prezentacija nasledno pravo

7/23/2019 Prezentacija Nasledno Pravo

1/35

VEBE I

PREDMET, MESTO U PRAVNOM SISTEMU I POJAM NASLEDNOG PRAVA

Predmet naslednog prava

imovinski odnosi koji nastaju povodom smrti nekog lica, nasledno-pravni odnosi

Mesto naslednog prava u pravnom sistemu

- deo imovinskog (graanskog) prava

Pojam naslednog prava

a) u objektivnom smislu skup pravnih normi koje reguliu nasleivanje u jednoj

dravi

b) u subjektivnom smislu pravo koje naslednik stie na zaostavtini umrlog lica

po osnovu nasleivanja, na osnovu normi iz objektivnog naslednog prava

c) kao nauka prouava pojedine institute iz domena naslednog prava i norme

koje reguliu te institute, daje kritike ocene datih reenja i predlae nova

POJAM NASLEIVANJA

Sticanje zaostavtine umrlog lica od strane naslednika, putem stupanja u imovinsko-pravne

odnose u kojima se nalazilo umrlo lice u momentu smrti, na mesto tog lica

Umrlo lice ostavilac

Lice koje stupa u imovinske odnose umesto umrlog lica naslednik, sukcesor, heres (lat.)

Imovina koja je pripadala umrlom u momentu njegove smrti zaostavtina, hereditatis (lat.)

IZVORI NASLEDNOG PRAVA

Ustav RS

Zakon o nasleivanju (1995.)

Zakon o vanparninom postupku (1982.)

OSNOVNA NAELA NASLEDNOG PRAVA

Naelo ravnopravnosti

Naelo sticanja zaostavtine ipso jure

Naelo ograniene slobode testiranja

Naelo zabrane ugovornog nasleivanja

Naelo univerzalne sukcesije

Naelo ograniene odgovornosti za dugove ostavioca

Naelo oficijelnog raspravljanja zaostavtine

OSNOVNI USLOVI ZA NASTUPANJE NASLEIVANJA

Smrt fizikog lica

Postojanje zaostavtine

Postojanje naslednika

Postojanje pravnog osnova za nasleivanje

1


2/35

Smrt fizikog lica

Faktika smrt fizikog lica

Bioloka smrt, trajni prestanak svih ivotnih funkcija organizma

Viventis non datum hereditas (lat.)

Proglaenje nestalog lica za umrlo

Opta nestalost lice nestalo u obiajenim okolnostima, uslovi:

1. da je lice nestalo

2. da lica sa kojima je uobiajeno kontaktiralo, a ni bilo koja druga

lica, nita ne znaju o njemu najmanje 5 godina od dana kada je

zadnji put vieno

Posebna nestalost dogaaj koji izaziva veliku opasnost, smrt

veeg broja lica (pad aviona, potapanje broda, poar, rat i sl.), uslovi:

1. da je lice nestalo u odreenom opasnom dogaaju

2. da lica sa kojima je nestali uobiajeno kontaktirao, a ni druga lica, ne

znaju nita o njemu najmanje 6 meseci od dana prestanka opasnosti

3. ako je lice nestalo u ratnim dogaajima, da se o njemu nita ne zna

najmanje godinu dana od prestanka rata

Odluku o proglaenju nestalog lica za umrlo donosi sud (vanparnica), na

predlog ovlaenog lica, koje ima odreeni pravni interes.

Utvrivanje tanog dana i asa smrti ostavioca

Naslednici mogu biti samo lica koja su nadivela ostavioca

Utvruje se koji su potencijalni naslednici nesposobni, nedostojni i

iskljueni iz nasleivanja ili lieni nunog dela

Utvruju se prava, pravna stanja, pravne moi i obaveze ostavioca

Poinju tei odreeni rokovi

Prema stanju u momentu smrti odreuje se nadlenost suda

komorijenti lica koja su umrla u istoj nesrei

Zaostavtina

2


3/35

Pojam skup svih prava, pravnih stanja, pravnih moi (aktiva) i obaveza (pasiva) koje su

pripadale ostaviocu u momentu smrti, a koje su nasleivanju podobna, i koje su slobodne za

nasleivanje.

Sastav zaostavtine

1) Pravo svojine na pokretnim i nepokretnim stvarima (izuzetak predmeti domainstva)

2) Stvarne slubenosti (slubenost prolaza, slubenost dovoda vode)

3) Pravo trajnog korienja na zemljitu u drutvenoj ili dravnoj svojini

4) Zalona prava ostavioca

5) Prava autorstva (ukoliko nije istekao rok)

6) Sva obligaciona prava ostavioca (osim linih)

7) Sav novac

8) Privatno preduzee, ili udeo u privatnom ili meovitom preduzeu

9) Pravna stanja koja imaju za posledicu nastanak imovinskog prava (odraj)

10) Dravina stvari i prava ostavioca

11) Razne pravne moi (otkaz)

12) Sve ostavioeve obaveze (osim onih vezanih za linost)

Predmeti domainstva stvari koje slue svim lanovima porodinog domainstva za

zadovoljenje njihovih svakodnevnih potreba (zamrziva, friider, poret, nametaj, posue i

posteljina)

- po pravilu samo oni predmeti koji slue zadovoljavanju svakodnevnih potreba

i koji su uobiajene vrednosti

- ne ulaze u zaostavtinu

- pripadaju ostavioevom branom drugu i ostavioevim potomcima, koji na

njima stiu zajedniku svojinu

- cilj: zatita ekonomskog poloaja lica koja su ivela u zajednici sa ostaviocem

i da bi se, koliko je to mogue, ublaili psihiki potresi tih lica nastali usled

smrti ostavioca

Naslednici

Fizika lica

- zakonski i zavetajni naslednici

- uslov da je lice ivo u momentu smrti ostavioca i da nadivi ostavioca

bar nekoliko trenutaka

Pravna lica

- zavetajni naslednici

- uslov postojanje u momentu smrti ostavioca, potpuno oformljeno

3


4/35

Sluajevi kada nije neophodno da naslednik postoji u momentu smrti ostavioca

a) zaeto neroeno dete (nasciturus)

b) pravno lice u osnivanju

c) osnivanje zadubine

Nemogunost nasleivanja

a) nesposobnost za nasleivanje (stranci - reciprocitet)

b) nedostojnost za nasleivanje (protivpravno ponaanje)

I Razlozi koji se odnose na protivpravno ponaanje naslednika prema samom ostaviocu

- ubistvo ili pokuaj ubistva ostavioca sa umiljajem

- navoenje ostavioca, prinudom, pretnjom ili prevarom da saini ili opozove

zavetanje ili neku odredbu iz zavetanja i spreavanje ostavioca da saini ili opozove

zavetanje

- unitenje i falsifikovanje ili skrivanje zavetanja, u nameri da se sprei

ostvarenje poslednje volje ostavioca

- tee ogreenje o zakonsku obavezu izdravanja ostavioca

- ne pruanje nune pomoi ostaviocu

II Razlozi koji se odnose na protivpravno drutveno opasno ponaanje naslednika koje

nema veze sa ostaviocem

- vojni obveznik koji je napustio zemlju da bi izbegao dunost njene odbrane,

a nije se vratio u zemlju do ostavioeve smrti (ne postoji vie u pravu RS)

Odricanje od naslea

a) odricanje od naslea koje nije otvoreno (ugovor)

- u naem pravu nije doputeno

b) odricanje od naslea kada je naslee otvoreno

- ovo pravo nije strogo vezano za linost naslednika, ne gasi se njegovom

smru, moe se odrei naslea samo u svoje ime

- naslednik ne moe postavljati bilo kakve uslove prilikom odricanja

- odricanje ima trajno dejstvo

c) nemogunost odricanja od naslea

- ne moe se odrei naslea onaj naslednik koji je raspolagao zaostavtinom u

celini ili delimino

- ne moe se odrei naslea RS kada se javlja kao zakonski naslednik

PRAVNI OSNOVI POZIVANJA NA NASLEE

Pravni osnovi koji se zasnivaju na volji ostavioca

a) Ugovor o nasleivanju u naem pravu nije doputeno

4


5/35

b) Zavetanje (testament) jednostrani pravni posao koji sainjava sam budui

ostavilac, a kojim odreuje naslednika na svojoj zaostavtini

Pravni osnovi koji postoje nezavisno od volje ostavioca (Zakon)

- na osnovu zakona se odreuje ko se poziva da nasledi zaostavtinu

ostavioca kada to nije odredio sam ostavilac

VEBE II

NASLEIVANJE NA OSNOVU ZAVETANJA

Zavetanje, testament, poslednja volja

Testamentum (lat.) koja se sastoji od 2 rei:

testatio = svedodba, osvedoenje

mens =namera, volja

Zavetalac ili testator lice koje sainjava testament Bitne odlike zavetanja

1. Pravni posao ije dejstvo nastupa tek poev od momenta smrti zavetaoca

2. Pravni posao kojim zavetalac vri raspored svoje zaostavtine

3. Jednostrani pravni posao

4. Pravni posao koji ne moe biti sainjen preko zastupnika

5. Pravni posao koji moe biti opozvan u svako doba

6. Dobroin pravni posao

7. Strogo formalni pravni posao SPOSOBNOST ZA SAINJAVANJE ZAVETANJA

Postoje 2 vrste uslova za sticanje zavetajne sposobnosti:

1. Opti uslovi:

a) da je lice navrilo 15. godina ivota

b) da je lice sposobno za rasuivanje

- ovi uslovi moraju biti ispunjeni u momentu sainjavanja zavetanja, kao i u momentu

kada zavetalac vri izmene, dopune i opoziv zavetanja

2. Posebni uslovi- kod pojedinih oblika zavetanja pored optih, potrebno ispunjenje i posebnih uslova

- npr. kod svojerunog i pismenog zavetanja, poseban uslov je da zavetalac zna da ita

i pie

ZAVETAOEVA VOLJA ZA SAINJAVANJE ZAVETANJA

animus testandi zavetaeova iskazana namera da izvri raspored svoje zaostavtine

putem zavetanja na odreeni nain

5


6/35

Zavetaeova volja mora biti:

1. slobodna (bez prinude, pretnje, prevare i zablude)

2. ozbiljna i stvarna (namera da volja proizvede faktiko i pravn dejstvo)

3. odreena (namera zavetaoca odreena ili odrediva)

