stevan raickovic - pesme

Download Stevan Raickovic - Pesme

Post on 02-Aug-2015

237 views

Category:

Documents

36 download

Embed Size (px)

TRANSCRIPT

Stevan Raikovi PESME(autorov izbor)

PESMA TIINECRNI SLUGA PTICA Doi u travu visoku da ti cvetovi poljube kolena. Cvetovi lepo ljube kao jedina ena. Tu leim i ja i provodim svoje leto kako umem. Trava koju preko dana ulegnem Za malu no se ispravi I vlati opet kao uma ume. I ponovo se, u jutro, pri dnu pokrenu mravi. U svako jutro ovde je dobro kao i u svako vee. U podne: crnim od sunca, zaednim, pa pijem. Posle, senka poinje da raste i da me tiho krije. Kad je suton: Ja leim nauznak i ekam da prva zvezda potee. Ja, naivni gospodar i crni sluga ptica, Voleo bih i ne bih voleo da neko svrati. Moda se ispod drugih stopala nee ispraviti vlati?

LIVADA U ovoj livadi poznajem ja ve mnoge vlati. Jue je ova, u suton, bila travka svijena. Sad ima ute ivice i suve kad ih dirnem. Kad gledam iz daljine u zeleno: ona se sama zlati. Iznad usana mi je ve miris sena: Sutra u i druge izbrojati. U ovoj livadi do buna ima devet mravinjaka. Proem i gurnem nogom a zemlja se zacrni. Onda podignem glavu i gledam igru oblaka. Ja znam kolika je livada: Kada se raskoraim preem je u dvanaest koraka. Na bun mogu da stanu tri ptice najvie. Kad poem prema njemu: prvo jedna poleti. Pogledam za njom u nebo:

I dve se izgubie. Onda razbijam glavu na ta me to podseti. I najbolje je u suton kad pone mrak da pada: Onda mi se uini da apue livada. Napregnem uho i sluam. Meni je sasvim dobro u livadi. Sednem na vlati I puna mi je dua.

POSLE KIE Nisi sam: Pored tebe rastu travke i savijaju se. Tri iljata lista neto udno ume. Skakavac je skoio sa busena na cvet. Otkinut rep gutera je novi stanovnik: Niko sem tebe ne zna da se umnoio svet. Nisi sam. Gazi trulo lie bosim nogama. Pod petom si prelomio prut: Jedna ptica prhnu preko tvoga ramena. Prislonio si uho dole: Ti bi sad da uje pesmu kamena. Nisi sam. Kome li se tvoje oi smekaju? Moda misli da te ostavio um? Opet gleda crnu zemlju to se pui. Neto se deava sad u tvojoj dui. Moda ti ve uje zlatni itni um?

TAKO JE DOBRO BITI SAM Poem kroz trave do najblie padine. Pronaem obli kamen, sednem, pa utim. Tako je dobro biti sam: u daljini neko eka. Zagledam se u sunce i polako utim. (U glavi dodam: Ispod nogu se igraju ribe, tee reka.) Tako je dobro biti sam: U zamrenom korovu iza kamena Dve ptice se hlade od sunca. Dve male ptice! Jedna prhne u sunce i senkom mi iara lice.

Drugu zovem da mi sleti na ramena. Tako je dobro biti sam: neko te voli. Potri pet koraka i stane kao kamen. Prav, visok, ispod sunca: ti lii jedino topoli! Stojim. Tako je dobro biti sam: u daljim neko eka. Ispod nogu se igraju ribe, tee reka.

BALADA O PREDVEERJU

LIRIKA O VODI Kad vode osete da prilazim one postaju mirne, Izjednae se sa mnom i ja postajem kao one. (Znam: to mi se tako samo uini. Ali to je duboko u meni, Toliko duboko da poverujem da je tako.) Evo ih: sada imaju moje oi i zamiljeno gledaju, Imaju moje ruke i ne znaju ta e s dubinama. I moje noge imaju: i stoje zapanjeno Sa ohladnelim stopalima ukoenim na dnu Gde raste mali kamen, zemlja, spirala trave I dva okrugla sjaja potonula iz mene. Sad: idu mi u susret dve ribe i belasaju snegom slabina I ba kod prstiju se lome i grade pravi ugao. ... Meka je mahovina vode i guta moj potiljak Dok mirno otplovljujem kao stablo tiine. Jedan prst svetlosti, pruen iz daljine sunca, Pokuava da mi obnai oi i pronae gledanje. Dole, ispod mene, sad ve nevidljive ribe Stvaraju geometriju koja se za tren rastura.

