duboke pesme identitet7 - pesme nemogu]e qubavi probrane pesme drugo, neznatno izmeweno izdawe...

Download Duboke pesme identitet7 - PESME NEMOGU]E QUBAVI Probrane pesme Drugo, neznatno izmeweno izdawe "Edicija

Post on 19-Oct-2020

5 views

Category:

Documents

1 download

Embed Size (px)

TRANSCRIPT

  • Miroslav LUKI]

    DUBOKE PESME

    NEMOGU]E QUBAVI

    PPrroobbrraannee ppeessmmee

    DDrruuggoo,, nneezznnaattnnoo iizzmmeewweennoo iizzddaawwee

    "Edicija ZAVETINE" Beograd, februar 2006

  • Napisali su o pesniku Luki}u

    ... U Luki}a ima, katkad, stihova kakvih se ne bi zastideo nijedan pesnik na svetu. A ako su oni ostali nerazvijeni i skoro razbacani, to je zato {to ovaj pesnik `eli da bude samo prostor kroz koji huji vetar, zato {to uop{te ne te`i wihovom ograni~ewu, zato {to je apsolu- tan pesnik, koji vi{e mari za sopstvenu punotu, no za utisak punote u drugima....

    V. Jagli~i} , 2000.

    “Kada se sredinom 1993. godine pojavila kwi`ica od 50. - ak stranica FLORA DE LA MUN]E (kraq homoqa), svi su tih desetak objavqenih pesama, ~itali kao pesme Bore Mi{qenovi}a (1919 - 1977), koje je samo sakupio, sredio i na svet izdao Miroslav Luki} (1950), u to vreme autor samo tri kwige, nepoznate naj{iroj ~itala~koj javnosti.(...) Kasnije su Pesme Bore Mi{qenovi}a sa kratkom bele{kom bile pre{tampane, kao posledwe poglavqe Luki}evog romana UJKIN DOM (Beograd, 1997). Luki} (je) (ovom kwi`icom) najavio jedan stra{ni karneval razistorije na Balkanu, ali i sebe kao velikog pesnika.... Pesme Bore Mi{qenovi}a (...) tih deset pesama su sasvim dovoqne da se stekne prvi i glavni dojam o ... pesniku... Sa tim pesmama, Luki} stoji rame uz rame, sa najve}im srpskim pesnicima 20. veka.... Luki} nije pateti~an, kao Rastko Pertovi}, ne govori nekim ~udnim cincarsko - srpskim jezikom kao Nastasijevi}; nije sentimentalan kao Crwanski. Po{teniji je i saves- niji od Pope, Pavlovi}a i Rai~kovi}a, Rakiti}a, Noga, Maksimovi}a...

    S. Ig. Mitrovi}, 2001.

    ...Ja bih radije rekao da pesnik Luki} ne “umawuje ovo na ra~un onog”; no da i “ovo” i “ono” dobi- jaju ne{to drugo, a ono u puno}i slika “ovog” i “onog”, ili bar u intezitetu zagonetke “bla`enog stawa” i estet- skog do`ivqaja. ... On u nekim trenucima misti~nim najvi{eg nadahnu}a dolazi i do stawa nekog saznawa da iza postoji iza, da postoji, kao {to stalno govorimo - “tajna tajne i opet tajna”, ili “tajna nad tajnama” (kako govore u nekim mistikama). Na takve sam trenutke tokom rada ukazivao. (.....) Iako je Luki}evo misti~no spoz- nawe vi{e uzgredno, (...) ono je ipak neki sistem koji zra~i svojom spontano{}u, neposredno{}u, i {to je najva`nije - poetskom ubedqivo{}u.

    Miodrag Mrki}, 2005.

    Luki}ev pesni~ki opus nikao je i ni~e (~eznu}i za kwi`evnim podvizima trajnijega umet- ni~koga dejstva) iz izvora umetni~koga stvarala{tva u {irokim slojevima naroda, dubokih i neiscrpnih, iz `ive tradicije, potiskivane na razne na~ine, bogatih riznica - ~udesnih. Niko, ~ini nam se, u HH veku, u srpskoj kwi`evnosti, i kao pes- nik, i kao romanopisac i esejist, nije shvatio tako duboko podsticajne izazove duha starobalkanskog nasle|a, kao Luki}. Miroslav Luki} je iskqu~iva, a mo`da i jedinstvena manifestacija srbovla{kog ili starobalkanskog duha.

