NASLEDNO PRAVO Pitanje 1: Pojam naslednog prava Pod naslednim pravom u objektivnom smislu podrazumeva se skup pravnih normi kojima je ureena ustanova nasleivanja. Te nasledno-pravne norme po svom pravnom karakteru mogu biti materijalno-pravne, i one su sadrane u zakonu o nasleivanju iz 95. godine, procesno-pravne norme koje se tiu postupanja u naslednopravnim stvarima i one su sadrane u zakonu o vanparninom postupku iz 1982. godine i postoje kolizione norme kojima se reava sukob zakona i nadlenosti izmeu nae drave i drugih drava u svetu. Pod naslednim pravom u subjektivnom smislu (ius succesionis) podrazumeva se ovlacenje koje pripada odreenim licima uz ispunjenje odreenih uslova na osnovu naslednog prava u objektivnom smislu. Pravo naslea ili nasledno pravo u subjektivnom smislu jeste ovlaenje koje deluje erga omnes. Pravo naslea ne moe se otuiti, jedino je mogue odricanje od prava naslea. Postoji samo jedno pravo naslea pa ukoliko ima vie naslednika svako dobija alikvotni deo toga prava. Predmet naslednog prava jeste ustanova nasleivanja. Pod nasleivanjem podrazumeva se prelaz nasledivih prava i obaveza sa umrlog lica na druge subjekte - njegove sukcesore. Da bi se uopte moglo govoriti o ustanovi nasleivanja potrebno je zadovoljiti 4 uslova: 1. Otvoreno naslee - delatio hereditatis, do otvaranja naslea dolazi u dva sluaja: kad nastupi smrt fizikog lica ili kad je nestalo lice proglaeno umrlim. Onaj koji umre zove se ostavilac, dekujus, defunktus. 2. Da postoji zaostavtina. Zaostavtina je skup prava, obaveza, pravnih stanja, pravnih moi koje su pripadale ostaviocu u vreme otvaranja naslea bile podobne i slobodne za nasleivanje, zaostavtina hereditas (Pitanje 14: Pojam zaostavtine) 3. Postojanje naslednika (jednog ili vie). Naslednik je lice koje bilo po volji ostavioca izraenoj u zavetanju bilo na osnovu odredaba zakona stie celokupnu zaostavtinu ili njen alikvodni deo (1/2, 1/4, 1/8). 4. Pravni osnov nasleivanja - Usus titulus. Za sticanje naslea dovoljan je samo pravni osnov (zakon ili zavetanje). Dok se za sticanje prava svojine trae pootreni uslovi za sticanje prava naslea potreban je samo pravni osnov. Pitanje 2: Pojam I pravna priroda nasleivanja O ustanovi nasleivanja postoje razliite koncepcije koje objanjavaju njenu pravnu prirodu. Prema personalistikoj koncepciji nasleivanje nije nita drugo do produenje linosti ostavioca. Negativna strana te koncepcije ispoljava se u sledeim pokazateljima. Ne moe se govoritio produetku linosti bilo koga lica kada ono umre. Smru stavlja se taka na njegov pravni subjektivitet. Da ova koncepcija moze biti prihvaena to bi znailo da naslednik poto produava ostavioevu linost mora mesto njega da ode u

zatvor ili da produi njegovo roditeljsko pravo. Prema drugoj koncepciji, imovinsko-pravnoj, nasleivanje nije nita drugo do sticanje imovine. Negativna strana ove koncepcije ogleda sa u tome to sa ostavioca na naslenike ne prelaze sva imovinska prava (line slubenosti), osim toga nasleivanjem se ne stiu samo imovinska prava (npr moralna komponenta autorskog prava). Prema trecoj koncepciji, nasleivanje je sredstvo za prevladavanje krize koja moe da nastane u pravnim odnosima zbog smrti jednog lica. Pod nasleivanjem se podrazumeva prelaz zaostavtine sa umrlog lica na njegove univerzalne ili singularne sukcesore ali je istovremeno i nasleivanje sredstvo za prevladavanje krize koja moe nastati u pravnom prometu zbog smrti jednog lica. Pitanje 4: Kritika I reforma ustanove nasleivanja I naslednog prava O ustanovi nasleivanja je mnogo toga reeno. Neki su davali pozitivne a neki negativne kritike. Bardef voa jednakih u Francuskoj zalagao se za ukidanje ustanove nasleivanja tvrdei da je javno zlo. Socijalutopisti takoe su se zalagali za ukidanje ustanove nasleivanja tvrdei da je ono izvor svih nejednakosti u drutvu. efle, Menger i Valije smatrali su da nasleivanje treba svesti u drutveno korisne granice. Svetozar Markovi tvrdio je da je nasleivanje ruea sila koja deluje bez cilja. Teoretiari prirodnog prava opravdavali su ustanovu nasleivanja tvrdei da je ono derivat prava svojine ili preciznije prava raspolaganja. Pufendorf je bio dluno protiv teoretiara prirodnog prava ali se zalagao za postojanje ustanove nasleivanja tvrdei da se ustanovon nasleivanja titi ekonomska osnova porodice i spreavaju poremeaji u drutvu. Monteskje je takoe opravdavao ustanovu nasleivanja tvrdei da se osnov nasleivanja nalazi u zakonu. Profesor Anti smatra da osnov nasleivanja lei u javnom poretku. Sva ova teorijska razmiljanja imala su velikog uticaja na zakonodavnu praksu velikog broja zemalja u svetu. Zahvaljujui njima u veini zemalja u svetu smanjen je krug krvnih srodnika koji mogu biti pozvani na naslee i drugo, uveden je porez na naslee pa to ste u daljem srodstvu to vie plaate. Pitanje 5: Socijalna uloga ustanove nasleivanja Svrha postojanja ustanove nasleivanja: 1. Zahvaljujuci ustanovi nasleivanja spreavaju se poremeaji u drutvu. 2. Ustanova nasleivanja utie na drutveno korisno ponaanje subjekata u drutvu. Zakonsko nasleivanje u skoro svim zemljama sveta konstruisano je po ugledu na pretpostavljenu volu ostavioca. Otuda i svako ko neto radi u ivotu i ko ima poroda trudi se da celog ivota stvara i da tedi za svoje potomstvo. 3. Ustanovom nasleivanja titi se ekonosmka osnova porodice.