4. bezuslovna (bez uslovljavanja rasporeda zaostavtine)

OBLICI ZAVETANJA U NAEM PRAVU I NJIHOVO GRUPISANJE

1. SVOJERUNO ZAVETANJE

2. PISMENO ZAVETANJE PRED SVEDOCIMA

3. SUDSKO ZAVETANJE

4. KONZULARNO ZAVETANJE

5. MEUNARODNO ZAVETANJE

6. BRODSKO ZAVETANJE

7. VOJNO ZAVETANJE

8. USMENO ZAVETANJE

Grupisanje zavetanja

s obzirom na njihova zajednika svojstva

1. javna sudelovanje organa javne vlasti (sudsko, konzularno, meunarodno, brodsko i

vojno zavetanje) i privatna (svojeruno, pismeno zavetanje i pred svedocima i

usmeno)

2. pismena (sva osim usmenog) i usmena

3. redovna mogu sainiti sva zavetajno sposobna lica u svakoj prilici, nezavisno od

momenta i okolnosti (svojeruno, pismeno zavetanje pred svedocima, sudsko,konzularno i meunarodno zavetanje) i vanredna (brodsko, vojno i usmeno)

Svojeruno zavetanje

pismeno, privatno i redovno zavetanje

uslov za oblik zavetanja - samo zavetajno sposobna lica koja znaju da itaju i piu

uslovi vezani za formu zavetanja

1. zavetalac mora u celosti da napie zavetanje svojom rukom i to tehnikom pisanja koja

se naziva rukopis (ne sme pisati tampanim slovima)

2. zavetalac mora potpisati zavetanje svojeruno- poeljno je da zavetalac navede u zavetanju i datum mesto zavetanja

Pismeno zavetanje pred svedocima alografski testament

pismeno, privatno i redovno zavetanje

uslov za oblik zavetanja - samo zavetajno sposobna lica koja znaju da itaju i piu


1. zavetalac mora svedocima pokazati napisano zavetanje6


7/35

2. zavetalac mora pred svedocima da izjavi da je zavetanje koje im pokazuje proitao i

da je u njemu sadrana njegova poslednja volja

3. zavetalac mora pred svedocima svojeruno potpisati zavetanje

4. prisutni svedoci ispod teksta zavetanja moraju staviti svoje potpise

5. moraju biti istovremeno prisutna najmanje dva ili vie svedoka koji su poslovno

sposobni, pismeni i punoletni

-u ulozi svedoka ne mogu se pojaviti sledea lica: zavetaoevi potomci, preci,

usvojenici i njihovi potomci, svi poboni srodnici zavetaoca do zakljuno sa

etvrtim stepenom srodstva, brani drugovi svih ovih lica i brani drug

zavetaoca

Sudsko zavetanje

pismeno, javno i redovno zavetanje

mogu sainjavati sva zavetajno sposobna lica

nadlenost Osnovnog suda, postupa sudija pojedinac

prva radnja koju preduzima sudija u postupku je utvrivanje identiteta (lino

poznanstvo; javna isprava + 1 svedok; izjave 2 punoletna svedoka) a zatim sledi

utvrivanje zavetaoeve sposobnosti za sainjavanje zavetanja (ukoliko postoji

sumnja u ovu sposobnost angauje se sudski vetak neuropsihijatar)


1. upozorenje od strane sudije na znaaj i posledice zavetanja, kao i o postojanju

(imperativnih) normi koje reguliu pravo na nuni deo

2. usmeno izlaganje poslednje volje zavetaoca u vezi sa rasporeivanjem njegovezaostavtine

3. unoenje zavetaoeve izjave u zapisnik od strane sudije to autentinije

4. upoznavanje zavetaoca sa sadrinom zapisnika, uz mogunost dopune

5. potpis zavetaoca ispod teksta zapisnika, eventualnih svedoka, i unos klauzule u kojoj

se navode sve preduzete radnje, potpis sudije i peat suda

Konzularno zavetanje


mogu sainjavati svi dravljani RS koji su zavetajno sposobni, a koji se zateknu uinostranstvu po bilo kom osnovu

zavetanje moe biti sainjeno samo u zgradi naeg diplomatskog ili konzularnog

predstavnitva, koje je duno da im saini zavetanje o tome obavesti sud nadlean za

zavetaoevo prebivalite

sainjava se u postupku i pod uslovima koji vae za sainjavanje sudskog zavetanja

Meunarodno zavetanje

7


8/35

Zakon o rartikfikaciji Konvencije o jednoobraznom zakonu o obliku meunarodnog

testamenta


mogu sainjavati nai i strani dravljani, nezavisno od mesta nalaenja imovine i

prebivalita

Nadleni za postupak: sudija osnovnog suda, diplomatski ili konzularni predstavnik,

zapovednik broda, vojni stareina najmanje ranga komandira ete ili stareina

odvojenog odreda


1. zavetalac predaje ovlaenom licu pismeno sainjeno zavetanje

2. zavetalac u prisustvu sl.lica i 2 svedoka izjavljuje da je njegovo zavetanje i da je

upoznat sa njegovom sadrinom

3. potpis zavetaoca, svedoka i ovlaenog lica i peat organa

4. obavezno na kraju zavetanja sl.lice stavlja datum potpisa zavetanja

- uz meunarodno zavetanje ovlaeno lice prilae posebnu potvrdu o sainjavanju

zavetanja, koja se izdaje na posebnom obrascu koji je propisan Konvencijom, u 2

primerka

Brodsko zavetanje

pismeno, javno i vanredno zavetanje

moe biti sainjeno samo na naem brodu u vreme kada se brod nalazi na plovidbi, ili

kada je usidren u stranoj luci ili na otvorenom moru

lica koja mogu sainjavati zavetanje samo lica koja se nalaze na brodu koja suzavetajno sposobna

postupak sainjavanja isti kao i kod sudskog postupka

rok u kojem vai zavetanje 30 dana od dana povratka zavetaoca u RS, u protivnom

zavetanje nee proizvoditi pravno dejstvo

Vojno zavetanje

pismeno, javno i vanredno zavetanje

okolnosti u kojim moe biti sainjeno u vreme mobilizacije ili rata

zavetanje mogu sainiti samo lica koja se nalaze na vojnoj dunosti

postupak za sainjavanje isti kao i kod sudskog zavetanja

rok u kojem vai zavetanje 60 dana od dana zavretka rata, odnosno 30 dana od

dana demobilizacije zavetaoca

Usmeno zavetanje

usmeno, vanredno i privatno zavetanje

8


9/35

okolnosti u kojim moe biti sainjeno vanredne okolnosti (bolest zavetaoca,

elementarne nepogode, udesi, nesree)

zavetanje mogu sainiti samo zavetajno sposobna lica koja se nalaze u vanrednim

okolnostima i koja nisu sposobna da saine redovno zavetanje

uslov vezan za formu zavetanja - zavetalac mora svoju poslednju volju izjaviti pred

najmanje 3 istovremeno prisutna svedoka, koji su punoletni i poslovno sposobni i znaju

jezik na kojem je zavetalac izjavio svoju poslednju volju

dunost testamentarnih svedoka da to je mogue hitnije napiu ono to su uli od

testatora i da sainjeno pismeno predaju mesno nadlenom osnovnom sudu, ili da

usmeno pred sudom daju izjavu

prestaje da vai po isteku 30 dana od dana kada su prestale da postoje vanredne

okolnosti

VEBE III

SADRINA ZAVETANJA Najee zavetalac u zavetanje unosi klauzule:

1. o odreivanju naslednika

2. o odreivanju isporukoprimca

3. o odreivanju naloga

4. o raspolaganjima u dozvoljene svrhe i osnivanju zadubine

5. o iskljuenju ili lienju nunih naslednika, ili opratanju nedostojnosti

6. o postavljanju izvrioca zavetanja (sprovoenje poslednje volje ostavioca)

7. o raznim priznanjima, poukama, porukama i eljama Odreivanje naslednika zavetanjem

naslednik mora biti odreen (tano oznaeno fiziko ili pravno lice) i odrediv (dati

elementi na osnovu kojih naslednik moe biti identifikovan)

zavetalac moe da odredi u zavetanju da pojedinim naslednicima pripadnu tano

odreene stvari i prava iz zaostavtine, ili da svakom od naslednika pripadne po

odreeni procenat zaostavtine.

Obina substitucija - zavetalac ima pravo da odredi jedno lice za naslednika (institut) i

istovremeno odredi i zamenika tom nasledniku (substitut)

zavetalac moe odrediti naslednika pod uslovom:

- odloni uslov (uslovljeno nastupanjem ili nenastupanjem odreene injenice)

- raskidni uslov (odreuje se naslednik, s tim da e lice e prestati da bude

naslednik nastupanjem ili nenastupanjem odreenih injenica)

- nepostojei e biti oni uslovi koji su suprotni javnom poretku, prinudnim propisima i

dobrim obiajima, zatim koji su nemogui, nerazumljivi i protivureni

9


10/35

- zavetalac moe odrediti naslednika vezano za odreeni rok(odloni i raskidni)

Odreivanje isporukoprimca (legatara)

Legatar lice koje na osnovu zavetanja prima iz zaostavtine samo neke koristi, i koje,

po pravilu, ne odgovara za ostavioeve dugove (singularni sukcesor)

Dunik isporuke lice koga tereti isporuka

Sadrina isporuke moe biti: sticanje neke stvari, prava, novca, oslobaanje od duga,

pravo da se od dunika isporuke zahtevaju neka injenja, neinjenja ili trpljenja.

Nain ostavljanja isporuke: neposredni (zavetalac ostavlja isporukoprimcu odreenu

stvar ili pravo) i posredni (zavetalac obavezuje naslednika ili isporukoprimca da izmiri

isporuku)

Isporukoprimci se namiruju tek nakon namirenja ostavioevih poverilaca

Ukoliko zavetalac ne odredi dunike isporuke, onda se dunicima smatraju svi zakonski

i zavetajni naslednici

Isporuka pada u sluajevima: kada isporukoprimac umre pre zavetaoca, kada seodrekne isporuke, kada bude proglaen nedostojnim, kada zavetalac otui ili potroi

stvar isporuke, kada stvar isporuke prestane da postoji i dr.

