paragraf pravni instruktor • br. 88 • mart 2015. · iii građansko pravo iii-1 svojinsko pravo...

of 114 /114

Author: phamminh

Post on 27-Jul-2018

228 views

Category:

Documents


0 download

Embed Size (px)

TRANSCRIPT

  • Para

    graf

    Pra

    vni

    inst

    rukt

    or

    br.

    88

    m

    art 2

    015.

  • Izdava:

    Paragraf Lex d.o.o. 21000 Novi Sad Jovana Bokovia 5 Tel: 021/457-421

    Direktor: Bratislav Milovanovi

    Glavni i odgovorni urednik: Duan Pavlovi

    V. d. Pomonika glavnog i odgovornog urednika: Sneana Zvonari

    Vii urednik: Mile Orlovi

    Urednik: Dragana Jevti Dimitrijevi

    Redakcija: Sneana Radovi Mara Cvetkovi Mila Peji Kilibarda

    Sekretar redakcije: Lidija Bogojevi

    Autor asopisa: Ljiljana Pjeva Pejovi

    Tehniki urednik: Ivan Fier

    Dizajn: Olgica Fier

    tampa: Beograf, Nova Pazova

    Copyright Paragraf, www.paragraf.rs

    CIP - ,

    34

    PRAVNI instruktor : asopis za pravnu teoriju i praksu / glavni i odgovorni urednikDuan Pavlovi. - 2011, br. 1/6 (31. oktobar)- . - Beograd (Takovska 42) : Paragraf Co ; Novi Sad (Jovana Bokovia 5) :Paragraf lex, 2011 (Nova Pazova : Beograf). -30 cm

    DvonedeljnoISSN 2217-7027 = Pravni instruktorCOBISS.SR-ID 186958860

    Impressum

    Zainteresovani ste za reklamiranje u asopisu

    Pravni instruktor?Vie informacija na:

    011/3292-067, 2750-024; [email protected]

    ili www.paragraf.rs

    ISSN 2217-7027

    Broj izaao iz tampe:30.3.2015. godine

    www.paragraf.rs

  • Pravni instruktor mart 2015. Br. 88 1

    i INFORMACIJE ZA PRETPLATNIKEi INFORMACIJE ZA PRETPLATNIKE

    Obavetavamo Vas da Vam je, kao pretplatnicima na tampano izdanje kompanije Paragraf, omoguen pristup svim asopisima, izdanja na koje ste pretplaeni,

    objavljenim od poetka izlaska asopisa pa sve do kraja 2013. godine.asopisi su u elektronskom (PDF) formatu i moete im pristupiti na sledei nain:

    1. Posetite na vebsajt www.paragraf.rs i kliknite na "Korisniki kutak";3. Otvorite "Sadraj i download svih tampanih izdanja";4. Izaberite asopis na koji ste pretplaeni;5. Sa leve strane unesite ifru koju smo Vam poslali;6. Nakon unosa ifre, sa leve strane e se otvoriti spisak svih objavljenih brojeva asopisa.

    Takoe, na istoj strani, u glavnom prozoru, omoguen Vam je i pristup zbirnom sadraju, u kome se nalaze naslovi svih tekstova koji su objavljeni u tom izdanju. Ovaj zbirni sadraj Vam daje mogunost da lako i brzo locirate neki tekst, ukoliko ste zaboravili u kom je broju objavljen - jednostavno, u polje "Nai" ponite da kucate bilo koji pojam koji traite i u dobiete listu dokume-nata koji imaju zadati pojam u svom naslovu.

    OBRASCINa naem sajtu www.paragraf.rs, u delu Besplatno, moete preuzimati popunjive i po rubrikama sistematizovane obrasce u PDF formatu.

    AKTUELNI STATISTIKI PODACINa adresi www.paragraf.rs moete pratiti aktuelne statistike podatke iz oblasti zarada, osnovica doprinosa, kamata, indeksa potroakih cena i ostalog.

    KONTAKT SA REDAKCIJOMPitanja, sugestije i predloge moete dostaviti redakciji asopisa Pravni instruktor putem e-maila ili

    faxa u vremenu od 7:30 - 15:30h Fax: 011/ 3290-498 e-mail: [email protected]

    SVE DNEVNE PRAVNO-EKONOMSKE VESTI NA JEDNOM MESTUNa www.paragraf.rs moete svakodnevno pratiti najnovije poslovne i pravno-ekonomske vesti, kao i druge informacije od znaaja za poslovanje. Umesto Vas, na jednom mestu, pratimo preko stotinu razliitih veb sajtova, dnevne novine, vesti sa Tanjuga i druge izvore. Izdvajamo najinteresantnije i najaktuelnije informacije i na taj nain tedimo Vae vreme.

    Sluba komercijale (za sva pitanja vezana za pretplatu, obnovu pretplate i sl.)Beograd - 011/275-2171, 011/275-0296

    Novi sad - 021/457-421, 021/557-505 Ni - 018/511-839, 018/528-808Sluba pretplate (za sve informacije u vezi sa plaanjem pretplate)

    011/2750-024, 011/2750-035

    KALENDAR SAVETOVANJA ZA 2015. GODINUDATUM MESTO REDAKCIJA ASOPISA TEMA NAPOMENA

    7-8. maj 2015. Beograd Budetski instruktor Obuka za polaganje ispita za slubenika za javne nabavkeDvodnevna

    obuka

    24-27. maj 2015. Vrnjaka banja Sve redakcije Novine i primena optih i finansijskih propisa u javnom i u privatnom sektoruViednevno savetovanje

    Septembar 2015. Pali Sve redakcije Novine i praktina primena aktuelnih propisa Viednevno savetovanjeUvek auran spisak savetovanja sa detaljnim informacijama moete nai na www.paragraf.rs.

    Prijavite se na nau mailing listu, kako biste blagovremeno bili obaveteni o savetovanjima.

  • 2 Pravni instruktor mart 2015. Br. 88

    OSTALA IZDANJA KOMPANIJE PARAGRAF

  • Pravni instruktor mart 2015. Br. 88 3

    REDOVNE RUBRIKE U ASOPISU PRAVNI INSTRUKTOR

    I Ustavno pravoI-1 Dravno ureenjeI-2 Organi vlasti i teritorijalnog ureenjaI-3 Odbrana, bezbednost i unutranji poslovi

    II Pravosudno organizaciono pravoII-1 SudstvoII-2 TuilastvoII-3 Advokatura

    III Graansko pravoIII-1 Svojinsko pravoIII-2 Obligaciono pravoIII-3 Nasledno pravoIII-4 Porodino pravoIII-5 Autorsko pravo i pravo industrijske svojineIII-6 Zastarelost

    IV Parnini, vanparnini i izvrni postupakIV-1 Parnini postupakIV-2 Vanparnini postupakIV-3 Izvrni i postupak obezbeenjaIV-4 Arbitrano pravoIV-5 Medijacija

    V Krivino pravo i krivini postupakV-1 Krivina delaV-2 Krivina odgovornost pravnih licaV-3 Krivini postupakV-4 Privredni prestupiV-5 Prekraji i prekrajni postupakV-6 Zastarelost

    VI Upravno pravo i upravni postupakVI-1 Upravni postupakVI-2 Upravni sporVI-3 Posebni upravni postupci

    VII Radno, penzijsko i medicinsko pravoVII-1 Prava iz radnog odnosaVII-2 Prava van radnog odnosaVII-3 Mobing

    VII-4 Zapoljavanje invalidaVII-5 Bezbednost i zdravlje na raduVII-6 Prava na penzijsko i invalidsko osiguranjeVII-7 Pravo na zdravstvenu i socijalnu zatitu

    VIII Trgovinsko i kompanijsko pravoVIII-1 Osnivanje i statusne promeneVIII-2 Privredne delatnostiVIII-3 Vanprivredne delatnostiVIII-4 PreduzetniciVIII-5 ZastupanjeVIII-6 Steajno pravo i likvidacijaVIII-7 Pravo osiguranjaVIII-8 Pravo medijaVIII-9 Pravo informacionih tehnologijaVIII-10 Bankarsko i berzansko pravo

    IX Meunarodno i uporedno pravoIX-1 Meunarodno krivino pravoIX-2 Meunarodno privatno pravoIX-3 Meunarodno javno pravoIX-4 Meunarodno privredno pravoIX-5 Pravo EUIX-6 Uporedno pravo

    X Poresko pravoXI Ostalo kazneno zakonodavstvoXII Zastarelost

    XII-1 Opti rokoviXII-2 Posebni rokovi

    XIII Stavovi sudske prakseXIII-1 Pravna shvatanjaXIII-2 Pitanja i odgovori na zajednikim

    sednicama sudovaXIII-3 Aktuelni primeriXIII-4 Sporna pitanja

    XIV Inspekcijski nadzorXV Preduzetnici

    Redovne rubrike u asopisu Pravni instruktor

    PRETPLATOM NA TAMPANO IZDANJE PRAVNI INSTRUKTOR STIETE PRAVO NA: 24 BROJA ASOPISA kod godinje pretplate 12 BROJEVA SPECIJALISA ZA ADVOKATE - izlazi jednom meseno i sadri odabir aktuelnih tema i

    informacija od znaaja za svakodnevni rad advokata POSTAVLJANJE PITANJA pisanim putem iz oblasti koje su tema asopisa PARAGRAF LEX DEMO - dnevno aurni propisi, pravne vesti i popunjivi obrasci u online bazi SPECIJALIS - Paragrafova zbirka sudskih odluka sudova opte i posebne nadlenosti - izlazi u januaru

    svake godine i sadri odluke donete u prethodnoj godini 4 ULAZNICE ZA JEDNODNEVNA SAVETOVANJA u organizaciji kompanije Paragraf 2 PRIRUNIKA - 1 koji redovno objavljuje redakcija u toku godine i 1 po izboru SVE BROJEVE u pdf formatu, objavljene u godini u kojoj je zakljuena pretplata BESPLATNO REKLAMIRANJE - jedna besplatna reklama u nekom od izdanja kompanije Paragraf POPUSTE NA PRETPLATU na ostala izdanja i strune skupove kompanije Paragraf POVOLJNE USLOVE PLAANJA - mogunost godinje i kvartalne pretplate, kao i mogunost plaanja

    godinje pretplate u 4 rate

  • 4 Pravni instruktor mart 2015. Br. 88

    I USTAVNO PRAVO

    Pitanja i odgovori

    Neophodno visoko obrazovanje za obavljanje odreenih poslova zatite od poara ............................................................. 9

    III GRAANSKO PRAVO

    Pitanja i odgovori

    Graenje na tuem zemljitu u privatnoj svojini i nemogunost izdavanja graevinske dozvole ..................................10Efekti naplate ugovorne kazne na zakljueni ugovor ..........................................................................................................................11

    IV PARNINI, VANPARNINI I IZVRNI POSTUPAK

    Pitanja i odgovori

    Sprovoenje izvrenja na zaradi izvrnog dunika u situaciji kada poslodavac kasni sa isplatom zarade .................13

    V KRIVINO PRAVO I KRIVINI POSTUPAK

    SPORAZUMI JAVNOG TUIOCA I OKRIVLJENOG U KRIVINOM POSTUPKU I MOGUNOST NJIHOVOG UVOENJA U POSTUPAK ODLUIVANJA O PRIVREDNIM PRESTUPIMA .......................... 14

    1. Uvodna razmatranja i sumarni osvrt na stranako sporazumevanje u uporednom krivinom procesnom pravu ..........14

    SadrajPravni instruktor 88 mart 2014.

