Nastavni predmet:Meunarodno poslovno pravopredmetni nastavnik: doc. dr Ratko Ljubojevi Literatura , I, , 2006, , , , 2002, . Prvi as: Sadraj predmeta Meunarodno poslovno pravo Pojam, predmet, subjekti, izvori, naela i principi meunarodnog poslovnog prava Drava, meunarodne i privredne organizacije kao subjekti meunarodnog poslovnog prava Reavanje sporova u meunarodnom poslovnom pravu Zakljuenje meunarodnih privrednih ugovora Prvi as: Nastavni plan predmeta Meunarodno poslovno pravo Uvodni deo1. Pojam, predmet, izvori, naela i principi MPPOpti deo : Drava i me. organizacije kao subjekti MPP 2. Drava, Organizacija UN, GATT i Svetska trgovinska organizacija 3. Meunarodni monetarni fond i Me. banka za obnovu i razvoj 4. Evropska unija5. CEFTA, OECD, UNCTAD6 . NAFTA, MAGREB, carinske unije i slobodne zoneOpti deo: Privredne organizacije kao subjekti MPP7. Multinacionalne kompanije Prvi as: Nastavni plan predmetaMeunarodno poslovno pravo II Reavanje sporova u meunarodnom poslovnom pravu 8. Reavanje meunarodnih privrednih sporova9. Stalni arbitrani sud10. Postupak pred stalnim arbutranim sudomIII Meunarodni privredni ugovori11. Ugovori o meunarodnoj prodaju robe I deo12. Ugovori o meunarodnoj prodaju robe II deo13. Ugovori o meunarodnom osiguranju i lizingu14. Ugovori o meunarodnom prevozu robe 15. Ugovori o meunarodnom kreditu Prvi as: Predispitne i ispitne obaveze Predispitne obavezePrisustvo i aktivnost na nastavi10 poena Prvi kolokvijum Uvodni i opti deo MPP30 poena Drugi kolokvijumReavanje me. sporova30 poena Ispit (pismeni) Meunarodni privredni ugovori30 poenaUkupno:100 poena Prvi as: Meunarodno poslovno pravo: Uvodni deo POJAM , PREDMET, SUBJEKTI I IZVORI MEUNARODNOG POSLOVNOG PRAVA POJAM MEUNARODNOG POSLOVNOG PRAVA Meunarodno poslovno pravo je skup pravnih pravila kojima se reguliu meunarodni ekonomski odnosi. Sa razvojem meunarodnih ekonomskih odnosa u oblasti meunarodne poslovne saradnje izmeu privrednih subjekata iz razliitih drava i uveanog prometa robe i usluga na meunarodnim relacijama nuno je postojanje posebne pravne discipline,. Prvi as: Meunarodno poslovno pravo: Uvodni deo POJAM, PREDMET, SUBJEKTI I IZVORI MEUNARODNOG POSLOVNOG PRAVA PREDMET MEUNARODNOG POSLOVNOG PRAVA Meunarodni promet robe i usluga i meunarodna plaanja Reavanje meunarodnih privrednih sporova Svi meunarodni ugovori koje u vezi sa prometom robe i usluga i meunarodnim plaanjima zakljuuju meusobno razliite drave, privredni subjekti iz razliitih drava; drave ili privredni subjekti sa meunarodnim multilateralnim ili regionalnim organizacijama i integracijama- Prvi as: Meunarodno poslovno pravo: Uvodni deo POJAM, PREDMET, SUBJEKTI I IZVORI MEUNARODNOG POSLOVNOG PRAVA SUBJEKTI MEUNARODNOG POSLOVNOG PRAVA Drave Sva drutva koja se bave privrednom delatnou u meunarodnim okvirima Meunarodne multilateralne i regionalne organizacije i integracije Prvi as: Meunarodno poslovno pravo: Uvodni deo POJAM, PREDMET, SUBJEKTI I IZVORI MEUNARODNOG POSLOVNOG PRAVA IZVORI MEUNARODNOG POSLOVNOG PRAVA Meunarodno javno pravo Meunarodno privatno pravo Domae zakonodavstvo Prvi as: Meunarodno poslovno pravo: Uvodni deo POJAM, PREDMET, SUBJEKTI I IZVORI MEUNARODNOG POSLOVNOG PRAVA IZVORI MEUNARODNOG POSLOVNOG PRAVA Iz oblasti meunarodnog javnog prava najvaniji izvori su: meunarodni ugovori : bilateralni (izmeu dve drave) i viestrani (izmeu vie drava) meunarodne konvencije : obavezne za zemlje koje su im pristupile i ratifikovale