4. Zahvaljujuci ustanovi nasleivanja omoguava se zavetaocu da odreene svoje srodnike i prijatelje prema zasluzi nagrauje ili kanjava. Pitanje 7: Izvori naslednog prava Ustav republike srbije chlan 59. Zakon o nasledjivanju Zakon o vanparninom postupku iz 1982. Zakon o parninom postupku iz 2004. Zakon o osnovama svojinskopravnih odnosa iz 1996. Zakon o obligacionim odnosima 1978. Porodini zakon iz 2005. Zakon o autorskom i srodnim pravima iz 2009. Zakon o reavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja 1982. Zakon o zadubinama i fondacijama 2010. Zakon o matinim knjigama 2009. Zakon o porezima na imovinu 2001. Zakon o zdravstvenoj zatiti Zakon o potanskim uslugama Zakon o privrednim drutvima Zakon o oruju i municiji Zakon o ratifikaciji konvencije o jednoobraznom zakonu o obliku meunarodnog testamenta Uredba o ratifikaciji konvencije o sukobima zakona u pogledu oblika testamentarnih odredaba Osnovna naela domaceg naslednopravnog ureenja 1. 2. 3. 4. 5. U osnovna naela spadaju: Naelo univerzalne sukcesije Naelo sticanja naslea ipso iure Naelo ograniene slobode zavetajnih raspolaganja Naelo sudskog raspravljanja zaostavtine Naelo zabrane ugovornog nasleivanja Pitanje 8: Naelo univerzalne sukcesije Naelo univerzalne sukcesije. Pod univerzalnom sukcesijom podrazumeva se prelaz prava i obaveza sa jednog lica na druga lica a pod singularnom sukcesijom podrazumeva se samo prenos tano odreenih prava na drugo lice. Temelj ustanove nasleivanja jeste upravo univerzalna sukcesija. Meutim tu nije re o potpunoj univerzalnoj sukcesiji jer sa ostavioca na njegove naslednike prelaze samo ona prava i obaveze koje postoje u vreme otvaranja naslea ostavioca, koja su slobodna da budu nasleena i koja mogu biti predmet nasledno-pravne sukcesije.

Razlika izmeu univerzalne i singularne sukcesije. Univerzalni sukcesor po pravilu neposredno stupa u prava i obaveze ostavioca. Singularni sukcesor pak stie pravo ili prava iz zaostavtine posredno preko uneverzalnog sukcesora. Po pravilu univerzalni sukcesor je taj koji odgovara za ostavioeve dugove. Izuzetno u sluaju da zavetalac u zavetanju naredi singularnom sukcesoru da namiri odreeni dug onda ce i on odgovarati. I jo u jednom sluaju singularni sukcesor moze da odgovara za ostavioeve dugove: kad nema dovoljno aktive za namirenje. Onda je on tzv sekundarni poverilac. Nachelo univerzalne sukcesije podrazumeva i ravnopravnost u nasledjivanju svih naslednika bez obzira na pol, red roenja, na profesiju, dravljanstvo i veru.

Pitanje 9: Naelo zabrane ugovornog nasleivanja I naelo ograniene slobode zavetajnih raspolaganja Nachelo zabrane ugovornog nasleivanja. Za razliku od zavetanja kao jednostranog pravnog posla za sluaj smrti (mortus causa), ugovor o nasleivanju jeste dvostrani pravni posao za sluaj smrti. Razlikujemo tri vrste ugovora o nasleivanju: 1. Uzajamni ugovor o nasleivanju kada ugovorne strane jedna drugu postave za naslednike. 2. Jednostrani ugovor o nasleivanju kad samo jedna ugovorna strana odredi drugu za naslednika 3. Dvostrani ugovor o nasleivanju kada ugovorne strane odrede neko tree lice za naslednika. Prema vaeem zakonu o nasleivanju ugovor o nasleivanju je nitav pravni posao. Ta tedencija o nevanosti ugovora o nasleivanju datira jo u vreme donoenja saveznog zakona o nasleivanju iz 1955. Tada je ugovoru o nasleivanju stavljeno na teret da je ustanova feudalnog karaktera, da ne titi ugovornog naslednika od ostavioevih raspolaganja onim to je predmet ugovora za ivota i za sluaj smrti, da je spekulativnog karaktera i da doprinosi nastanku velikog broja sporova meu naslednicima. Naelo ograniene slobode. U domacem pravu sloboda savetajnih raspolaganja ograniena je ustanovom javnog poretka s jedne strane i ustanovon nunog dela s druge strane. Ustanova nunog dela je takav pravni fenomen koji obezbeuje deo zaostavtine privilegovanoj grupi zakonskih naslenika (nunih) nezavisno od volje ostavioca pa ak i protivno njegovoj volji. U drzavama anglo-amerikog podruja sloboda zavetajnih raspolaganja ograniena je ustanovom javnog poretka i pravom na izdravanje odreene kategorije subjekata iz zaostavtine. Pitanje 10: Naelo sticanja zaostavtine ipso iure I naelo sudskog raspravljanja zaostavtine