  • SADRAJ

    Pravni instruktor mart 2015. Br. 88 5

    2. Vrste stranakih sporazuma u ZKP-u Srbije ....................................................................................................................................................153. Mogunost uvoenja stranakog sporazuma u postupak odluivanja o privrednim prestupima ...........................................21

    Pitanja i odgovori

    Oteeni kao supsidijarni tuilac .................................................................................................................................................................24

    Zastarelost u krivinom postupku ...............................................................................................................................................................25

    Karakteristike krivinog dela sitna kraa ................................................................................................................................................27

    Odgovornost pravnog lica u sluaju da voza upravlja motornim vozilom za vreme trajanja zatitne mere zabrane upravljanja .........................................................................................................................28

    OTEENI KAO PODNOSILAC ZAHTEVA ZA POKRETANJE PREKRAJNOG POSTUPKA ZBOG PREKRAJA IZ ZAKONA O SLOBODNOM PRISTUPU INFORMACIJAMA OD JAVNOG ZNAAJA .......................................................................................................... 29

    Podnosilac zahteva za pokretanje prekrajnog postupka ..............................................................................................................................29Oteeni kao podnosilac zahteva za pokretanje prekrajnog postupka ..................................................................................................31Zakljuak ..............................................................................................................................................................................................................................33

    PRIMENA SPORAZUMA O PRIZNANJU PREKRAJA U OBLASTI SAOBRAAJA U PRAKSI .................................................................................................................. 34

    Objanjenje o postupanju pojedinih policijskih uprava u zakljuivanju i primeni sporazuma o priznanju prekraja ........................................................................................................................35Primer primene sporazuma o priznanju prekraja u praksi ........................................................................................................................37Zakljuak ..............................................................................................................................................................................................................................38

    VII RADNO, PENZIJSKO I MEDICINSKO PRAVO

    UPOREDNI PREGLED POSEBNIH KOLEKTIVNIH UGOVORA U REPUBLICI SRBIJI ............................. 39

    Analiza zakljuenih posebnih kolektivnih ugovora ..........................................................................................................................................40Zajednika reenja ..........................................................................................................................................................................................................42Zakljuak ..............................................................................................................................................................................................................................47

    Pitanja i odgovori

    Pravo zaposlene na naknadu tete za neiskorieni godinji odmor po prestanku radnog odnosa na odreeno vreme istekom porodiljskog odsustva ............................................................................................48

    Obaveza pravnih lica da obezbede sprovoenje mera zatite od poara sa potrebnim brojem struno osposobljenih lica ...........................................................................................................48

  • SADRAJ

    6 Pravni instruktor mart 2015. Br. 88

    VIII TRGOVINSKO I KOMPANIJSKO PRAVO

    BELE I CRNE LISTE PRIVREDNIH SUBJEKATA ........................................................................................ 50Pojam i obeleja ...............................................................................................................................................................................................................50Meunarodna, evropska i komparativna praksa ...............................................................................................................................................51Unutranji nadzor i kontrola i anti-korupcijski mehanizmi .........................................................................................................................51Pravila i procedure listiranja ......................................................................................................................................................................................52Bele i crne liste u domaem zakonodavstvu .................................................................................................................................................52Regulatorne i srodne inicijative ................................................................................................................................................................................54

    UPIS PREDSTAVNITVA STRANIH UDRUENJA U REGISTAR KOD AGENCIJE ZA PRIVREDNE REGISTRE ..................................................................................................... 56

    Sadrina Registra .............................................................................................................................................................................................................56Dokumentacija potrebna za upis predstavnitva stranog udruenja u Registar .................................................................................56Registracija .........................................................................................................................................................................................................................57Primena propisa na zaposlene u predstavnitvima stranih udruenja ...................................................................................................57Sredstva za rad predstavnitva stranih udruenja ...........................................................................................................................................57Zabrana rada predstavnitva stranog udruenja ...............................................................................................................................................57Brisanje predstavnitva stranog udruenja iz Registra stranih udruenja ............................................................................................57

    ZADUBINE I FONDACIJE ..................................................................................................................................... 58Osnivanje .............................................................................................................................................................................................................................58Naziv .....................................................................................................................................................................................................................................58Poresko oslobaanje ......................................................................................................................................................................................................58Imovina zadubine ..........................................................................................................................................................................................................58Organi zadubine i fondacije ......................................................................................................................................................................................59Prestanak zadubine i fondacije ...............................................................................................................................................................................59

    KOMENTAR PRAVILNIKA O IZMENAMA I DOPUNAMA PRAVILNIKA O UTVRIVANJU TROKOVA ZA IZDAVANJE DOZVOLA I GODINJE NAKNADE ZA OBAVLJANJE POTANSKIH USLUGA Sl. glasnik RS, br. 25/2015 ............................................................................................................................... 60

    Pitanja i odgovori

    Promena pravne forme ortake radnje u formu ortakog privrednog drutva po slubenoj dunosti .........................61

    Poslovanje dvolanog drutva s ogranienom odgovornou nakon smrti jednog lana ....................................................62

    Shodna primena odredaba o isplati dividende i meudividende akcionarima na isplatu dobiti lanovima drutva s ogranienom odgovornou .............................................................................................64

  • SADRAJ

    Pravni instruktor mart 2015. Br. 88 7

    Povezanost stranog pravnog lica sa domaim pravnim licem po osnovu uea u osnovnom kapitalu....................................................................................................................................................65

    ODGOVORI NA AKTUELNA PITANJA IZ PRAKSE U VEZI SA PRIMENOM ZAKONA O PLANIRANJU I IZGRADNJI ...................................................................................... 66

    NEPRAVINE UGOVORNE ODREDBE POTROAKIH UGOVORA I OPTIH USLOVA POSLOVANJA ......................................................................................................................... 74

    Koji su najei problemi potroaa? ......................................................................................................................................................................75Kako se utvruje nepravinost ugovorne odredbe? .........................................................................................................................................75Kako se sankcioniu nepravine ugovorne odredbe potroakih ugovora u srpskom pozitivnim pravu? ...............................77

    PREDMET KONTROLE SUBJEKATA KOJI POSLUJU SA HRANOM OD STRANE VETERINARSKE INSPEKCIJE .............................................................................. 78

    Saetak ..................................................................................................................................................................................................................................78Obavezan upis u Centralni registar ..........................................................................................................................................................................78Inspekcijska kontrola subjekata u poslovanju hranom ..................................................................................................................................79Sistem za osiguranje bezbednosti hrane ...............................................................................................................................................................79Klasifikacija subjekata koji posluju sa hranom ...................................................................................................................................................79Obaveza obezbeenja sledljivosti proizvoda .......................................................................................................................................................79Sanitarno-higijenski uslovi ..........................................................................................................................................................................................80

    Pitanja i odgovori

    Preporuena cena na pakovanju proizvoda koja se razlikuje od one istaknute od strane trgovca .................................80

    Naknada trokova vraanja robe u sluaju odustanka od strane potroaa .............................................................................81

    Pravilno voenje KEPU knjige u sluaju komisione prodaje polovnih kaciga i delova za motore ...................................81

    PORODINO POLJOPRIVREDNO GAZDINSTVO: REGISTRACIJA, PRAVNI POLOAJ, PLAANJE POREZA NA PRIHOD OD SAMOSTALNE DELATNOSTI I DOPRINOSA ZA OBAVEZNO SOCIJALNO OSIGURANJE ......................................................................................................... 83

    1. Pojam poljoprivrednog gazdinstva i porodinog poljoprivrednog gazdinstva ................................................................................832. Registar poljoprivrednih gazdinstava i registracija poljoprivrednih gazdinstava .........................................................................843. Uslovi za upis u Registar ..........................................................................................................................................................................................844. Postupak upisa u Registar .......................................................................................................................................................................................865. Status poljoprivrednog gazdinstva u registru i promena statusa ..........................................................................................................886. Poreski status poljoprivrednika - nosioca porodinog poljoprivrednog gazdinstva ....................................................................90

    PROGRAM PODRKE ZA SPROVOENJE POLJOPRIVREDNE POLITIKE I POLITIKE RURALNOG RAZVOJA ...................................................................................................................... 95

    Saetak ..................................................................................................................................................................................................................................95

  • SADRAJ

    8 Pravni instruktor mart 2015. Br. 88

    Sadrina Programa podrke za sprovoenje poljoprivredne politike i politike ruralnog razvoja ...............................................96ifarnik mera .....................................................................................................................................................................................................................96

    IX MEUNARODNO I UPOREDNO PRAVO

    RAZGRANIENJE ODGOVORNOSTI LEKARA KOJI SU JEDAN ZA DRUGIM POGRENO LEILI ISTOG PACIJENTA ...................................................................................... 97

    Uvod ......................................................................................................................................................................................................................................97Prirodna i adekvatna uzrona veza sa tetom ....................................................................................................................................................97Reenje .................................................................................................................................................................................................................................98Sluajevi iz prakse nemakih sudova ......................................................................................................................................................................99Zakljuak ........................................................................................................................................................................................................................... 102

    U SUSRET 39. ZASEDANJU KOMITETA UNESCO-A ZA ZATITU SVETSKE BATINE .......................................................................................................................103

    AKTUELNE VESTI ........................................................................................................105

  • USTAVNO PRAVO

    Pravni instruktor mart 2015. Br. 88 9

    NEOPHODNO VISOKO OBRAZOVANJE ZA OBAVLJANJE ODREENIH POSLOVA

    ZATITE OD POARA

    Pitanje:

    Da li rukovodilac slube zatite od poara moe biti lice koje je zavrilo viu kolu i steklo zvanje ine-njera zatite od poara po ranijem sistemu obrazovanja, kao i da li na radnom mestu za koja se trai najmanje 240 ESPB moe da se zaposli lice koje je steklo zvanje diplomiranog inenjera u ranijem sistemu obrazovanja, odnosno pre njegovog usklaivanja sa principima Bolonjske deklaracije i Evrop-skim sistemom prenosa bodova - ESPB?

    Odgovor: Odredbama lana 52. stav 1. ta. 1) i 2) Zakona o zatiti od poara ("Sl. glasnik RS", br. 111/2009 i 20/2015 - Zakon)

    predvieni su posebni uslovi u pogledu obrazovanja koje, pored ostalih uslova propisanih Zakonom, moraju da ispunja-vaju rukovodioci na poslovima zatite od poara, i to:

    - za subjekte u prvoj kategoriji ugroenosti od poara iz lana 24. stav 1. Zakona rukovodilac na poslovima preven-tive moe biti lice koje je steklo najmanje 240 ESPB na akademskim ili strukovnim studijama tehniko-tehnoloke naune oblasti, a rukovodilac vatrogasne jedinice mora imati najmanje prvi stepen visokog obrazovanja tehniko-tehnoloke naune oblasti;

    - za subjekte u drugoj kategoriji ugroenosti od poara iz lana 24. stav 2. Zakona rukovodilac slube zatite od po-ara i lice koje radi na organizovanju i sprovoenju preventivnih mera zatite od poara mora imati najmanje prvi stepen visokog obrazovanja.

    Prelaznim odredbama lana 127. Zakona o visokom obrazovanju ("Sl. glasnik RS", br. 76/2005, 100/2007 - auten-tino tumaenje, 97/2008, 44/2010, 93/2012, 89/2013 i 99/2014) izvreno je, izmeu ostalog, usklaivanje (izjednaa-vanje) strunih naziva steenih do stupanja na snagu tog zakona sa odgovarajuim strunim nazivima utvrenim tim zakonom. Tim odredbama struni naziv steen zavravanjem studija na vioj koli, u trajanju do tri godine, izjednaen je sa strunim nazivom iz lana 95. stav 3. tog zakona, odnosno sa strunim nazivom koje ima i lice koje zavri osnovne strukovne studije i stekne struni naziv sa naznakom zvanja prvoga stepena strukovnih studija iz odgovarajue oblasti. Obim osnovnih strukovnih studija, iskazan zbirom ESPB, prema lanu 29. stav 8. navedenog zakona, iznosi 180 ESPB. Na slian nain izvreno je i usklaivanje ranijih strunih naziva steenih na studijama u etvorogodinjem trajanju sa sadanjim osnovnim akademskim studijama u etvorogodinjem trajanju.

    Prema tome, lice koje je zavrilo viu kolu i steklo zvanje inenjera zatite od poara po ranijem sistemu obrazova-nja, sada izjednaenu sa osnovnim strukovnim studijama (180 ESPB), ne moe biti rukovodilac na poslovima preventive za subjekte u prvoj kategoriji ugroenosti od poara iz lana 24. stav 1. Zakona. Meutim, navedeno lice moe biti ruko-vodilac slube zatite od poara ili lice koje radi na organizovanju i sprovoenju preventivnih mera zatite od poara za subjekte u drugoj kategoriji ugroenosti od poara iz lana 24. stav 2. Zakona.