BALADA O PREDVEERJU Poli ste izvan grada u predveerje da umirite oi I ostali ste sasvim sami. Niste ni znali kako tiina voli nepoznate da rani iz nevidljive puke I dugo ste uzalud naprezali oi Da protumaite arhitekturu ptica koje su letele. Predugo ste uzalud bili svijeni prema zemlji Kao polomljen luk: Hteli ste naivno da uhvatite ba onu kap vremena Kad se nedirnuta travka popela u vis za novi milimetar. Poli ste u predveerje: Niste ni znali Da vas ramena bole od nevidljivih krovova Da su vam ruke teke od ne sasvim prirodnih ljubavi Pomislili ste da vam se u sluhu neto dogaa A zaboravili ste da ste za sobom povukli zidove jedne jako navikle ulice. Poli ste u predveerje: Ili ste polako I tek ste odjedanput shvatili da to nije va korak iako su noge sasvim vae. Ili ste polako: Samo sad jo laganije Skoro kao da ne idete. Stali ste A uinilo vam se kao da i dalje idete korakom koji nije va korak. Poli ste izvan grada u predveerje da umirite oi I sada leite u travi Iako znate da ste hteli samo da sednete. Pored vaeg uha Jedna travka je prilino umno porasla za milimetar - Vi nita niste uli. U vazduhu su dve ptice obeleile krilima skromnu umetnost - Vi nita niste videli.

Poli ste u predveerje I sada iz trave kriom otvarate oi I ini vam se da vas jo uvek neko niani iz nevidljive puke.

LJUDI SE BUDE BEZ ORUJA Ljudi ulaze u kue. Otvaraju kutiju seanja. Zatvaraju svoje prozore. Onda jo malo Kao kriom Gledaju kroz zavesu na asfalt u zaklaeni krug Baen sa neke lampe. Iza reke Ljudi ulaze u kolibe od blata Malo povijenih lea. Sluaju Tu negde iznad ela Sad ve samo Pomalo Igru vazduha i trske. Na utabanoj travi Izmeu naselja i grada ija su imena zagonetke Koje neko postavlja Vojnici Tamni od sna Slau otre piramide od puaka. Onda uhodaju u ator pognutih glava kao da se klanjaju. Inae Svuda okolo Ptice se pretvaraju u lie. Zmije sasvim uspeno imitiraju pukotine na kori. Vode i ribe se mimoilaze Svako ka svome snu. Vetar je svoju providnu kou razapeo o padinu brda iji se profil topi u tamnom vazduhu. Pod nebom Poinje da traje iz korena Jedno prekinuto seanje svako na svome uzglavlju. Onda polako Zvezde naviklim znakom najavljuju metamorfozu I nevidljivo Tiho se iza kulisa menjaju uloge. Lie se pretvara u ptice. Zmije i pukotine se pomiu svaka ka svome cvetu

Svaki cvet ka svom suncu. Sad se ve zna ta je vazduh ta nije. To je ve brdo u svojoj oiglednoj sigurnosti. Vetar se odlepio i mili svoj prvi korak Svoj nesigurni milimetar. Inae Svuda okolo Pod krovom od lima Pod krovom od trave ili od barske trske koja zvidi Iza providnog stakla koje se osvetljava U kamenim grudima zidova tako arenim pola od sna i pola od krea Otvaraju se oi svih ivih. Mali Ponovo nevini krugovi. Trenutak je kratak i treba ga napreac uhvatiti za uzde. Ljudi se bude bez oruja.

