bila poetski uspelija od ove koju poznajemo, pa ni to kakva je uopte bila. Motiv oko koga su sazdani ovi slojevi raznih epoha da se do devojke dolazi poto se uspeno savladaju odreeni zadaci ili prepreke postavljene da se pokae junatvo poznat je i u usmenoj knjievnosti nekih drugih naroda.Analizom nekih drugih epskih narodnih pesama jo bismo se vie mogli uveriti u slojevitost ove vrste usmene knjievnosti.

Autor teksta nepoznat

Sauvana

AngelinaAdministrator

Van mree

Poruke: 5668

Srpske epske narodne pesme & podela srpskih epskih narodnih pesamaOdgovor #2 poslato:Maj 05, 2012, 12:26:22 am

**

OPTE OSOBINE STILA NARODNIH PESAMA

Pevai narodnih pesama nisu bili istog talenta, pa stoga ni pesme koje su pevane nisu mogle imati istu poetsku vrednost. Ni sve pesme jednog istog pevaa nisu bile uvek jednako pesniki uspele i pored toga to su pevai epskih pesama imali svaki svoj lini izbor pesama. Nije, naime, svaki peva pevao sve pesme, nego samo neke, po svom izboru i ukusu. Zato je i shvatljivo to se izvesne epske narodne pesme istiu bogatim i dubokim poniranjem u ljudske odnose, ivot i svet, izrazito predstavljenim likovima i karakterima, ivim dijalozimau kojima se otkrivaju osobine junakove i njegovog sagovornika, zatim sentencioznou, uspelim izrazom, poetskom vrednou u celini ili pojedinim delovima itd. Druge, nasuprot tome, pretrpane su opirnim opisima, nepotrebnim ponavljanjima, razvuenou: likovi su u njima neizraziti ili nedovoljno doraeni, jezik i izraz siromani, a stil bez doVoljnog oseanja za jeziku lepotu.Peva, dakle, zahvaljujui svom veem ili manjem talentu za poetsko stvaranje, moe podii ili umanjiti estetsku vrednost pojedine pesme; zato nije svejedno ko je peva. Meutim, osim tih individualnih crta, postoji u narodnoj poeziji, a naroito kada je u pitanju stil ovih pesama, i ono to se moe nazvati kolektivnim stilom ili kolektivnim u stilu i nainu pevanja epske narodne pesme. Ne treba smetnuti s uma da je tvorac, stvaralac narodne pesme bezimen i da se on sam ne izdvaja iz svoje sredine, niti ga izdvaja sredina. Zato on nastoji da se esto i u stilu izjednai sa svim ili mnogim drugim tvorcima narodnih pesama, ili bar da se od njih ne izdvoji, pa bilo da su u pitanju raniji, bilo savrmeni, od kojih on neke moda i zna, ali je neuporedivo vie onih koje ne poznaje. Da se ne bi izdvojio, a moda i iz drugih razloga, on se veoma esto slui ve utvrenim i oprobanim nainom stvaranje pesme i uobiajenim izraajnim sredstvima. U tom pravcu verovatno je delovalo i to to su i sluaoci to oekivali. S tim u vezi je karakteristino da u narodnim pesmama susreemo ustaljene, stalne ili, kako se one jo esto nazivaju, stajae rei. To su rei koje se ponavljaju ne samo u jednoj pesmi i kod jednog pevaa nego u mnogim pesmama i kod mnogih pevaa.Stalne imenice. To su obino imenice iji se obiniji sinonimi nikako ili vrlo retko unose u narodnu pesmu:babo(a ne: otac),ljuba(a ne: ena, supruga),kulailidvor(a ne: kua),etati, ietati(a ne: ii, hodati),gospodar(a ne; mu, suprug) i dr. Ovamo sladaju i imenice, koje se upotrebljavaju umesto prideva, pa iako imaju imeniki oblik, slue stvarno kao epitet. One su takoe elementi kolektivnog stila. Najee susreemo ove primere:desnica ruka(umesto: desna ruka),ljepota djevojka(umesto: lepa, lijepa djevojka),konj vitez(umesto: viteki konj),penica bjelica(umesto: bela, bijela penica) itd.Stalni pridevi(epiteti). Funkcija stalnih epiteta je, kao i stalnih imenica, da ostvare poetinost stila. Meutim, meu stalnim epitetima ima mnogo vie onih prideva koji se upotrebljavaju veoma esto i u obinom govoru, tako da je njihova poetinost manje samostalan elemenat stila nego to je to sluaj sa stalnim imenicama. Oni u pogledu poetinosti mnogo vie zavise od konteksta u kome se nalaze. Primera za stalne epitete ima mnogo vie nego primera za stalne imenice, pa ako ih ovde nabrojimo i vie, ipak ih neemo moi navesti sve. Stalni epiteti se obino javljaju uz odreene imenice:bijela ruka, bijelo grlo, arne oi(za znaenje ovog epiteta postoje dva tumaenja: prvo i uobiajeno jeste da arne znai crne; a drugo, ree, da ovaj stalni epitet uz imenicu oi potie iz vrlo davnih vremena i da zapravo znai oi koje zaaravaju, dakle, imaju nekakvu naroitu, maginu sposobnost),rusaglava,rujnovino,tananakoulja,bijeligrad,tankabedevija,ubavopolje,irokopolje (a nekada dugako),bijelabrada,studenavoda,bijela crkva,svijetlicar,svileniskut,vjernesluge,ljutemuke,crna zemlja,ljutaguja[/i],sivisoko,sitnaknjiga,tvrdavjera,bojnokoplje ili kopljeubojito,mrkibrci,britkasablja,kienisvatovi,tankovrhajela itd.Stalni brojevi. Kada se u obinom govoru kazuje neodreeno: mnogo svatova, mnogo vojnika, nekoliko godina, mnogo roblja, itd., narodni stvaralac e uvek dati precizan broj, i to ne bilo koji, nego najee ove: 3, 7, 9, 12, 30, 100, 300, 1000. Primera ima dosta: "Bijae jedan car i imaae tri sina i tri kerke"; "Bio jedan car, pa imao tri sina"; ". . . to gledale do tri iardije . . ."; ". . . izveli su tri l'jepe djevojke ..."; . . . i za pune do tri godinice . . ."; ". . . sve od kue po tri litre zlata; to je, brate, po trista dukata . . ."; ". . . i trojica Turak' izgorjee, a trojica pred njih istrae; i Srbini sva tri pogubie . . ."; ". . . povikae sve sedam dahija . . . . . . kralj ga 'rani sedam godin' dana . . ."; . . . devet ura, devet Jugovia ..."; . . . te gradove raja nainila, gradila ih po devet godina . . ."; ". . . zlatna kupa devet bere litar- . . ."; ". . . ujete li dvanaest obana ..."; ". . . namah pue dvanaest puaka . . ."; . . . narediu tridest slukinjica . . ."; ". . . Tu se sasta stotina junaka .. ."; . . . osta Milo u gori zelenoj i sa njime tri stotine druga . . ."; ". . . car mu dade hiljadu dukata . . ."; ". . . s njim pogibe tridest hiljad' Turak . . ."; skupi svata dvanaest hiljada . . ."; ". . . kod ovaca dvanaest hiljada/ za no bude po trista janjaca . . ."; . . . on izdade cara nna Kosovu i odvede dvanaest hiljada, gospo moja, ljutog oklopnika . . ."; ". . . koj' je glava nad sto hiljad' vojske . . ." itd.Osim ovih stajaih rei potrebno je ukazati jo na neke osobine stila i pevaevog postupka u narodnoj poeziji.Poreenja. U narodnoj pesmi poreenja su obino jednostavna i kratka i najee se izriu u jednom ili dva stiha, bez ire razrade. Na primer: ". . . zakukae kano kukavice . . ."; ". . . mui (uti) Leka kako kamen sivi . . ."; . . . sinu Milo u polju zelenu kao jarko iza gore sunce ...."; ". . . na adoru od zlata jabuka, ona sija kako jarko sunce ..."; ". . . spominje se Kraljeviu Marko, kao dobar danak u godini . . ."; ". . . ciknu Turin ko i zmija ljuta . .."; ". . . planu junak kako oganj ivi . .."; ". . . ini mi se sva careva vojska kao mravi po zelenoj travi . . ."; ". . . taka mi se uini evojka da je ljepa od bijele vile . . ."; ". . . da kakva je Roksanda evojka onakove u Srbina nema . . ." itd.Najee se uporeuju junakove osobine, izgled ili raspoloenje sa neim u ivoj ili mrtvoj prirodi, ponekad sa neim mitskim (vila, ala...). Peva junaka ili njegovo stanje objanjava, hoe da prikae sluaocima, uporeujui ga sa delom prirode, ak i onda kada uplie mitsku predstavu.Slovenska antiteza. U naoj narodnoj poeziji... postoji naroita vrsta poreenja slovenska antiteza sastavljena od tri dela: 1) postavlja se jedno ili vie pitanja; 2) daje se negativan odgovor; 3) daje se pravo objanjenje. Primera u narodnim pesmama ima dosta:

Dva su bora naporedo rasla,meu njima tankovrha jela;to ne bila dva bora zelena,ni me' njima tankovrha jela,ve to bila dva brata roena,jedno Pavle, a drugo Radule,meu njima sestrica Jelica.Ili:Mili boe, uda golemoga!Jali grmi, jal' se zemlja trese?Ja se bije more o mramorje?Ja se biju na Popina vile?Niti grmi, nit' se zemlja trese,ni se bije more o mramorje,ni se biju na Popina vile,ve pucaju na Zadru topovi,enluk ini aga Beir-aga.Ili:ta se b'jeli u gori zelenoj?Al' je snijeg, al' su labudovi?Da je snijeg, ve bi okopnio,labudovi, ve bi poletjeli.Nit' je snijeg, nit' su labudovi,nego ator age Hasan-age.Personifikacija. U narodnim pesmama, i usmenoj narodnoj knjievnosti uopte, najeu i najizrazitiju pojavu personifikacije vidimo u sposobnosti ivotinja da razumeju ljudski govor, pa i da same govore. To to se junaci obraaju svome konju govorei mu da ih eka ili da nekoga stigne i konj to razume i ini ono to se od njega oekuje ili trai, blai je vid personifikacije. Meutim, personifikacija u narodnoj poeziji na tome se ne zadrava. Ona daje konjima i dar ljudskog govora. U pesmi enidba kralja Vukaina Momilov krilati konj Jabuilo odgovara i objanjava svome gospodaru:"Gospodaru, vojvoda Momilo!Nit' me kuni, niti me nagoni,danas tebi poleet ne mogu;Bog ubio tvoju Vidosavu!Ona mi je sapalila krila;to ne mogla vatrom sagoreti,to pod kolan pritegnula tvrdo;vee bei kuda tebi drago!"

Dok Marko pije u mehani vino, Filip Madarin bije buzdovanom arca pred mehanom (Marko Kraljevi i Filip Madarin):al' propita arac pred mehanom:"Avaj mene do boga miloga;e pogiboh jutros pred mehanomod silnoga Filip-Madarina,a kod moga slavna gospodara!"Primera razgovora sa konjem ima dosta. Meutim, Kraljevi Marko razgovara i sa orlom (Kraljevi Marko i orao), a neki junaci sa sokolom. Tako, na primer, Dmitar Jaki pita sokola: ."Kako ti je, moj sivi sokole,kako ti je bez krila tvojega?"Soko njemu piskom odgovara:"Meni jeste bez krila mojega,kao bratu jednom bez drugoga".Gavrani, koji su u narodnoj pesmi glasnici nesree, razgovaraju sa onim kome donose glas. U pesmiCar Lazar i carica Milicadva vrana gavrana donose vest o pogibiji na Kosovu. Poto su se spustili na kulu Lazarovu:jedan grake, drugi progovara:"Da l' je kula slavnog knez-Lazara?"Iz kule izlazi carica Milica i pita ih da li lete sa Kosova i kako se zavrio boj:Al' govore dva vrana gavrana:"Oj, boga nam, carice Milice,mi smo jutros od Kosova ravna,vieli smo dvije silne vojske."Jo je dui govor gavranova u pesmiBoj na Miaru.Dijalozi. Osim ovih neobinih dijaloga izmeu junaka i ivotinja, u narodnim pesmama je veoma est dijalog meu ljudima i on esto ini znatan deo pesme: u pesmienidba Duanovaima preko dvadeset dijaloga. Dijaloga ima i u pesmamaUro i Mrnjavevii, Car Lazar i carica Milica, Marko ukida svadbarinu, Ivo Senkovi i aga od Ribnikaitd. Teko je nai pesmu bez dijaloga. Negde su oni psiholoki veoma produbljeni, kao neki u pesmiBanovi Strahinja, a neke pesme su skoro cele ispunjene dijalogom:Starina Novak i knez BogosaviliBoj na Miaru, na primer.Opis. Uz dijaloge znatan prostor u narodnim pesmama zauzimaju opisi. Najee su to opisi junaka, njegovog izgleda i opreme, a zatim njegovih bojeva. Opisa prirode ili pejzaa ima prilino malo; oni su retki. Kao izuzetno opiran moe se navesti opis izenidbe kralja Vukaina: Vukain pie ljubi Momilovoj:ta e u tom ledu i snijegu?Kad pogleda s grada iznad sebe,nitga nema lijepo vieti,ve bijelo brdo Durmitora,okieno ledom i snijegomusled ljeta kao usred zime;kad pogleda strmo ispod grada:mutna tee Tara valovita,ona valja drvlje i kamenje,na njoj nema broda ni uprije,a oko nje borje i mramorje; a kakav je Skadar na Bojani!Kad pogleda brdu iznad grada,Sve porasle smokve i maslinei jo oni grozni vinogradi;kad pogleda strmo ispod grada,al, uzrasla penica bjelica,a oko nje zelena livada,kroz nju tee zelena Bojana,po njoj pliva riba svakojakaStereotipni poeci i zavreci. Narodna pesma esto poinje time kako neko, sam ili u drutvu, pije vino; kako neko nekome pie "knjigu", kako je kliknula vila dozivajui nekoga, kako se neko "podigao" u lov ili da prosi devojku i slino. Nekad je to uvod koji nema veze sa radnjom:Boe mili uda velikoga!Mili boe, na svemu ti hvala! itd.Narodna pesma se ponekad i zavrava stihovima koji se ponavljaju bez veze sa sadrinom, na primer:Davno bilo, sad se spominjalo.To izusti, a duu ispusti.Kako tade, tako i danaske.to su rekli, tako mu se steklo, itd.Imajui, dakle, niz ustaljenih elemenata za pevanje narodne pesme, narodni peva se slui njima, ali u pesmu unosi, osim tih kolektivnih, i individualne crte kako u razvijanju motiva i teme tako i u stilu. Tako pesma postaje naroit spoj individualnog i kolektivnog stila, koji se meusobno proimaju.

Autor teksta nepoznat

Sauvana

AngelinaAdministrator

Van mree

Poruke: 5668

Srpske epske narodne pesme & podela srpskih epskih narodnih pesamaOdgovor #3 poslato:Novembar 15, 2012, 08:25:05 pm

*

PODELA SRPSKIH EPSKIH NARODNIH PESMAMA

"Nae narodne epske pesme nastale su u periodu duge i teke borbe protiv turskih osvaiaa. Takav ivot i borba bili su neiscrpni izvor stvaranja narodnih epskih pesama. U naim narodnim epskim pesmama opevani su junaki podvizi naih predaka i ratni dogaaji: od kosovske bitke pa sve do osloboenja zemlje posle prvog svetskog rata.

Nae narodne epske pesme grupisane su oko jedne linosti ili jednog dogaaja. U ovim pesmama slavili su se junaci ili stalno podsealo na neki znaajni ratni dogaaj. Takvo grupisanje pesama oko jednog junaka ili dogaaja zove se cikliziranje, a grupa pesama ciklus".

