pesme-obrasci vojvoؤ‘anskih rumuna kao ... 1) brojalice 2) pesme-obrasci 3) pesme uz odreؤ‘ene...

Download Pesme-obrasci vojvoؤ‘anskih Rumuna kao ... 1) Brojalice 2) Pesme-obrasci 3) Pesme uz odreؤ‘ene deؤچije

Post on 07-Jan-2020

23 views

Category:

Documents

0 download

Embed Size (px)

TRANSCRIPT

  • 153

    С Т У Д И Ј Е О М У З И Ч К О Ј У М Е Т Н О С Т И

    Kristina Planjanin Simić Visoka škola strukovnih studija Kikinda

    Pesme-obrasci vojvođanskih Rumuna kao potkategorija dečjeg folklora u svetlu komparativnih istraživanja

    Apstrakt: Pesme-obrasci predstavljaju dečije stvaralaštvo, posvećeno pticama ili nekim drugim životinjama, koje su drage i zanimljive detetu, a u kojima se ogleda dečije reagovanje u odnosu na prirodu. U prošlosti su bile izvođene u tačno određenim satima i danima, na određenom mestu. Opstale su do danas u repertoaru dečijeg folklora uprkos jakim uticajima mas-medija i modernog tempa života, gubeći svoju inicijalnu funkciju, i postale samo „povod za igru i razonodu dece”. Zabeleženi primeri još uvek nalaze svoje značajno mesto u tradicionalnoj vokalnoj muzičkoj praksi mnogih naroda Balkana, bez obzira na isčezavanje pojedinih obrednih i običajnih radnji. Upotrebljena leksička sredstva i postupci u pesmama-obrascima susreću se u svakodnevnom narodnom govoru u različitim epohama od rimskog doba, u misterijama srednjeg veka, do današnjih dana u dečjem folkloru. Opstanak tih dečjih kreacija govori u prilog postojanja postepenog etnobiološkog zbližavanja među narodima kroz muziku, a koje se nazire kao budućnost.

    Ključne reči: dečji folklor, pesme-obrasci, tradicionalna vokalna praksa, životinje, obredne radnje

    Proučavanje dečijeg folklore, uopšte u Vojvodini, je ostalo na margini naučnih istraživanja. Jedna sveobuhvatna etnomuzikološka studija koja bi prikazala tu folklornu kategoriju, tako značajnu i esencijalnu za razvoj deteta, nije nikada do sada ugledala svetlost dana, kako u Vojvodini, tako i šire, u Srbiji. Mnogi istraživači su ukazivali na taj propust i na značaj proučavanja dečijeg folklora u Vojvodini, upozoravajući da je „poslednji trenutak da se pokuša, makar fragmentarno ‘spasavanje’ dečijeg folklora [...] Dečiji folklor je svedok istorijskog detinjstva i duhovnog razvoja čovečanstva. Ako makar sada, pozno, čak i fragmentarno upoznamo naš dečiji folklor, na putu smo da razumemo folkor uopšte. Kako možemo ozbiljno govoriti o razvoju narodnih običaja, verovanja, narodne psihe u celini, ako se ne zna ništa o čitavoj jednoj etapi u razvoju, i to o ključnoj” (Ljubinković, 1976: 57-58).

    UDC 398-053.2(=135.1)(497.113)