ih. Od trenutka ratifikacije, predstavljaju snaniji izvor prava u odnosu na domae zakonodavstvo opti pravni principi (princip reciprociteta: omoguava se subjektim iz razliitih drava da ostvare jednaka prava u drugim dravama. Prvi as: Meunarodno poslovno pravo: Uvodni deo POJAM, PREDMET, SUBJEKTI I IZVORI MEUNARODNOG POSLOVNOG PRAVA IZVORI MEUNARODNOG POSLOVNOG PRAVA Izvori iz meunarodnog privatnog prava: Regulisanje odnosa pravnih i fizikih lica sa elementom inostranosti Izvori iz domaeg prava: Domai zakoni kojima se reguliu ekonomski odnosi sa inostranstvom (Zakon o spoljnotrgovinskom preduzeu, Zakon o deviznom poslovanju, Zakon o preduzeima, Zakon o stranim ulaganjima, Carinski zakon ) Drugi as: Meunarodno poslovno pravo: Uvodni deo NAELA MEUNARODNOG POSLOVNOG PRAVA Naelo slobode poslovanja (trgovine) Naelo slobode saobraaja Naelo slobode transfera kapitala Naelo minimalnog standarda ponaanja Naelo univerzalne vanosti poslovnih aranmana Drugi as: Meunarodno poslovno pravo: Uvodni deo NAELA MEUNARODNOG POSLOVNOG PRAVA Naelo slobode poslovanja (trgovine) U idealnom smislu podrazumeva pravo na razmenu dobara i usluga unutar jedne drave i izmeu drava bez ikakvih ogranienja (slobodu uvoza i slobodu izvoza roba i usluga). Ogranienja: 1. Roba kojom se moe trgovati (zabrana prometa opojnih droga)2. Usluge kojima se moe trgovati (zabrana trgovine ljudima) Drugi as: Meunarodno poslovno pravo: Uvodni deo NAELA MEUNARODNOG POSLOVNOG PRAVA Naelo slobode saobraaja Mogunost slobodne komunikacije izmeu privrednih subjekata razliitih drava (transport i isporuka robe sa teritorije jedne na teritoriju druge drave). Prema vrstama transportnih komunikacija naelo slobode saobraaja moe se ralaniti na: a) naelo slobode plovidbe; b) naelo slobode kopnenog prevoza; c) naelo slobode vazdune plovidbe. Drugi as: Meunarodno poslovno pravo: Uvodni deo NAELA MEUNARODNOG POSLOVNOG PRAVA Naelo slobode transfera novca i kapitala Normalno funkcionisanje meunarodnih ekonomskih odnosa, pored nesmetanog protoka roba i usluga sa inostranim elementon, za pretpostavku ima i slobodu plaanja za isporuenu robu i izvrene usluge, kao i slobodu plasmana kapitala. Ogranienja plaanja prekograninog prometa robe i usluga ugroavaju slobodu trgovine. U tom smislu, naelao slobode trgovine i slobode transfera novca i kapitala su uzajamno uslovljena. Drugi as: Meunarodno poslovno pravo: Uvodni deo NAELA MEUNARODNOG POSLOVNOG PRAVA Naelo minimalnog standarda ponaanja Skup pravila o zatiti stranih subjekata meunarodnog poslovanja, koje savremene drave moraju da obezbede i garantuju stranim privrednim subjektima koji obavljaju dozvoljene privredne aktivnosti na njihovoj teritoriji. Svaka drava mora da prui minimum sigurnosti poslovanja stranim privrednim subjektima, u skladu sa meunarodno prihvaenim standardima. Drugi as: Meunarodno poslovno pravo: Uvodni deo NAELA MEUNARODNOG POSLOVNOG PRAVA Naelo univerzalne vanosti poslovnih aranmana Ugovori, koje su drave kao subjekti meunarodnog poslovanja zakljuile vae na teritoriji svih drava ugovornica, i ne mogu biti osporeni od strane jedne od tih drava. Ugovori su zasnovani na naelu autonomije volje ugovornih strana. Zbog toga vai pravilo pacta sunt servanda, (ugovor poslovnih partnera predstavlja zakon za njih, njegove odredbe su pravno obavezujue za ugovorne strane) . Zabrana protivrenog ponaanja u primeni ugovornih odredbi. Trei as: Meunarodno poslovno pravo: Uvodni deo PRINCIPI