Prema dogaaju i vremenu, kao i junacima, nae narodne epske pesme delimo na devet ciklusa:

Mitoloki (neistorijski), Pretkosovski, Kosovski, Ciklus Kraljevia Marka, Pokosovski (o Brankoviima i Jakiima, Crnojeviima), Hajduki, Uskoki, Ciklus osloboenja Srbije, i Ciklus osloboenja Crne Gore

NEISTORIJSKI CIKLUS

Ko krsno ime slavi, onom i pomae Ognjena Marija u paklu Opet to, ali drukijeSveti NikolaSveci blago dijele

PRETKOSOVSKE PESME

Ban Milutin i Duka HercegovacBanovi StrahinjaDijete Jovan i erka cara StefanaDuan hoe sestru da uzmeenidba Duanova enidba kneza Lazaraenidba kralja VukainaZidanje RavaniceZidanje Ravanice, opetZidanje SkadraKako se krsno ime sluiMilo u LatinimaNahod MomirSveti SavoSmrt DuanovaSmrt cara UroaTri dobra junakaUdaja sestre Duanove Uro i MrnjaveviiCarica Milica i zmaj od Jastrepca

KOSOVSKE PESME

Kneeva veeraKneeva kletvaKosani Ivan uhodi TurkeKosovka devojkaKosovka djevojkaKosovski bojMusi StevanObretenije glave kneza LazaraPropast carstva srpskogaSluga MilutinSmrt majke JugoviaSmrt Miloa Dragilovia (Obilia)Car Lazar i carica Milica, o boju KosovskomCar Lazar se privoleva carstvu nebeskomCarica Milica i Vladeta vojvoda

PESME O MARKU KRALJEVIU

Gorom jezdi kraljeviu MarkoDjevojka nadmudrila Marka enidba Marka KraljeviaLov Markov sa TurcimaMarko Kraljevi i 12 ArapaMarko Kraljevi i Alil-agaMarko Kraljevi i ArapinMarko Kraljevi i beg KostadinMarko Kraljevi i brat mu AndrijaMarko Kraljevi i vilaMarko Kraljevi i Vujovi MatijaMarko Kraljevi i Vua deneralMarko Kraljevi i emo BraninMarko Kraljevi i ki kralja ArapskogaMarko Kraljevi i Ljutica BogdanMarko Kraljevi i Mina od KosturaMarko Kraljevi i Musa KesedijaMarko Kraljevi i oraoMarko Kraljevi i sokoMarko Kraljevi i Filip MadarinMarko Kraljevi u Azakoj tamniciMarko Kraljevi ukida svadbarinuMarko pije uz ramazan vinoMarko poznaje oinu sabljuOranje Marka KraljeviaSmrt Kraljevia MarkaTurci u Marka na slavi

POKOSOVSKI CIKLUS

Bolani DojinDioba Jakiaureva Jerinaenidba ura Smederevcaenidba Maksima CrnojeviaKad je Vuk Ognjeni umro ta je naredio na smrtiMargita djevojka i vojvoda RajkoOsloboenje Bea od TurakaPora od Avale i Zmajognjeni VukSestra Leke kapetanaSmrt vojvode KajiceSmrt vojvode PrijezdeSmrt Maksima Crnojevia

PESME O HAJDUCIMA I USKOCIMA

Ivo Senkovi i aga od Ribnikaenidba od Zadra TodoraMali RadojicaOtacPredrag i Nenad Ropstvo Jankovi StojanaSmrt Senjanina IvaStari VujadinStarina Novak i knez Bogosav

PESME O OSLOBOENJU SRBIJE I CRNE GORE

Boj na MiaruBoj na SalauBoj na okeinienidba Todora od Stalaa Knez Ivan KneeviLazar Mutap i ArapinPerovi BatriPoetak bune protiv dahijaRastanak Kara-orija sa SrbijomTri sunjaUzimanje Uica

NERAZVRSTANE

Ban Milutin i Duka HercegovacBog nikom duan ne ostaje Braa i sestra Darovi svetog Jovana VladimiraDunav se Savom oenio akon Stefan i dva anelaali Zare da alimoenidba Popovi StojanaZarunica Laza Radanovia Jovan i divski starjeina Jurii JankoKralj Vladimir i Sveti NaumKumovanje Gria ManojlaLjutica Bogdan i vojvoda Dragija Ni zorice, ni bijela danka Oblak Radosav Popijevka Radia VukojeviaPut kralja VladimiraSan carice MiliceSekula se u zmiju pretvorio

Epske narodne pesme dele se na pesme dugog stiha bugarticei na pesme kratkog stiha deseterakeiliguslarske. Naziv guslarske dobile su po tome to su pevane uz gusle, a deseterake zato to se svaki stih epske pesme sastoji od deset slogova.

Nae narodne epske pesme predstavljaju veliko kulturno blago i imaju veliku istorijsku i vaspitnu vrednost.

Nazivi pesama popisani su po azbunom redu radi lakeg snalaenja.

Sauvana

AngelinaAdministrator

Van mree

Poruke: 5668

Srpske epske narodne pesme & podela srpskih epskih narodnih pesamaOdgovor #4 poslato:Novembar 15, 2012, 08:25:14 pm

**

SRPSKE EPSKE NARODNE PESME CIKLUSI

Nae narodne epske pesme bile su neprekidni poziv na borbu, vaspita novih generacija i primer kako se valja boriti za slobodu, pravo i dostojanstvo svoga naroda.

PRETKOSOVSKI CIKLUS

Pretkosovski ciklus epskih pesama odnosi se na istorijski period pre kosovskog boja, tj. na uspon srpske feudalne drave. Stevan Nemanja je doprineo objedinjavanju srpskih zemalja i uvrivanju hrianske crkve i vere. Car Duan je zasluan za napredak srpske drave u drutvenom i ekonomskom pogledu. Meutim, zbog borbe oko prestola i prestia izmeu ondanje srpske vlastele, srpska drava je slabila i bivala razjedinjavana. (U to vreme turski osvajai ve su bili na granicama srpske drave.)

Narodni peva vrlo je malo znao za dinastike borbe oko prestola, za razne zavere i proterivanja u dinastiji Nemanjia, te ove dogaaje nije ni opevao u epskim pesmama.

Vuk Stefanovi Karadi, piui o epskoj poeziji pre Kosova, kae: ,"Ja mislim da su Srbi i prije Kosova imali junakih pesama od starine, no budui da je ona promjena tako silno udarila narod da su gotovo sve zaboravili to je donde bilo, pa smo odande poeli dalje pripovjedati i pjevati."

Najpoznatije pesme pretkosovskog ciklusa jesu:Sveti Sava, enidba Duanova, Uro i Mrnjavevii, enidba kralja Vukaina, Zidanje Skadrai dr.

U pesmienidba Duanovaistaknut je ponos narodnog pevaa na slobodu i veliku i bogatu srpsku dravu. Nosioci ondanje njene kulture, bogatstva i moi bili su feudalni vladari. Cela pesma je lepa jer pokazuje sjaj i veliinu srpskih vladara i domae vlastele, uopte srpske drave. Ali je lepa i zato to se istie ovek iz naroda, Milo Vojinovi, i njegove osobine koje je narod duboko potovao i voleo. On je i jai, i lepi, i bolji od Latina. Narodnom pevau je to imponovalo, naroito kasnije, kada, je srpska drava potpala pod Turke.

"Je l' slobodno, care gospodine,da preskoim tri konja viteza?""Jest slobodno, moje drago d'jete!Nego skini bugar-kabanicu,bog ubio onog terzijukoji ti je toliku srezao!"Govori mu Milo Vojinovi:"Sjedi, care, pak pij rujno vino,ne brini se mojom kabanicom!Ako bude srce u junaku,kabanica nee nita smesti:kojoj ovci svoje runo smeta,one nije ni ovce ni runa!"

enidba Duanova

U pesmiUro i Mrnjaveviinarodni peva izrazio je svoje shvatanje o uzrocima propasti srpske feudalne drave. U ovoj pesmi nalazimo i njegovo saznanje, steeno ivotnim iskustvom, da ovek biva esto stavljan pred primamljiva obeanja, da moe imati velike line koristi, ako kae neistinu. Meutim, junak Kraljevi Marko nije se podao linim koristima i uivanjima. U njemu je bila jaa ljubav prema istini i pravdi, kakvu je voleo i cenio narod.