    Najzad, lice koje je steklo zvanje diplomiranog inenjera u ranijem sistemu obrazovanja, odnosno na tadanjim stu-dijama u etvorogodinjem trajanju, moe da se zaposli na radnom mestu za koja se trai najmanje 240 ESPB, kojima se iskazuje obim osnovnih akademskih studija u etvorogodinjem trajanju predvienih sada vaeim Zakonom o visokom obrazovanju.

    SlobodanMileti

  • GRAANSKO PRAVO

    10 Pravni instruktor mart 2015. Br. 88

    GRAENJE NA TUEM ZEMLJITU U PRIVATNOJ SVOJINI I NEMOGUNOST IZDAVANJA

    GRAEVINSKE DOZVOLE Pitanje:

    Da li pravno lice moe sa vlasnikom zemljita u privatnoj svojini ugovoriti da se na zemljitu izgradi objekat pri emu bi vlasnik zadrao pravo svojine na zemljitu, a pravno lice bi postalo vlasnik izgra-enog objekta?

    Odgovor: Ovde je re o ustupanju prava da se na zemljitu izgradi objekat, pri emu se ne prenosi i pravo svojine na zemljitu,

    ve se samo ustupa pravo graenja, uz zadravanje prava svojine na zemljitu. Pravo graenja pominju neki nai propisi (kao npr. Zakon o planiranju i izgradnji - "Sl. glasnik RS", br. 72/2009, 81/2009 - ispr., 64/2010 - odluka US, 24/2011, 121/2012, 42/2013 - odluka US, 50/2013 - odluka US, 98/2013 - odluka US, 132/2014 i 145/2014 - dalje: Zakon, ali sa-mo kada je re o pravu graenja na graevinskom zemljitu u javnoj svojini. Zatim, lan 21. Zakona o osnovama svojin-skopravnih odnosa - "Sl. list SFRJ", br. 6/80 i 36/90, "Sl. list SRJ", br. 29/96 i "Sl. glasnik RS", br. 115/2005 - dr. zakon, ali ga ne ureuju detaljno). Iz toga se moe zakljuiti da ovo pravo nije nepoznato u naem pravnom sistemu, ali se ne mogu nai odredbe u propisima koje detaljno ureuju ovo pravo, ako bi ga trebalo zasnovati na zemljitu u privatnoj svojini.

    Iz postojeih propisa moe se zakljuiti da pravo graenja postoji kao posebno pravo koje moe biti predmet ustu-panja, po pravilu ugovorom, ime se omoguava sticaocu da na zemljitu koje nije u njegovoj svojini izgradi objekat. Predmet ugovora je ustupanje prava graenja na zemljitu koje pripada ustupiocu, bez prenosa prava svojine, sa ili obavezom plaanja naknade za ustupanje ovog prava i sa odreenjem roka na koji se pravo ustupa. Ugovorom o ustupa-nju prava graenja mora biti odreeno zemljite koje se ustupa investitoru, njegovo pravo da izgradi objekat odreenih karakteristika (povrina, namena i sl) i pravo da koristi to zemljite za vreme koje je odreeno ugovorom (broj godina ili neki drugi vremenski period). Osim ovoga, potrebno je ugovorom urediti i pitanje plaanja naknade za korienje (zakup) zemljita nakon izgradnje objekta (to moe biti i osloboenje od obaveze plaanja bilo kakve naknade), ali i ta se deava po isteku ugovorenog roka korienja zemljita (kome pripada objekat, odnosno da li e objekat biti uklonjen sa te parcele, o ijem troku i slino).

    Meutim, ono to je problem kod ovog ugovora je to to ga Zakon ne predvia kao osnov za sticanje odgovarajueg prava na izdavanje graevinske dozvole. U lanu 135. ovog zakona predvieno je da se graevinska dozvola izdaje in-vestitoru koji je vlasnik zemljita, ima pravo zakupa na graevinskom zemljitu u javnoj svojini ili neko od drugih prava koje taj zakon predvia kao pravo na osnovu koga se moe izdati graevinska dozvola. Meu tim pravima koja se nabra-jaju u lanu 135. Zakona ne navodi se i pravo graenja na zemljitu koje nije u javnoj svojini, ve samo pravo graenja na zemljitu u javnoj svojini. Time se iskljuuje mogunost da se kao investitor pojavi lice koje nije i vlasnik zemljita koje je u privatnoj svojini, osim u sluajevima koji su izriito pobrojani u navedenom lanu.

    Imajui u vidu ove odredbe, organ nadlean za izdavanje graevinske dozvole, nema uporite da izda graevinsku dozvolu licu koje nema odgovarajue pravo da gradi objekat u smislu lana 135. ovog zakona. Ranije odredbe istog za-kona su sadravale fleksibilnije reenje i prema njima bi, u odreenim periodima, ovakvo pravo graenja zasnovano na ugovoru, bilo prihvatljivo iz ugla izdavanja graevinske dozvole.

    Meutim, sada je nabrajanje taksativno i organ koji izdaje graevinsku dozvolu ne moe nai uporite u zakonskoj odredbi da prihvati ovakav ugovor kao osnov za izdavanje graevinske dozvole u korist lica koje ima pravo graenja na tuem zemljitu. Re je o imperativnim odredbama ija se primena ne moe otkloniti voljom uesnika tog odnosa. Zbog toga se, bez promene vlasnika na zemljitu u privatnoj svojini - odnosno sticanja prava svojine, investitor ne moe kod nadlenog organa legitimisati kao lice koje je ovlaeno da trai izdavanje graevinske dozvole.

    prof.drZlatkoStefanovi

  • GRAANSKO PRAVO

    Pravni instruktor mart 2015. Br. 88 11

    Pitanje i odgovor

    Efekti naplate ugovorne kazne na zakljueni ugovor

    Pitanje:

    Da li je osnovano traiti naplatu potraivanja po osnovu ugovorne kazne (ugovor o graenju), u situ-aciji kada je poverilac poslao duniku obraun ugovorne kazne i zahtev za njenom isplatom, a nakon toga raskinuo ugovor zbog neispunjenja?

    Odgovor:

    Ugovorna kazna ureena je l. 270. do 276. Zakona o obligacionim odnosima ("Sl. list SFRJ", br. 29/78, 39/85, 45/89 - odluka USJ i 57/89, "Sl. list SRJ", br. 31/93 i "Sl. list SCG", br. 1/2003 - Ustavna povelja - dalje: ZOO). Prema ovim odredbama, razlikuje se ugovorna kazna za sluaj zadocnjenja sa ispunjenjem obaveza od ugovorne kazne za sluaj neispunjenja obaveze.

    Ako je ugovorna kazna ugovorena za sluaj neispunjenja obaveze, ako dunik padne u docnju sa ispunjenjem, po-verilac moe da bira da li e zahtevati isplatu ugovorne kazne ili ispunjenje obaveze. Ako se opredeli za ispunjenje, on nema pravo da trai i isplatu ugovorne kazne. Obrnuto, ako se opredeli za isplatu ugovorne kazne, on nema pravo da zahteva ispunjenje obaveze. Kada je re o opredeljenju za jedno ili drugo, treba imati u vidu i opte norme ZOO koje ureuju ispunjenje obaveza i raskid ugovora. Ako se poverilac opredeli za ispunjenje ugovora, on ne moe da zahteva i isplatu ugovorne kazne koja je ugovorena za sluaj neispunjenja, ali to vai sve dok on zahteva ispunjenje, a to moe biti uinjeno i sudski i vansudski. Meutim, ako se pokae da on, i pored toga to je zahtevao ispunjenje, na kraju nije mogao da ga dobije, sve dok postoji mogunost raskida ugovora zbog neispunjenja, postoji i mogunost da se istakne zahtev za isplatu ugovorne kazne koja je ugovorena za sluaj neispunjenja. Zahtev za isplatu ugovorne kazne se u ovom sluaju vezuje za neispunjenje obaveze i ne moe se izgubiti pre nego to postane izvesno da obaveza nee biti ispunjena. Obrnuto, ako se poverilac opredeli za ugovornu kaznu, to podrazumeva i opredeljenje za raskid ugovora. Poverilac se ne moe opredeliti za raskid ugovora (smatrati da obaveza nije ispunjena) sve dok dunik ima pravo da ispuni svoju obavezu, a tu treba imati u vidu odredbe ZOO koje ureuju pravo na raskid ugovora i pravo dunika da ispuni svoju ugovornu obavezu. Najee, nije dovoljno da dunik padne u docnju da bi poverilac imao pravo da zbog toga raskine ugovor bez ostavljanja naknadnog roka za ispunjenje. Ako je to tako, onda bi poverilac morao da, nakon pada dunika u docnju, od dunika zahteva ispunjenje obaveze, ostavljajui mu primeren rok za to, a tek da nakon toga raskine ugovor i zahteva isplatu ugovorne kazne. Izuzetno, u sluajevima koje zakon predvia, ugovor se moe raskinuti ili se raskida po samom zakonu im dunik padne u docnju, i bez ostavljanja naknadnog roka za ispunjenje obaveze. Meutim, ako to nije tako, onda je poverilac duan da duniku ostavi naknadni primeren rok, te tek po nje-govom proteku stie pravo da raskine ugovor, a onda i pravo da zahteva isplatu ugovorne kazne.

    Drugi oblik ugovorne kazne propisan je za sluaj docnje dunika sa ispunjenjem ugovornih obaveza. Kod ovog oblika ugovorne kazne poverilac stie pravo da zahteva isplatu ugovorne kazne samim padanjem dunika u docnju, a da ne mora duniku da istie bilo kakve zahteve, odnosno da mu upuuje obavetenja. Meutim, ako kasnije primi is-punjenje, a da tom prilikom, odnosno bez odlaganja (to u ugovorima u privredi znai prvog narednog radnog dana) nije saoptio duniku da zadrava i pravo na ugovornu kaznu, poverilac gubi ovo pravo. Ovde se jo postavlja pitanje da li poverilac koji optira za raskid ugovora, a ne za ispunjenje, ima pravo da zahteva isplatu ugovorne kazne, kao i da li pravo na isplatu ugovorne kazne postoji i ako se zbog neispunjenja ugovor raskida po samom zakonu.

    U odnosu na mogunost da se poverilac opredeli da zahteva ispunjenje ugovora i isplatu ugovorne kazne zbog docnje, to se ne protivi onome to je ugovoreno. Kazna je ugovorena upravo zbog docnje i sankcionie samo kanjenje sa ispunjenjem obaveze, podrazumevajui ispunjenje, a ne neispunjenje, ali i bez obzira na ispunjenje ili neispunje-nje. Ugovorna kazna koja je ugovorena zbog docnje ne iskljuuje mogunost raskida ugovora zbog neispunjenja, niti pravo poverioca da raskine ugovor zbog docnje. Za razliku od prethodnog oblika ugovorne kazne gde poverilac bira izmeu opcije da zahteva ispunjenje ili raskine ugovor i zahteva isplatu ugovorne kazne, kod ovog oblika ugovorne kazne on uvek ima pravo na ugovornu kaznu, bilo da je izabrao da ostaje pri ugovoru, ostavljajui naknadni primere-ni rok za ispunjenje, bilo da je izabrao da nakon proteka ovog roka raskine ugovor zbog neispunjenja. Ovo proizlazi iz prirode ugovorne kazne koja je ugovorena za sluaj docnje. Samim padom u docnju stie se pravo na naplatu ugo-vorne kazne jer je ona ugovorna za sluaj kanjenja. Njen smisao je ovde to, da poverilac dobije naknadu zbog kanje-nja, pa bilo da ispunjenje dobije od aktuelnog dunika ili od nekog budueg. Dakle, ispunjenje se ne iskljuuje ni kod

  • GRAANSKO PRAVO

    12 Pravni instruktor mart 2015. Br. 88

    aktuelnog dunika, zbog ega se ova ugovorna kazna ne vezuje za raskid ugovora, ve samo za docnju. U tom smislu bi poverilac imao pravo na naplatu ove ugovorne kazne i ako je, nakon isteka dodatnog roka za ispunjenje obaveze, raskinuo ugovor zbog neispunjenja.