4. Naelo sticanja naslea ipso iure. U domaem pravu naslednik stie pravo naslea ali i samo naslee u trenutku otvaranja naslea. U domacem pravu naslednik ne mora da daje nasledniku izjavu. 5. Naelo sudskog rapravljanja zaostavtine. Sutina ovoga naela jeste u tome da se o svakom otvorenom nasleu i posle otvaranja naslea raspravlja zaostavtina umrlog lica u postupku koji se zove postupak za raspravljanje zaostavtine (ostavinski postupak). Postupak za raspravljanje zaostavtine pokree se i vodi po slubenoj dunosti a pokrece ga i vodi nadleni sud kada dobije od nadlenog matiara smrtovnicu ili izvod iz matine knjige umrlih. Smrtovnica jeste javna isprava koja sadri podatke o smrti jednog lica ali i druge podatke relevantne za pokretanje i voenje ostavinskog postupka (npr. ko su mogui naslednici ostavioca, ta ini njegovi zaostavtinu, da li je sainio neki od oblika zavetanja ili primera radi da li je sainio ugovor o doivotnom izdravanju). Izvod iz matine knjige umrlih jeste javna isprava koja sadri podatke samo o smrti jednog lica. Postupak za raspravljanje zaostavtine se pokree ne tako esto i na osnovu pravosnanog reenja o proglaenju nestalog lica umrlim. Osnovne pretpostavke za nastupanje nasleivanja. Pitanje 11: Otvaranje naslea (delatio hereditatis) Do otvaranja naslea dolazi kada nastupi smrt fizikog lica. Pod ovim izrazom podrazumeva ze faktika smrt jednog fizikog lica koja podrazumeva prestanak svih biolokih procesa u organizmu. Do otvaranja naslea ne dolazi usled klinike smrti. Takoe ne dolazi i usled nastupanja graanske smrti. U polozaju ostavioca danas moe biti praktino svako ko ima pravnu sposobnost. U polozaju ostavioca moe biti ak i dete koje je posle roenja ivelo nekoliko sati, bitno je samo da je ivo roeno. Nae pravo ne trai sposobnost za ivot za razliku od francuskog prava. U starom veku u poloaju ostavioca nisu mogli biti robovi a u srednjem veku stranci. Pitanje 12: Utvrivanje tanog dana I asa smrti Prema trenutku smrti jednog lica utvruje se: 1. Ko su mogui naslednici ostavioca 2. Da li su ti naslednici sposobni da nasleuju tog ostavioca 3. Prema tom trenutku utvruje se sastav i vrednost zaostavtine umrlog 4. Prema ovom trenutku utvruje se koji je sud mesno nadlean za raspravljanje zaostatine 5. Od trenutka nastupanja smrti jednog lica poinju da teku mnogobrojni rokovi u naslednom pravu. Kod proglaenja nestalog lica umrlim sa naslednopravnog aspekta bitno je sledee:

1. Kao dan otvaranja naslea lica proglaenog umrlim smatra se onaj dan za koji je na osnovu nesumnjivih dokaza utvreno da nije preivelo. Ukoliko pak dokaza nema kao dan otvaranja naslea lica proglaenog umrlim smatra se prvi dan po isteku rokova propisanih zakonom o vanparninom postupku republike srbije. 2. Kada je lice proglaeno umrlim rokovi poinju da teku od trenutka pravosnanosti reenja o proglaenju nestalog lica umrlim. Pitanje 13: Komorijenti I nasledno pravo Sa naslednopravnog aspekta od znaaja su komorijenti koji se uzajamno ili jednostrano mogu nasleivati. Iako vaei propisi u republici srbiji nita ne kau o tome da li se komorijenti mogu nasleivati jedinstven je stav sudske prakse i teorije da se komorijenti ne mogu nasleivati, osim ako nesumnjivim dokazima nije utvreno da je neko od komorijenata pre umro. Pitanje 15: Sastav I vrednost zaostavtine U zaostavtinu moe da ue samo ono to je podobno da bude nasleeno. Budui da osnovnu zaostavtinu ine prava i obaveze koje se mogu izraziti u novcu zaostavtina ima svoju ekonomsku vrednost. Aktivu (A) ine sva prava koja se mogu izraziti u novcu (sva imovinska prava ostavioca), pasivu (P) ine sve imovinske obaveze ostavioca. Kada se aktiva i pasiva saberu dobija se bruto vrednost zaostavtine. Kada se od aktive oduzme pasiva dobija se neto ili ista vrednost zaostavtine. Od ove raunske kategorije obino se odreuje zakonski ili zavetajni nasledni deo. Obraunska vrednost zaostavtine se dobija kada se neto vrednosti zaostavtine dodaju pokloni i to pokloni koji su uinjeni zakonskim naslednicima bilo kada i treim licima u zadnjoj godini ivota ostavioca. Ova raunska kategorija slui za izraunavanje nunog dela nunih naslednika. Ptanje 16: Prava potomka odgovarajueg dela iz zaostavtine ostavioca na izdvajanje

Potomak koji je iveo u zajednici sa ostaviocem i svojim radom, zaradom ili na drugaiji nain (igre na srecu) pomogao u privreivanju ostaviocu i doprineo poveanju vrednosti ostavioeve zaostavtine ima pravo na izdvajanje svog doprinosa srazmerno onome to je uloio. Stav je sudske prakse da zajednica ivota ne mora biti praena zajednikim domainstvom. Pitanje 17: Predmeti domainstva Potomci ostavioca, nadiveli suprunik, roditelji ostavioca pod uslovom da su sa ostaviocem iveli u zajednikom domainstvu imaju pravo na predmete domainstva manje vrednosti (pokustvo, nametaj, posteljina i sl.).

Pobrojana lica nad ovim dobrima imaju zajedniku svojinu. Ovaj institut postoji da bi se obezbedio egzistencijalni minimum srodnika koji su iveli u zajednikom domainstvu sa ostaviocem i da bi se ouvala porodina celovitost. Pitanje 18 I 19: Univerzalni sukcesor, Nasciturus I pravno lice u osnivaju U poloaju naslednika moe biti praktino svako fiziko lice koji postoji u vreme otvaranja naslea sposobno je za nasleivanje i ima najjai pravni osnov pozivanja na naslee. Od pravila da naslednik mora da postoji u vreme otvaranja naslea postoji odstupanje u sluaju zaetog a neroenog deteta. Prema vaeem zakonu o nasleivanju republike srbije, dete mora biti zaeto najkasnije do trenutka otvaranja naslea ostavioca. O zaetom detetu dok se ne rodi ivo po pravilu brine njegova majka. Izuzetno kada majka nije sposobna da brine o naslednopravnim interesima zaetka (duevno bolesna osoba) ili su njeni naslednopravni interesi u suprotnosti sa naslednopravnim interesima zaetka onda se nasciturusu odreuje za staratelja neko drugo lice. To moe biti otac a moe biti i neko tree lice i onda se to tree lice drugaije zove curator ventis. Staratelj zaetog a neroenog deteta ne moe da se izjanjava o nasleu u ime zaetka sve dok se on iv ne rodi. Dok se zaetak ne rodi zastaje se sa postupkom za raspravljanje zaostavtine. Sposobnost za nasleivanje izjednaava se sa pravnom sposobnou tj. svako ko je subjekt u pravu istovremeno moe i nasleivati. U poloaju naslednika mogu biti i pravna lica. Po pravilu oni su zavetajni naslednici. Izuzetno u poloaju zakonskog naslednika moe biti drava. U poloaju naslednika mogu biti i pravna lica, lica u osnivanju i jo neosnovana zadubina pod uslovom da budu konano pravno oformljene. Zaetak pravnog lica u osnivanju i jo neosnovana zadubina smatraju se naslednicima od trenutka otvaranja naslea a ne od trenutka kad su roeni odnosno konano pravno oformljeni. Pitanje 20: Nesposobnost za nasleivanje Nesposobnost za nasleivanje jeste nemogunost odreene kategorije subjekata da naslede bilo kog ostavioca na teritoriji jedne drave. U domaem pravu nesposobni da nasleuju jesu stranci u sluaju odsustva naslednopravnog reciprociteta. Budui da zakon o osnovama svojinskopravnih odnosa RS propisuje da stranci kod nas imaju pravo da stiu pokretnosti pod istim uslovima kao i domai dravljani proistie da se ovaj naslednopravni reciprocitet odnosi samo na nasleivanje nepokretnosti. U domaem pravu i odreena pravna lica mogu biti nesposobna da nasleuju ukoliko je to predvieno posebnim propisima. Pitanje 21: Pojam nedostojnosti za nasleivanje