"Carevi se otimlju o carstvo,meu se se hoe da pomore,zlaenima da pobodu noi..."Marko sine, jedini u majke,ne bila ti moja rana kleta,nemoj sine, govoriti krivo,ni po babu ni po strievima,ve po pravdi boga istinoga!Nemoj, sine, izgubiti due!Bolje ti je izgubiti glavunego svoju ogreiti duu."

Uro i Mrnjavevii

U pesmiZidanje Skadraiskazana je misao da nema velikih dela bez velikih rtava. rtva u ovoj pesmi bila je mlada majka, jo nejakog deteta, Gojkovica. U ovoj pesmi ima veoma dirljivih opisa: susret mua i Gojkovice, bol za voljenom enom, zaziivanje u temelje grada, materinski bol za detetom.

"Kad je bila na vodu Bojanu,ugleda je Mrljavevi Gojko,junaku se srce raalilo...pa od lica suze prosipae.Ugleda ga tanana nevjesta,kratko hodi, dok do njega prie,kratko hodi, tiho besjeae:"to je tebe, dobri gospodaru,te ti roni suze od obraza?"Al' govori Mrrjavevi Gojko:"Zlo je, moja vijernice Ljubo!Imao sam od zlata jabuku,pa mi danas pade u Bojanu,te je alim, pregoret ne mogu."

Zidanje Skadra

KOSOVSKI CIKLUS

Godine 1389. bio je veliki boj na Kosovu izmeu srpske i turske vojske. Turski car Murat bio je ubijen a srpski knez Lazar zarobljen je i pogubljen. Oruani poraz od jaeg i spremnijeg osvajaa ostavio je velike i duge posledice u istoriji naeg naroda.

Najpoznatije pesme ovog ciklusa jesu:Zidanje Ravanice, Dolazak Muratov na Kosovo, Kneeva veera, Uhoenje turske vojske, Car Lazar i carica Milica, Musi Stevan, Banovi Strahinja, Smrt majke Jugovia, Kosovka devojkai druge.

PesmomZidanje Ravaniceizraeno je predvianje o propasti srpske drave, tj. da e "Turci carstvo preuzeti", a u pesmiKneeva veeraistaknuti su teki meusobni razdori feudalaca.

"Zdrav, Milou, vjero i nevjero!Prva vjero, potonja nevjero!Sjutra e me izdat na Kosovu,i odbei turskom car-Muratu! ...Jer, tako me vjera ne ubila,ja nevjera nikad bio nisam,nit sam bio, niti u kad biti,nego sjutra mislim u Kosovuza riansku veru poginuti!Nevjera ti sedi uz koljeno,ispod skuta pije ladno vino" ...

Kneeva veera

U pesmiCar Lazar i carica Milicaopevano je rodoljublje svih naih predaka, bez obzira na drutveni poloaj.

"Al' govori Boko Jugoviu:Idi, sestro, na bijelu kulu,a ja ti se ne bih povratio,ni iz ruke krsta barjak dao,da mi care pokloni Kruevac." ...

Car Lazar i carica Milica

PesmomMusi Stevannarodni peva detaljnije opeva spremnost naih junaka da pou u boj. Musi Stevan ne eli da na njega ukazuju prstom, da govore da je izdajica. Iako je zakasnio, on odlazi u boj i herojski gine.

U ovom ciklusu pesama pominju se i dva enska lika Majka Jugovia i Kosovka devojka. Majka je olienje mnogih heroja majki koje su svoj porod s ponosom davale za slobodu domovine. Kosovka devojka predstavlja mnoge devojke kojima je rat unitio san o srei i lepoj budunosti.

Kad devojka sasluala rei,proli suze niz bijelo lice,ona ode svom bijelu dvorukukajui iz bijela grla:"Jao, jadna, ude ti sam sree!Da se, jadna, za zelen bor vatim,i on bi se zelen osuio!"

Kosovka devojka

U pesmama kosovskog ciklusa opevano je nekoliko junaka: Milo Obili, Boko Jugovi, Banovi Strahinja, Sra Zlopoglea i drugi. U svakom od njih narodni peva naao je opteljudske vrednosti, odnosno dao osobine koje su se najvie cenile u narodu.

Pesme kosovskog ciklusa vekovima su krepile na narod da istraje u borbi protiv turskih osvajaa i doeka nacionalnu i socijalnu slobodu.

Iako postoje pesme koje nas upuuju na misao da je Vuk Brankovi bio izdajnik, istorija to nije potvrdila. Uzroci poraza na Kosovu polju nisu bili u izdajstvu, ve u brojnosti neprijateljskih vojnika, boljoj opremljenosti i organizovanosti turskih osvajaa.

CIKLUS KRALJEVIA MARKA

U istorijskim izvorima nalazi se da je Kraljevi Marko bio turski vazal i da je morao pomagati turskim osvajaima u ratovima. Kraljevi Marko bio je sin kralja Vukaina, a poginuo 1395. godine na Rovinama. Narodni peva je od ove istorijske linosti stvorio velikog junaka s najrealnijim osobinama naih predaka.

U epskim pesmama o Kraljeviu Marku narodni peva je opevao skoro ceo ivot Kraljevia Marka, od roenja pa do smrti. On se nije drao injenica ve je gradio lik Kraljevia Marka u skladu s tenjama i mislima porobljenog naroda. Kraljevi Marko je junak ogromnih sposobnosti, ali zna i da se uplai. On je veliki junak i veliki zatitnik sirotinje i potlaenih; neustraivi borac protiv nasilja i nepravde.

U bitkama Kraljevi Marko pobeuje nasilnike i turske siledije. Iako je priznavao tursku vlast, o emu govore pesme, Kraljevi Marko nije bio ropski pokoran. Kraljevi Marko je mrzeo cara, a kad je iao u rat za njega, iao je radi dobra svoga naroda.Kraljevia Marka krase mnoge pozitivne osobine: nenost prema majci, ljubav prema nezatienima i potenima, a naroito prema siromanima. U pesmama o Kraljeviu Marku nalazimo i njegove negativne osobine kao to su pohlepnost, samovolja, on je i kavgadija, ubojica, plah i prek itd. Ali ove mane ine Marka potpunom linou. Jer, kakav bi to bio junak, zatitnik sirotinje i potlaenih kad bi bio miran, pokoran, stidljiv, bojaljiv i sl. Osvetnike i oslobodilake tenje naih predaka traile su jakog, lukavog, snanog borca koji se nee plaiti, niti pokoravati. One su ga nale u liku Markovom.

Junak Kraljevi Marko prema pesmi, nije poginuo. Nije ni umro. Narodni junak u prolosti je zaspao, pa ako ustreba narodu, on e se ponovno probuditi. Ovo se tumai optim stavom naroda i njegovih pevaa da slobodarska misao nikada ne umire, pa ni junak koji je stvoren prema tenjama naroda.

Pesama o Kraljeviu Marku ima najvie u naoj narodnoj epskoj poeziji. Najpoznatije su pesme:Marko Kraljevi i Mina od Kostura, Marko Kraljevi poznaje oinu sablju, Kraljevi Marko ukida svadbarinu, Marko Kraljevi i beg Kostadin, Oranje Kraljevia Markai druge.

U pesmi KraljeviMarko ukida svadbarinupokazana je velika ljubav prema oveku koji je u nevolji. Sirota devojka ne eli da bude ljuba osvajau. Kraljevi Marko bio je do suza potresen zbog njene nesree pa zato, kao zatitnik sirotinje raje, nasre sam na Arapina i njegove vojnike i pobeuje ih.