PESMA TRAVE Imaju trave jednu misao teku kao kamen Jer one meni kau: "Ne treba tvoja pesma. Lezi u nama. I sklopi ruke, gde bilo, pod glavu. I uti. Dugo uti dok ne zaboravi govor. I posmatraj mirno breg sasvim udaljen, i plav, to duboko uti. I digni oi polako sa brega U oblak, tako nemiran i beo, nezaustavljen u nebu. I spusti oi sa oblaka u sebe. I zaustavljen sam u sebi, Lei. I uti sa oima u sebi pod oblakom kraj brega. Zbunjen od mraka u sebi, pogledaj, i obino shvati (Obino, kao to nas vetar sluajno zaklati): Nad bregom nema oblaka. Breg uti sam, malo crn od sutona." Leim u travi visokoj i neodreeno mislim. Mrav jedan na mom kolenu kao na bregu ovek. Nemiran, mrav stoji. Ja utim. I to je moja pesma. Sasvim zamiljen, leim u travi. Trave ume teko kao kamen.

NOVEMBAR Jesen ulazi u grad sa one strane gde je voda I gde je trava i stablo. Tamo postoji i klupa Sa koje su ljubavnici otili. Za ljubav vie krova nema. To su jednostavne stvari i one se ponavljaju. Postale su sasvim obine u naoj navici, Kao kad skidamo eir Ili kao "Dobro jutro, kako ste" Ili "Dajte mi novine" Ili tako neto, samo tuni je. Kad jesen ulazi u grad, ona zakuca i na vrata moje pesme, Proe kroz pusti hodnik i nastani se u srcu. Prvo tiho po odajama razmeta stvari koje je donela (Ona je stroga i savesna na poslu). Zatim prekrsti ruke i gleda u moje oi. Posle se ve uini da to i nije tako jednostavno kao "Dajte mi novine" Ili tako neto, samo tuni je. Obuar stoji u vratima male radnje i misli na promaeni ivot. Iza poslednjih zidova, na ledini, Vojnici kopaju manevarski rov I prevrnuta zemlja se crni od vlage. Neprimetno udaljen I sasvim primetno zamiljen Oficir malog ina, a ve sed: sea se legende o vojskovoi. ena u dvospratnici preko puta gleda u crvenkasti list kako plovi I pokuava da se seti detalja: Tako se peo uz stepenice I slino odlazio u pono. (Inae: ceo nametaj tone u maglu klimakterijuma.) Pesnik koji nije hteo vie da bude nean Ponovo je prekrio zakletvu I radi na ciklusu o liu. Inae je sasvim obino. Ljudi skidaju eir i govore "Dobro jutro". Pijaca se seli u korpice od tankog prua koje krstare. Niko nije primetio kad se to zavesa odkrinula Ali se sada dobro vidi da neko kroz staklo gleda. Po trotoarima istai vuku kamen za uvenulu zlatnu piramidu

I deca pale kadionicu od lia.

BALADA O UCVETALOM BADEMU Iz blizine sam hteo da vidim ucvetali badem. Bio je lep i lilav u golom brdu, i neobian. Bio je kao okrugla kap pene. Kap daljine. (Inae: bio je to itav krug od lia Sa razbacanim takama tek probuenim za oko.) Daljina je ostala daljina od bogzna kojeg prolea. Postala je moda jo samo seanje Kao pruga selica kad se slomije i neprimetno udvoji. Na polovini blizine podigle su se oi Ba kad je u vazduhu umirala ptica od starosti: Ta mala smrt i ja i ucvetali badem Zato smo zaklopili trougao crn tako usred svetlosti? Ruke su od toga bile nesreene. Kosa se uinila da poinje da tamni. I uzalud su oi traile petu stranu. Stopala su se tiho ukopavala.

TRENUTAK Eto I to ba sada Kad smo do grla siti pesme I leimo tako prirodno svako na svojoj postelji svako u svojoj travi Skoro kao mrtvi to lee nekoliko spratova pod nama Ili ak jo dublje jednostavni Otprilike Kao oni mrtvi koji lee za nekoliko spratova pod njima Eto Dolazi stara kia (Sluajno ba ja kaem) Obina kia O Kia koja se cedi niz koncentrini list preko puta Niz pobrkanu krljut jednog krova Takoe preko puta Niz staklo

Niz jedan eir preko puta I mi prestajemo da budemo ba sasvim prirodni Ili bar neki prestaju A i to je dovoljno ak premnogo ujemo neki mali um koji se provlai kroz prozor ili kroz iglene ui um koji zvoni kao razapeta ica um koji bruji Koji se produava i vraa as tamo as ovamo Mali um Pa veliki um