  • 154

    K r i s t i n a P l a n j a n i n S i m i ć

    Saznanja koja su proistekla iz najnovijih terenskih istraživanja i rezultata iz oblasti dečijeg folklora, ukazuju na specifične poetsko-muzičke elemente rumunskog dečijeg folklora u srpskom delu Banata. Terenska istraživanja obavljena su u više navrata u periodu od 25. maja 1999. do 16. januara 2012. godine u 12 naseljenih mesta na teritoriji srpskog Banata. Tom prilikom je sakupljeno 192 primera dečijeg folklora, od kojih su 33 muzička primera pesme-obrazci1. U dosadašnjim etnomuzikološkim publikacijama muzička građa, koja se odnosi na dečji folklor, kao i na folklor za decu u Vojvodini, veoma je oskudna. Prema rečima Nicea Fracilea, u današnje vreme u Srbiji, ne postoji jedinstven sistem klasifikacije vokalne muzičke tradicije, a zanimljivo je istaći i činjenicu da se klasifikacija folklorne građe objektivno razlikuje čak i kod istog autora, od monografije do monografije (Fracile, 1995: 127). Na osnovu 192 zabeležena primera dečijeg folklora na teritoriji srpskog Banata (Planjanin-Simić, 2014), kao i po uzoru na istraživače, koji su se bavili istraživanjem dečijeg folklora u Vojvodini, poput Nicea Fracilea (Fracile: 1987) i Trandafira Žurjovana (Jurjovan, 1983) sakupljena muzičko- folklorna građa pomenute studije podeljena je u sledeće folklorne podkategorije:

    1) Brojalice 2) Pesme-obrasci 3) Pesme uz određene dečije igre

    a. Pesme uz igru u vidu kola

    b. Pesme uz „igre rukama”

    c. Pesme uz neke druge igre (pesme uz igre loptom, pesme uz igru u vidu mosta, pesme uz igru u vidu dve naspramne lese)

    4) Pesme s različitom tematikom.

    Ovaj rad ukazuje na saznanja, proistekla iz najnovijih terenskih istraživanja iz oblasti dečijeg folklora, s posebnim osvrtom na podkategoriju pesama-obrazaca, specifične poetsko-muzičke elemente rumunskog dečijeg folklora u srpskom delu Banata, upoređujući njihove tematske i morfološke osobine sa sličnim primerima iz susednih država.

    Pesme-obrasci predstavljaju dečije stvaralaštvo koje govori o večitoj i neminovnoj povezanosti čovek-zemlja-životinja, njihovoj upućenosti jednih na druge, u 1 Navedeni primeri čine deo istraživane građe čiji su kompletni rezultati izneti u doktorskoj disertaciji: Tipologija

    rumunskog dečijeg folklora u srpskom Banatu. Brojalice. Nacionalni muzički univerzitet u Bukureštu, R.Rumunija “Tipologia folclorului Românesc al copiilor din Banatul Sârbesc.Numărătorile”, Universitatea națională de muzică din București, 2014.

  • 155

    С Т У Д И Ј Е О М У З И Ч К О Ј У М Е Т Н О С Т И

    saživotu. One su u prošlosti bile izvođene u tačno određeno vreme, mesto sa određenim brojem njihovog ponavljanja. Tako su one opstale u repertoaru dečijeg folklora uprkos jakim uticajima mas-medija i modernog tempa života, iako gubeći svoju inicijalnu funkciju i postajući samo „povod za igru i razonodu dece”. (Comișel, 1982: 22). U prilog njihovoj rasprostranjenosti na balkanskom poluostrvu govore mnogobrojni primeri iz literature zabeleženi na teritoriji bivše Jugoslavije (u Bosni i Hercegovini, Makedoniji), u delu srpskog Banata, na Kosovu i Metohiji, kao i na teritoriji susedne Rumunije. Te pesme još uvek nalaze svoje značajno mesto u tradicionalnoj vokalnoj muzičkoj praksi mnogih naroda Balkana, bez obzira na isčezavanje pojedinih obrednih i običajnih radnji. Velike promene, koje dolaze zajedno sa tehnološkim inovacijama, menjaju korenito i samog čoveka koji preispituje svrhu svog postojanja, sopstvena ubeđenja i verovanja.