    Ostaje jo da se razmotri pravo na naplatu ugovorne kazne koja je predviena za sluaj docnje, ako se zbog docnje ugovor raskida po samom zakonu u momentu padanja u docnju. ak i tada poverilac ima pravo na raskid ugovora jer je docnja okolnost koja nastupa pre raskida ugovora zbog docnje. Iako se zbog docnje ugovor raskida po samom zakonu, docnja je okolnost koja prethodi raskidu, a to znai da je nastupila pre raskida, ak i ako se sve deava u sko-ro istom momentu. Iako momenat raskida ugovora nastupa u momentu docnje, docnja (makar i u sekundi) prethodi raskidu, a to je dovoljno da se poveriocu prizna pravo na naplatu ugovorne kazne. Moe se zakljuiti da poverilac uvek ima pravo na naplatu ugovorne kazne koja je ugovorena za sluaj docnje, bez obzira na to da li je ugovor raskinut voljom poverioca ili je odran na snazi, kao i bez obzira na to da li se ugovor smatra raskinutim po samom zakonu momentom padanja dunika u docnju ili ga je poverilac odrao na snazi izjavom da prihvata ispunjenje i u naknad-nom roku.

    prof.drZlatkoStefanovi

  • PARNINI, VANPARNINI I IZVRNI POSTUPAK

    Pravni instruktor mart 2015. Br. 88 13

    SPROVOENJE IZVRENJA NA ZARADI IZVRNOG DUNIKA U SITUACIJI KADA

    POSLODAVAC KASNI SA ISPLATOM ZARADE

    Pitanje:

    Da li je poslodavac u obavezi da postupi po zakljuku izvritelja od prve zarade zaposlenog koju ispla-uje posle prijema zakljuka izvritelja obzirom da kasni sa isplatom zarade (npr. avgust isplauje sre-dinom januara naredne godine, pa za septembar krajem februara, i dalje) i da li e snositi odgovornost ukoliko zbog tekoa u poslovanju nekog meseca propusti da isplati zaradu?

    Odgovor: Odredbom lana 175. stav 1. Zakona o izvrenju i obezbeenju ("Sl. glasnik RS", br. 31/2011, 99/2011 - dr. zakon,

    109/2013 - odluka US, 55/2014 i 139/2014 - dalje: Zakon) je propisano da se reenjem, odnosno zakljukom o plenidbi zarade, odreuje plenidba na odreenom delu zarade i nalae se dravnom organu, pravnom licu ili drugom poslodavcu koji izvrnom duniku isplauje zaradu, da novani iznos, za koji je odreeno izvrenje, isplati odnosno isplauje izvr-nom poveriocu. Stavom 2. je propisano da kada izvritelj sprovodi izvrenje, poslodavac uplauje iznos koji je odreen za izvrenje na raun izvritelja.

    Odredbom lana 180. stav 1. Zakona je propisano da izvrni poverilac moe da predloi da sud u izvrnom postupku reenjem obavee poslodavca da mu izmiri sve obroke koje je propustio da obustavi i isplati prema reenju, odnosno zakljuku o plenidbi zarade. Stavom 2. je propisano da predlog iz stava 1. ovog lana izvrni poverilac moe podneti do okonanja izvrnog postupka. Prema stavu 3. reenje iz stava 1. ovog lana kojim se usvaja predlog izvrnog poverioca ima dejstvo reenja o plenidbi zarade, a prema stavu 4. poslodavac koji nije postupio po reenju o plenidbi zarade ili je propustio da postupi u skladu sa odredbom lana 185. stav 2. ovog zakona, odgovara za tetu koju je izvrni poverilac zbog toga pretrpeo.

    U predlogu za izvrenje izvrni poverilac nije duan da naznai od koje (za koji mesec) zarade izvrnog dunika treba da se vri zaplena i isplata. Za postupanje poslodavca i njegovu odgovornost nije relevantna dospelost potraivanja za-poslenog (izvrnog dunika) po osnovu neisplaene zarade prema poslodavcu, nego je relevantno da li su se stekli uslovi za isplatu zarade, odnosno da je vrena isplata zarade nakon prijema zakljuka izvritelja.

    Poslodavac je duan da postupi po zakljuku izvritelja od prve zarade zaposlenog koju isplauje posle prijema za-kljuka izvritelja (npr. avgust isplauje sredinom januara naredne godine, pa za septembar krajem februara, i dalje).

    Do trenutka kada se nisu stekli uslovi za isplatu zarade izvrnom duniku (poslodavac oigledno zbog problema u poslovanju kasni sa isplatom zarade zaposlenima), poslodavac ne moe vriti obustavu niti izvriti isplatu izvrnom poveriocu, zbog ega ne moe ni snositi odgovornost za proputenu isplatu.

    MladenNikoli

  • KRIVINO PRAVO I KRIVINI POSTUPAK

    14 Pravni instruktor mart 2015. Br. 88

    1. Uvodna razmatranja i sumarni osvrt na stranako sporazumevanje u uporednom krivinom procesnom pravu

    Sporazum javnog tuioca i okrivljenog o priznanju krivinog dela je u stvari, jedna uproena, odnosno pojednostavljena procesna forma, koja je u krivino procesno pravo Srbije - pod nazivom sporazum o pri-znanju krivice, prvi put uvedena 2009. godine (u veli-koj meri po uzoru na reenje sadrano u ZKP-u iz 2006. (Zakonikokrivinompostupku-Sl.glasnikRS,br.46/2006,49/2007i122/2008), koji nikada nije celo-vito primenjivan), a u novom Zakoniku o krivinom po-stupku iz 2011. godine (Zakonikokrivinompostupku-Sl.glasnikRS,br.72/2011,101/2011,121/2012,32/2013,45/2013i55/2014 - l. 313-330), je ona za-drana uz odreene modifikacije, te povezana sa mo-gunou da se u okviru stranakog sporazumevanja o priznanju krivice, zadobijaju i tzv. kooperativni sve-doci, poput nekadanjih svedoka saradnika i okrivljenih saradnika, kako su oni regulisani u novom Zakoniku.1

    Radi se o procesnom institutu koji izvorno potie iz nekih adverzijalnih, odnosno anglosaksonskih krivi-nih procedura, pre svega iz SAD, a danas su odreeni oblici takvog procesnog mehanizma prisutni i u mno-gim drugim, pa i brojnim kontinentalno-evropskim kri-vinim procedurama. Ovde se jedno relativno sumarno razmatranje osnovnih osobenosti stranakog sporazu-mevanja u komparativnom pravu, namee ne samo kao izuzetno interesantno, ve i kao veoma korisno, kako u kontekstu razmatranja elemenata svojevrsnog istorija-ta i korena skoranjih promena naeg pozitivnog kri-vinog procesnog prava pod uticajem odreenih uzora iz uporednog prava, tako i s obzirom na to da se, kada je re o konkretnom krivinoprocesnom mehanizmu stranakog sporazumevanja, radi o veoma upadljivom

    kolskom primeru konvergencije dva velika (svetska) krivinoprocesna modela.2

    1.1. Sporazum o priznanju krivice (ispregovarano priznanje krivice - Plea barging) u Sjedinjenim Amerikim Dravama

    Danas se sporazum o priznanju krivice, ili drugim reima, ispregovarano ili dogovoreno priznanje kri-vice optuenog, u svetu uobiajeno smatra najdistin-ktivnijom osobenou amerikog krivinog postupka, iako se radi o ustanovi, odnosno procesnom mehaniz-mu koji ne postoji izvorno u amerikoj krivinoj proce-duri.3 Naime, sve do pedesetih godina 19. veka, klasino porotno suenje je u SAD uvek bilo pravilo, a plea bar-gaining je faktiki uveden u veoma ogranienom vidu, u drugoj polovini 19. veka, da bi tek potom dvadesetih godina 20. veka (to je povezano sa drastinim pora-stom stope kriminaliteta tokom perioda tzv. prohibici-je),4 ova ustanova postala iroko rasprostranjena irom SAD, ali i tada u potpuno neformalnom vidu, bez ikakve zakonske regulative ili formalnog priznanja u sudskoj praksi, sve dok Vrhovni sud SAD 1970. godine nije svo-jom odlukom u sluaju Bredi,5 tu ve dugo postojeu praksu i formalno ocenio kao saglasnu pravu.6

    Bukvalan prevod izraza plea bargaining oznaava cenkanje, nagaanje, pogaanje o priznanju, a sam sporazum o priznanju krivice se u argonu oznaava kao deal, to se svodi na pogaanje tuioca i okriv-ljenog, odnosno njegovog branioca, oko ustupaka koji su spremni da prue u zamenu za protivustupke dru-ge strane, pri emu se sam stranaki dogovor ne mora odnositi samo i iskljuivo na priznanje krivice, ve se okrivljeni moe obavezati i na ispunjenje drugih pre-stacija, poput svedoenja u krivinim postupcima pro-tiv drugih okrivljenih.7

    Kod nas se uobiajeno smatra da je primarni cilj ustanove sporazuma o priznanju krivice rastereenje

    SPORAZUMI JAVNOG TUIOCA I OKRIVLJENOG U KRIVINOM POSTUPKU I MOGUNOST

    NJIHOVOG UVOENJA U POSTUPAK ODLUIVANJA O PRIVREDNIM PRESTUPIMA

  • KRIVINO PRAVO I KRIVINI POSTUPAK

    Pravni instruktor mart 2015. Br. 88 15

    suda i neka vrsta relaksacije veine krivinih postupa-ka, to se esto i u samim SAD navodi kao osnovni ratio postojanja plea bargaining sistema, ali je interesantan jedan neto drugaiji pogled iz kontinentalne Evrope (ali i uz pozivanje na ugledne amerike autore), na pra-ve razloge za postojanje takvog, danas u SAD iroko ra-sprostranjenog procesnog mehanizma.8

    Tako se na primer, u nemakoj literaturi navodi da rastereenje krivinog postupka u stvari, ipak nije osnovni razlog postojanja sporazuma o priznanju krivi-ce (ispregovaranog priznanja, tj. plea bargaining-a), ve sutinski razlog za postojanje ove ustanove lei u inje-nici, da kada se radi o mnogim deliktima, normativne mogunosti koje se u SAD propisima daju za kanjava-nje u pogledu mogue maksimalne kazne, nisu korela-tivne sa jednom razumnom proporcionalnou,9 tako da kroz pregovaranje sa tuiocem, optueni praktino pokuava da donekle ogranii prostor sudiji u pogle-du odmeravanja kazne.10

    Zatim, treba imati u vidu i da odluivanje porotnika kao obinih graana (laika) tokom samog klasinog su-enja, nije vremenski intenzivno, a da optueni odlu-ku porote esto iekuje sa velikom neizvesnou, pa ga i to motivie da se na neki nain obezbedi zakljue-njem sporazuma sa tuiocem.11

    Konano, razlog za iroko primenjivanje plea bar-gaining mehanizma u SAD proizlazi i iz injenice da ameriki branilac, suprotno onome to se praktikuje u Evropi (inkvizitorski postupak),12 sam mora da utvr-uje injenice koje idu u prilog odbrani, odnosno izvodi dokaze u korist odbrane, pa tako na primer, odbrana sa-ma mora da se postara da pronae svoje svedoke, kao i da samog optuenog pripremi za unakrsno ispitivanje, to je sve, izmeu ostalog, skopano i sa znaajnim gu-bitkom vremena, te velikim finansijskim izdacima, tako da je u cilju utede vremena i novca, branilac esto spre-man na pregovaranje sa tuiocem, a naroito s obzirom na injenicu da u praksi on zahvaljujui jednom razu-mnom sporazumu sa tuiocem, moe vie da postigne za svog klijenta, nego to bi to uspeo kada bi dolo do klasinog porotnog suenja.13

    U amerikoj literaturi se navodi da, kako na nivou drava, tako i na saveznom nivou, najmanje 90% svih krivinih sluajeva nikada ne dospe na suenje, jer se tuilac i branilac optuenog14 dogovore o optubi i pre-sudi koju e drava predloiti sudu,15 to se efektivno svodi na obeanje odreenog oblika ublaavanja kazne u zamenu za priznanje krivice, a s obzirom na to da se primenom plea bargaining mehanizma, sudbina optu-enog virtuelno reava bez suenja, uloga sudije je da jednostavno obezbedi ispravnu i zakonitu proceduru, kao i potovanje ustavnih prava optuenog.16

    Postoje tri osnovna tipa plea bargaining-a, odnosno sporazumevanja izmeu tuioca i odbrane, prema kri-terijumu predmeta njihovog sporazuma, pri emu se ti tipovi mogu i meusobno kombinovati: 1) redukcija optube tako to se tuilac fokusira na lake krivino

    delo, odnosno laki oblik krivinog dela koje je predmet optube, 2) odustanak tuioca od krivinog gonjenja u pogledu pojedinih krivinih dela, te 3) postizanje sa-glasnosti tuioca i odbrane u pogledu kazne ije e se izricanje predloiti sudiji.17 Uvek kada se postigne bilo koja varijanta sporazuma izmeu tuioca i optuenog, odnosno odbrane uopte, to podrazumeva da se tuilac obavezuje na odreene ustupke odbrani, dok se os-novna obaveza optuenog sastoji u davanju izjave ko-jom priznaje krivicu.