Odreivanje naloga

Nalog teret koji zavetanjem konstituie zavetalac na teret naslednika ili

isporukoprimca a u korist treih lica, s tim to se ne stvara obligacioni odnos izmeu

optereenog lica i korisnika naloga.

ako optereeno lice ne ispuni nalog svojom krivicom, prestaje da postoji njegovo

nasledno pravo

Raspolaganja u dozvoljene svrhe i osnivanje zadubine

Zavetalac ostavlja zavetanjem deo ili celu zaostavtinu sa nalogom da se tako

oformljena sredstva (fond) trajno ili trajnije upotrebljavaju u neke korisne svrhe, koje on

odredi zavetanjem.

Fondom upravlja lice koje je zavetalac odredio zavetanjem, a ako nije odreeno

zavetanjem, fondom upravljaju naslednici.

Zavetalac moe odrediti zavetanjem da se iz sredstava zaostavtine formira

zadubina sa statusom pravnog lica (odobrenje nadlenog organa)

TUMAENJE ZAVETANJA

Radnja kojom se utvruje prava volja zavetaoca

Tumae se samo one odredbe zavetanja koje nisu dovoljno jasne

Opta i posebna pravila o tumaenju zavetanja

Opta pravila:

10


11/35

- primena svih poznatih optih pravila o tumaenju pravnih normi

- uvek se polazi od uobiajenog znaenja izraza koji su upotrebljeni u zavetanju

- moraju se imati u vidu opte okolnosti vezane za ostavioca: godine starosti, zanimanje,

nain ivota, stepen obrazovanja, karakteristike sredine u kojoj je iveo

- utvrivanje postojanja eventualnih posebnih okolnosti koji su uticali na volju

- ukoliko nije mogue utvrditi pravu volju ostavioca, zavetanje treba tumaiti onako kako

je najpovoljnije za naslednike.

Posebna pravila:

- ukoliko je u zavetanju navedeno samo jedno lice kao naslednik, a nije odreena

veliina njegovog dela, uzima se da to lice nasleuje celokupnu zaostavtinu

- ukoliko je celokupna zaostavtina ostavljena dvojici ili veem broju naslednika, a nisu

odreeni njihovi udeli, smatra se da svi oni imaju jednake udele

- kada je odreeno vie naslednika i nihovi delovi odreeni, ali nije rasporeena

celokupna zaostavtina, ostatak nasleuju zakonski naslednici zavetaoca

- u sluaju da neki od testamentarnih naslednika nee ili ne moe da nasledi, zakon

predvia odreene mogunosti za prirataj takvog dela delovima drugih naslednika

NEVANOST ZAVETANJA

Nevaea zavetanja u celini ili nevaee pojedine odredbe zavetanja

Nevaea zavetanja mogu biti nitava i ruljiva

Nitava zavetanja

a) nitavost celog zavetanja

- ako je njegova sadrina suprotna prinudnim propisima, javnom poretku ili dobrim

obiajima

- ako je lice mlae od 15 godina sainilo zavetanje

- ako ga je sainilo lice koje je potpuno lieno poslovne sposobnosti zbog nesposobnosti

za rasuivanje

- kada je zavetanje falsifikovano

b) nitavost pojedinih odredbi u zavetanju

- svaka odredba koja je suprotna prinudnim propisima, javnom poretku ili dobrim

obiajima

- odredba kojom zavetalac odreuje naslednika svom nasledniku

- odredbe kojima zavetalac zabranjuje svom nasledniku ili isporukoprimcu da otui stvar

ili pravo koje mu je pripalo po zavetanju

- odredbe kojima se zabranjuje deoba nasledstva

- odredbe kojima zavetalac neto ostavlja sudiji ili ovlaenom licu koje postupa kao

rgan javne vlasti

11


12/35

- klauzule kojima zavetalac neto ostavlja testamentarnim svedocima ili njihovim

precima, potomcima, roacima i branim drugovima.

- odredbe usmenog zavetanja kojima je zavetalac neto ostavio svedocima zavetanja,

njihovim potomcima, precima, pobonim srodnicima zakljuno sa etvrtim stepenom

srodstva, branim drugovima.

Na nitavost sud pazi po slubenoj dunosti, ona se moe isticati u

svako doba od strane svakog fizikog i pravnog lica, pravo na isticanje

nitavosti ne zastareva, nitavost ne proizvodi nikakva pravna dejstva.

Ruljiva zavetanja

a) ruljivost celog zavetanja

- ako zavetalac u vreme sainjavanja zavetanja nije bio zavetajno sposoban,

usled nesposobnosti za rasuivanje (privremena ili trajna)

- ako pri sainjavanju zavetanja nije potovan oblik i nisu ispunjeni zakonski uslovi

- zbog mana volje, pretnja, prinuda, prevara ili zabluda

b) ruljivost pojedinih odredbi zavetanja

- nesposobnost za rasuivanje

- mane volje

Ponitaj zavetanja po osnovu ruljivosti mogu traiti samo lica koja za to

imaju pravni interes, u odreenim rokovima. Subjektivni u roku od jedne

godine od saznanja za postojanje razloga ruljivosti. Objektivni rok 10

godina od dana proglaenja zavetanja

OPOZIV ZAVETANJA

Zavetalac moe opozvati zavetanje sve do poslednjeg minuta ivota

Uslovi za punovanost opoziva

- zavetalac mora biti sposoban za rasuivanje u momentu kada je izvrio radnju opoziva

- zavetaoeva volja za opozivanje mora biti potpuno slobodna (mane volje)

- radnja opoziva mora biti preduzeta sa namerom da se izvri opoziv zavetanja

Nain opoziva zavetanja

- sainjavanjem drugog, novog zavetanja

- unitavanjem zavetanja

- raspolaganjem stvarima (prodaja, otuenje) i pravima koja su obuhvaena zavetanjem

od strane samog zavetaoca

UVANJE ZAVETANJA

Naini uvanja zavetanja

1. uvanje zavetanja kod zavetaoca

2. predaja na uvanje kod prijatelja, krvnog ili graanskog srodnika

12


13/35

3. predaja organizaciji koja izdaje prostor za uvanje dragocenosti i hartija od vrednosti

4. predaja na uvanje sudu predaja zavetanja sudiji, koji sainjava zapisnik o predaji

zavetanja i stavlja zavetanje u poseban omot, a zavetaocu izdaje potvrdu o predaji

zavetanja. Zavetalac moe u svako doba povui zavetanje iz suda.

VEBE IV

REDOVNO ZAKONSKO NASLEIVANJE

Rasporeivanje zaostavtine kada ne postoji testament, ili njime nije obuhvaena cela

zaostavtina

injenice koje su imale odluujui uticaj na formulisanje pravila

zakonskog nasleivanja:

1. krvno srodstvo sa ostaviocem

2. graansko srodstvo sa ostaviocem

3. brana veza sa ostaviocem

4. vanbrana zajednica sa ostaviocem

5. trajna zajednica ivota sa ostaviocem

6. lini kvaliteti naslednika

7. izdravanje naslednika od strane ostavioca i imovno stanje naslednika

8. lini kvaliteti ostavioca

9. socijalna ili druga pomo koju je primao ostavilac

10. kvalitet dobara koje ine zaostavtinu

Krvno srodstvo sa ostaviocem i njegov uticaj na zakonsko nasleivanje

krvno srodstvo veza izmeu dva lica koja nastaje roenjem dve podele krvnih srodnika:

I podela:

ostavioevi potomci lica koja potiu od ostavioca

ostavioevi pretci lica od kojih potie ostavilac

ostavioevi poboni srodnici lica koja zajedno sa ostaviocem potiu

od istih predaka

II podela:

brani srodnici

vanbrani srodnici

- ZON potpuno izjednaava nasledno pravni poloaj branih i

vanbranih srodnika ostavioca

Graansko srodstvo sa ostaviocem i njegov uticaj na zakonsko nasleivanje

srodstvo koje nastaje usvojenjem, pravna veza

13


14/35

u naem pravu postojale su 2 vrste usvojenja:

1. potpuno usvojenje (adoptio plena) usvojenik raskida veze sa svojom

krvnom porodicom i potpuno se ukljuuje u porodicu usvojioca

2. nepotpuno usvojenje (adoptio minus plena) zadrava veze sa krvnom

porodicom, ali su mu nasledna prava prema usvojiocu znatno suena

- Prema Porodinom zakonu iz 2005. moe se zasnivati samo potpuno

usvojenje

- Da bi usvojenje imalo naslednopravna dejstva odreena zakonom, mora

postojati punovaan ugovor o usvojenju u momentu otvaranja naslea

Nepotpuno usvojenje i njegova naslednopravna dejstva

naslednopravni poloaj usvojenika iz nepotpunog usvojenja:

1. usvojenik i njegovi potomci nasleuju usvojenikove krvne srodnike na isti nain kako bi

ih nasleivali da ne postoji usvojenje

2. usvojenik, njegovi potomci i usvojenici iz potpunog usvojenja i njihovo potomstvo

nasleuju samo usvojioca i njihova nasledna prava ista su kao i nasledna prava

usvojioeve dece i drugih usvojioevih potomaka

3. usvojenik i njegovi potomci nikada ne mogu naslediti usvojioeve krvne srodnike,

usvojioevog branog druga, niti druge usvojioeve usvojenike.

naslednopravni poloaj usvojioca iz nepotpunog usvojenja

1. ako je umro usvojenik koji ima naslednike iz prvog naslednog reda, koji hoe i mogu da

naslede, usvojilac nema nikakva nasledna prava

2. usvojilac moe ostvariti pravo na doivotno uivanje na delu usvojenikove zaostavtine

ako nema nunih sredstava za ivot i ako u roku od 1 godine od smrti usvojenika

podnese sudu zahtev za ostvarenje prava na doivotno uivanje

Potpuno usvojenje i njegova naslednopravna dejstva

naslednopravni poloaj usvojenika iz potpunog usvojenja:

1. usvojenik iz potpunog usvojenja je u pogledu naslednih prava u svemu izjednaen sa

usvojioevom decom

2. usvojenik i njegovi potomci nemaju nikakva nasledna prava prema usvojenikovim

krvnim srodnicima naslednopravni poloaj usvojioca iz potpunog usvojenja:

1. kad umre usvojenik koji ima potomke ili usvojenika koji hoe i mogu da ga naslede,

usvojilac nema nikakva nasledna prava

2. ako je umro usvojenik koji nema potomaka ni usvojenika, njega nasleuje njegov

usvojilac na isti nain na koji roditelj nasleuje dete

14


15/35

3. potomke usvojenika nasleuje usvojilac na isti nain na koji roditelji nasleuju potomke

svoje dece

4. krvni srodnici usvojioca nasleuju usvojenika i njegove potomke na isti nain na koji

krvni srodnici roditelja nasleuju decu roditelja i njihovo potomstvo

5. usvojenika i njegove potomke nikada ne nasleuju usvojenikovi roditelji i njihovi krvni

srodnici

Brana veza sa ostaviocem i njen uticaj na zakonsko nasleivanje

naslednopravni poloaj mua i ene potpuno izjednaen

brani drug po pravilu nasleuje svojinu kao krvni srodnici

veliina naslednog dela branog druga zavisi sa kojim naslednicima konkurie za

naslee. Kada se javlja za naslee sa decom ostavioca dobija isti deo kao deca, u

drugom naslednom redu dobija vei deo od ostalih naslednika, naslednike iz ostalih

redova iskljuuje.

veliina naslednog dela je naelno odreena ali moe se smanjiti ili poveati

vae opta pravila koja se odnose i za druge naslednike

da bi brani drug mogao biti naslednik, brak izmeu njega i ostavioca mora postojati u

momentu smrti ostavioca i mora biti punovaan

brani drug nee imati pravo na naslee ostavioca: ako je ostavilac podneo tubu za

razvod braka, ako je brani drug znao za postojanje nitavosti braka, ako je brak trajno

prestao pre momenta delacije.

Vanbrana zajednica sa ostaviocem i njen uticaj na zakonsko nasleivanje

u naem pravu vanbrana zajednica sa ostaviocem nema nikakvog uticaja na zakonskonasleivanje

Trajna zajednica ivota sa ostaviocem i njen uticaj na zakonsko nasleivanje

ne pojavljuje se kao samostalan osnov za sticanje svojstva zakonskog naslednika, ve

samo kao samostalan osnov za nasleivanje odreenih predmeta iz zaostavtine

(predmeti domainstva)

Lini kvaliteti naslednika i njihov uticaj na zakonsko nasleivanje

Lini kvaliteti naslednika (pol, dravljanstvo, red roenja i dr.) nemaju nikakvog uticaja

na zakonsko nasleivanje u naem pravu

nasledno pravo stranaca uslovljeno reciprocitetom

Izdravanje naslednika od strane ostavioca, imovno stanje naslednika i

njegova radna sposobnost

kod redovnog zakonskog nasleivanja moe doi do smanjenja ili poveanja

fiksno odreenog zakonskog naslednog dela nekih naslednika s obzirom na

15


16/35

njihovo imovno stanje i radnu sposobnost nesposobni za rad i nemaju nunih

sredstava za ivot

(npr. nasledni deo branog druga u odnosu na drugi nasledni red, i pravo na nuni deo)

Lini kvaliteti ostavioca i njihov uticaj na zakonsko nasleivanje

lini kvaliteti ostavioca (verska pripadnost, klasna ili staleka pripadnost, porodini

status, zanimanje i dr.) nemaju nikakvog uticaja na pravila zakonskog nasleivanja

Socijalna ili druga pomo koju je primao ostavilac

Zakon o nasleivanju nije regulisao ovo pitanje

Ustavom je odreeno da se nasleivanje zaostavtine lica koje je primalo socijalnu ili

drugu pomo moe zakonom ograniiti

Zakonom o braku i porodinim odnosima izriito je odreeno da se trokovi koji su

uinjeni zbog plaanja socijalne pomoi ostaviocu mogu naplatiti iz njegove

zaostavtine.

Kvalitet dobara koje ine zaostavtinu 3 kvalitativne karakteristike predmeta i prava koje ine zaostavtinu:

1. vrste predmeta i prava (pokretne i nepokretne stvari)

2. namena predmeta i prava (predmeti domainstva, poslovne prostorije i sl.)

3. poreklo predmeta i prava (kupljene, nasleene stvari i sl.)

poreklo dobara iz zaostavtine moe imati uticaj na pravila zakonskog nasleivanja (npr.

naslednici drugog naslednog reda mogu traiti smanjenje naslednog dela branog druga

ako vie od polovine zaostavtine ine ostavioeva nasleena dobra)

VEBE V

RASPORED POTENCIJALNIH NASLEDNIKA U GRUPE I MEUSOBNI ODNOS

GRUPA

Najpoznatiji sistemi rasporeda potencijalnih naslednika u grupe su:

1. sistem stepena srodstva

2. sistem bliskosti srodstva

3. parentelarni sistem

1. sistem stepena srodstva (Rusija)

- veza izmeu ostavioca i odreenog lica koja nastaje roenjem

- redni broj stepena srodstva odreuje se prema redosledu roenja:prva grupa (deca i

roditelji ostavioca), druga grupa (unuci, dede i babe, braa i sestre ostavioca), trea

grupa (praunuci, pradede i prababe, strievi, ujaci, teteke po ocu i majci ostavioca itd.).

- svi srodnici iste grupe se pozivaju na naslee i nasleuju jednake delove zaostavtine

- blia grupa iskljuuje iz naslea dalju grupu

2.sistem bliskosti srodstva (Francuska, Italija, panija)

16


17/35

- osnovna podela srodnika na potomke, pretke i pobone srodnike

- prvi nasledni red ine: potomci ostavioca (dopunski kriterijum stepen srodstva)

- drugi nasledni red: roditelji i braa i sestre ostavioca (privilegovana grupa predaka)

- trei nasledni red: dede, babe, pradede, prababe itd. (ostali preci ostavioca)

- etvrti nasledni red: poboni srodnici (osim brae i sestara) sestrii i sestriine

3. parentelarni sistem

- grupe srodnika su formirane s obzirom na najblie zajednike pretke (redovi, kolena,

parentele parens = roditelji)

- sve parentele formirane su u odnosu na ostavioca i svaka ima svoje rodonaelnike

- I parentelu ine svi potomci ostavioca (deca, unuci, praunuci...), rodonaelnik je

ostavilac

- II parentelu ine roditelji ostavioca i njihovo potomstvo (braa i sestre, bratanci i

bratanice, sestrii i sestriine itd.), rodonaelnici ove parentele su ostavioevi roditelji

- III parentelu ine babe i dede ostavioca i svo njihovo potomstvo (strievi, ujaci, tetke

itd), rodonaelnici parentele su deda i baba po majci i deda i baba po ocu.

- IV parentelu ine prababe i pradede muke i enske loze ostavioca i njihovo potomstvo,

rodonaelnici parentele su pradede i prababe (njih 8)

- Bitna karakteristika ovog sistema je odnos iskljuivosti izmeu parentela pri

nasleivanju, sve dok ima bar jedan lan iz odreene parentele koji hoe i moe da

nasledi, ne mogu biti pozvani na naslee srodnici iz naredne parentele.

- U drugoj i svim daljim parentelama prvo se pozivaju na naslee rodonaelnici parentele,

pa tek onda njihovi potomci. Zaostavtina se deli na onoliko delova koliko ta parentela

ima rodonaelnika.

- S obzirom na to kako se regulie odnos izmeu grupa istog stepena srodstva, postoje 2

varijante ovog sistema:

1. parentelarno graduelni sistem

2. parentelarno linearni sistem

Parentelarno graduelni sistem

iz svake parentele prvo se na naslee poziva podgrupa koja je najblieg stepena

srodstva sa ostaviocem i ona iskljuuje iz naslea sve ostale podgrupe iz te parentele.

ne mogu nasleivati istovremeno srodnici iz jedne parentele koji su razliitog stepena

srodstva sa ostaviocem, ve samo srodnici istog stepena srodstva.

kod ovog sistema dolazi do neograniene primene prava prirataja, a

iskljuena je primena prava predstavljanja

ovaj sistem bio osnova zakonskog nasleivanja u erijatskom pravu

Parentelarno linearni sistem

17


18/35

u okviru svake podgrupe formiraju se ue grupe grane ili linije

prvo dolazi do primene prava predstavljanja, a tek ako ne moe biti

primenjeno to pravo primenjuje se pravo prirataja

mogu se istovremeno pojaviti na naslee srodnici razliitog stepena srodstva sa

ostaviocem (njihov nasledni poloaj nije isti)

isti naslednopravni poloaj imaju nosioci linija, a ostali naslednici iz jedne linije mogu da

dobiju svi zajedno samo deo koji bi pripao nosiocu linije.

ovaj sistem uzet je kao osnova na kojoj su formirana pravila zakonskog nasleivanja u

naem pravu.

Pravo predstavljanja

ius reprezentationis

zakonom odreena mogunost da potencijalni zakonski naslednici koji ine

jednu liniju stupe u nasledna prava i obaveze koja pripadaju nosiocu njihove

linije, u sluajevima kada nosilac linije nije mogao da postane naslednik ima dvostruko dejstvo:

a) omoguuje odreenom krugu potencijalnih naslednika da faktiki postanu naslednici

b) precizno odreuje naslednopravni poloaj tih lica

Zakon doputa primenu prava predstavljanja kada neko lice nije postalo naslednik zbog

toga to je: umrlo ili proglaeno za umrlo pre smrti ostavioca, kao i kada je bilo

nedostojno da nasledi ili je iskljueno iz naslea

Pravo prirataja

ius accrescendi

zakonom odreena mogunost da nasledni deo jednog naslednika nezavisno

od njegove volje pripadne drugim naslednicima koji se sa naslednikom nalaze

u istom kolenu, istoj podgrupi i istom stepenu srodstva

dvostruko dejstvo:

a) odreuje kome e pripasti nasledni deo koji je trebao da dobije potencijalni naslednik

koji nije i faktiki postao naslednik

b) odreuje nain podele ovog naslednog dela

po Zakonu o nasleivanju, u prvom, drugom i treem naslednom redu prvenstveno se

primenjuje pravo predstavljanja, a tek ako ne moe da se primeni pravo predstavljanja

onda se primenjuje pravo prirataja.

u etvrtim i daljim naslednim redovima primenjuje se samo pravo prirataja

REDOVNI ZAKONSKI NASLEDNI REDOVI

18


19/35

Odnos pri pozivanju na naslee postavljen je na principu iskljuivosti. Dok god

ima i jedan naslednik iz prvog naslednog reda koji hoe i moe da nasledi, ne

mogu biti pozvani na naslee naslednici drugog naslednog reda (odstupanje

kada se radi o branom drugu ostavioca)