    Alekandar Luki}, 2001.

    ...Miroslav Luki} je, eto, takav pisac. Pisao pesme, oglede ili prozu - on postupa na isti na~in, tra`i onu svakodnevnu bodlerovsku groznicu i prepu{ta se sti- hiji (Pisac mora da stvara bez obzira na potowu sud- binu svojih dela.) Ma kakva bila sudbina wegovih dela, Miroslav Luki} ju je do kraja ispunio.

    Vladimir Jagli~i}, 2002.

  • Miroslav LUKI]

    DUBOKE PESME

    NEMOGU]E QUBAVI

    PPrroobbrraannee ppeessmmee

  • “Lepu pesmu treba ponovo i ponovo ~itati. Prava poezija je kao palimsest: naslage slojeva, i silazak kroz wih, u wih, dubqe i dubqe. Zato su izme|u raznovrsnih izdawa, dobra mala, xepna izdawa sa svedenim brojem pesama, izbor najboqega od najboqega. Ne mo`e ~ovek uvek desetinu najmilijih “svojih” pesama tra`iti me|u stotinom, prevrtati listove unapred, unatrag, ili krhati uglove stranica da bismo lak{e na{li {to tra`imo...”

    Isidora Sekuli} je bila u pravu.Kao {to Raki}a treba izdati u xepnom izdawu, ukus- nom, u lako povezanoj kwi`ici, isto to, i jo{ mo`da vi{e, va`i za Miroslava Luki}a, koji je, objektivno gledano, napisao daleko vi{e od Raki}a. Mnoge od pesama, probranih u ovoj neve- likoj kwi`ici, bile su skoro sakrivene, u poet- skoj {umi Luki}evih sabranih kwiga pesama (STAROBALKANSKA TETRALOGIJA i PU[TAWE VODE MRTVIMA ZA DU[U). Sam autor se ve} bio izjasnio o tome.

    Pesme su ovde probrane, pre svega, iz najobimnije, nedavno objavqene Luki}eve kwige STAROBALKANSKA TETRALOGIJA (Beograd, 2006, 700 str.). Ovaj odbir se razlikuje od digi- talnog izbora pesama publikovanih na Vebu Zavetina 2003 “Duboke pesme nemogu}e qubavi”, po tome {to je sastavqa~ po{ao i stavio na ~elo ovog izbora pesme koje je sam pesnik u svoje vreme objavio u 2. izdawu antologije srpske poezije “Nesebi~an muzej” (Beograd, 2000). Probrano je sedamdesetak odli~nih pesama iz celokupnog opusa Miroslava Luki}a! Ovaj kwiga ima i jedan raritet: Pesnik je jednoj od svojih najpoznatijih pesama “Duboka pesma nemogu}e qubavi ili Skriveni bosiok” dao kona~ni oblik ba{ u ovom izdawu! Re~ je o naizgled sitnom i neva`nom, ali u su{tini filigranskom radu.

    Za razliku od Pesama iz romana ovo xepno izdawe donosi mawe, najsvedeniji broj odli~nih pesama. Oba izdawa su izvrsna, iako razli~ita, otkrivaju}i skriveno ovog pesnika. Ovde su ipak birani ve~iti ~udesni korenovi, kako sam pesnik na jednom mestu re~e.

    I.M.L.

    Duboke pesme nemogu}e qubavi

    (4)

  • NOBELOVA NAGRADA

    Brodski ju je dobio pre pedesete, [ejmes Hini sa pedeset i nekoliko,

    a Sajfertu je dodeli{e u dubokoj starosti. Mnoge su zaobi{li. Spisak je poduga~ak.

    Za siroma{nog pesnika visina nov~anog dobitka je skoro basnoslovna, ne ra~unaju}i ono {to uz

    Nagradu ide pride. Ta nagrada ima smisla ako se piscu dodeli pre pedesete.

    Nobelova nagrada nije dovoqna za ono {to ho}u.

    Samo je sujetnim budalama Nobelova nagrada ciq a ne sredstvo.

    Veliki pisci klijaju iz jednog zrna.

    Ne brinem {to }e mnoge pesme ostati nedovr{ene i {to }e mnogi fragmenti zameniti slamu na vatri.

    Ima ne{to {to je stra{nije – tragedije genija, nesre}e mojih prijateqa, ludilo, {izofrenija,

    Ve~ni nered.