    1.2. Sporazumevanje (deal) u nemakom krivinom postupku

    Kako se to u teoriji konstatuje, takozvani guilty plea nemako procesno pravo ne poznaje, ali se i u Nema-koj meutim, razvila praksa, po kojoj u zamenu za pri-znanje ili delimino priznanje krivinog dela, sud optu-enom moe obeati ublaavanje kazne, a ta je praksa 2009. godine i formalno uvrtena u Zakon o krivinom postupku pod nazivom sporazumevanje u krivinom postupku.18

    Predmet sporazuma ne moe da bude pravna kvali-fikacija, odnosno pravna ocena krivinog dela, ali spora-zum moe da sadri odreene elemente naela oportu-niteta krivinog gonjenja, jer se njime moe dogovoriti i odstupanje od krivinog gonjenja za pojedina krivina dela, kada se radi o gonjenju za krivina dela u sticaju.

    Sud ne moe optuenom da obea tano odree-nu kaznu, ve samo ima mogunost da odredi donju i gornju granicu, tj. mogui raspon kanjavanja kaznom odreene vrste, to znai da se utvruje minimum i maksimum pre svega, kazne zatvora ili novane kazne. Sporazum sutinski nije zakovan, jer ako se u meu-vremenu pojave nove okolnosti iz kojih proizlazi da predloeni raspon kanjavanja nije adekvatan u odnosu na krivino delo, a pre svega, stepen krivice, sud se ne smatra vezanim sporazumom.

    2. Vrste stranakih sporazuma u ZKP-u Srbije

    Zakonik o krivinom postupku poznaje tri vrste stra-nakih sporazuma: 1) sporazum o priznanju krivinog dela, 2) sporazum o svedoenju okrivljenog, te 3) spo-razum o svedoenju osuenog.19

    2.1. Sporazum o priznanju krivinog dela Sporazum o priznanju krivinog dela je neka vrsta

    ispregovaranog ishoda krivinog postupka od strane stranaka, donekle slino ustanovi plea bargaing, koja postoji u amerikom krivinom postupku.

    Sporazum o priznanju krivinog dela javni tuilac i okrivljeni mogu zakljuiti od donoenja naredbe o

  • KRIVINO PRAVO I KRIVINI POSTUPAK

    16 Pravni instruktor mart 2015. Br. 88

    sprovoenju istrage pa do zavretka glavnog pretresa.20 Ovde postoji sluaj obavezne strune odbrane. Prilikom zakljuenja sporazuma okrivljeni mora imati branioca.

    Ako bi se zakonski tekst doslovno interpretirao - s obzirom na to da se u Zakoniku kao momenat od kojeg otpoinje mogunost zakljuenja sporazuma o priznanju krivinog dela navodi donoenje naredbe o sprovoenju istrage - moglo bi se zakljuiti da, s jedne strane, takav sporazum uopte nije mogu u skrae-nom postupku, jer tamo uopte i nema istrage, dok bi to ak znailo i da sporazum nije mogu ni kada se u optem krivinom postupku podnosi neposredna op-tunica (koja se inae moe uvek i bez posebnih uslova podneti), a kada izostaje istraga. Ovakvo tumaenje bi u osnovi bilo legitimno kada je re o jeziku zakonodav-ca, ali to svakako nije bila zakonodaveva intencija, pa bi naravno, ratio legis-u sporazuma o priznanju krivi-nog dela ipak vie odgovaralo jedno ire tumaenje, po kojem bi zakljuenje sporazuma o priznanju krivinog dela bilo mogue uvek, to znai i u skraenom postup-ku (tim pre jer su predmet tog postupka naelno lak-a krivina dela nego ona u pogledu kojih se vodi opti krivini postupak), kao i u optem krivinom postupku, kada optuenju nije prethodilo i voenje istrage, tj. on-da kada je optunica podnesena neposredno.

    Sporazum o priznanju krivinog dela sainjen u pi-sanom obliku javni tuilac podnosi odgovarajuem obli-ku sudske funkcionalne nadlenosti, zavisno od stadiju-ma postupka: 1) do potvrivanja optunice - sudiji za prethodni postupak, a 2) nakon potvrivanja optunice - predsedniku vea.

    Ako je sporazum o priznanju krivinog dela zaklju-en pre podizanja optunice, javni tuilac e zajedno sa sporazumom dostaviti sudu i optunicu koja ini sastavni deo ovog sporazuma. Takva optunica se nee ispitivati kao to se to inae obavezno ini kada je re o optunici koja ne predstavlja sastavni deo sporazuma o priznanju krivinog dela.

    Ako lice koje je ovlaeno postavilo imovinskoprav-ni zahtev javni tuilac e ga pre zakljuenja sporazuma pozvati da takav zahtev podnese. U stvari, iako iz zakon-ske formulacije proizlazi da imovinskopravni zahtev u svakom sluaju mora biti podnesen, to naravno nije tako, jer kako bi se lice koje takav zahtev moe podneti moglo naterati da to svakako uini ako to ba ne eli, ili na primer, iz bilo kog razloga, hoe da zahtev umesto u krivinom ostvaruje u parninom postupku. To u stvari, znai da javni tuilac faktiki lice pouava samo o mo-gunosti da imovinskopravni zahtev podnese.

    2.1.1. Sadraj sporazuma o priznanju krivinog dela

    Sporazum o priznanju krivinog dela sadri odree-ne obavezne i odreene fakultativne elemente:

    Sporazum ima sledee obavezne elemente: 1) opis krivinog dela koje je predmet optube;

    2) priznanje okrivljenog da je uinio krivino delo koje je predmet stranakog sporazuma;

    3) sporazum o vrsti, meri ili rasponu kazne ili druge krivine sankcije;21

    4) sporazum o trokovima krivinog postupka, o oduzimanju imovinske koristi pribavljene krivi-nim delom i o imovinskopravnom zahtevu,22 uko-liko je podnet;

    5) izjavu o odricanju stranaka i branioca od prava na albu protiv odluke kojom je sud u potpunosti prihvatio sporazum, osim kada se presuda ne od-nosi na sporazum ili se radi o sluaju postojanja razloga zbog kojih bi krivini postupak trebalo obustaviti;

    6) potpis stranaka i branioca. Sporazum o priznanju krivinog dela moe sadrati

    i odreene fakultativne elemente: 1) izjavu javnog tuioca o odustajanju od krivinog

    gonjenja za krivina dela koja nisu obuhvae-na sporazumom o priznanju krivinog dela, to predstavlja oblik oportuniteta krivinog gonjenja, pri emu nisu utvreni bilo kakvi posebni krite-rijumi (sa stanovita celishodnosti, opravdanosti odustanka i sl.), za takvu odluku javnog tuioca, ve je to potpuno preputeno njegovoj slobodnoj oceni;

    2) izjavu okrivljenog o prihvatanju obaveze koja se inae moe odrediti u okviru postupanja javnog tuioca prema naelu uslovljenog oportuniteta krivinog gonjenja (odlaganje krivinog gonjenja u predistranom postupku), a pod uslovom da priroda obaveze omoguava da se zapone sa nje-nim izvrenjem pre podnoenja sporazuma sudu;

    3) sporazum u pogledu imovine proistekle iz krivi-nog dela koja e biti oduzeta od okrivljenog, gde se, u stvari, radi o imovini koja od okrivljenog, odnosno drugog lica koje se smatra vlasnikom takve imovine, moe biti oduzeta u skladu ne sa klasinim pravilima Krivinog zakonika, ve pre-ma odredbama odgovarajueg posebnog zakona (tzv. proireno oduzimanje imovinske koristi), a to je Zakon o oduzimanju imovine proistekle iz krivinog dela.

    2.1.2. Sudsko odluivanje o sporazumu stranaka Stranaki sporazum ove vrste ne proizvodi pravno

    dejstvo dok ga na odgovarajui nain formalno ne afir-mie sud. Funkcionalna nadlenost suda zavisi od sta-dijuma krivinog postupka. O sporazumu o priznanju krivinog dela odluuje sudija za prethodni postupak do potvrivanja optunice, a ako je sporazum podnet sudu nakon potvrivanja optunice - predsednik vea.

    Odluka o sporazumu o priznanju krivinog dela donosi se na roitu na koje se pozivaju javni tuilac, okrivljeni i njegov branilac i koje se dri bez prisustva javnosti.

  • KRIVINO PRAVO I KRIVINI POSTUPAK

    Pravni instruktor mart 2015. Br. 88 17

    Sud sporazum o priznanju krivinog dela moe da: 1) odbaci, 2) prihvati ili 3) odbije.

    Sud reenjem odbacuje sporazum o priznanju kri-vinog dela kada postoji jedan od dva alternativno propisana razloga: 1) ako sporazum ne sadri podatke koji spadaju u obavezne elemente sporazuma o prizna-nju krivinog dela ili 2) ukoliko na roite nije doao okrivljeni koji je uredno pozvan, a koji nije opravdao izostanak.

    Sud presudom prihvata sporazum o priznanju krivi-nog dela i oglaava okrivljenog krivim ako utvrdi kumu-lativnu ispunjenost sledeih uslova:

    1) da je okrivljeni svesno i dobrovoljno priznao kri-vino delo, odnosno krivina dela koja su pred-met optube;

    2) da je okrivljeni svestan svih posledica zakljue-nog sporazuma, a posebno da se odrie prava na suenje i da prihvata ogranienje prava na ulaga-nje albe protiv odluke suda donesene na osnovu sporazuma;

    3) da postoje i drugi dokazi koji nisu u suprotnosti sa priznanjem okrivljenog da je uinio krivino delo;

    4) da je kazna ili druga krivina sankcija, odnosno druga mera u pogledu koje su javni tuilac i okriv-ljeni zakljuili sporazum predloena, u skladu sa krivinim ili drugim zakonom.

    Presuda kojom se prihvata sporazum o priznanju krivinog dela je, po logici stvari, uvek osuujua pre-suda, tj. presuda kojom se optueni oglaava krivim. Pored elemenata koje i inae sadri osuujua presuda, takva presuda koja se donosi na osnovu prihvaenog sporazuma o priznanju krivinog dela sadri obavezno i razloge kojima se sud rukovodio prilikom prihvatanja sporazuma.