Nedostojnost za nasleivanje jeste nemogunost jednog lica da nesledi tano odreenog ostavioca zbog protivpravnog ponaanja usmerenog prema njemu. Nedostojnost nasleivanja po svojoj pravnoj prirodi jeste graanskopravna kazna za ponaanje suprotno odredbama zakona i predpostavljenoj volji ostavioca. Pitanje 22: Razlozi nedostojnosti za nasleivanje U zakonu o nasleivanju navedeni su razlozi zbog kojih neko moe biti nedostojan da nasleuje. Van toga nema nedostojnosti. Nedostojan je da nasledi onaj: 1. Ko je sa umiljajem ubio ili pokuao da ubije ostavioca 2. Onaj ko je spreio ostavioca da izrazi svoju poslednju volju tako to ga je putem pretnje ili prinude naterao ili putem prevare naveo da saini ili da opozove zavetanje u celini ili delimino ili ga je spreio da to uini. Pod opozivom se podrazumeva oduzimanje vanosti zavetanju voljom samog zavetaoca. 3. Onaj ko je spreio ostavioca da realizuje svoju poslednju volju tako to je sakrio, unitio ili falsifikovao zavetanje ostavioca. 4. Onaj ko se tee ogreio o zakonsku obavezu izdravanja prema ostaviocu. Kada e biti tee ogreenje o zakonsku obavezu izdravanja to zavisi od ocene sudije koji uzima u obzir okolnosti konkretnog sluaja. 5. Onaj koji ostaviocu nije ukazao nunu pomo. Pod nunom pomoi podrazumeva se ona pomo bez koje bi nastale teke posledice po ivot i zdravlje ostavioca. Pitanje 23: Utvrivanje I dejstvo nedostojnosti za nasleivanje O svim razlozima nedostojnosti za nasleivanje, prema vaeem zakonu o nasleivanju RS, sud odluuje po slubenoj dunosti. Na postojanje razloga nedostojnosti sudu obino ukazuju lica koja imaju interesa da se neki od naslednika proglasi nedostojnim za nasleivanje. Meutim postojanje nekih razloga nedostojnosti za nasleivanje sudu moe biti i lino poznato. Po pravilu postojanje razloga nedostojnosti utvruje se u toku ostavinskog postupka. Posao suda znatno je olakan ukoliko je prethodno doneta i postala pravosnana osuujua presuda u pogledu izvrenja odreenih krivinih dela (npr. pokuaj ubistva sa umiljajem ili krivino delo neplaanja alimentacije). Ukoliko u toku ostavinskog postupka meu uesnicima postupka nastane spor o tome da li postoji neki razlog nedostojnosti ili ne, onda se prekida ostavinski postupak i upuuju uesnici postupka na parnicu. U ulozi tuioca nalazi se onaj uesnik ostavinskog postupka koji tvrdi da postoji razlog za nedostojnost budui da se polazi od pretpostavke da su sva lica dostojna za nasleivanje, a ko tvrdi suprotno to treba i da dokae. Nedostojnost za nasleivanje kao graanskopravna kazna ima lino pravno dejstvo i pogaa samo onog naslednika koji se protivpravno ponaao prema ostaviocu.

Ako je zakonski naslednik nedostojan da nasleuje na njegovo mesto dolaze njegovi potomci po utvrenom redu. Ukoliko njih nema onda se na naslee pozivaju naslednici koji su istog stepena srodstva ondnosno ranga u odnosu na ostavioca. Ako ni tih naslednika nema onda se pozivaju naslednici sledeeg naslednog reda i sve tako do drave kao poslednjeg naslednika. Ukoliko je nedostojan da nasleuje zavetajni naslednik njegov nasledni deo pripada zakonskim naslednicima ostavioca osim ako zavetanjem nije odreen substitut (zamenik) ili ne postoje uslovi za primenu prava prirataja u sveri zavetajnog nasleivanja. Ako je nedostojan za nasleivanje nuni naslednik njegov nuni deo ponovo ulazi u vrednost zaostavtine i moe, u zavisnosti od okolnosti konkretnog sluaja, da pripadne ostalim nunim naslednicima; da ode u raspoloivi deo zaostavtine (raspoloivi deo zaostavtine jeste deo zaostavtine kojim zavetalac moe raspolagati bez ikakvih ogranienja); ili moe jednim delom da pripadne ostalim nunim naslednicima a u drugom delu da ode u raspoloivi deo zaostavtine. Pitanje 24: Pojam odricanja od naslea Odricanje od naslea jeste voljni nain prestanka naslednikog svojstva. Za razliku od nesposobnosti i nedostojnosti za nasleivanje, koji su isto naini za prestanak naslednikog svojstva ali mimo volje naslednika, odricanje od naslea jeste produkt volje samog naslednika. Ono to je zajedniko obeleje nesposobnosti I nedostojnosti za nasleivanje i odricanje od nasleda jeste da se njihovom primenom fingira neija smrt pa se smatra kao da nisu ni postojali u vreme otvaranja naslea. Svakom naseledniku istovremeno sa pravom naslea pripada i pravo na odricanje od naslea. Pravo na odricanje od naslea po svojoj pravnoj prirodi jeste pravna mo a sama izjava o odricanju od naslea jeste jednostrani pravni posao usmeren ka tano odreenom cilju prestanku naslednikog svojstva. Odricanje od naslea mogue je tek posle otvaranja naslea odreenog ostavioca. Izjavu odricanja od naslea treba razlikovati od izjave o odricanju od naslea u korist odreenog naslednika. U prvom sluaju nasledniku prestaje nasledniko svojstvo, u drugom sluaju naslednik prihvata naslee i ustupa ga tano odreenom nasledniku to ima za posledicu da se on i dalje smatra naslednikom ostavioca i odgovara za njegove dugove. Pitanje 25: Pravni karakter I dejstvo date izjave o odricanju od naslea Izjavu odricanja od naslea moe da da samo potpuno poslovno sposobno lice. U ime potpuno poslovno nesposobnog lica izjavu odricanja od naslea daje njegov zakonski zastupnik kome je za to potrebna saglasnost organa starateljstva. Izjava odricanja od naslea moe da se da najkasnije do okonanja prvostepenog postupka za raspravljanje zaostavtine. Izjava odricanja od naslea moe se dati pred ostavinskim sudom, bilo kojim drugim osnovnim sudom ili pred diplomatsko konzularnim predstavnikom nae zemlje