"Tre Marko buzdovana svoga,pak udari Arapina crna:kako ga je lako udario,iskide mu iz ramena glavu!. . . . . . . . . . . . . . . . . .Otsad vie nema svadbarine,Marko za sve svadbarinu plati.Sve povika malo i veliko:"Bog da ivi Kraljevia Marka,koji zemlju od zla izbavio,koji satr zemlju zulumara!Prosta m' bila i dua i telo!"

Marko Kraljevi ukida svadbarinu

U pesmiKraljevi Marko i Mina od Kosturanarodni peva je prikazao da je Marko okretan, lukav i obazriv junak. On je nadmudrio i pobedio u boju Minu od Kostura.

U pesmiMarko Kraljevi i beg Kostadinprikazana je Markova ljubav ne samo prema siromanima, ve i prema roditeljima. Kraljevi Marko smatra da je velika uvreda kada neko ne potuje svoje roditelje.

"Tree ti je, bee, neovetvo:ti imade i oca i majku,nijednoga u astalu nema,da ti pije prvu au vina".

Marko Kraljevi i beg Kostadin

POKOSOVSKI CIKLUS

Pesme pokosovskog ciklusa odnose se na otpor turskim osvajaima i na prilike u naoj zemlji posle poraza na Kosovu. Istorija je utvrdila, da je srpska drava bila osvajana jo oko sedamdeset godina posle kosovskog boja. Kad su turski osvajai zauzeli srpsku dravu, u zemlji je nastao veliki teror osvajaa. Mnogi Srbi iselili su se u Junu Ugarsku, stupali u maarsku vojsku i borili se protiv turskih osvajaa. U tim otporima isticali su se braa Jakii, Vuk Grgurovi, vojvoda Prijezda, Oblak Radosav i drugi.

Najpoznatije pesme o Brankoviima i Jakiima jesu:Bolani Dojin, Smrt vojvode Prijezde, Smrt vojvode Kajice, Zmaj-ognjeni Vuk i Pora od Avale, Margita devojka i Rajko vojvoda, Oblak RadosaviDioba Jakia.

U ovim pesmama je opevan viteki otpor prema nasilju, nepravdi i zulum turskih osvajaa. Nai preci ponosno su branili svoju ast i domovinu. Mrnja prema bezdunom osvajau bila je velika. Ona je davala ogromnu snagu i uvrivala misao da je bolje umreti stojei, nego iveti kleei.

U pesmiBolani Dojinopevan je otpor prema nasilju i osvajaima. Kada je Turin nasrnuo na ast njegove sestre, Bolani Dojin, iako teko bolestan platnom obavija svoje kosti, uzjahuje nepotkovanog dorata i snagom koju mu daje mrnja na tiranina, izlazi na megdan i ubija Turina.

U pesmiSmrt vojvode Prijezdeopevan je viteki otpor prema turskom osvajau. Vojvoda Prijezda brani svoj grad, ali kad vidi da je otpor uzaludan iv se ne predaje u ruke neprijatelju, niti predaje svoja dobra. Takva je bila i njegova ljuba ena. Jelica gospoa je lik nae ene koje vie voli asnu smrt sa svojim muem, nego da ljubi osvajaa.

"O Prijezda, dragi gospodaru,Morava nas voda od'ranila,nek Morava voda i sa'rani."Pa skoie u vodu Moravu.Car je Me'med Stala osvojio,ne osvoji dobra ni jednoga".

Iz pesama nastalih u ovom periodu saznaje se da su u Crnoj Gori pruili snaan otpor turskim osvajaima Crnojevii. Najpoznatija pesma o Crnojeviima, koja je i naa najdua narodna epska pesma, jesteenidba Maksima Crnojevia.

Takoe se iz pesama ovog perioda saznaje da su u Hrvatskoj pruali snaan otpor turskim osvajaima Nikola Jurii, Nikola ubi Zrinjski i drugi. Naroito su bile uvene bitke na Krbavskom polju i na Mohau.

Da bi se spreilo tursko nadiranje preko Save i Dunava, osnovana je tzv. Vojna krajina. Tu su se nalazili Srbi, odakle su se estoko borili protiv nadiranja Turaka.

Najpoznatije pesme o Zrinjanima i Ugriiima su:Ban Zrinjanin i Begzada devojkaiBan Derenin.

HAJDUKI CIKLUS

Turski osvajai smatrali su nae pretke za nia bia koja su stvorena samo da slue i robuju. Za vreme robovanja pod Turcima nai preci bili su ekonomski izrabljivani i politiki unazaivani. Turin je mogao da ubije "rajetina" kad-god to hoe, a da za to nikom ne odgovara. Nai preci morali su da argatuju za Turke, da plaaju razne poreze od kojih je bio najtei danak u krvi (odvoenje muke dece od 10 13 godina).

Zbog pretekog ekonomskog i politikog izrabljivanja u mnogim krajevima nae domovine javljaju se hajduci kao zatitnici i osvetnici naroda. Hajduci su u zasedama saekivali turske osvajae, otimali opljakano blago, oslobaali pohvatano roblje i svetili se turskim osvajaima za poinjena nedela.

"Borbe i osvete hajduka krepile su moralne snage naroda, jaale nacionalnu svest i odravale veru u pobedu."

Najpoznatije pesme o hajducima jesu:Starina Novak i knez Bogosav, Stari Vujadin, Mali Radojica, Bajo Pivljanin i beg Ljubovi, Grujica i paa sa Zagorjai druge.

U pesmama ovog ciklusa govori se o odmetanju hajduka u goru, odnosima meu hajducima, drueljublju, jatacima, pobedama i porazima, tamnovanju i pogibijama.

Hajduci su bili u borbi plahoviti, lukavi, nemilosrdni prema turskim osvajaima. Inae, hajduci su prema svojima i prema "raji" bili neni i dobri.

U pesmiRata ode Novak u hajdukenarodni peva je objasnio osnovne uzroke zbog kojih se narod odmetao u hajduke.

"Ora', kopa ne dadoe Turci,ovce paso poklae mi vuci,. . . . . . . . . . . . . . . . . . .Jo se Turka okaniti neu,dok je moja na ramenu glava."

Starina Novak i knez Bogosav

U pesmiStari Vujadinopevana je vernost i izdrljivost hajduka i pored saznanja da ih ekaju memljive tamnice i krvava muilita. Stari Vujadin ui sinove da budu junaci pred neprijateljem, da uvaju hajduki ponos, viteko dostojanstvo i pokau dubok prezir prema osvajaima.

Rei Starog Vujadina sinovima, pune roditeljske nenosti i hajdukog ponosa bile su upuene svim hajducima i celom narodu.

O sinovi moji sokolovi,ne budite srca udovika,ve budite srca junakoga,ne odajte druga nijednoga,ne odajte vi jatake nae"

Stari Vujadin

PesmaMali Radojicaprikazuje vrstinu i postojanost hajduka. Nikakvi svirepi postupci prema zarobljenom hajduku nisu mogli slomiti veru u pobedu. Mali Radojica je izdrao vatru na prsima, zmiju u nedrima i klince pod noktima. injenica, pak, da nije mogao da se uzdri pred devojakom lepotom, dokazuje da je nepoznati stvaralac imao razvijen pesniki talenat.

"Loe njemu vatru na prsima,al' je Rade srca junakoga,ni se mie, ni pomie Rade ...

Uvatie zmiju prisojkinju,pa turaju Radu u njedarca,al' je Rade srca junakoga,ni se mie, ni se od nje plai...I uzee dvadeset klinaca,udaraju pod noktove Radu, i tu Rade tvrda srca bio,ni se mie, ni duicom die ..."

USKOKI CIKLUS

Iz istorije saznaje se da su nai preci od Austrije dobijali pravo da se nastane du granice prema Turskoj. Ti krajevi dobili su ime Vojna krajina, a graniari su nazivani uskocima. Uskoka je najvie bilo u Klisu i Senju. Po nainu ratovanja s turskim osvajaima, razlikovali su se od hajduka time to su se borili u velikim grupama i frontalno. Uskoci nisu iveli kod svojih prijatelja jataka, niti u umi, ve kod svojih porodica. Nalazei se i blizu mora ee su svojim brodiima napadali druge i plenili njihovu robu.