    Sud reenjem odbija sporazum o priznanju krivinog dela ako utvrdi da alternativno postoji neki od sledeih razloga:

    1) da postoje razlozi zbog kojih bi postupak inae trebalo nakon optuenja obustaviti, to znai, ukoliko postoji neki od alternativno propisanih razloga: 1) ako delo koje je predmet optube ni-je krivino delo, a nema uslova za primenu me-re bezbednosti; 2) ukoliko je krivino gonjenje zastarelo, ili je delo obuhvaeno amnestijom ili pomilovanjem, odnosno postoje druge okolnosti koje trajno iskljuuju krivino gonjenje; te 3) ne-ma dovoljno dokaza za opravdanu sumnju da je okrivljeni uinio delo koje je predmet optube.

    2) da nije ispunjen jedan ili vie uslova koji su po-trebni da sud prihvati sporazum o priznanju kri-vinog dela.

    Kada reenje o odbijanju sporazuma o priznanju kri-vinog dela postane pravnosnano, sporazum o prizna-nju krivinog dela i svi spisi u vezi sa njim unitavaju se u prisustvu sudije koji je doneo reenje i o tome se sa-stavlja zapisnik, a postupak se vraa u fazu koja je pret-

    hodila zakljuenju sporazuma. Sudija koji je uestvovao u postupku odluivanja o sporazumu o priznanju krivi-nog dela ne moe uestvovati u daljem toku postupka, to predstavlja poseban razlog za obavezno izuzee su-dije, iji je ratio legis izbegavanje da odluku o predmetu krivinog postupka donosi sudija koji je potencijalno ve stekao predubeenje.

    2.1.3. alba protiv odluke o sporazumu Odluka suda o sporazumu o priznanju krivinog de-

    la dostavlja se javnom tuiocu, okrivljenom i njegovom braniocu. Protiv reenja kojim se sporazum o priznanju krivinog dela odbacuje ili odbija, alba nije dozvoljena.

    Protiv presude kojom je prihvaen sporazum o pri-znanju krivinog dela, sva lica kojima se dostavlja od-luka suda o sporazumu (stranke i branilac), mogu u ro-ku od osam dana od dana dostavljanja presude izjaviti albu iz dva alternativno propisana albena osnova: 1) zbog postojanja razloga zbog kojih bi inae trebalo da se obustavi krivini postupak u postupku ispitivanja optunice (delo koje je predmet optube nije krivino delo itd.) ili 2) ako se presuda ne odnosi na predmet sporazuma.

    2.2. Sporazum o svedoenju okrivljenog Sporazum o svedoenju okrivljenog predstavlja na-

    in na koji okrivljeni dobija status okrivljenog saradni-ka, to predstavlja drugi zakonski izraz za nekadanji termin - svedok saradnik. Bez obzira na promenu zakon-ske terminologije i sada se nesporno radi o licu koje ima odgovarajui hibridni procesni karakter, te poseduje kako neke procesne osobine okrivljenog, tako i odree-na procesna svojstva koja karakteriu svedoka. Ipak je teite na procesnom svojstvu okrivljenog, to je jasno i kada se ima u vidu da je u pitanju lice koje se krivino goni, to je verovatno i bio razlog za promenu zakonske terminologije, mada se tu ipak, ne radi o nekom sutin-skom pitanju.23

    Sporazum o svedoenju moe se odnositi samo na krivino delo koje spada u delokrug tuilatava poseb-ne nadlenosti - organizovani kriminal i krivina dela protiv ovenosti i drugih dobara zatienih meuna-rodnim pravom. Takav sporazum stranke, tj. javni tui-lac i okrivljeni mogu zakljuiti od donoenja naredbe o sprovoenju istrage pa do zavretka glavnog pretresa.

    Sporazum o svedoenju okrivljenog moe se zaklju-iti ukoliko su kumulativno ispunjeni sledei uslovi: 1) uslov celovitog priznanja - potrebno je da okrivljeni u potpunosti prizna da je uinio krivino delo, 2) uslov ce-lishodnosti - neophodno je da je znaaj iskaza okrivlje-nog za otkrivanje, dokazivanje ili spreavanje krivinog dela organizovanog kriminala ili krivinog dela protiv ovenosti i drugih dobara zatienih meunarodnim pravom, preteniji od posledica krivinog dela koje je uinio okrivljeni saradnik.

  • KRIVINO PRAVO I KRIVINI POSTUPAK

    18 Pravni instruktor mart 2015. Br. 88

    Odreena kategorija lica je iz razloga pravinosti is-kljuena od mogunost da zakljue sporazum o svedo-enju, pa tako okrivljeni za koga postoji osnovana sum-nja da je organizator organizovane kriminalne grupe ne moe biti predloen za okrivljenog saradnika.

    Prilikom zakljuenja sporazuma o svedoenju okriv-ljeni mora imati branioca. Javni tuilac e pre zaklju-enja sporazuma o svedoenju pozvati okrivljenog da u roku koji ne moe biti dui od 30 dana samostalno i svojeruno, to detaljnije i potpunije, istinito opie sve to zna o krivinom delu povodom kojeg se vodi postupak i o drugim delima koja spadaju u delokrug tuilatava posebne nadlenosti. Nepismeni okrivljeni diktirae preliminarni iskaz u aparat za snimanje glasa. Sporazum o svedoenju se sainjava u pisanom obliku i podnosi se sudu do zavretka glavnog pretresa, a uz sporazum se prilae i zapisnik sainjen o iskazu koji je okrivljeni dao.

    2.2.1. Sadraj sporazuma o svedoenju okrivljenog

    Sporazum o svedoenju okrivljenog sadri sledee obavezne elemente:

    1) opis krivinog dela koje je predmet optube; 2) izjavu okrivljenog, koja shodno prirodi spora-

    zuma o svedoenju okrivljenog ima svojevrstan dualistiki karakter, tako to jedan deo ove izjave predstavlja celovito priznanje, a drugi se svodi na preuzimanje odreenih obaveza od strane okriv-ljenog i potvrivanja da je dobio potrebne pouke, koje se tiu njegovog budueg hibridnog proce-snog statusa. Svojom izjavom okrivljeni u potpu-nosti priznaje krivino delo, to predstavlja deo izjave koji se tie aktuelnog krivinog gonjenja u odnosu na takvog okrivljenog. Zatim okrivljeni u drugom delu svoje izjave preuzima odree-ne obaveze koje se tiu njegovog budueg iskaza koji e dati u svojstvu specifinog svedoka, te potvruje da su mu poznate relevantne posledi-ce njegovog budueg procesnog statusa, odnosno pravnog i procesnog poloaja, to ukljuuje: a) obavezivanje da preuzme klasinu dunost sve-doka - da e dati iskaz o svemu to mu je poznato o krivinom delu u pogledu kojeg treba da svedo-i (a koje spada u kategoriju krivinih dela za koja su nadlena tuilatva posebne nadlenosti) i da nita nee preutati, b) da je upozoren na duno-sti koje ima kao svedok, v) da je upozoren na po-godnosti koje se tiu ishoda krivinog postupka koji se vodi protiv njega, kao i g) da se ne moe pozivati na pogodnost osloboenja od dunosti svedoenja (ako spada u kategoriju lica koja su osloboena od dunosti svedoenja) ili na mo-gunost osloboenja od dunosti odgovaranja na pojedina pitanja (pitanja koja bi njega ili njemu

    bliska lica izloila tekoj sramoti, znatnoj materi-jalnoj teti ili krivinom gonjenju);

    3) sporazum o vrsti i meri ili rasponu kazne ili dru-ge sankcije koja e biti izreena, o osloboenju od kazne ili o obavezi javnog tuioca da odustane od krivinog gonjenja okrivljenog u sluaju davanja iskaza na glavnom pretresu u skladu sa obaveza-ma koje je okrivljeni preuzeo;

    4) sporazum o trokovima krivinog postupka, o oduzimanju imovinske koristi pribavljene krivi-nim delom i o imovinskopravnom zahtevu, ukoli-ko je podnet;

    5) izjavu o odricanju stranaka i branioca od prava na albu protiv odluke kojom je sud u potpunosti prihvatio sporazum;

    6) potpis stranaka i branioca. Fakultativno, sporazum o svedoenju moe sadrati

    i sporazum u pogledu imovine proistekle iz krivinog dela koja e biti oduzeta od okrivljenog, gde se radi o oduzimanju imovine shodno posebnom zakonu (tzv. proireno oduzimanje imovinske koristi).

    2.2.2. Sudsko odluivanje o sporazumu o svedoenju okrivljenog

    O sporazumu o svedoenju okrivljenog odluuje sud, a konkretna funkcionalna nadlenost suda zavisi od faze krivinog postupka, to znai da odluku donosi: 1) sudija za prethodni postupak do potvrivanja optu-nice, a 2) predsednik vea ako je sporazum podnet sudu nakon potvrivanja optunice. Sud odluuje na roitu na koje se pozivaju javni tuilac, okrivljeni i branilac.

    Reenjem suda sporazum o svedoenju okrivljenog saradnika moe se: 1) odbaciti, 2) prihvatiti ili 3) odbiti.

    Sud reenjem odbacuje sporazum o svedoenju okrivljenog ako sporazum ne sadri neki od obaveznih elemenata, ili na roite ne doe uredno pozvani okriv-ljeni, koji svoj izostanak nije opravdao.

    Sud reenjem prihvata sporazum o svedoenju okrivljenog ako utvrdi da su kumulativno ispunjeni sle-dei uslovi:

    1) uslov koji se odnosi na budue svedoenje - da je okrivljeni svesno i dobrovoljno pristao da svedo-i pod uslovima koji su predvieni Zakonikom o krivinom postupku (da govori istinu i nita ne preuti itd.);

    2) uslov relevantne svesti okrivljenog - da je okriv-ljeni u potpunosti svestan svih posledica zaklju-enog sporazuma, a posebno da se odrie prava na ulaganje albe protiv odluke suda donesene na osnovu sporazuma;

    3) uslov zakonitosti pogodnosti koje bi okrivljeni stekao u skladu sa sporazumom - da su kazna ili druga sankcija ili mera, osloboenje od kazne ili odustanak javnog tuioca od krivinog gonjenja predloeni u sporazumu o svedoenju u skladu

  • KRIVINO PRAVO I KRIVINI POSTUPAK

    Pravni instruktor mart 2015. Br. 88 19

    sa odredbama zakonika o krivinom postupku ili krivinog zakona.

    Sud reenjem odbija sporazum o svedoenju okriv-ljenog ako utvrdi da postoji neki od alternativno propi-sanih razloga:

    1) kada postoje razlozi koji bi i inae doveli do obu-stave krivinog postupka u fazi optuenja (ako delo koje je predmet optube nije krivino delo, krivino gonjenje zastarelo itd.);

    2) ako nije ispunjen jedan ili vie uslova potrebnih da bi sud prihvatio sporazum (ako okrivljeni nije svesno i dobrovoljno priznao krivino delo itd.);

    Kada reenje o odbijanju sporazuma o svedoenju okrivljenog postane pravnosnano, sporazum o svedo-enju i svi spisi u vezi sa njim unitavaju se u prisustvu sudije koji je doneo takvo reenje i o tome se sastavlja zapisnik, a sudija koji je uestvovao u postupku sudskog odluivanja o sporazumu ne moe uestvovati u daljem toku postupka.

    2.2.3. Ispitivanje okrivljenog saradnika i vezanost suda za odluku o prihvatanju sporazuma

    U Zakoniku se propisuje da je okrivljeni saradnik duan da govori istinu i da ne preuti nita to mu je o predmetu suenja poznato, to predstavlja klasi-nu dunost svedoka u krivinom postupku, s tim to je zakonodavac ovde, u stvari, mislio na predmet sve-doenja, a ne na predmet suenja. Naime, okrivljeni saradnik esto ne moe ni imati sva saznanja o celoku-pnom predmetu suenja, niti je to potrebno, pa i mogu-e da on uvek ima, ve se ovde misli na to da on treba da govori istinu i nita ne preuti u odnosu na injenice o kojima svedoi, a koje su naravno, po logici stvari, od znaaja za reavanje predmeta suenja.