Prvi redovni zakonski nasledni red

a) svi potomci ostavioca

b) usvojenici ostavioca i njihovo potomstvo

c) brani drug ostavioca (samo ako ima bar jedan potomak ili usvojenik koji nasleuje

sa njim)

- zaostavtinu nasleuju na jednake delove

- ako neko od dece ili usvojenika nema potomstva ili ne moe da postane naslednik,

njegov deo prirasta u jednakim procentima naslednim delovima ostale dece, usvojenika

i branog druga

Drugi redovni zakonski nasledni red

a) brani drug ostavioca

b) roditelji ostavioca

c) svi potomci ostavioevih roditelja

- na naslee se najpre pozivaju brani drug i roditelji ostavioca

- ako je jedan od roditelja umro pre ostavioca, umesto njega se pozivaju na naslee

njegova deca sestre i braa ostavioca

- braa i sestre po ocu mogu se javiti na naslee samo mesto ostavioevog oca, isto vai i

za brau i sestre po majci

- celokupna zaostavtina se deli na dva jednaka dela.Jednu polovinu dobija brani drug

ostavioca, a drugu polovinu dobijaju ostavioevi roditelji i istu dele na dva jednaka dela

Trei redovni zakonski nasledni red

a) deda i baba ostavioca po ocu

b) deda i baba ostavioca po majci

c) svi potomci deda i baba obe loze

ostavtina se deli na dva jednaka dela. Jedan deo pripada babi i dedi po ocu a drugi babi

dedi po majci prvo se primenjuje pravo predstavljanja, a ako ne moe, onda pravo prirataja

etvrti, peti i dalji redovni zakonski nasledni redovi

naslednici su samo pradede i prababe ostavioca obe loze

potomci pradeda i prababa ne mogu nikada biti pozvani na naslee

primenjuje se samo pravo prirataja

VEBE VI

19


20/35

POVEANJE, SMANJENJE NASLEDNOG DELA OSTAVIOEVIH POTOMAKA

POVEANJE NASLEDNOG DELA OSTAVIOEVE DECE (2 uslova po ZON):

1. ako meu ostavioevom decom ima bar jedno dete kome ostavioev brani drug nije

roditelj

2. ako je imovina branog druga vea od imovine koja bi mu pripala pri podeli zaostavtine

na jednake delove

- da bi dolo do poveanja moraju biti ispunjena oba uslova kumulativno

- sud ocenjuje opravdanost i veliinu poveanja

- najvie 2 puta poveanje dela deteta u odnosu na veliinu dela branog druga

- svakom detetu se odreuje jednak nasledni deo (vanbranom takoe)

- ZON ne predvia mogunost za smanjenje naslednog dela ostavioevih

potomaka

POVEANJE, SMANJENJE NASLEDNOG DELA BRANOG DRUGA

POVEANJE NASLEDNOG DELA BRANOG DRUGA

- u prvom naslednom redu nema mogunosti da se povea njegov nasledni deo

- u drugom naslednom redu postoje 2 mogunosti za poveanje njegovog naslednog

dela:

a) moe zahtevati u svojinu celokupnu zaostavtinu kada nema nunih sredstava za

ivot a zaostavtina je toliko mala da bi u sluaju njene podele brani drug dospeo

u vrlo teku materijalnu situaciju

b) moe zahtevati, kada nema nunih sredstava za ivot, konstituisanje plodouivanja

na delu zaostavtine ili celoj zaostavtini (line slubenosti) koju su nasledili ostali

naslednici

(zahtev se moe staviti najdalje u roku od jedne godine od smrti ostavioca)

- pri donoenju odluke sud e uzeti u obzir: duinu trajanja zajednice izmeu ostavioca

i branog druga, imovno stanje ostalih naslednika, sposobnost za privreivanje

branog druga i ostalih naslednka i celokupnu vrednost zaostavtine

SMANJENJE NASLEDNOG DELA BRANOG DRUGA

- u prvom naslednom redu moe doi do smanjenja u korist dece ostavioca samo u

sluajevima kada meu decom ima bar jedno dete iji drugi roditelj nije preiveli

brani drug

- u drugom naslednom redu ostali naslednici mogu traiti smanjenje naslednog dela

branog druga kada su ispunjeni sledei uslovi:

1) ako vie od polovine zaostavtine ine dobra koja je nasledio ostavilac

2) ako zajednica ivota izmeu ostavioca i branog druga nije dugo trajala

- nasledni deo branog druga se moe smanjiti najvie do zaostavtine

20


21/35

- deo zaostavtine za koji je smanjen nasledni deo branog druga, sud e dodeliti

samo naslednicima koji su traili smanjenje

POVEANJE, SMANJENJE NASLEDNOG DELA OSTAVIOEVIH RODITELJA

POVEANJE NASLEDNOG DELA OSTAVIOEVIH RODITELJA

1) konstituisanje plodouivanja na delu zaostavtine koji nasleuju brani drug

i potomci drugog roditelja (kada roditelji ive zajedno, a nemaju nunih sredstava za ivot,

po jednu idealnu etvrtinu zaostavtine u svojinu ukupno jednu polovinu, dok se na drugoj

polovini koja je pripala branom drugu konstituie plodouivanje)

2) sticanje u svojinu celokupne zaostavtine (ako je zaostavtina toliko male vrednosti da bi

njenom podelom ostavioevi roditelji zapali u materijalnu oskudicu)

- sud uzima u obzir: duinu trajanja zajednice izmeu ostavioca i branog druga,

imovno stanje ostavioevih roditelja kao zajednice ili svakog roditelja posebno ako

je zajednica prestala, sposobnost za privreivanje oba roditelja, imovno stanje

branog druga i sposobnost za privreivanje, imovno stanje potomaka ostavioevog

roditelja koji nije mogao ili hteo da nasledi, i ukupnu vrednost zaostavtine.

SMANJENJE NASLEDNOG DELA OSTAVIOEVIH RODITELJA

- ako ostavioevi roditelji ive zajedno njihov nasledni deo moe biti optereen

delimino, u istoj srazmeri, ili u celosti, plodouivanjem u korist branog druga

- ako je zajednica ivota izmeu roditelja trajno prestala nasledni deo moe biti

optereen delimino, u celosti, plodouivanjem u korist drugog roditelja

- roditelj nee dobiti nita iz zaostavtine u situaciji kada brani drug dobije

celokupnu zaostavtinu

PRAVO NA NUNI DEO

-je pravo jednog naslednika da po sili zakona, nezavisno od volje

ostavioca, nasledi odreeni deo zaostavtine

KONCEPCIJE PRAVNE PRIRODE PRAVA NA NUNI DEO

a) pravo na nuni deo kao nasledno pravo

b) pravo na nuni deo kao obligaciono pravo

c) pravo na nuni deo u vidu prava na izdravanje iz zaostavtine

PRAVNA PRIRODA PRAVA NA NUNI DEO PO ZON

- nunom nasledniku pripada novana protivvrednost nunog dela i to kao

obligaciono pravo

- pravo na nuni deo se moe pretvoriti u stvarno pravo

Lica koja mogu biti nuni naslednici u naem pravu

OSNOVNI PREDUSLOV da bi neko lice postalo nuni naslednik, to lice mora biti

pozvano na naslee po pravilima redovnog zakonskog nasleivanja u odnosu na

21


22/35

konkretnog ostavioca. (npr. zahtev oca ostavioca za nuni deo e biti odbijen ukoliko

postoje ostavioevi potomci koji hoe i mogu da naslede)

KRITERIJUMI PREMA KOJIMA SU ODREENI NUNI NASLEDNICI

a) objektivni kriterijumi (krvno srodstvo, graansko srodstvo, brana veza i stepen srodstva:

svi ostavioevi potomci, usvojenici i njihovi potomci, brani drug, roditelji i ostavioev usvojilac

iz potpunog usvojenja)

b) objektivno-subjektivni kriterijumi (vezane za tano odreenog naslednika trajna

nesposobnost za rad i nedostatak nunih sredstava za ivot: ostavioev usvojilac iz

nepotpunog usvojenja, ostavioeva braa i sestre, dede i babe i ostali preci)

Nuni nasledni redovi u naem pravu

Prvi nuni nasledni red

a) ostavioeva deca i svi njihovi potomci

b) ostavioevi usvojenici i svi njihovi potomci

c) ostavioev brani drug

- dokle god ima bar jedan nuni naslednik iz ovog reda, na nuni deo nemaju pravo

nuni naslednici ostalih naslednih redova

Drugi nuni nasledni red

a) ostavioevi roditelji

b) ostavioev usvojilac

c) ostavioevi braa i sestre (ne ulaze njihovi potomci)

Trei nuni nasledni red

a) ostavioevi baba i deda po ocu

b) ostavioevi baba i deda po majci

etvrti i dalji nuni nasledni redovi

a) pradeda i prababa ostavioca od obe loze

- svi ostali preci ostavioca ako su trajno nesposobni za rad i ako nemaju nunih

sredstava za ivot

Veliina nunog dela u naem pravu

- nain pojedinanog odreivanja nunog dela najpre se izraunava zakonski deo

nunog naslednika, a zatim se na ime nunog dela priznaje odreeni procenat od

tog zakonskog dela

- nuni deo potomaka, usvojenika i njihovih potomaka i ostavioevog branog druga

iznosi 1/2 od dela koji bi im pripao po pravilima zakonskog nasleivanja

- nuni deo svih ostalih nunih naslednika iznosi 1/3 od dela koji bi im pripao po

pravilima zakonskog nasleivanja

- ako neko od nunih naslednika nee ili ne moe da nasledi, njegov nuni deo ne

22


23/35

prirasta nunim delovima ostalih nunih naslednika

Nain ostavljanja nunog dela u naem pravu

- zavetalac moe na ime nunog dela da ostavi nunom nasledniku odreeni

procenat zaostavtine koji je manji od procenta koji bi mu pripao po pravilima

redovnog zakonskog nasleivanja

- zavetalac moe na ime nunog dela da ostavi nunom nasledniku izvesnu sumu

novca, tano odereene stvari ili prava iz zaostavtine

- ako je zavetanjem nunom nasledniku ostavljeno po vrednosti onoliko koliko je

njegov nuni deo ili vie, on nema pravo da trai jo neto iz zaostavtine na ime

nunog dela. U suprotnom, on ima pravo da trai dopunu nunog dela.