    Ta folklorna podkategorija obuhvata one primere u kojima se ogleda dečije reagovanje u odnosu na prirodu. Reč je o pesmama posvećenim pticama ili nekim drugim životinjama koje su drage i zanimljive detetu:

    Životinja Prvi stih Puž „ Melci, melci“ Zec „Iepuraș, coconaș” Bubamara „Păpărugă, rugă” Jare „Iedzi, iedzi, cucuiedzi” Roda „Stârcu, bobârcu” Kuče „Cățăluș cu păru creț“ petao „Cocoșăl cu bâtu gol” Ptičica „Păsărică mica-n cioc”

    Pesme-obrasci nas transportuju u nezaboravne epohe, u doba detinjstva čovečanstva kada se smatralo da zvuk (u izgovorenoj ili pevanoj formi), ima magične moći, i kada se upotrebljavao u borbi sa prirodom, sa nepoznatim prirodnim silama, u cilju dobijanja za život potrebnih stvari (kada su se saznanja prenosila samo usmenim putem, u etapama i u određenim uslovima) (Comișel, 1982: 22). Tokom proteklih vekova, kada čovek nije bio u stanju da racinalno objasni mnoge prirodne pojave, primetio je da su upravo životinje indikatori koji predosećaju i nagoveštavaju tu atmosfersku promenu sa svojim izoštrenim čulima mnogo ranije od čoveka, npr. uznemirenost kod životinja pred zemljotres, poplavu ili neku drugu prirodnu nepogodu, izlazak glisti iz zemlje pred kišu, odlazak lasta na jug pred zimu itd. Nekadašnji čovek je uviđao te svakodnevne promene, ne samo gledajući u nebo, već najčešće, posmatrajući životinje koje su ga okruživale. Uvideo je da ako ih svakodnevno posmatra i tumači njihova ponašanja može

  • 156

    K r i s t i n a P l a n j a n i n S i m i ć

    te „informacije“ prevesti na svoj, ljudski jezik i iskoristiti ih u svoje egzistencijalne potrebe. U tim posmatranjima, on se i životinjama obraćao i molio za pomoć verujući da možda životinje imaju uticaj na „višu silu”, ili su joj možda bliskiji. Uočljivo je bilo da upravo životinje „saznaju”, tj. predosećaju mnoge atmosferske promene u prirodi pre samog čoveka, i samim tim, jesu u prednosti u odnosu na čoveka. Veliki broj tih pesama govori upravo o tome. Nekada davno, važilo je nepisano pravilo da, u osnovi [...] seoska muzika [...] služi nekom određenom cilju i upravlja se po nepisanim seoskim zakonima (obredna, običajna-prim. prevod). U davnim vremenima na selu se nije pevalo i sviralo iz zadovoljstva, već zato što je to zahtevao običaj, odnosno tradicija, moćan zakon koji reguliše život u selu i njime upravlja [… ] Seoski narod se instinktivno, iz neodoljive potrebe, pokorava zapovestima tradicije (Bartók,1957/1996: 132), a tradicija se pokorava prirodi i njihovoj vekovnoj povezanosti.

    Ipak, tokom proteklih vekova, desile su se velike promene, jer je čovek mnoge prirodne pojave naučno objasnio, neke je uspeo sam da izazove i ovlada njihovim prednostima, poput npr. sistema navodnjavanja „kap po kap”, ili postavljanja protivgradnih mreža na površine ispod voća i povrća itd. Tako su i ove pesme vremenom, zahvaljujući tehnološkim inovacijama, izgubile inicijalnu funkciju. Čovek više ne zavisi u potpunosti od „više sile”, ne priziva kišu već je sam izaziva, ne moli se i ne peva joj više, i više ne veruje u postojanje „sile“, jer je on sam postao „sila”. Tako su i te pesme postale manje značajne u odnosu na realna dešavanja-prirodne fenomene, kao i njihovog tumačenja. Postale su samo povod za igru i razonodu dece (Comișel, 1982: 22). Današnja deca su takođe fascinirana životinjskim svetom, i on će uvek iznova biti otkrivan od strane dece i kroz njihovu igru. U novije vreme, preko pesama-obrazaca, dete upoznaje okolinu i izražava s