MEUNARODNOG POSLOVNOG PRAVA Princip najpovlaenije nacije Princip nacionalnog tretmana Princip reciprociteta Princip preferencijalnog (povlaenog) tretmana Trei as: Meunarodno poslovno pravo: Uvodni deo PRINCIPI MEUNARODNOG POSLOVNOG PRAVA Princip najpovlaenije nacije Unoenje u bilateralni ili multulateralni ugovor o meunarodnom poslovanju odredbe, shodno kojoj e ugovorne strane uzajamno priznati, u ugovorom odreenoj oblasti prava, povlastice i olakice koje su od bilo koje ugovorne strane date ili e biti date bilo kojoj treoj strani. Osnovni cilj : spreavanje privredne diskriminacije i uspostavljanje jednakih uslova privreivanja u irim, pa ak i u globalnim okvirima. Trei as: Meunarodno poslovno pravo: Uvodni deo PRINCIPI MEUNARODNOG POSLOVNOG PRAVA Princip nacionalnog tretmana Drava stranim privrednim subjektima koji posluju u njoj obezbeuje isti poloaj kao i domaim privrednim subjektima. Primena principa nacionalnog tretmana moe se predvideti ugovorom izmeu dve drave, ali je mogue da ga drava primenjuje i jednostrano, bez ugovorne obaveze. Trei as: Meunarodno poslovno pravo: Uvodni deo PRINCIPI MEUNARODNOG POSLOVNOG PRAVA Princip reciprociteta (uzajamnosti) Identino postupanje drava ugovornica u njihovim meusobnim privrednim odnosima. Drave uzajamno reguliu reim poslovanja, pogodnosti, prava i olakice za privredne subjekte koji potiu iz jedne od njih a obavljaju poslovne aktivnosti na teritoriji druge . Trei as: Meunarodno poslovno pravo: Uvodni deo PRINCIPI MEUNARODNOG POSLOVNOG PRAVA Princip preferencijalnog (povlaenog) tretmana Uvoenje razliitog tretmana subjekata meunarodnog poslovanja, zavisno od njihove nacionalne pripadnosti.Moe da proistekne iz: jednostrane odluke jedne drave, kojom se privrednim subjektima druge drave daje povlaeni poloaj, bilateralnih, odnosno multilateralnih sporazuma regionalnih organizacija. Meunarodno poslovno pravo II nastavna jedinica Opti deo : Drava i me. organizacije kao subjekti meunarodnog poslovnog prava Prvi as: Drava kao subjekt meunarodnog poslovnog prava Drave su prvi i osnovni subjekti meunarodnog poslovanja. Polaze od priznanja ex iure proprio (po sopstvenom pravu) statusa subjekta meunarodnog poslovanja: one same imaju mo sopstvenog ustanovljenja kao subjekta meunarodnog poslovanja i kreativne sposobnosti stvaranja ostalih subjekata meunarodnog poslovanja. Prvi as: Drava kao subjekt meunarodnog poslovnog prava Drave su subjekti sa najveom merom meunarodno pravne i shodno tome poslovne sposobnosti. Njihovom voljom je stvoren meunarodno pravni poredak, kao okvir meunarodnog poslovanja. Prvi as: Drava kao subjekt meunarodnog poslovnog prava Funkcije drave u meunarodnim poslovnim odnosima: a) stvaranje unutranjih i meunarodnih pravnih okvira za nastanak meunarodnih poslovnih odnosa - donoenjem internih propisa, kojima se ureuju pitanja od znaaja za uspostavljanje i realizaciju meunarodne poslovne saradnje domaih privrednih subjekata sa stranim pravnim i fizikim licima. Prvi as: Drava kao subjekt meunarodnog poslovnog prava Funkcije drave u meunarodnim poslovnim odnosima: b) zatita unutranjeg trita Drava kontrolie uslove ostvarivanja meunarodnog poslovanja i spreava njegove mogue tetne efekte na domau privredu (Mere i ogranienja iz domena odobravanja izvoznih i uvoznih dozvola, saglasnosti , donoenje odluka o zabrani uvoza ili izvoza odreenih proizvoda, odobravanja plaanja u odreenoj valuti) Prvi as: Drava kao subjekt meunarodnog