    Okrivljeni saradnik se ispituje nakon sasluanja op-tuenih i nakon ispitivanja se udaljava iz sudnice. I ovo pravilo odraava hibridni karakter statusa okrivlje-nog saradnika, jer on, shodno pravilu da se nakon to je dao iskaz, udaljava iz sudnice, praktino ne prisustvuje sopstvenom suenju, to je izuzetak u odnosu na opte pravilo da optueni (osim kada se radi o suenju u od-sustvu ili eventualno o udaljenju optuenog tokom dela glavnog pretresa zbog remeenja procesne discipline) uvek mora prisustvovati glavnom pretresu. Ovde je greka to zakonodavac nije predvideo i suprotnu mo-gunost, to znai da bi okrivljeni saradnik mogao da ostane u sudnici i nakon to je dao iskaz, ako se on sam s tim saglasi ili ak to sam okrivljeni saradnik zahte-va. Naime, okrivljeni saradnik (bez obzira na to to to u praksi veina okrivljenih saradnika ne bi zahtevala), kao lice koje se i samo krivino goni, pa i kao stranka koja ima pravo i na odreenu dokaznu aktivnost na glavnom pretresu, uvek bi naelno morao da ima mo-gunost, odnosno pravo da prisustvuje glavnom pretre-su (tj. sopstvenom suenju), iz kojeg e u krajnjoj liniji proistei i presuda koja se i na njega odnosi.

    Sporazum o svedoenju okrivljenog saradnika ima formalno obavezujue dejstvo u odnosu kako na prvo-stepeni, tako i drugostepeni sud, ukoliko je konkretni okrivljeni saradnik ispunio obaveze koje su predvie-ne sporazumom izmeu njega i tuioca, a to je svojim reenjem prihvatio i sud. Pod uslovom da je okrivljeni saradnik u potpunosti ispunio obaveze iz sporazuma, reenje o prihvatanju sporazuma o svedoenju okrivlje-nog obavezuje prvostepeni i sud pravnog leka prilikom donoenja sledeih odluka o: 1) krivinoj sankciji, 2) trokovima krivinog postupka, 3) oduzimanju imovin-ske koristi pribavljene krivinim delom, 4) imovinsko-pravnom zahtevu i 5) oduzimanju imovine proistekle iz krivinog dela.

    Obrnuto, sud stavlja van snage reenje o prihvatanju sporazuma, i potom dalje postupa u skladu sa odredba-ma koje se odnose na odbijanje sporazuma o svedoe-nju okrivljenog, kada alternativno nastupi neka od sle-deih okolnosti: 1) ako okrivljeni saradnik nije ispunio obaveze iz sporazuma ili 2) ako javni tuilac pokrene istragu protiv okrivljenog saradnika ili sazna za njegovu raniju osuivanost i podnese predlog sudu za stavljanje sporazuma o svedoenju van snage.

    2.3. Sporazum o svedoenju osuenog

    Sporazum o svedoenju okrivljenog takoe, slino kao i sporazum o svedoenju okrivljenog, predstavlja varijantu zadobijanja tzv. kooperativnog svedoka. U pogledu osuenog koji sklapa ovaj sporazum, ovde je po logici stvari (s obzirom na to da je re o licu koje je pravnosnano ve osueno) vie naglasak na njegovom svedokom statusu (bez obzira na to to se i ovde for-malno radi o uiniocu krivinog dela), nego kada je u pitanju sporazum te vrste sa okrivljenim, koji se aktuel-no krivino goni, a u pogledu kojeg, bez obzira na to to je u potpunosti priznao krivino delo, formalno vai i pretpostavka nevinosti.

    2.3.1. Zakljuenje sporazuma o svedoenju osuenog i sadraj sporazuma

    Javni tuilac i osueni mogu zakljuiti sporazum o svedoenju ako je znaaj iskaza osuenog za otkrivanje, dokazivanje ili spreavanje krivinih dela koja spadaju u delokrug tuilatava posebne nadlenosti (organizo-vani kriminal itd.) preteniji od posledica krivinog de-la za koje je konkretni osueni koji bi trebalo da stekne status osuenog saradnika, oglaen krivim.

    Dve kategorije osuenih su naelno, odnosno sa-mim zakonskim odredbama, iskljuene od mogunosti da postanu osueni saradnici. Za osuenog saradnika ne moe biti predloeno lice koje je osueno kao orga-nizator organizovane kriminalne grupe, niti lice koje je pravnosnano osueno na kaznu od 40 godina zatvora.

  • KRIVINO PRAVO I KRIVINI POSTUPAK

    20 Pravni instruktor mart 2015. Br. 88

    Prilikom zakljuenja sporazuma o svedoenju osu-eni mora imati branioca, to predstavlja jedan od slu-ajeva obavezne strune odbrane u krivinom postupku.

    Sporazum o svedoenju se sainjava u pisanom obli-ku i podnosi se sudu do zavretka glavnog pretresa u kojem bi osueni trebalo da kao svedok da iskaz. Spo-razum o svedoenju osuenog sadri odreene iste ele-mente koje obavezno sadri i sporazum o svedoenju okrivljenog, kao to su opis krivinog dela koje je pred-met optube, izjavu osuenog da e dati iskaz pod istim uslovima koji vae i za okrivljenog saradnika, te izjavu o odricanju stranaka i branioca od prava na albu pro-tiv odluke suda donesene na osnovu sporazuma o sve-doenju, kada je sud u potpunosti prihvatio sporazum. Naravno, kako se radi o osuenom, sporazum ne sadri priznanje niti mogunost da javni tuilac odustane od krivinog gonjenja, jer se ovde i ne radi o licu koje se krivino goni, ve o osuenom, a sadri i jednu posebnu izjavu javnog tuioca koji se obavezuje da e u roku od 30 dana od dana pravnosnanog osuujueg okona-nja postupka u kojem je osueni dao iskaz u skladu sa preuzetim obavezama podneti zahtev da se osuenom saradniku kazna ublai u skladu sa Zakonikom.

    2.3.2. Odluivanje suda o sporazumu o svedoenju osuenog i vezanost suda za odluku o prihvatanju sporazuma

    O sporazumu o svedoenju osuenog odluuje su-dija za prethodni postupak, a ako je sporazum podnet sudu nakon potvrivanja optunice odluku donosi predsednik vea. Sud moe doneti reenje o odbaciva-nju, prihvatanju ili odbijanju sporazuma o svedoenju osuenog, a odluka suda se donosi na roitu na koje se pozivaju javni tuilac, osueni i branilac. Prilikom donoenja reenja suda o ovom sporazumu shodno se primenjuju odredbe Zakonika koje se odnose na odba-civanje, prihvatanje ili odbijanje sporazuma o svedoe-nju okrivljenog.

    Reenje o prihvatanju sporazuma o svedoenju osu-enog obavezuje sud prilikom donoenja odluke o kri-vinoj sankciji u ponovljenom postupku, pod uslovom da je osueni saradnik u potpunosti ispunio obaveze propisane sporazumom o svedoenju.

    2.4. Dokazna vrednost iskaza okrivljenog/osuenog saradnika

    Zakonik o krivinom postupku ne sadri posebna pravila u pogledu ocene iskaza koji je sudu dao okrivlje-ni/osueni saradnik. Sud prilikom procene koji je ste-pen dokaznog kredibiliteta takvog iskaza, primenjuje opta pravila koja se odnose na ocenu dokaza u krivi-nom postupku, to se odnosi i na ocenu iskaza svedoka uopte, pa i ocenu iskaza okrivljeni/osueni saradnika, odnosno procenjuje koji je stepen njene dokazne vero-dostojnosti. Naravno, sud se oslanja na naelo slobodne

    ocene dokaza, te u skladu s njim i svojim slobodnim uve-renjem, ocenjuje iskaz okrivljeni/osueni saradnika.

    Sud prilikom dokazne ocene iskaza koji je dao okriv-ljeni/osueni saradnik mora da stekne apsolutnu izve-snost da je on iskreno iskazivao, odnosno da je u pogle-du onoga to je iskazao imao svest da je to istina. Naime, kod drugih svedoka sud ima jednu vrste dodatnog jem-stva da svedok govori istinu, a to je mogunost nastupa-nja zakonom predvienih posledica po svedoka koji da lani iskaz. Takav svedok e biti krivino gonjen, jer je davanje lanog iskaza krivino delo. Meutim, u prak-si nije uvek lako napraviti distinkciju izmeu lanog iskaza (koji predstavlja krivino delo) i netanog iskaza (koji se svodi na sluajnu omaku svedoka usled nesa-vrenosti njegovog opaanja, pamenja ili mana u re-produkciji sadraja), tako da se u praksi svedoci veoma retko krivino gone zbog postojanja osnovane sumnje da su uinili krivino delo davanja lanog iskaza. Pone-kad je to rezultat nedovoljne ubeenosti suda u posto-janje osnovane sumnje da je svedok dao laan iskaz, te tako uinio odgovarajue krivino delo, a nekada se radi i o tetnom oportunom ponaanju suda, ili je u pitanju njegova pogrena procena ovog pitanja. Svi ovi faktori postoje i u pogledu okrivljenog/osuenog saradnika, ali kod njega neko preventivno dejstvo mogue odgovor-nosti za krivino delo, ukoliko da laan iskaz, ima jo manje dejstvo nego kod klasinih svedoka, jer on ne-ma potrebe da strepi od takve posledice (mada bi ona svakako nastupila i za njega ako bi dao laan iskaz), s obzirom da bi za njega u sluaju da se dokae da nije ispunio svoje obaveze, nastupaju znatno tee posledice, jer se protiv njega krivini postupak nastavlja, odnosno pokree, tj. kazna mu se nee ublaiti kada je u pitanju osueni saradnik. Ovo ukazuje da sud u svakom sluaju mora obratiti dodatnu panju prilikom procene doka-znog kredibiliteta iskaza okrivljenog/osuenog sarad-nika, odnosno da mora u dodatnoj meri biti oprezan u odnosu na sticanje ubeenosti o stepenu dokazne vero-dostojnosti takvog iskaza.

    U uobiajenim sluajevima ocenjivanja iskaza kla-sinih svedoka u krivinom postupku, odnosno proceni stepena njihove dokazne verodostojnosti, vanu ulogu za konkretnu procenu suda ima i konstatovanje da li svedok potencijalno ima ili nema odreenih motiva za davanje lanog iskaza. U dokaznom smislu su najbolji oni svedoci za koje je potpuno izvesno da su apsolutno neutralni, te da je teko zamisliti da imaju bilo kakav in-teres u krivinom postupku, u odnosu na vrstu odluke suda, a posebno u pogledu odluke o krivici okrivljenog. Naelno, lica koja imaju interes da se donese odluka su-da u ovom ili onom pravcu ne spadaju u pouzdane sve-doke, pa su kao takvi ili osloboeni dunosti svedoenja (npr. odreeni bliski srodnici, mada se njihovo oslobo-enje temelji i na drugim razlozima a ne samo na njiho-voj potencijalnoj dokaznoj nepouzdanosti), ili je sud iz zakonskih ili sudsko-psiholokih, odnosno taktikih ra-zloga, duan da obrati posebnu panju na njihov iskaz,

  • KRIVINO PRAVO I KRIVINI POSTUPAK

    Pravni instruktor mart 2015. Br. 88 21

    a u tu kategoriju spadaju npr. oteeni krivi nim delom (naroito kada su istovremeno i pasivni subjekt krivi-nog dela), od kojih se po logici stvari, u najveem bro-ju sluajeva, ne moe oekivati potpuna objektivnost i realnost.