u inostranstvu. Izjava odricanja od naslea moe da se da usmeno na zapisnik ili u formi podneska. Potpis na podnesku mora biti overen. Naslednik koji se ne moe odrei naslea je ono lice koje se izriito ili preutno prihvatilo naslea i koje se nije izjanjavalo o nasleu do okonanja prvostepenog postupka za raspravljanje zaostavtine. Izjava odricanja od naslea po svojoj sadrini mora biti mogua, dozvoljena i odreena. Nije mogue odrei se od naslea koje nije otvoreno kao i naslea na koje jedno lice nije pozvano. Izjava odricanja od naslea, da bi bila dozvoljena, ne sme biti data pod uslovom ili rokom. Ukoliko se da takva izjava ona ne proizvodi dejstvo. Ukoliko naslednik prihvati naslee pod uslovom ili rokom smatra se da uslova i roka nema. Nije dozvoljeno delimino odricanje od naslea, ali je mogue da se naslednik, ukoliko je pozvan na naslee i na osnovu zakona i na osnovu zavetanja, odrekne naslea po jednom pravnom osnovu a prihvati naslee po drugom pravnom osnovu. Ukoliko naslednik u toku ostavinskog postupka umre ne izjasnivi se o prijemu ili odricanju od naslea njegovo pravo naslea zajedno sa pravom na odricanju od naslea prelazi na njegove naslednike i onda se to u pravu zove nasledno-pravna transmisija. Izjava o odricanju od naslea je neopoziva. To znai da naslednik ve datoj naslednikoj izjavi ne moe oduzeti vanosti. Izjava o odricanju od nasledja je neopoziva ali se moe ponititi zbog mana u izjavljenoj volji. U zakonu o nasleivanju nije odreen rok u kome se moe traiti ponitaj izjave o odricanju od naslea. Zbog toga stav je sudske prakse da tu treba analogno primeniti reenja sadrana u Zakonu o obligacionim odnosima kada je re o ruljivim pravnim poslovima. Izjava o odricanju od naslea moe se ponititi u subjektivnom roku od jedne godine od saznanja za razlog ruljivosti odnosno prestanka prinude i u objektivnom roku od tri godine od davanja naslednike izjave. U domaem pravu izjava o odricanju od naslea ima iskljuivo lino dejstvo. 26. Pitanje: Pravni osnov nasleivanja Pravni osnov pozivanja na naslee jeste ona pravna injenica (ili skup pravnih injenica) na osnovu koje jedno lice izvlai pravo da nasledi odreenog ostavioca. Te injenice mogu biti sadrane u zakonu (npr srodstvo sa ostaviocem, brana veza sa ostaviocem) ili u samom zavetanju (npr odredba kojom se neko odreuje za naslednika na etvrtini zaostavtine). Posmatrajai odnos zavetanja i zakona, zavetanje je po pravilu jai pravni osnov, izuzetno odredbe koje se odnose na nune naslednike a koje su imperativnog karaktera imaju prioritet u primeni. Zakonsko nasleivanje bie primenjeno u sledeim sluajevima: 1. Kada nema zavetanja 2. Kada je zavetanje nevano 3. Kada zavetanjem nije odreen naslednik 4. Kada se zavetanjem raspolagalo samo jednim delom zaostavtine 5. Kada je zavetajni naslednik umro pre ostavioca, ne moe ili ne eli da nasledi.

Za razliku od rimskog prava u domaem pravu dozvoljena je kumulacija pravnih osnova. Subjektivna kumulacija pravnh osnova postoji kada jedno lice nasleuje odreenu zaostavtinu i na osnovu zakona i na osnovu zavetanja. Objektivna kumulacija pravnih osnova postoji kada se zaostavtina odreenog ostavioca rasporeuje i na osnovu zakona i na osnovu zavetanja. Pitanje 27: Pojam I nastupanje zakonskog nasleivanja Pod zakonskim nasleivanjem (succesio legitima) podrazumeva se prelaz zaostavtine sa ostavioca na njegove univerzalne i singularne sukcesore mortis causa. Zakonsko nasleivanje po pravilu regulisano je dispozitivnim odredbama ime se omoguava da zavetaoeva volja o raspodeli zaostavtine doe do izraaja. Meutim ta njegova volja nije apsolutna s obzirom na postojanje ustanove nunog dela. Pitanje 28: injenice koje se koriste prilikom odreivanja kruga moguih zakonskih naslednika U evoluciji naslednog prava koja se meri hiljadama godina zakonodavci su u kreiranju zakonskog naslednog reda koristili vie pravno relevantnih injenica: srodstvo sa ostaviocem, branu vezu sa ostaviocem, vrstu i namenu dobara koja ine zaostavtinu, line osobine naslednika, line osobine ostavioca itd. Neke od pravno relevantnih injenica vremenom su izgubile na znaaju (pol naslednika, red roenja naslednika, verska i staleka pripadnost). Neke injenice meutim danas imaju znaajnog uticaja u sferi zakonskog nasleivanja (npr. vanbrana veza sa ostaviocem). U domaem pravu tri odluujue injenice koje utiu na kreiranje zakonskog nasleivanja jesu: 1. Krvno srodstvo sa ostaviocem 2. Graansko srodstvo sa ostaviocem 3. Brana veza sa ostaviocem. Tazbinsko srodstvo nije pravno relevantna injenica koja ima uticaja na zakonsko nasleivanje. Kod graanskog srodstva naroito obratiti panju na sledee: iako nepotpuno usvojenje kao oblik usvojenja nije regulisano porodinim zakonom njegove prelazne i zavrne odredbe odreuju da se na ve zasnovana nepotpuna usvojenja primenjuju, u pogledu naslednopravnih posledica, odgovarajue odredbe zakona o nasleivanju RS. To dalje znai da ukoliko je u pitanju nepotpuno usvojenje, usvojenik iz ovog oblika adopcije u naelu ima pravo da nasleuje usvojioca, osim ako prilikom zasnivanja usvojenja usvojeniku nije pravo naslea iskljueno ili na neki nain ogranieno. Usvojenik iz nepotpunog usvojenja ne moe da nasleuje usvojioevog suprunika i njegove srodnike a moe svoje srodnike da nasleuje. Usvojilac iz nepotpunog usvojenja u naelu nema pravo da nasleuje usvojenika. Izuzetno ako usvojenik nema naslednike prvog naslednog reda a usvojilac nema nunih sredstava za ivot ima pravo da u roku od jedne godine od otvaranja naslea usvojenika zahteva uivanje na delu njegove zaostavtine. Da li e sud odobriti zahtev usvojioca i u kom obimu to zavisi od obima usvojenikovih prava, vrednosti zaostavtine, imovinskih prilika, naslednika i njihove sposobnosti za