Pravni poloaj nunih naslednika

- ako je zavetalac na bilo koji nain opteretio nuni deo nunog naslednika

smatrae se da je nuni deo bez tereta

- kada nuni naslednik stie deo prava i stvari iz zaostavtine njegov poloaj je

isti kao i poloaj bilo kog redovnog zakonskog naslednika

- u pogledu prvenstva namirenja, nuni naslednik se namiruje posle

ostavioevih poverilaca, ali pre isporukoprimca

- nuni naslednik ne odgovara za ostavioeve dugove do visine vrednosti

nunog dela

Izraunavanje nunog dela i raspoloivog dela

- nuni deo zaostavtine je onaj deo koji mogu da naslede nuni naslednici i protivno

volji ostavioca. Ovim delom zaostavtine ostavilac ne moe raspolagati.

- preostali deo zaostavtine naziva se raspoloivi deo i sa njime ostavilac moe

raspolagati kako on eli

Nain odreivanja ukupne vrednosti zaostavtine radi utvrivanja nunog dela

- osnovna operacija pri utvrivanju nunog dela je izraunavanje obraunske

vrednosti zaostavtine, i to na sledei nain:

a) utvrivanje stvarne vrednosti svih dobara koje ine zaostavtinu

b) vrednost iz take a umanjuje se za iznos koji se dobija kada se saberu: svi ostavioevi

dugovi, trokovi popisa i procene zaostavtine i trokovi sahrane

c) na vrednost iz take b dodaje se vrednost poklona koje je ostavilac inio raznim licima, te

zbir b + c ini obraunsku vrednost zaostavtine

- za utvrivanje vrednosti poklona od znaaja je:

a) u kom momentu se vri utvrivanje poklona (kod nas)

b) koje stanje poklonjene stvari se uzima pri obraunu

- pri obraunu se nee uzimati u obzir i nee se pridodavati:

23


24/35

a) pokloni dati za postizanje opte korisne svrhe

b) pokloni koji se po samom zakonu ne uraunavaju u nasledni deo

c) manji uobiajeni pokloni

d) ono to je izdvojeno iz zaostavtine potomcima koji su iveli u zajednici sa ostaviocem na

ime njihovog doprinosa u poveanju vrednosti te zajednice

e) vrednosti domainstva

f) ono to je ostavilac utroio na izdravanje i kolovanje zakonskog naslednika

Iskljuenje nunih naslednika iz naslea

Razlozi iskljuenja po ZON:

1) kada se nuni naslednik povredom neke zakonske ili moralne obaveze tee

ogreio prema ostaviocu, ostavilac ga moe iskljuiti iz naslea (npr. izdravanje)

2) ako naslednik uini sa umiljajem neko tee krivino delo prema ostaviocu, ili

ostavioevom branom drugu, ili ostavioevom detetu, ili ostavioevim roditeljima

3) ostavilac moe iskljuiti naslednika iz naslea ukoliko se naslednik odao neradu i

nepotenom ivotu

- Ostavilac moe samo zavetanjem iskljuiti nunog naslednika, i to ako

takvu volju izrazi na nesumnjiv nain

- moe da ga iskljui potpuno ili delimino

Lienje nunog dela u korist potomaka nunog naslednika

- lien nunog dela moe biti samo potomak i to bilo koji a ne samo prvostepeni, dok

ostavilac ima ovlaenje da iskljui iz naslea svakog nunog naslednika, kada se za

to steknu uslovi

Razlozi lienja:

1)nuni naslednik moe biti lien nunog dela ako je prezaduen

2) nuni naslednik moe biti lien nunog dela ako se rasipniki ponaa

Razlozi koji se odnose na potomke lica lienog nunog dela:

1) maloletno dete ili

2) maloletnog unuka od ranijeg preminulog deteta ili

3) punoletno dete nesposobno za privreivanje ili

4) punoletnog unuka od ranijeg preminulog deteta koji je nesposoban za

privreivanje

-lienje moe narediti samo ostavilac, kroz zavetanje.

Ostvarivanje i zatita prava na nuni deo

- Nuni naslednici mogu istai:prigovor protiv klauzule o iskljuenju i lienju, zatim podneti

tubu za ponitaj zavetanja, tubu za izmenu zavetajnih raspolaganja i tubu za povraaj

poklona

24


25/35

Prigovor protiv klauzule o iskljuenju iz naslea i lienju nunog dela

- 2 vrste prigovora:

1) prigovor koji se odnosi na razloge iskljuenja ili lienja

2) prigovor koji se odnosi na nain iskljuenja ili lienja

Podnoenje tube za ponitaj zavetanja

- parnina tuba, ako su zavetanjem povreena prava nunih naslednika

Tuba za izmenu zavetajnih raspolaganja

- mogua modifikacija zavetajnih raspolaganja radi namirenja nunog dela

- smanjenje zavetajnih raspolaganja radi namirenja nunog dela:

1) smanjuju se na nain kako je to predvideo zavetalac

2) ako ostavilac nije izrazio volju u vezi ovoga, sva zavetajna raspolaganja e se

smanjiti u istom procentu

3) svi zavetajni naslednici koji su po zavetanju obavezni da daju isporuku i isporukoprimci

koji su duni da neto isplate, mogu traiti da se njihove obaveze smanje u istoj srazmeri u

kojoj su smanjeni njihovi zavetajni delovi

Tuba za vraanje poklona

- prvo se vraa poklon koji je uinjen poslednji

- ako su dva ili vie poklona uinjeni istovremeno, oni e biti svi delimino

istovremeno vraeni, u istom procentu

- vraanje poklona mogu traiti samo nuni naslednici koji su pozvani na naslee i

iji je nuni deo povreen

- isplata nunog dela u novanom obliku moe se zahtevati u roku od 3 godine od

dana proglaenja zavetanja. Kada se trai dopuna nunog dela koji je povreen

poklonima, kao i kada se trai smanjenje zavetajnih raspolaganja zahtev se

podnosi u roku od 3 godine od smrti ostavioca.

- pravo na nuni deo moe zahtevati i zakonski naslednik nunog naslednika, ukoliko je nuni

naslednik umro pre isteka roka u kome se moe traiti nuni deo

VEBE VII

ZAOSTAVTINA BEZ NASLEDNIKA

- ona zaostavtina koju ne moe da nasledi ni jedno lice, ni po ugovoru o nasleivanju,

ni po zavetanju, ni po zakonu

- nae pravo tretira dravu kao zakonskog naslednika ovakve zaostavtine, jer se sa

ostaviocem nalazi u odreenoj vezi (domicil). Drava je univerzalni sukcesor i

odgovara za dugove ostavioca

- drava ne moe odbiti prijem zaostavtine bez naslednika

- sud kada dobije smrtovnicu, poziva sva lica koja polau pravo na konkretnu

25


26/35

zaostavtinu da se jave u roku od godinu dana od dana objavljivanja oglasa. Po

isteku roka, ako se ne javi ni jedan zakonski naslednik, sud zaostavtinu predaje na

uivanje Republici Srbiji (optini)

- pravo naslednika da zahteva zaostavtinu ne zastareva posle godinu dana (3 godine

za pokretne i 10 za nepokretne stvari).

PRAVNI ODNOSI U NASLEDNIKOJ ZAJEDNICI

- u momentu smrti ostavioca naslednici stupaju u tzv. nasledniku zajednicu,

ukoliko postoje najmanje dva potencijalna naslednika

- naslednika zajednica ima 2 stadijuma:

1) traje od momenta smrti ostavioca do momenta kada postane pravnosnano

reenje o nasleivanju

2) traje od momenta kada postane pravnosnano reenje o nasleivanju do momenta deobe

nasledstva

- ukoliko doe do nesporazuma oko upravljanja i raspolaganja naslednikom

zajednicom, naslednici se mogu obratiti sudu. Sud moe:

a) svakom nasledniku dati deo zaostavtine na upravljanje do deobe

b) postaviti upravitelja zaostavtine (moe neko od naslednika)

URAUNAVANJE POKLONA I ISPORUKA U NASLEDNI DEO

- nasledniku se uraunava u nasledni deo sve to je dobio od ostavioca kao

poklon, na bilo koji nain i u bilo koje vreme

- zakonskom nasledniku se rauna u nasledni deo kao poklon ono to je dugovao

ostaviocu, kao i isporuka koju je ostavilac ostavio zakonskom nasledniku

- nasledniku se nee uraunati:

a) plodovi i razne druge koristi koje je naslednik imao od ppklonjene stvari za vreme

od prijema poklona pa do smrti ostavioca

b) sve to je ostavilac utroio na obavezno kolovanje i izdravanje naslednika

c) uobiajeni manji pokloni

d) svi pokloni i isporuke za koje je ostavilac naredio da se ne uraunavaju nasledniku

u njegov nasledni deo

- uraunavanje poklona se vri na taj nain to svaki od naslednika dobija iz

zaostavtine onoliko koliko je potrebno da bi sa ve primljenim poklonima (ili bez

poklona) dobio vrednost jednaku vrednosti najveeg poklona, a zatim se ostatak

zaostavtine deli prema zakonskim kvotama

- kao vrednost poklona uzima se vrednost u momentu injenja poklona

ODGOVORNOST NASLEDNIKA I ISPORUKOPRIMCA ZA DUGOVE OSTAVIOCA

- naslednik odgovara za ostavioeve dugove i svojom i nasleenom imovinom, ali

26


27/35

samo do visine vrednosti nasleene imovine

- za ostavioeve dugove odgovaraju svi naslednici koji su se prihvatili naslea, dok

oni naslednici koji se nisu prihvatili naslea ne odgovaraju za ostavioeve dugove

- kada ima vie naslednika oni svi odgovaraju solidarno za ostavioeve dugove, ali

svaki od njih maksimalno do ukupne vrednosti svog naslednog dela

- kod zavetajnih naslednika, ako je zavetanjem neto posebno naglaeno za

dugove, dugovi se vraaju u skladu sa nalogom iz zavetanja

DEOBA NASLEDSTVA

- naslednici stiu pravo da trae deobu nakon pravosnanosti reenja o nasleivanju,

nakon pravosnanosti presude

- deobu moe traiti svaki od naslednika bez obzira koliki je njegov nasledni deo, i to

pravo ne zastareva, ne moe se uskratiti niti vremenski ograniiti (ni zavetanjem)

- naslednici koji su iveli u zajednici sa ostaviocem mogu traiti da se prilikom deobe

samo njima ustupe neke stvari ili grupe stvari iz zaostavtine

- svakom nasledniku ostali naslednici odgovaraju za pravne i fiziki skrivene

nedostatke na stvari koja je njemu pripala na deo, a koji su nastali pre deobe.