    U beogradskom potkrovqu je nered, ali zar nije i ovde, na ovom sala{u?

    Se}am se prvog vlasnika, kao kroz maglu, vi{e bih mogao da ispri~am o wegovim unukama i ras-

    paadawu familije nego o wegovoj fizionomiji. ^ak bih vi{e mogao re}i i o ovom predelu, o ovom putu {to vijuga uzbrdo, uz koji se on uspiwao god-

    inama strpqivo i s verom.

    Stara prijateqstva ne va`e ako se rasture na prvim te`im probama!

    @ena mo`e stati izme|u prijateqa i na~initi od obojice `ivotiwe,

    sviwe ili pse.

    Ovu sam pesmu zapo~eo u jesen, u prestonici, a zavr{avam je, evo, po~etkom prole}a, kraj bunara

    napu{tenog sala{a u Homoqu. Retki borovi deluju divno usred listopadne {ume

    {to tek olistava.

    Sto od dasaka na kojem pi{em, pod {qivom, pocrneo je, ve} polutruo.

    @ene treba birati prema zubima, kao krave. Kad subotom na pijaci u Ku~evu kupuju krave, uhvate iz za nozdrve i dowu usnu, i pa`qivo zagledaju zube.

    Grubo i naporno, ali sa razlogom. Zubi su ogledalo du{e – kod ~oveka,

    ogledalo snage i zdravqa – kod krava i kowa.

    Vrlo je malo prijateqstava iz mladosti koja nisu delo nu`de,

    i tako je malo prijateqstava za ~itav `ivot!

    Miroslav LUKI]

    (5)

  • Brodski je u me|uvremenu umro, a pi}e koje je tre- balo da popijemo

    utroje ili u~etvoro, u Parizu, Budimpe{ti ili Be~u, popi}e neka druga trojka ili ~etvorka.

    Nije stra{no prerano nestajawe: divnije je nastajawe, ove racvetane grane tre{awa u kojima zuje bezbrojne

    p~ele, ova divna zelena padina, ukus vode iz bunara {to

    miri{e na `ile bukava ispod kojih izvire, pogled moga starijeg sina koji je

    po{ao sa mnom uzbrdo, stazama mog detiwstva, gnezda kosova na dohvat ruku kraj puta

    i pokraj biv{e planta`e malina.

    Ovaj bunar ~asti umesto Brodskog bistrinom ili spiralom:

    ve`bam se da hodam po praznini i budu}nosti. Sve {to mogu da u~inim jeste

    da tra`im opro{taj za sve svoje pogre{ke i o~ekivawa, za grehove svojih prijateqa,

    da genijalnost ludila i dubinu {izofrenije usmer- im prema lepoti prizora, trenutka, `ivota.

    Kru`ewa orla u visini.

    I gnezda kosova kraj {umskog puta, korewa mali- waka, masla~aka i qubi~ica, korewa belih breza,

    {to u sebi ~uvaju i zra~e svetlost.

    Nema boqeg puta od toga: po~ni odatle gde si... od toga {to te mu~i.

    Od ludila i {izofrenije, od apsurda. Od veli~ine Malih razlika...

    (Beograd, jesen 1994 – 1995. Mi{qenovac – ^ipavice, subota 27. april 1996)

    Duboke pesme nemogu}e qubavi

    (6)

    c

  • Posledwa odbrana

    @ivot je kratak, ~ak i kad potraje predugo, ako je ~ovek osu|en na jedno mesto, jednu zemqu, jedan

    jezik, jezik koji odumire. Koliko je potkontinenata i kontinenata, mora,

    okeana, zaliva, kawona, planinskih vrhova i zemaqa koje, verovatno, ne}emo videti svojim

    o~ima? Koliko je devojaka ili `ena koje ne}emo voleti

    iako su one to ne jednom po`elele i ~ekale nas od prvih razreda sredwe {kole, skoro do ~etrdesete,

    i posle – posle svega?

    Koliko }e svetog znawa, duhovne ba{tine drevnog ~ove~anstva, ostati izvan strujawa

    na{eg nemirnog duha?

    Koliko }u, rastvoren kao so u vodi, u Bogu, i Bog u meni, dospeti do li~nosti

    Univerzalnog ~oveka i uspostavqawa izvornog poretka stvari?

    Pre povratka Bogu, prethodio je moj povratak samome sebi, svemu – APS