privreivanje. Kada je re o naslednopravnom poloaju adoptivnih srodnika iz potpunog usvojenja njihov naslednopravni poloaj je identian naslednopravnom poloaju biolokih srodnika. Pitanje 30: Obim krvnog srodstva U savremenim zakonodavstvima postoje dve koncepcije kada je re o krugu krvnih srodnika koji se mogu pozvati na naslee: neogranien obim kruga krvnih srodnika i ogranien obim kruga krvnih srodnika. Prva koncepcija (prihvataju je recimo Nemaka i Velika Britanija) pravda se zatitom privatne svojine i ekonomske moi porodice. Druga koncepcija pravda se odsustvom emotivnih veza koje postoje izmeu udaljenih srodnika, zatim nepostojanjem zakonskih i moralnih obaveza izmeu njih i ulogom koju ima drava kada je re o socijalnom zbrinjavanju odreenih kategorija subjekata. Naa drava prihvata ovu drugu koncepciju. U domaem zakonodavstvu na naslee mogu biti pozvani: potomci ostavioca bez ogranienja, roditelji ostavioca i njihovo potomstvo, dede i babe ostavioca i njihovi potomci i ostali preci ostavioca bez ogranienja. Pitanje 31: Naini rasporeda krvnih srodnika (sistem zajednice krvi, sistem stepena srodstva I sistem bliskosti srodstva) Budui da svako fiziko lice ima ui ili iri krug krvnih srodnika kad ono umre pravni sistemi na razliite naine grupiu srodnike koji se mogu pozvati na naslee dajui uvek prioritet odreenoj grupi srodnika. 1. Sistem zajednice krvi. U ovom sistemu svi krvni srodnici ostavioca rasporeeni su u grupe uzimajui u obzir kao polazni kriterijum koliinu zajednike krvi sa ostaviocem, tako prioritet u nasleivanju imaju punorodna braa i sestre ostavioca, jer imaju identinu koliinu zajednike krvi sa umrlim. Za njima slede u istoj grupi deca ostavioca zatim njegovi roditelji i braa i sestre roditelja ostavioca jer imaju polovinu zajednike krvi sa ostaviocem. Ovaj sistem grupisanja srodnika nije osnova zakonskog nasleivanja ni u jednom pravu, jer ne uzima u dovoljnoj meri intenzitet srodnikih odnosa izmeu pojedinih srodnika. 2. Sistem stepena srodstva. To je osnova zakonskog nasleivanja u Ruskoj federaciji. U ovom sistemu svi srodnici su prilikom pozivanja na naslee rasporeeni u odreene grupe uzimajui za polazni kriterijum stepen srodstva sa ostaviocem. Stepen srodstva je merilo kojim se oznaava blizina ili udaljenost krvnih srodnika. Prvu grupu ine srodnici ostavioca koji su u odnosu na njega u prvom stepenu srodstva (deca i roditelji). Drugu grupu ine srodnici koji su posmatrano u odnosu na ostavioca u drugom stepenu srodstva (poboni srodnici - brae i sestre ostavioca, srodnici u pravoj liniji unuci, babe i dede). Za njima slede u pozivanju na naslee srodnici treeg stepena srodstva posmatrano u odnosu na ostavioca ( poboni - strievi, tetke, ujaci, sestrii i bratanci, u pravoj liniji - praunuci, pradede i prababe) a u etvrtom stepenu su braa i sestre od strieva tetaka ujaka itd.

3. Sistem bliskosti srodstva. U sistesmu bliskosti srodstva svi krvni srodnici rasporeeni su u 4 grupe. Prvenstvo u nasleivanju imaju srodnici prve grupe a to su svi ostavioevi potomci, drugu grupu ine privilegovani preci i privilegovani poboni srodnici ostavioca (roditelji i braa i sestre ostavioca), treu grupu ine ostali preci ostavioca a etvrtu ostali poboni srodnici ostavioca. Ovaj sistem grupisanja srodnika jeste osnova zakonskog nasleivanja u francuskom pravu. Pitanje 32: Parentalni sistem Parentelarni sistem sastavljen je od neogranienog broja parentela. Parentele jesu grupe srodnika koje su formirane s obzirom na najblieg zajednikog pretka(slika 1) Prvu parantelu ine svi ostavioevi potomci bez ogranienja. Drugu parantelu ine roditelji ostavioca i njihovo potomstvo bez ogranienja.treu parantelu ine babe i dede ostavioca i njihovo potomstvo bez ogranienja. etvrtu parantelu ine pradede i prababe ostavioca i njihovo potomstvo bez ogranienja. Izmeu parentela postoji iskljuivost u nasleivanju. To znai da sve dok ima srodnika iz prve parantele ne mogu da se pozivaju na nasledje srodnici iz druge parantele i tako redom.