Svako od naslednika duan je da uestvuje u davanju te naknade srazmerno svom

alikvontnom delu

- postoje 2 vrste deobe: fizika (faktika) i civilna

- ako se naslednici ne mogu sporazumeti oko deobe, deobu e izvriti sud u

vanparninom postupku i doneti reenje o deobi

NASLEDNOPRAVNI I OBLIGACIONI UGOVORI OD ZNAAJA ZA NASLEDNO PRAVO

naslednopravni, koji u naem pravu nisu doputeni:

1. ugovor o nasleivanju

2. ugovor o buduem nasledstvu ili legatu

3. ugovor o sadrini zavetanja

4. ugovor o odricanju od naslea koje nije otvoreno

obligacioni:

1. ugovor o ustupanju i raspodeli imovine za ivota

2. ugovor o doivotnom izdravanju

3. ugovor o ustupanju svog naslednog dela pre deobe zaostavtine drugom

nasledniku

4. ugovor o ustupanju svog naslednog dela pre deobe zaostavtine licu koje nije

sanaslednik

5. ugovor o deobi nasledstva

Ugovor o ustupanju i raspodeli imovine za ivota

27


28/35

- ugovor zakljuen izmeu lica koja se nalaze u odreenom srodnikom odnosu

- na jednoj strani je ugovarapredak ustupilac, koji vri raspodelu imovine, a

na drugoj strani su svi njegovi potomci i usvojenicikoji bi u momentu

zakljuenja ugovora bili pozvani na naslee kao njegovi zakonski naslednici, kao i

ostavioevbrani drug

- ugovorom se na strani pretka konstituie obaveza da potomcima ugovaraa ustupi

stvari i prava u skladu sa ugovorom i istovremeno pravo na strani potomaka da

zahtevaju ispunjenje pomenute obaveze od pretka

- najee se ugovorom konstituiu razne obaveze: plodouivanje, ugovara

doivotna renta ili doivotno izdravanje ili neka druga korist

nain zakljuenja ugovora

1. mora biti zakljuen u pismenoj formi

2. potpise ugovaraa overava sudija

3. pre potpisivanja sudija duan da ugovaraima proita ugovor i upozori ih

na posledice koje on proizvodi

4. sudija na samom ugovoru ispod teksta ugovora i potpisa ugovaraa

unosi klauzulu u kojoj konstatuje da su ugovarai potpisali ugovor poto

im ga je on prethodno proitao i upozorio na posledice

mogunost raskida ugovora

- ustupilac moe traiti raskid ugovora i povraaj datog ako potoma ne daje

ugovoreno izdravanje, ili ako ne ispuni druge ugovorne obaveze

- ustupilac moe da trai raskid ugovora i povraaj datog i onda kada

potomak ispolji grubu neblagodarnost prema ustupiocu

- ustupilac moe da trai raskid ugovora kada znaajnije osiromai nakon

zakljuenog ugovora

Ugovor o doivotnom izdravanju

- ugovor kod koga se jedan ugovara (davalac izdravanja) obavezuje da do kraja

ivota izdrava drugog ugovaraa ili neko tree lice, a drugi ugovara (primalac

izdravanja) se obavezuje da davaocu izdravanja ustupi odreene stvari i prava

kao naknadu za prueno izdravanje

- davalac i primalac ne moraju biti ni u kakvom srodstvu

- davalac izdravanja prema primaocu izdravanja (ili treem licu) ima obaveze:

a) obezbeenje odgovarajue ishrane

b) obezbeenje potrebne odee i obue

c) obezbeenje odgovarajueg stana

d) obezbeenje potrebne lekarske pomoi za sluaj bolesti

e) obezbeenje odgovarajue nege za sluaj bolesti ili duboke starosti28


29/35

f) obezbeenje novca za svakodnevne sitne potrebe

g) pruanje stalne panje

h) obezbeenje trokova sahrane primaoca ili treeg lica

- kada je ugovorena zajednica ivota primalac ima obavezu da zasnuje zajednicu

ivota sa davaocem

- osnovna pravna obeleja ovog ugovora: dvostran, teretan, aleatoran, sa trajnim

izvrenjem obaveza, ugovor intuitu personae i formalan

nain zakljuenja mora biti sainjen u pismenoj formi i overen od strane sudije. Pre

nego to ugovarai potpiu ugovor, sudija je duan da pred njima isti proita i

upozori ih na posledice koje ugovor proizvodi. Pored toga, duan je da ih upozori na

dve injenice:

1) da imovina koja je predmet ugovora ne ulazi u njegovu zaostavtinu

2) da se iz imovine koja je predmet ugovora ne mogu namiriti nuni naslednici

- nakon zakljuenja ugovora davalac izdravanja moe upisati u javne knjige svoja

prava koja ima na primaoevoj imovini koja je obuhvaena ugovorom o doivotnom

izdravanju

raskid ugovora

a) zbog promenjenih okolnosti (koje oteavaju ispunjenje obaveza ili osujeuju

ostvarenje cilja ugovora)

b) zbog neispunjenja ili neurednog ispunjenja ugovornih obaveza

c) zbog poremeenih odnosa izmeu ugovaraa

d) usled smrti davaoca izdravanja

e) sporazumno

nitavost ugovora

a) ako nisu ispunjeni zahtevi forme

b) kada se kao davalac izdravanja pojavljuje lice koje se u okviru svoje delatnosti

bavi izdravanjem lica po osnovu ugovora o doivotnom izdravanju bez

saglasnosti organa starateljstva

c) zakonski naslednici primaoca mogu traiti ponitaj ugovora u sluajevima kada zbog bolesti

ili starosti primaoca ugovor nije predstavljao nikakvu neizvesnost za davaoca izdravanja

- zahtev za ponitaj ugovora moe biti podnet najdalje u roku od 3 godine od dana

primaoeve smrti

Ugovor o ustupanju svog naslednog dela pre deobe nasledstva drugom

nasledniku

- najee se ovaj ugovor zakljuuje tako to jedan naslednik daje izjavu na zapisniku

u ostavinskom postupku da se prihvata naslea i da ga se istovremeno odrie u

korist jednog ili vie sanaslednika, a naslednik kome je ustupljen nasledni deo29


30/35

izjavljuje na zapisniku da se prihvata ustupljenog dela

Ugovor o ustupanju svog naslednog dela pre deobe nasledstva licu koje nije

naslednik

- naslednik zakljuuje ugovor pre deobe nasledstva sa nekim licem koje nije

sanaslednik o ustupanju svog naslednog dela tom licu, teretno ili dobroino

- ovaj ugovor mora biti zakljuen u pismenoj formi, potpisi overeni od strane

suda, ali ne od sudije

Ugovor o deobi nasledstva

- nakon pravnosnanosti reenja o nasleivanju naslednici mogu zakljuiti

ugovor o nainu deobe nasleene imovine

- ovaj ugovor mora biti zakljuen u pismenoj formi, potpisi overeni od strane

suda, ali ne od sudije

- ako su zaostavtinu inile samo pokretne stvari koje ne podleu upisu u bilo

koje knjige, onda ugovor o deobi ne mora biti sainjen u pismenoj formi, ve

moe i usmeno

VEBE VIII

POSTUPAK ZA RASPRAVLJANJE ZAOSTAVTINE OSTAVINSKI POSTUPAK

- Ostavinski postupak skup radnji koje preduzimaju odreeni subjekti u cilju

oivotvorenja ustanove nasleivanja

- Ostavinski postupak ima 4 osnovna zadatka:

1) da utvrdi ko su naslednici ostavioca i po kom osnovu se javljaju kao naslednici

2) da utvrdi sastav zaostavtine

3) da zatiti prava naslednika

4) da donese reenje o nasleivanju kojim e biti precizno konstatovano ko su naslednici na

konkretnoj zaostavtini i koja prava pripadaju svakom od naslednika

- Znaaj ostavinskog postupka:

a) ostvarivanje optedrutvenih interesa (uvoenje reda u pravne odnose i naplata nasledne

takse i poreza na naslee)

b) ostvarivanje individualnih interesa (zatita interesa naslednika, trea lica)

Osnovna obeleja ostavinskog postupka:

1. vrsta vanparninog postupka primena Zakona o vanparninom postupku

2. primenjuju se i odredbe Zakona o parninom postupku

3. pokree se po slubenoj dunosti

4. vodi se po slubenoj dunosti

5. odluke se donose na osnovu nespornih injenica

30


31/35

6. odluka se moe bazirati i na dokazima koji su izvedeni pred nekim drugim sudom

7. odluke se donose u formi reenja

8. regulisanje postupka u nadlenosti republike

Nadlenost suda za voenje ostavinskog postupka

1) mesna nadlenost sud na ijem je podruju ostavilac imao prebivalite u momentu smrti

2) stvarna nadlenost osnovni sud

3) funkcionalna nadlenost u zavisnosti od vrste radnji koje sud preduzima sudija

pojedinac, struni saradnik

4) mesna nadlenost parninog suda u sporovima koji nastanu u vezi raspravljanja

zaostavtine incidentalnim sporovima

POKRETANJE OSTAVINSKOG POSTUPKA

- sud pokree im sazna, na bilo koji nain, za smrt nekog lica ili za proglaenje

nekog lica za umrlo

- nain obavetavanja suda o smrti nekog lica:

a) od strane matiara, koji sastavlja smrtovnicu i dostavlja sudu

b) u sluajevima kada lice umre van teritorije svog prebivalita boravita, matiar koji je

upisao smrt tog lica u knjigu umrlih, dostavlja nadlenom ostavinskom sudu izvod iz knjige

umrlih

c) dostavljanjem reenja o proglaenju nekog lica za umrlo

d) dopisom od strane zainteresovanog lica

Javne isprave od znaaja za pokretanje ostavinskog postupka

1. smrtovnica javna isprava koju sainjava nadleni organ uprave a koja sadri bitne

podatke o smrti nekog lica, kao i druge podatke znaajne za raspravljanje zaostavtine.