poslovnog prava Funkcije drave u meunarodnim poslovnim odnosima: c) Poslovna funkcijaRadi zadovoljenja svojih posebnih potreba, drava se preko svojih organa pojavljuje kao subjekt meunarodnog poslovanja povodom zakljuivanja i realizacije brojnih poslovnih aranmana. Drava neposredno uspostavlja poslovne odnose sa drugim subjektima meunarodnog poslovanja i za izvrenje tako uspostavljenih odnosa neposredno prua garancije. Drugi as: Me. organizacije kao subjekti meunarodnog poslovnog prava Organizacija ujedinjenih nacija (OUN)Globalno udruenje vlada koje sarauju na polju meunarodnog prava, globalne bezbednosti, ekonomskog razvoja i socijalne jednakosti. Osnovana je 1945. godine od strane 51 drave, ukinuvi Drutvo (Ligu) naroda. Danas broji 193 zemlje lanice. Drugi as: Me. organizacije kao subjekti meunarodnog poslovnog prava Organizacija ujedinjenih nacija (OUN) Sistem institucija OUN1.Generalna skuptina 2.Savet bezbednosti 3.Ekonomski i socijalni savet 4.Meunarodni sud pravde Drugi as: Me. organizacije kao subjektii meunarodnog poslovnog prava Organizacija ujedinjenih nacija (OUN)1. Generalna skuptina Jedino telo OUN koje ine je sve zemlje lanice. Redovna godinja zasedanja saziva predsednik izabran od veine predstavnika. Slui kao forum lanicama za rasprave o pitanjima meunarodnog prava i donoenje odluka o daljem funkcionisanju organizacije. Drugi as: Me. organizacije kao subjektii meunarodnog poslovnog prava Organizacija ujedinjenih nacija (OUN)2. Savet bezbednosti Najvanije telo OUN, zadueno za odravanje mira i bezbednosti u svetu. Dok ostali organi OUN samo daju preporuke lanicama, Savet bezbednosti ima ovlaenja da donosi odluke koje lanice moraju da potuju, kako stoji u Povelji Organizacije ujedinjenih nacija. Odluke Saveta se nazivaju rezolucijama. Drugi as: Me. organizacije kao subjektii meunarodnog poslovnog prava Organizacija ujedinjenih nacija (OUN)3. Ekonomski i socijalni savet - Bavi se ekonomskim i socijalnim razvojem zemalja lanica i promocijom socijalnih usluga i politike. - Glavni ciljevi; globalno poveanje standarda stanovnitva, puna zaposlenost, zdravlje, ljudska prava i slobode i kulturni i obrazovni razvoj. Drugi as: Me. organizacije kao subjekti meunarodnog poslovnog prava Organizacija ujedinjenih nacija (OUN)4. Meunarodni sud pravdeGlavni sudski organ OUN., osnovan 1945. g. prema odredbama Povelje OUN, poeo sa radom 1946. g. Glavna funkcija Suda: reavanje pravnih parnica koje podnose drave i davanje pravnih saveta meunarodnim organima i agencijama. ine ga petnaest stalnih sudija koje bira Generalna skuptina i Savet bezbednosti UN, na predlog drava lanica Trei as: Me. organizacije kao subjekti meunarodnog poslovnog prava GATT GATT (General agreement on tarrifs and trade Opti sporazum o carinama i trgovini) : meudravni ugovor iz 1948. god. koji je do osnivanja WTO 1995. god. regulisao oblast meudravne trgovinske saradnje. Trei as: Me. organizacije kao subjekti meunarodnog poslovnog prava GATTOsnovni clj GATT-a: - Olakavanje meunarodne trgovine kroz smanjenje spoljnotrgovinskih barijera i jednaki pristup tritima za sve strane ugovornice. Izvedeni ciljevi GATTA: - Podizanje ivotnog standarda stanovnitva - Obezbeivanje pune zaposlenosti i priv. rasta - Poveanje upotrebe resursa Trei as: Me. organizacije kao subjekti meunarodnog poslovnog prava GATT Razlozi za kreiranje GATT-a Originalna ideja Formiranje Meunarodne trgovinske organizacije (ITO) kao tree institucije