Austrijske i mletake vlasti su pomagale uskoke u borbi protiv Turaka, ali kada bi odnosi sa Turcima bivali mirniji, onda su uskoke zlostavljali.

uvene uskoke voe bile su Ivo Senkovi, Stojan Jankovi, Ilija Jankovi, Smiljani Ilija i drugi.

Najpoznatije pesme ovog ciklusa jesu:Janko od Kotora i Mujin Alil, Kuna Hasan-aga i Dragi vojvoda, Ivo Senkovi i aga od Ribnika, Ropstvo Jankovi Stojana, Senjanin Tadija i Junatvo Komnena barjaktara.

U ovim epskim pesmama naroito su opevani megdani uskoka. Megdani su dati slikovito i ivo, s raznim promenama situacija, to dovodi do raznih dramatinih momenata.

Druga karakteristika (odlika) pesama uskokog ciklusa jeste slikanje smene stare generacije, mladom generacijom. Sinovi zamenjuju ostarele oeve. Uzimaju oevo oruje i mada nevini megdanima, suprotstavljaju se svojom sranou lukavim i vetim turskim megdandijama. U ovim pesmama nalaze se mnoge ale koje mlai ine kada se nau u situaciji nadmoi i sigurnosti.

U pesmiIvo Senkovi i aga od Ribnikaopevan je motiv smene stare generacije u borbi protiv turskih osvajaa. Proslavljeni uskok ure "suze roni" to zbog starosti i nemoi ne moe da izae na megdan obesnom Turinu Agi od Ribnika koji trai sramni poklon kao znak pokornosti. Ali, tu je njegov sin koji odmenjuje ostarela baba (oca).

"Ko l e babu hlebom dohraniti?Ko l' po smrti baba sahraniti?Al' govori Senkovi Ivo:"to b' se, babo, ruva poplaio?Ja s' ne bojim ni iva kurjaka,akamoli mrtvih koetina!Ako moe Turin podviknuti,i ja mogu, babo, podviknuti,ve daj meni testir i blagoslovda Turinu na mejdan iziem,dok je, babo, tvoga eda Ive,nee Turkom ti presti koulja!"

Ivo Senkovi i aga od Ribnika

Pesme o hajducima i uskocima, koje su nai preci sluali uz gusle, jaale su snage za sve nove i nove otpore protiv turskih osvajaa i uvek novim ognjem palile oslobodilaku misao porobljenog naroda.

CIKLUS OSLOBOENJA SRBIJE

Pesme ovog ciklusa odnose se na osloboenje Srbije i najmlae su po postanku. Tursko nasilje koje se stalno pojaavalo i opte revolucionarne prilike u Evropi, doprineli su da otpor naroda preraste u veliku osvetu u ustanak. Ceo narod bio je jatak, a skoro svaki deseti ovek hajduk. irom Srbije stvarale su se hajduke druine koje su izolovano vodile borbe. No, vrlo brzo, hajduke druine su se povezivale i protiv turskih osvajaa zapoela je zajednika i organizovana borba ustanak. Udruenim snagama pobedili su tursku vojsku na Miaru, Deligradu, Loznici i drugim mestima irom Srbije.

Najpoznatije pesme ovog ciklusa jesu:Boj na Miaru, Boj na Deligradu, Poetak bune protiv dahija i Boj na okeini. Najpoznatiji junaci su Karaore, Stevan Sineli, Tanasko Raji, Stanoje Glava, Veljko Petrovi i mnogi drugi.

Slavna borba protiv turskih osvajaa jedne male ustanike vojske rodila je svoje narodne pesnike, a meu njima i guslara Filipa Vinjia. On je u pesmiPoetak bune protiv dahijaslikovito opevao knezove, ali uvek kao glavnog pokretaa i nosioca borbe narod.

"Tu knezovi nisu radi kavzi,nit su radi Turci izjelice,ve je rada sirotinja rajakoja globe davati ne moe,ni trpeti turskoga zuluma". . . . . . . . . . . . . . . . . . .Turci misle da je raja ala,al' je raja gradovima glava,nie raja ko iz zemlje trava."

Poetak bune protiv dahija

Narodni peva radovao se velikoj pobedi nad turskim osvajaima i sa suzama radosnicama gledao u svetle dane slobode. Pobedila je ljubav prema slobodi koju je prekalila mrnja prema nasilju, ropstvu i ivotu bez asti.

CIKLUS OSLOBOENJA CRNE GORE

Turski osvajai pokuavali su da porobe i pokore Crnu Goru, crnogorski narod, ali nikada u tome nisu uspeli. Cela Crna Gora bila je veliki ustaniki tabor.

Turski osvajai pokuavali su mitom, povlasticama, obeanjima da pridobiju crnogorske voe. Oni koji su poklekli pred obeanjima i povlasticama, bili su poturice. U vreme vladavine vladike Danila Petrovia iz plemena Njegua poturice bivaju istrebljene.

Najpoznatije pesme ciklusa osloboenja Crne Gore jesu:Osveta Batria Perovia, epan Mali, Nikac od Rovina, Tri sunja, Istraga poturicaiPerovi Batri.

Pesme ovog ciklusa stvarali su sami uesnici u bitkama, pa je prirodno to u njima ima vie istorije nego poezije. Beleei pesme Vuk Stefanovi Karadi je to isto uoio. U ovim pesmama opevani su istorijski dogaaji XVIII i prve polovine XIX veka.

U pesmiOsveta Batria Peroviaopevana je pogibija slavnog crnogorskog junaka Batria i osveta njegova oca nad bezdunim krvnikom Osmanom.

U pesmiepan Maliopevan je zajedniki pohod Mleia i Turaka na Crnu Goru, ali ko e slomit "gnijezdo sokolovo".

Pesme ovog ciklusa nicale su u jeku borbi koje su se vodile bez predaha. Po svojoj umetnikoj vrednosti, toplini oseanja i bogatstvu detalja, one su dragoceno blago nae poezije.

U linostima junaka Vuka Miunovia, Vuka Manduia, brae Martinovia i drugih junaka opevane su pozitivne osobine Crnogoraca: potenje, hrabrost i ponos.

"Tahir-pao, zemlji gospodaru,to ti ite hara od Pipera,hara teak od edam godina,uz harae osam djevojaka,uz djevojke dvanaest talaca,ini, pao, to si naumio,ne damo ti nita do kamena,da s njim bije u oba ramena!"

Piperi i Tahir-paa

Autor teksta nepoznat

Sauvana

AngelinaAdministrator

Van mree

Poruke: 5668

Srpske epske narodne pesme & podela srpskih epskih narodnih pesamaOdgovor #5 poslato:Novembar 15, 2012, 09:39:35 pm

*

KOSOVSKI CIKLUS EPSKIH PESAMA

Po mnogo emu je bitka na Kosovu iz 1389. godine bila presudna za Srbe, kako u vojnikom i dravnom smislu, tako i u moralnom i duhovnom. Ispod asti i ponosa je bilo za Srbe olako prihvatiti tursko porobljavanje i ne suprotstaviti mu se, pogotovo zato to nije bila u pitanju samo vojnika pobjeda ili poraz, nego i zatita svoje otadbine, svojih porodica i elementarne ljudske slobode. Narodna pjesma je sve to artikulisala na sebi svojstven nain u kosovskom ciklusu pjesama, od koga su do nas doli samo fragmenti

Jedan od najznaajnijih ciklusa srpske epske poezije je ciklus pjesama o Kosovu. Ove pjesme su nastale neposredno nakon Kosovske bitke 1389. godine i postale ivo narodno svjedoanstvo turskog osvajanja srpskog carstva i slavnog suprotstavljanja kneza Lazara i srpske vojske daleko nadmonijem neprijatelju. U deseteraki stih i glas pjevaa i guslara smjestila se narodna vizija deavanja na Kosovu polju, onih koja su im prethodila, kao i onih koja su nastupila nakon bitke. Kohezivna nit te vizije je etos koji se izrodio iz onovremenog istinski jakog zajednikog identiteta srpskog vladara i njegovih sunarodnika, a koji je u svojoj osnovi bio hrianski.