Smrtovnicu sastavlja matiar nadlean za mesto poslednjeg prebivalita, odnosno boravita

umrlog lica. U smrtovnicu se unose: osnovni podaci o umrlom, podaci o licima koja bi se mogla

pojaviti kao naslednici, podaci o imovini koju je umrli ostavio, podaci o ostavioevim

dugovima, podaci o zavetanju, ugovoru o doivotnom izdravanju, ugovoru o raspodeli

imovine za ivota i ugovoru o odricanju od naslea koje nije otvoreno, podaci o uivanju

socijalne ili druge pomoi koju je ostavilac primao za ivota i svi ostali podaci koji mogu biti od

znaaja za ostavinski postupak.

2. izvod iz matine knjige umrlih javna isprava koju izdaje matiar koji je upisao smrt

nekog lica u knjigu umrlih. U nju se unose osnovni podaci o umrlom licu kao i datum, as i

mesto smrti.

3. reenje o proglaenju nestalog lica za umrlo javna isprava koju donosi nadleni sud,

kojom se neko lice proglaava umrlim.

PROGLAENJE ZAVETANJA

- zavetanje moe proglasiti samo osnovni sud i moe biti proglaeno samo nakon

31


32/35

nastupanja smrti zavetaoca

- proglaenje se vri u prisustvu najmanje 2 graanina koji moraju biti punoletni i

poslovno sposobni (mogu biti i naslednici)

Proglaenje zavetanja sainjenog u pismenoj formi

- sastoji se iz: otvaranja zavetanja, itanja zavetanja, sainjavanja zapisnika o

proglaenju zavetanja i stavljanju potvrde na samo zavetanje da je isto proglaeno

Proglaenje usmenog zavetanja

- ako su svedoci sainili pismeno i predali ga sud postupak je isti kao i kod pismenog

zavetanja. Ako nisu sainili pismeno, sud e svedoke sasluati (odvojeno) i njihove

izjave uneti u zapisnik.

Proglaenje nestalog ili unitenog zavetanja

- ako su naslednici saglasni da je zavetanje unitio sam zavetalac, po slobodnoj

volji, u vreme kada je bio testamentalno sposoban, uzee se kao da zavetanje nije

ni sainjeno.

- ako bilo ko od naslednika tvrdi da je zavetanje postojalo i da je uniteno ili da je

nestalo, a nema saglasnosti meu naslednicima o samom nainu unitenja ili

nestanka, naslednici se upuuju na parnicu.

MERE KOJE MOGU BITI PREDUZETE U TOKU OSTAVINSKOG POSTUPKA

RADI ZATITE INTERESA NASLEDNIKA

1. popis i procena zaostavtine

2. poveravanje zaostavtine na uvanje

3. postavljanje staraoca

4. pozivanje izvrioca zavetanja da obavi radnje koje su mu poverene zavetanjem i nadzor

nad njegovim radom

5. odvajanje zaostavtine od imovine naslednika (separatio bonorum)

POSTUPAK OSTAVINSKOG SUDA POSLE PRIJEMA SMRTOVNICE

- nakon prijema smrtovnice, sud e najpre ispitati da li je mesno nadlean za

voenje konkretnog ostavinskog postupka. Ukoliko iz smrtovnice proizilazi da

umrli nije ostavio nikakvu imovinu, donee reenje kojim obustavlja postupak.

Ako je umrli ostavio samo pokretne stvari, sud e obustaviti postupak ako niko od

naslednika ne zahteva da se sprovede rasprava. Ukoliko ne obustavi postupak,

zakazae roite za raspravljanje zaostavtine.

Ostavinska rasprava

ZAKAZIVANJE ROITA ZA OSTAVINSKU RASPRAVU

- sud na roite poziva sva lica koja bi prema saznanju suda mogla da se pojave kao

zakonski ili testamentarni naslednici. Ako je boravite naslednika nepoznato a

naslednik nema punomonika ili ako sud nema saznanja o moguim naslednicima, sud32


33/35

e oglasom pozvati naslednike da se jave sudu u roku od jedne godine od dana

objavljivanja oglasa.

TOK OSTAVINSKE RASPRAVE

- na svakom roitu sainjava se zapisnik u koga se unose sve bitne radnje koje su

preduzete na roitu. Sud utvruje: krug naslednika; sastav zaostavtine; injenice

vezane za socijalnu ili drugu pomo; injenice vezane za zavetanje; injenice vezane

za ugovor o doivotnom izdravanju; injenice vezane za poklone, uzimanje

naslednike izjave.

NASLEDNIKA IZJAVA

- je izjava volje, pravna radnja koja ima za posledicu konaan nastanak ili prestanak

nasledno-pravnog odnosa. Nju daje lice na ijoj su se strani stekli svi zakonski

uslovi da postane naslednik.

- uslovi za punovanost izjave:

a) vezani za status da lice koje daje nasledniku izjavu mora biti poslovno sposobno i za lica

koja su poslovno nesposobna izjavu daje njihov zakonski zastupnik

b) vezani za volju volja mora biti slobodna i ozbiljna

- bitna obeleja naslednike izjave:

1. po dejstvu moe biti pozitvna (prihvatanje) i negativna (odricanje od naslea)

2. neopoziva je

3. odricanje i prijem naslea ne mogu biti delimini

4. odricanje i prihvatanje naslea ne mogu biti pod uslovom ili rokom

5. naslednik moe da se prihvati naslea po jednom pravnom osnovu, a da se

odrekne od naslea po drugom pravnom osnovu (zavetanje zakon)

6. naslednik se po zakonu moe odrei samo naslea u svoje ime

7. data naslednika izjava odnosi se i na deo koji bi nasledniku pripao po prirataju

8. data naslednika izjava odnosi se i na imovinu koja bi bila pronaena posle

okonanja ostavinskog postupka

9. ne moe se odrei od naslea naslednik koji je pre davanja naslednike izjave raspolagao

zaostavtinom ili jednim njenim delom

10. negativna izjava moe biti data samo izriito usmeno pred sudom ili podneskom

11. naslednika izjava moe se dati tek posle otvaranja naslea, pa sve do okonanja

postupka

OKONANJE OSTAVINSKE RASPRAVE I DONOENJE REENJA O

NASLEIVANJU

- nakon zakljuenja ostavinske rasprave sud donosi reenje o nasleivanju

Sadrina reenja o nasleivanju

- u uvodu se navodi koji je sud postupao, koji je sudija postupao, o ijoj zaostavtini

33


34/35

se radii datum donoenja reenja

- izreka sadri: podatke o umrlom; ime i prezime naslednika, srodniki odnos sa

ostaviocem, prebivalite i zanimanje svakog od naslednika koji su se prihvatili

naslea; konstataciju koja prava, po kom osnovu i na kom delu zaostavtine

pripadaju svakom od naslednika i odluku o naslednoj taksi koju treba da plate

naslednici

- u obrazloenju se ukratko navode razlozi za odluku iz izreke, posebno se navodi koji

potencijalni zakonski naslednici nisu postali naslednici i zbog ega

Dostava reenja nepravosnano reenje se dostavlja svim licima koja su se mogla

pojaviti kao naslednici, dok pravosnano reenje sud po slubenoj dunosti dostavlja:

organu uprave koji odluuje o drutvenim prihodima, geodetskoj upravi i zemljino-

knjinom sudu tamo gde postoje zemljine knjige.

alba na reenje o nasleivanju

- podnosi se nadlenom drugostepenom sudu u roku od 15 dana od dana

dostavljanja prepisa reenja. Prvostepeni sud kada primi albu moe, da sam

preinai ili ukine reenje, ako se time ne vreaju prava drugih uesnika, i da

odluuje po neblagovremenoj albi, ako se time ne vreaju prava ostalih

uesnika tog reenja.

- zadrava izvrenje reenja

- protiv reenja drugostepenog suda nije dozvoljena revizija

- stranke mogu svoja prava da trae u parninom postupku

PREKID OSTAVINSKOG POSTUPKA I UPUIVANJE STRANKA NA PARNICU

Sporne injenice zbog kojih e sud prekinuti ostavinski postupak

- samo kad su sporne odlune injenice: srodniki odnos izmeu ostavioca i pojedinih

lica koja istiu nasledna prava prema njegovoj zaostavtini, da li su ispunjeni

zakonski uslovi da se jedno lice proglasi nedostojnim za nasleivanje ili da bude

iskljueno ili lieno prava na nuni deo, ta sve predstavlja zaostavtinu ostavioca...

- sud e odrediti da ulogu tuioca u buduem sporu imaju oni naslednici ije su

tvrdnje o spornim injenicama prema raspoloivim dokazima manje osnovane.

- stranke mogu izjaviti albu na reenje o prekidu postupka drugostepenom sudu

- ostavinski sud e kada protekne rok (30 dana) u kojem su stranke bile dune da

pokrenu parnini postupak proveriti da li su postupile po reenju, ukoliko jesu,

saekae da se taj postupak okona. Ukoliko utvrdi da nisu pokrenule parnini

postupak, nastavie sa ostavinskim postupkom, a o spornoj injenici e odluiti na

osnovu raspoloivih dokaza.

NASLEDNOPRAVNI ZAHTEVI POSLE PRAVOSNANOSTI REENJA O NASLEIVANJU

- do izmene pravosnanog reenja o nasleivanju moe doi u 3 sluaja:

34


35/35

1. kada se naknadno posle pravosnanosti reenja o nasleivanju pronae imovina

koja je ostavioeva zaostavtina

2. kada se naknadno posle pravosnanosti reenja o nasleivanju pronae jedno

ili vie zavetanja

3. kada se naknadno posle pravosnanosti reenja o nasleivanju pojave lica koja

nisu uestvovala u ostavinskom postupku a koja istiu nasledno-pravne zahteve

prema ovoj zaostavtini

- sud ne otvara ponovo ostavinsku raspravu ve upuuje zainteresovane stranke na

parnicu

- presuda koja se donese e imati retroaktivno dejstvo

-pravo naslednika da trai zaostavtinu ne zastareva

prezentacija nasledno pravo

Documents