    Za okrivljenog/osuenog saradnika nije sporno da ima interes da krivini postupak tee u odreenom pravcu, te da je on i terminoloki posmatrano, u jed-nom posebnom kooperativnom odnosu, pre svega, sa javnim tuiocem i otuda i njegov raniji zakonski naziv svedok saradnik, odnosno sada okrivljeni/osueni sa-radnik, tako da je tim pre potrebna dodatna opreznost suda prilikom dokazne ocene njegovog iskaza. Zahva-ljujui tome to termin saradnja inae nije uobiajen za krivinu proceduru, gde se po pravilu strogo vodi rauna o odvojenosti krivinoprocesnih funkcija, tako da svaki subjekt ostvaruje svoja prava i dunosti, bez potrebe za nekom posebnom saradnjom, koja moe po-drazumevati i odreenu konfuziju procesnih funkcija, potrebno je da sud vrlo paljivo dokazno vrednuje iskaz okrivljenog/osuenog saradnika, te da vodi rauna da eventualno postojanje interesa tog subjekta da se doka-e kao saradnik, ne dovede do njegovog lanog iskaza, ili iskaza kojim pravdajui sebe, neosnovano okrivljuje druga lica.

    Pored toga, termin saradnja po logici stvari upuu-je na najmanje dve strane koje meusobno sarauju, pa se stoga mogu postaviti i pitanja: S kim je to nekadanji svedok saradnik saraivao, odnosno sa kim e sarai-vati okrivljeni i osueni saradnici? Naravno, pitanje je i koji je motiv za takvu saradnju?. Pa ako se onda poe od loginog odgovora da takav davalac iskaza sarauje s onom stranom koja zastupa optubu, a da je njegov osnovni motiv izbegavanje sopstvene odgovornosti za krivino delo, odnosno blae kanjavanje, sve to pred-stavlja jasnu osnovu za ispoljavanje posebne opreznosti u pogledu ocene njegovog iskaza kao dokaza.

    Formalno posmatrano sud nije duan da ispolji neku dodatnu opreznost prilikom ocene iskaza okrivljenog/osuenog saradnika, odnosno procene njegove doka-zne vrednosti, mimo uobiajenih zakonskih pravila koja se odnose na ocenu dokaza u krivinom postupku. Sud dakle, prilikom ocene ovakvog dokaza postupa koriste-i se optim pravilima koja se i inae odnose na ocenu dokaza u krivinom postupku.

    3. Mogunost uvoenja stranakog sporazuma u postupak odluivanja o privrednim prestupima

    Kao to je to prethodno ve objanjeno, stranako sporazumevanje u krivinim stvarima nije uobiajen krivinoprocesni mehanizam u kontinentalnoj Evro-pi, a isto vai i za njegovu posebnu varijantu koja se odnosi na zadobijanje tzv. kooperativnih svedoka, tj.

    okrivljenih saradnika - nekadanjih svedoka saradni-ka. S druge strane, injenica je da danas mnoge dra-ve, pa i one koje spadaju u tradicionalnu kontinental-nu Evropu, poznaju neke oblike tzv. ispregovarane (pogoene/nagoene) pravde, odnosno odgovara-jue varijante sporazuma o priznanju krivinog dela/krivice.

    Iako reenje koje postoji u novom Zakoniku o kri-vinom postupku Srbije nije idealno ni sadrinski, od-nosno sutinski, niti u pravno-tehnikom smislu, nije sporno da iz odreenih kriminalno-politikih razloga, kao i tenje da se krivino pravosue rastereti (to je konano i jedan od osnovnih elemenata ratio legis-a mehanizma uslovljenog oportuniteta krivinog gonje-nja, to je takoe relativno novi krivinoprocesni insti-tut), ima opravdanja da stranako sporazumevanje po-stoji u naem krivinom postupku.

    Da li bi bilo opravdano da se odreena varijanta stranakog sporazuma uvede i u Zakon o privrednim prestupima? Smatramo da bi to bilo adekvatno iz neko-liko osnovnih razloga:

    1) Kako su pravila Zakonika o krivinom postupku i inae lex generalis u odnosu na druge deliktne postupka (poput na primer, prekrajnog postup-ka),24 ona bi naelno morala da budu primenjiva i u ovom pogledu, kada se radi o postupku koji je lex specialis tipa, a naravno, posebnim pravilima se sporazumevanje stranaka u takvom postupku, moe modifikovati u odnosu na opta pravila sa-drana u ZKP-u;

    2) Ako je sporazumevanje stranaka mogue u pogle-du deliktnog postupka koji se odnosi na najtee delikte - krivina dela (i to sada bez obzira na njihovu teinu s obzirom na krivinim zakonom zapreenu kaznu), onda bi tim pre, takvo spora-zumevanje moralo da bude mogue i kada se radi o lakim deliktima, pa i kada su u pitanju privred-ni prestupi;

    3) Uvoenje stranakog sporazuma, odnosno odre-ene njegove varijante u postupak odluivanja o privrednom prestupu, moe da bude veoma zna-ajno sa stanovita postizanja vee efikasnosti tog postupka.

    I konano, treba imati u vidu da je po logici stvari, kada je re o postupku iji je predmet privredni pre-stup, mogua (to bi naravno, zahtevalo odgovarajue zakonske izmene), samo osnovna varijanta stranakog sporazuma (kao to je to u krivinom postupku spora-zum o priznanju krivinog dela). Iz ovoga proizlazi da bi se u novom Zakonu o privrednim prestupima, mogao uvesti sporazum o priznanju privrednog prestupa, a da po pravilu, ne dolaze u obzir druge varijante strana-kih sporazuma, kao to su to sporazum o svedoenju okrivljenog/osuenog.

    (Sudskapraksaprivrednihsudova-Biltenbr.4/2014-str.269)

  • KRIVINO PRAVO I KRIVINI POSTUPAK

    22 Pravni instruktor mart 2015. Br. 88

    ____________________1 Vie o tome: M. kuli, Krivino procesno pravo, sedmo iz-menjeno i dopunjeno izdanje, Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu i Dosije, Beograd, 2014., str. 330 - 331.2 Vie o tome: M. kuli i G. Ili, Novi Zakonik o krivinom postupku Srbije - reforma u stilu jedan korak napred - dva koraka nazad, Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, Srpsko udruenje za krivinopravnu teoriju i praksu i Udru-enje javnih tuilaca Srbije, Beograd, 2012., str. 93 - 98. Ce-lokupan tekst knjige dostupan na sajtu Udruenja javnih tuilaca i zamenika javnih tuilaca Srbije: http://www.uts.org.rs/images/nzkp.korak.nazad.pdf.3 Koreni krivinog postupka SAD neposredno proizlaze iz klasinog engleskog common law sistema, a on u svom pri-marnom vidu ne poznaje nikakvo sporazumevanje tuioca i optuenog o priznanju krivice, iako se i u Engleskoj pri-znanje tretira kao dokaz od vrhunske vanosti (regina pro-bationem), zahvaljujui kome se ne moraju izvoditi drugi ili bar ne svi dokazi tokom suenja, ve se postupak, onda kada postoji validno i kredibilno priznanje optuenog, praktino sumarno okonava izricanjem presude. Meutim u Engleskoj nikada, to znai ni sada u pozitivnom engleskom krivinom procesnom pravu, nije bilo mogue da se do priznanja doe zahvaljujui stranakom pregovara-nju. U praksi optueni relativno esto priznaju krivino delo, kada smatraju da su pritenjeni dokazima (a naroito ka-da im to savetuje i njihov branilac), ali to apsolutno ne ine na temelju bilo kakvih pregovora sa tuiocem, niti optueni dobijaju bilo kakve garancije u pogledu kazne koja e usle-diti u presudi, koja se donosi na osnovu njihovog priznanja, mada u Engleskoj postoji prilino ustaljena praksa, po kojoj se priznanje optuenog tretira kao znaajna olakavajua okolnost, na ta po pravilu, i rauna veina optuenih koji priznaju krivino delo i time se opredeljuju za relativno su-marno okonanje krivine procedure.4 Tako se u literaturi primeuje da je u vreme prohibici-je dolo do opteg porasta kriminaliteta u SAD, a da je u isto vreme izvoenje dokaza u krivinom postupku veoma iskomplikovano, te da su pri tom advokati koji su ranije ima-li jednu podreenu ulogu, kroz uvoenje uspenijih bra-nilakih metoda, postali sve vaniji, to je dovelo i do toga da su krivini postupci postali sve sloeniji i tei, a njihov ishod sve neizvesniji, pa su duina dokaznog postupka i ne-izvesnost u pogledu ishoda postupka, generalno uticali na tenju stranaka za predpretresnim pregovaranjem. Vie o tome: Dielman, Guilty Plea und Plea bargaing im Ameri-kanischen Strafverfahren - Mglichkeiten fr das Deutshen Strafprozess? GA, 1981., str. 558 - 562.5 US Supreme Court, U.S. v. Brady, 397 U.S. 742, 90 S.ct. 1463 (1970).6 S. Hubertus Kremer, Absprachen zwischen Gericht und Ver-fahrensbeteiligten im Strafprozess - Inaugural-Dissertation zur Erlangung des Grades eines Doktors der Rechte durch die Rechts-und Staatswissenschaftliche Fakultt der Rhei-nischen Friedrich-Wilhelms-Universitt Bonn, Bonn, 1994., str. 229. 7 Vie o tome. V. Bajovi, Sporazum o priznanju krivice, Prav-ni fakultet Univerziteta u Beogradu, Beograd, 2009., str. 55.8 Ovi razlozi deluju prilino razlono i ubedljivo, to nas argumentovano navodi na zakljuak da od sporazuma o

    priznanju krivinog dela u naem krivinoprocesnom siste-mu, kako dok je tadanji sporazum o priznanju krivice, bio mogu samo u pogledu krivinih dela za koja je propisana kazna do 12 godina zatvora (ZKP iz 2001. - novele iz 2009.), tako i sada kada je takav sporazum, mogue zakljuiti u po-gledu svih vrsta krivinih dela, ni u kom sluaju ne treba oe-kivati uda. Naime, situacija kod nas i ve dugo prisutna praksa, a naroito ustaljena kaznena politika, se znaajno razlikuju od tih faktora u SAD. Ovo emo detaljnije objasniti u daljem tekstu - u kontekstu kritikih razmatranja nekih ne sasvim adekvatnih reenja u pozitivnom Zakoniku o krivi-nom postupku, ijim su odredbama, pored ostalog i suvie olabavljeni uslovi za zakljuenje sporazuma o priznanju krivinog dela i to je posebno loe, na izvestan nain omo-guena svojevrsna trgovina sa okrivljenim, jer je uvedena i varijanta koja podrazumeva obavezivanje okrivljenog sa kojim je zakljuen takav sporazum, da svedoi u krivinom postupku.9 Ne samo to su propisane kazne u SAD (tu je poseban zna-aj tzv. smernica za odreivanje kazni - Federal Sentencing Guidelines), izuzetno visoke u poreenju sa tipinom evrop-skim zakonodavstvima, ve na veoma strogu kaznenu poli-tiku, utie ne samo generalno izrazito punitivna atmosfera u amerikoj javnosti i pravosuu, ve i neka materijalna kri-vinopravna pravila, poput onih koja se odnose na pravilo po kome se kazne uglavnom izriu kumulativno za krivina dela u sticaju, te najee nepostojanje pravila koja bi se ti-cala sluajeva prividnog sticaja. U tom su pogledu od znaaja i neka procesna, pa i ustavna pravila. Na primer, naelo ne bis in idem (prohibiton of dou-ble jeopardy), je ustavnog ranga (Peti amandman na Ustav SAD), ali se ono ne odnosi na sluajeve (to nije nimalo retko u praksi), kada je jedno isto krivino delo propisano kako sa-veznom regulativom, tako i propisima drava SAD, to znai da ako na primer; neko opljaka banku u Nju Dersiju, on time kri kako pravo federacije, tako i pravo drave u kojoj je krivino delo uinjeno. To lice moe biti legalno krivino gonjeno i osueno odlukom suda u Nju Dersiju za to krivi-no delo, a potom se protiv njega moe za isto krivino delo voditi krivini postupak pred sudom na saveznom nivou. Vie o tome: G. Clack (Ed.), op.cit., str. 106. 10 Vie o tome: T. Weigend, Strafzumessung durch die Partei-en - das Verfahren des Plea bargaining im Amerikanischen Recht, ZStV 94, 1982, str. 200 - 204.11 Vie o tome: S.Hubertus Kremer, op.cit., str. 235.12 Atribut inkvizitorski je pod navodnicima (