Slika 1 Parentelarni sistem ima dve varijante: parentelarno graduelni i parentelarno linearni. Osnova zakonskog nasleivanja jeste parentelarno linearni sistem grupisanja krvnih srodnika. U ovom sistemu u svakoj parenteli srodnocu su rasporeeni po linijama. Postoji nosilac linije i srodnici koji potiu od njega i ine njegovu liniju. U prvoj parenteli nosioci linija su deca ostavioca u ostalim parantelama preci ostavioca. U parentelarno linearnom sistemu ukoliko nosilac linije ne moe ili ne eli da nasledi ili je umro pre ostavioca njegov nasledni deo pripada njegovim potomcima po utvrenom redosledu. U drugoj parenteli ukoliko nosioci linija (otac i majka) umru pre ostavioca, ne mogu ili ne zele da naslede, pravilo je da nasledni deo oca pripada njegovoj deci a nasledni deo majke njenoj deci. Kod parentelarnog graduelnog sistema prvenstvo u nasleivanju uvek imaju srodnici koji su blieg stepena srodstva u

odnosu na ostavioca. A u koliko neko od srodnika umre pre ostavioca ne moe ili ne eli da nasledi a pozvan je na naslee sa srodnicima istog stepena srodstva onda njegov nasledni deo pripada tim srodnicima. Prednost parentelarno linearnog sistema grupisanja srodnika ogleda se u sledeem: potuju se uobiajene emotivne veze izmeu odreenih srodnika i tite se ekonomski interesi odreene grupe srodnika. Takoe ovim sistemom bolje se ostvaruje socijalna uloga ustanove nasleivanja jer vie srodnika nasleuje i uvaavaju se interesi mlae generacije. Pitanje 33: Pravo predstavljanja Pravo predstavljanja jeste zakonom odreena mogunost da nasledni deo naslednika koji umre pre ostavioca, ne moe ili ne eli da nasledi pripadne njegovim potomcima po utvrenom redosledu. Pravo predstavljanja jeste osnovno pravilo koje ima prvenstvo u primeni kod parentelarno linearnog sistema, a ako se ovo pravo ne moe primeniti onda se primenjuje pravo prirataja. Primena prava predstavljanja mogue je u sledeim sluajevima: kada naslednik umre pre ostsvioca, kada se odrekne naslea, kada je nesposoban da nasleuje, kada je nedostojan da nasleuje i kada je iskljuen iz naslea. Potomci naslednika koji je umro pre ostavioca ne moe ili ne eli da ga nasledi ostavioca nasleuju po sopstvenom pravu. To praktino znai da potomci moraju da postoje u vreme otvaranja naslea ostavioca i da budu sposobni i dostojni njega da naslede a ne naslednika koga reprezentuju. Od prava predstavljanja trebara zlikovati naslednopravnu transmisiju. Kao to je ve reeno primena prava predstavljanja mogue je kad naslednik umre pre ostavioca a naslednopravna transmisija postoji onda kad naslednik nadivi ostavioca pa u toku ostavinskog postupka umre ne izjasnivi se o prijemu ili odricanju od naslea, onda taj prelaz naslea zajedno sa pravom na odricanje od naslea prelazi na njegove naslednike (ne na potomke nego naslednike). Pitanje 34: Pravo prirataja Pravo prirataja jeste zakonom odreena mogunost da nasledni deo naslednika koji je umro pre ostavioca ne moe ili ne eli da ga nasledi pripadne licima koja su istog stepena srodstva odnosno ranga posmatrano u odnosu na ostavioca. Uslov je da taj naslednik nema potomke. Pravo prirataja deluje automatski. Pravoprirataja po pravilu deluje u korist lica koja su istog stepena srodstva odnosno ranga posmatrano u odnosu na ostavioca. Izuzetno od ovog pravila, kada postoje uslovi za primenu prava predstavljanja, pravo prirataja moe ii i u korist lica razliitog stepena srodstva. Pitanje 42: Prvi zakonski nasledni red U prvom zakonskom naslednom redu nasleuju potomci ostavioca, kako bioloki tako i graanski i nadiveli suprunik. Usvojenik iz nepotpunog

usvojenja u naelu ima isti naslednopravni poloaj kao i bioloko dete ostavioca i usvojenik iz potpunog usvojenja osim ako prilikom zasnivanja usvojenja njemu nije pravo naslea iskljueno ili ogranieno na odreeni nain. Do iskljuenja ili ogranienja prava naslea usvojenika iz nepotpunog usvojenja moe doi ako ostavilac imavoo dece. Ukoliko ostavilac nema potomstvo nadiveli suprunik automatski prelazi u drugi zakonski nasledni red. U prvom zakonskom naslednom redu zaostavtina se deli na jednake delove izmeu dece ostavioca, usvojenika ostavioca i nadivelog suprunika. Pitanje 43: Promene u veliini naslednih delova naslednika prvog zakonskog naslednog reda Nasledni deo dece ostavioca moe biti povean u pravu republike srbije ukoliko su ispinjena tri uslova: 1. Ukoliko ostavilac ima dece iz prethodnog braka ili vanbrane zajednice. 2. Ako je imovina nadivelog suprunika vea od onoga to bi dobila podelom zaostavtine na jednake delove. 3. Ukoliko sud nae da je opravdano poveanje. Ukoliko sud zakljui da su izpunjena sva tri uslova poveava se nasledni deo svoj deci ostavioca. To poveanje moe ii do dva puta. Formula: S= d = Sk

S oznaava nasledni deo suprunika posle smanjenja, 1 gore i 1 dole oznaava nasledni deo suprunika pre smanjenja, x je broj dece, k je koeficijent uveanja, d nasledni deo deteta posle poveanja. Po pravilu samo deca ostavioca imaju mogunost da im se povea nasledni deo. Samo izuzetno ako je dete iz prethodnog braka ili vanbrane zajednice umrlo pre ostavioca ne moe ili ne eli da ga nasledi a on ima potomstvo i ukoliko postoji makar jo jedno dete iz prethodnog braka ili vanbrane zajednice ostavioca, onda i ti drugostepeni potomci ostavioca imaju pravo na poveani deo zaostavtine. Pitanje 44: Drugi zakonski nasledni red: U drugom zakonskom nasledom redu nasledjuju suprunik ostavioca kad nije naslednik prvog zakonskog naslednog reda, roditelji ostavioca i njihovo potomstvo bez ogranichenja. Prvenstvo u nasleivanju uvek imaju roditelji ostavioca i nadiveli suprunik. Ukoliko jedan od roditelja ostavioca umre pre njega ne moe ili ne eli da ga nasledi na njegovo mesto dolaze njegovi potomci po utvrdjenom redosledu. Prvi e biti pozvani braa i sestre ostavioca kako punorodni tako i polurodni pa ako njih nema ne mogu ili ne ele da naslede, bratanci bratanice, sestrii sestriine nasleuju. Pa tek ako ni njih nema, ne mogu ili ne ele da nslede na naslee se pozivaju unuci brae i