KOSOVSKI ETOS

Slian kosovskom ciklusu pjesama je i ciklus pjesama srpskih ustanika sa poetka 19. vijeka, kada su srpske narodne pjesme prvi put klasifikovane i objavljenje u pisanoj formi. Ve tada vidan je bio veliki uticaj usmene knjievnosti na svakidanji ivot naroda, kao i na umjetniku knjievnost, koja se u ovom periodu poela tampati upravo na narodnom jeziku. Tako je, recimo, monumentalno djelo srpske knjievnosti,Gorski vijenacPetra II Petrovia Njegoa, direktno inspirisan usmenom knjievnou Srba. Kletva kneza Lazara, kako ju je zabiljeio narodni pjeva, veoma je slina kletvi crnogorskog serdara Vukote uGorskom vijencu, objavljenom prvi put 1847. godine. Lazareva opomena vojnicima pred bitku nalazi se u nekoliko pjesama kosovskog ciklusa:

Ko je Srbin i srpskoga roda,i od srpske krvi i kolena,a ne doo na boj na Kosovo,od ruke mu nita ne rodilo:rujno vino ni enica bela!Ne imao poljskog berieta,ni u domu od srca poroda!Rdjom kapo dok mu je kolena!

Jo stranije od Lazarevih su rijei serdara Vukote pred okraj s Turcima, koji se zbio trista godina nakon Kosova:

U pamet se dobro, Crnogorci!A ko inja biti e najbolji,a ko izda onoga te pone,svaka mu se satvar skamenila!Bog veliki i njegova silau njivu mu sjeme skamenio,u ene mu ecu skamenio!Od njega se iljegli gubavci,da ih narod po prstu kauje.

Njego u kletvi serdara Vukote dodaje i strane rijei za izdajnika:

Spopala ga bruka Brankoviaasne poste za psa ispostio,grob se njegov propa na taj svijet!Ko izdao, brao, te junake,ne predava punje ni proskure,nego pasju vjeru vjerovao!Krvlju mu se prelili badnjaci,krvlju krsno ime oslavio,svoju ecu na nj peenu io!U pomamni vjetar udario,a u lik se manit obratio!Ko izdao, brao, te junake,ra mu se na dom rasprtila;za njegovim tragom pokajnicesve kukale, dovijek lagale.

Jedan od razloga zbog kojih su Srbi izgubili na Kosovu, po narodnom pjevau, bilo je izdajstvo Vuka Brankovia, iji su potomci bili srpski despoti u 15. vijeku. Ne postoje istorijski podaci koji govore o Vukovom izdajstvu, ali je zato u narodnoj pjesmi najgora stvar od Kosova pa nadalje bila izdati svoj narod, svog vladara, svoju vjeru, prenebjegnuti sve to i poi za linim interesom. Na Kosovu je srpska vojska stravino postradala, ali je tragika poraza i stradanja doivljena kao svjesna rtva za vjeru, to je osnova kosovskog etosa. Ispod asti i ponosa je bilo olako prihvatiti tursko porobljavanje i ne suprotstaviti mu se, jer je bilo u pitanju ugroavanje elementarne ljudske slobode i ivota. Pogotovo zato to je dio srpske tradicije shvatanje da, ako je ovjek u situaciji da brani drugoga enu djecu, kuu, otadbinu a nee, on je odgovoran. Samo monah po svetom predanju ima pravo da bude rtva, a vrlo je vano da se ovjek koji ima odgovornost za druge bori za one za koje je odgovoran. Opredjeljenje kosovskih junaka ipak nadmaa granice ljudskog junatva i ulazi u domen misterije muenitva Hrista radi.

Pijte, Srbi, u slavu Boiju,i rianski zakon ispunjujte:iako smo izgubili carstvo,due nae gubiti nemojmo,veli narodna pjesma.Bolje ti je izgubiti glavu,nego svoju ogr'jeiti duu,

savjetuje niko drugi do majka junaka Kraljevia Marka.

Sve je to dio hrianskog etosa, koji prevazilazi okvire pukog morala i ini sam nain ivota. Na formiranje ovako artikulisanog kosovskog opredjeljenja uticali su i monasi-isihasti, koji su doli u Lazarevu Srbiju sa Svete gore i Sinaja ba u godinama pred Kosovsku bitku. Njihov uticaj je bio veliki, o emu postoje mnoga svjedoanstva.

TOK BOJA NA KOSOVU

Nakon smrti posljednjeg srpskog cara Uroa srpske teritorije su se rasparale meu bivom dvorskom vlastelom; neke su bile vraene Vizantiji u posjed, a neke osvojene od Turaka nakon Marike bitke 1371. godine. Zetom su vladali Balii, a u Srbiji je poslije sukoba sa Nikolom Altomanoviem najmoniji srpski upan postao Lazar Hrebeljanovi, koji je jo kao djeak doao kod Duana na dvor. Sa svojim zetom Vukom Brankoviem i sestriima Musiima Lazar je vladao oblau od Rudnika do Kosova. Na Vidovdan 28. juna 1389. godine na polju Kosovu kod Pritine on je sa svojom vojskom ustao u odbranu srpske teritorije od Turaka. O silini tadanje turske vojske pjesma biljei u hiperbolama:

Svi mi da se u so premetnemo,ne bi Turkom ruka osolili (...)Da iz neba plaha kia padne,nie ne bi na zemljicu pala,ve na dobre konje i junake(...)Da ti ima krila sokolova,pak da padne iz neba vedroga,perje mesa ne bi iznijelo.

Centrom srpske vojske upravljao je Lazar koga narodna pjesma pamti kao kneza, odnosno cara Lazara lijevim krilom je upravljao Vuk Brankovi, a desnim vojvoda Vlatko Vukovi iz Bosne. Tursku vojsku je predvodio sultan Murat. Sultana je na prevaru ubio Milo Obili. Pretvarajui se da je doao da se preda, uao je u Muratov ator i usmrtio ga, i sam odmah postradavi od sultanovih podanika. U pjesmiKneeva veeraMilo, optuen nepravedno za izdajstvo, nagovjetava ta e uiniti u boju:

Sjutra jeste lijep Vidov danak,vieemo u polju Kosovuko je vjera, ko li je nevjera!A tako mi Boga velikoga,ja u oti sjutra u Kosovo,i zaklau turskog car-Murata,i stau mu nogom pod gr'oce!

Po biljeenju Konstantina Mihajlovia iz 15. vijeka, u prvi mah je izgledalo da e srpska vojska potui Turke, ali ne zadugo. Turci su krenuli u ofanzivu, u kojoj je najvie postradao centar srpske vojske sa knezom Lazarom na elu. Lazaru su odrubili glavu, a njegovi mili primie smrt istim nainom pre njega, molei se to su mogli lepe da oni svre pre njega, te da njegovu smrt oima ne gledaju, kazuje Mihajlovi. Sudei po narodnim pjesmama, tri su razloga srpskog poraza na Kosovu: prvi je Boija volja da se desi to to se desilo, drugi je ogromna nadmo turske vojske u brojnosti vojnika i naoruanju i trei je izdajstvo Vuka Brankovia.

KOSOVSKI JUNACI

Nasuprot liku izdajnika Vuka Brankovia, u narodnoj pjesmi dato je nekoliko likova heroja i rodoljuba, koji osvetlae obraz kneza Lazara i srpskog roda. Jedan od takvih je linost Banovi Strahinje, koji je u istoimenoj pjesmi prvi koji je osjetio udarac turske ruke jo prije Kosova, uz to ga je jo izdala i nevjerna ljuba. I pored toga on je smogao snage da oprosti svojoj dragani, a Turina koji ju je oteo surovo je kaznio. U boju na Kosovu Strahinja je bio dobar junak to jedanput britkom sabljom mane, britkom sabljom i desnicom rukom, pak dvadeset odsijee glava.