sestara ostavioca itd. Ukoliko otac i majka ostavioca nisu ivi u vreme otvaranja nslea umrlog ne mogu ili ne ele da naslede taj deo koji bi pripao njima pripada njihovom potomstvu. Ako jedan od roditelja nije iv u vreme otvaranja naslea ostavioca ne moe ili ne eli da nasledi a nema potomstvo njegov nasledni deo prirasta naslednom delu drugog roditelja, ako ni njega nema naslednim delovima potomaka tog drugog roditelja. Ukoliko ostavilac nema roditelje oni ne mogu ili ne ele da naslede a nemaju ni druge potomke osim ostavioca cela zaostavtina pripada nadivelom supruniku. Ako ostavilac nema suprunika ili on ne moe ili ne eli da nasledi, celokupnu zaostavtinu dele roditelji ostavioca odnosno njihovo potomstvo. U drugom zakonskom naslednom redu zaostavtina se po redovnom toku stvari deli tako da jedna polovina pripada nadivelom supruniku a druga polovina roditeljima ostavioca odnosno njihovom potomstvu. Pitanje 45: Poveanje naslednog dela suprunika u drugom zakonskom naslednom redu Nasledni deo suprunika u drugom zakonskom naslednom redu moe biti povean ukoliko se ispune dva kumulativno postavljena uslova. 1. Ukoliko suprunik nema nunih sredstava za ivot (uslov materiajlno pravne prirode) 2. Ukoliko u roku od jedne godine od otvaranja naslea ostavioca istakne zahtev za poveanje naslednog dela. Suprunik ukoliko su ispunjena ova dva uslova, nasledni deo po pravilu poveava se u obliku plodouzivanja. Izuzetno kada je vrednost zaostavtine tako mala da bi njenom podelom suprunik zapao u oskudicu njemu onda moe pripasti i celokupna zaostavtina u svojinu. Prilikom poveanja naslednog dela suprunika sud uzima u obzir sledee parametre: 1. Imovinske prilike svih naslednika 2. Njihovu sposobnost za privreivanje 3. Duinu trajanja zajednice zivota izmeu suprunika 4. Vrednost zaostavtine Suprunik u dogovoru sa ostalim naslednicima drugog zakonskog naslednog reda koji u konkretnom sluaju nasleuju doivotno uivanje moe preinaiti u doivotnu rentu. Doivotno plodouivanje ili doivotna renta mogu biti ukinuti ukoliko se promene prilike (npr suprunik se zaposli). Pitanje 46: Smanjenje naslednog dela suprunika u drugom zakonskom naslednom redu Nasledni deo suprunika kao naslednika drugog zakonskog naslednog reda moe biti smanjen ako se ispune sledei uslovi: 1. Ako vie od polovine zaostavtine zaostavioca ine njegova nasleena dobra 2. Ako zajednica ivota izmeu suprunika nije trajala due vreme

3. Ukoliko naslednica drugog zakonskog naslednog reda jedan ili svi podnesu zahtev za smanjenje naslednog dela suprunika u roku od jedne godine od otvaranja nasledja ostavioca. Ukoliko neko od naslednika koje u konkretnom sluaju nasleuje umre u toku ostavinskog postupka i pre ovog roka od jedne godine ne traei smanjenje naslednog dela njegovi potomci pod uslovom da su njegovi naslednici imaju pravo da u roku od 6 meseci od otvaranja naslea tog naslednika, zahtevaju smanjenje naslednog dela suprunika. Dok sud ne odlui o zahtevu naslednika za smanjenje naslednog dela suprunika suprunik ima pravo izbora: smanjeni nasledni deo u svojinu ili poveani deo na uivanje. Supruniku nasledni deo moe biti smanjen do jedne etvrtine a ako se opredeli za plodouivanje onda dobija jednu polovinu zaostavtine na uivanje. Supruznik moe u dogovoru sa ostalim naslednicima koji u konkretnom sluaju nasleuju doovitno uivanje preinaiti u doivotnu rentu. Zakon ne predvia mogunost ukidanja doivotnog uivanja ili doivotne rente. Pitanje 48: Trei I ostali zakonski redovi U treem zakonskom naslednom redu nasleuju dede i babe ostavioca i njihovo potomstvo bez ogranienja. Prvenstvo u nasleivanju pripada precima ostavioca - dedama i babama. Ako jedan od predaka nije iv u vreme otvaranja naslea ostavioca, njegov nasledni deo primenom prava predstavljanja pripada njegovim potomcima po utvrenom redosledu. Ukoliko taj predak nema potomstvo ili ono ne moe ili ne eli da nasleuje njegov nasledni deo pripada pretku sa kojim chini par. Ako deda i baba iz oeve loze nisu ivi u vreme otvaranja naslea ne mogu ili ne ele da naslede njihov nasledni deo pripada njihovim potomcima po utvrenom redosledu. Ako pak preci iz jedne loze nisu ivi u vreme otvaranja naslea ostavioca ne mogu ili ne ele da naslede a nemaju potomstvo njihovi nasledni delovi prirastaju naslednim delovima dede i babe iz druge loze odnosno ako njih nema ne mogu ili ne zele da nslede, njihovi potomci. U treem zakonskom naslednom redu, zaostavtina se po redovnom toku stvari deli tako to jedna polovina zaostavtine pripada dedama i babama iz oeve loze a druga polovina dedam i babama iz majine loze. U treem zakonskom naslednom redu neogranieno se primenjuje pravopredstavljanja. etvrti zakonski nasledni red. U etvrtom zakonskom naslednom redu na naslee se pozivaju prababe i pradede ostavioca bez potomaka. Dakle u etvrtom zakonskom naslednom redu a to vai i za ostale dalje nasledne redove iskljuena je primena prava predstavljanja a dozvoljena je samo primena prava prirashtaja. U etvrtom zakonskom naslednom redu zaostavtina se deli tako to preci iz jedne loze dobijaju jednu polovinu a preci iz druge loze drugu polovinu. Svaki par predaka dobija po etvrtinu, a svaki predak po osminu.