Milo Obili je jedna od najpoznatijih linosti srpske istorije, junak nad junacima, ije ime je postalo simbol ojstva i vitetva, odanosti svom narodu i caru:

Ja nevjera nikad bio nisam,nit' sam bio, niti u kad biti,nego sjutra mislim u Kosovuza riansku vjeru poginuti...

kae Milo uKneevoj veeri. U drugoj pjesmi je opisan rijeima:

Kad se eta vojvoda Milou:krasan junak na ovome svetu,sablja mu se po kaldrmi vue,svilen kalpak, okovano perje,na junaku kolasta azdija,oko vrata svilena marama....

Antologijski su likovi i devet Jugovia i desetog Jug-Bogdana, [...] u pjesmi, koji su svi izginuli na Kosovu. Milica ih je molila prije bitke da bar jedan ostane s njom, ali svaki joj je isto odgovarao:

Idi, sestro, na bijelu kulu;a ja ti se ne bih povratio,

a to da mu sluajno ne bi rekao ko iz druine:

On ne smjede poi u Kosovo,za Krst asni krvcu proljevati...

Tu je jo niz linosti kosovskih junaka, meu kojima Sra Zlopoglea, koji je dobar junak, koji dva i dva na koplje nabija, preko sebe u Sitnicu tura, potom Musi Stevan, Vasojevi Stevo i mnogi drugi. Na poetku dvadesetog vijeka, kada je nakon vie od petsto godina Kosovo bilo konano osloboeno, kosovskim junacima je pjesnik Milan Raki posvetio stihove:

Kosovski junaci, zasluga je vaato poslednji beste. U krvavoj stravi,Kada trulo carstvo oruja se maa,Svaki le je svesna rtva, junak pravi...

pie: Anja Jefti

Sauvana

AngelinaAdministrator

Van mree

Poruke: 5668

Srpske epske narodne pesme & podela srpskih epskih narodnih pesamaOdgovor #6 poslato:Septembar 01, 2013, 11:20:35 pm

**

ELEMENTI DRAMSKOG U VUKOVIM EPSKIM PESMAMA O KOSOVU

Jedan istonjaki mudrac uvek je u svojim molitvama traio od boga da ga potedi ivota u zanimljivoj epohi. Po narodnim pesmama, izgleda da je vreme Cara Lazara i Kosovskog boja bilo izrazito zanimljivo, a to bi smo mogli protumaiti da je bilo dramatino, a i tragino. Da li je narodna pesma bila oduka za vienje tekoe, zle sudbine i ljudske nesree ili, pak, za osloboenje od one more koja je pritiskala narod, oveka i narodnog pevaa kada su traili i zamiljali uzrok i poetak svojih stradanja i nesrea u tuinskom ropstvu, teko je odgovoriti. Bio je to splet sanjarenja i razmiljanja u kojima su se raale predstave u prolosti, a koja je u mati i stvarnosti morala biti burna, u kojoj su se deavali sudbinski prelomi i u kojoj su se smenjivala vremena to su oznaavala kraj jedne i poetak druge epohe, odnosno civilizacije. Narodni peva je bio batinik koga iskustva i istorijska znanja i svesti i kao takav prenosio se u ulogu svedoka kome su bila dostupna vienja velikih promena u istoriji svoga naroda (...)Viziju sloenosti i znanja jednog prelomog vremena u narodne prolosti narodni pevai su crpli koliko iz odjeka neposredne istorijske situacije, dogaaja i linosti, toliko i iz istorijske svesti koja je trajala i kondenzovala se godinama, decenijama i vekovima i koju su izrazili u svojim stihovima. Svoje vienje istorije i jednog doba u njoj narodni peva je u epskim pesmama najee izrazio u radnji koja donosi dogaaje i ljudsku sudbinu kao bitne inioce poetska predstave. U pesmama o Kosovu to je i najizrazitije, jer je radnja najkondenzovanija i odvija u slapovima. U veini ovih pesama peva najee zadrava i kazuje opti istorijski podatak o Kosovu da je to bio sukob dve vojske, srpske i turske, zadrava kljune linosti vojevanja cara Lazara i cara Murata i injenicu da su obe vojskovoe poginule (...)U ovom ciklusu polazite i uvir pesama je Kosovo. Zbivanja su pre, za vreme i posle boja. Bitka je svuda izgubljena i na njenom popritu se nalazi kljuk etike istine, privrenosti slobodi, uzdignutosti herojstva, plemenitosti, dobrote i snanih oseanja, koji su ukljeteni izmeu zova istorijskog trenutka i normalnog, prirodnog ljudskog odnosa. U njima se nalazi ast i etika drutva, naroda. U pesmama o Kosovu ima smicalica i intriga, nesigurnosti i kobi, ali ima i istinoljubivosti i hrabrosti, zanesenosti i svesnog rtvovanja. Iskra istorije razbuktala se u doivljaj sudbinskih trenutaka i razduenost ljudskih odnosa. Istovremeno, to je i reagovanje na udese istorijske i line. Kako bi se drukije mogli razumeti zgode i nezgode, inovi i postupci, elje i moranja, bura unutranjih lomova i dostojanstveno izvravanje moralnih naeli koja su nosila i izrazili uesniciKneeve veere, koje ispoljavaju brat i sestra na rastanku pri odlasku u boj Carica Milica i Boko Jugovi, koje ini Banovi Strahinja u odbrani svoje neverne ljube od razjarenoga starog Jug Bogdana i njene brae devet Jugovia, kao i druge.Ciklus pesama o Kosovu prua jednu celovitu poetsku predstavu a, opet, svaka pesma za sebe je celina i istodobno deo ire vizije. Tu se, pre svega, imaju u vidu umetniki najdograenije pesme:Banovi Strahinja, Car Lazar i Carica Milica, Kneeva veera, Kosani Ivan uhodi Turke, Propast carstva srpskog, Tri dobra junaka, Musi Stevan, Carica Milica i Vladeta Vojvoda, Sluga MilutiniSmrt Majke Jugovia. Epizode u ovim pesmama nose u sebi elemente za oblikovanje predstave o jednom kontinuiranom zbivanju. Svaka pesma za sebe i delovi u njima su inovi jedne drame, koji su vremenski i smisaono zgusnuti i izmeu kojih su praznine premoene nekom vrstom pauza. U epskom toku nalaze se ekspozicije kojima se objanjavaju ili podrazumevaju prostor i dogaanja to nisu reju neposredno doarani.Jedan zajedniki strukturni elemenat ovih epskih pesama je dramatinost, koji sa istorijskim iniocem i poetkim likovima uesnika u boju na Kosovu ini osnovu vreg povezivanja pesama u ciklus o Kosovu. Dramatino, takoe, doprinosi stvaranju unutranje izraajne povezanosti, koja je, zajedno sa ostalim komponentima, uticala da se pesme Kosovskog ciklusa uzimaju kao vid prelaznosti ka epu ili, pak, da pojedini autori u prolosti nastoje da stvore i stvaraju ep o Kosovu na poetku devetnaestoga veka to su Vientije Raki i Gavrilo Kovaevi a, kasnije, Joksim Novi-Otoanin, Fra Grgo Mari, Armin Pavi, Stojan Novakovi, Tihomir Ostoji i drugi.Dramatino kao osobina veine epskih pesama o Kosovu bilo je, verovatno, podsticaj mnogim piscima da vie pesama dramatizuju ili da po njima napiu drame. Naroito je u tom pogledu bila izazov pesmaBanovi Strahinja. Nju su dramatizovali ili su se njome inspirisali da napiu drame od Joakima Vujia do Borislava Mihajlovia-Mihiza (autor ovoga rada nije u istraivanju iao do kraja, ali mu je poznato dvanaest drama). Jovan Popovi-Sterija je, imajui u vidu veinu pesama Kosovskog ciklusa, napisao dramuKosovo. Istorije pozorita su zabeleile da su u devetnaestom veku, u doba romantizma pa i kasnije, mnoge pozorine grupe i druine igrale dramatizaciju pesmeKneeva veera (...)U pesmama o Kosovu zastupljeno je vie vidova poetskih govora. Prisutn