Bretton Woods-a (IMF i WB) Cilj formiranje institucije specijalizovane agencije UN - koja bi se bavila meunarodnom saradnjom u oblasti trgovine 50 drava uestvovalo u pripremi nacrta Povelje ITO Trei as: Me. organizacije kao subjekti meunarodnog poslovnog prava GATT Razlozi za kreiranje GATT-a1946. godine pre usvajanja Povelje ITO- 23 od 50 uesnika poeli pregovore o obavezujuem sniavanju carinaRezultat obuhvatio: 45.000 carinskih ustupaka 10 Mlrd $ vrednosti robe 20% svetske trgovinePrihvaena pravila trgovine iz nacrta Povelje ITO Trei as: Me. organizacije kao subjekti meunarodnog poslovnog prava Razlozi za kreiranje GATT-a 1947. godine Konferencija UN o trgovini i zapoljavanju Usvojena Havanska povelja o formiranju ITO Nikad nije stupila na snagu nije je ratifikovao dovoljan broj drava Dogovorena pravila i carinski ustupci postaju Opti sporazum o carinama i trgovini GATT Trei as: Me. organizacije kao subjekti meunarodnog poslovnog prava GATT Odrane runde pregovora pod okriljem GATT-a Za 47 godina, u cilju sukcesivnog smanjivanja trgovinskih barijera odrano je osam multilateralnih trgovinskih pregovora, nazvanih runde. . Rezultat tih pregovora bili su multilateralni sporazumi o sniavanju carina i ukidanju necarinskih barijera (kvota, kontingenata).- Svaka runda predstavljala je korak vie u procesu ostvarivanja trgovinske liberalizacije. Trei as: Me. organizacije kao subjekti meunarodnog poslovnog prava Prerastanje GATT-a u STO 23 drave originalni potpisnici osnivai GATT Protokol o privremenoj primeni GATT stupio na snagu 1.1.1948. godine SFRJ pristupila GATT 25.8.1966. godine GATT 1947 ostaje na snazi do 31.12.1994. GATT 1994 neizmenjen GATT 1947 postaje deo Sporazuma iz Marakea kojim je formirana Svetska trgovinska organizacija (STO) Trei as: Me. organizacije kao subjekti meunarodnog poslovnog prava Uticaj trgovinskih rundi pregovora u okviru GATT-a na meunarodnu trgovinu Runda Zemlje Obim trgovine Geneva,194723$10 billionFrance, 194833unavailableEngland, 195034unavailableGeneva, 195622$2,5 billionDillon, 1960-61 45$4,9 billionKennedy, 1964-6748$40 billionTokyo, 1973-7999$155 billionUruguay, 1986-94120$3,7 trillion Trei as: Me. organizacije kao subjekti meunarodnog poslovnog prava WTO (World Trade Organization- Svetska trgovinska organizacija) Poela sa radom 01.01.1995, Sporazum o uspostavljanju WTO potpisale 104 zemlje. Ve poetkom 1995. Sporazum je ratifikovalo preko 80 zemalja (SAD, Evropska unija, Japan i Kanada, ije je uee u ukupnoj svetskoj trgovini robe i usluga oko 90%). Do danas, pravo lanstva u WTO steklo je vie od 150 drava. Za sedite rada WTO odreena je eneva. Trei as: Me. organizacije kao subjekti meunarodnog poslovnog prava WTO Institucija nadnacionalnog karaktera koja kontrolie meunarodnu trgovinu robom, uslugama i intelektualnom svojinom. Deluje na osnovu sporazuma koje potpisuju i ratifikuju drave lanice Trei as: Me. organizacije kao subjekti meunarodnog poslovnog prava WTO Sporazumi WTO GATT 1994 GATS Opti sporazum o trgovini uslugama TRIPS Sporazum o trgovinskim aspektima prava intelektualne svojine TRIMS Sporazum o uslovima za strana ulaganja koji utiu na trgovinu. Sporazum o poljoprivredi Sporazum o tekstilu Sporazum o tehnikim preprekama u trgovini (TBT) Trei as: Me. organizacije kao subjekti meunarodnog poslovnog prava WTO Sporazumi WTO Sporazum o sanitarnim i fitosanitarnim merama (SPS) Sporazum o antidampingu Sporazum o subvencijama i kompenzatornim merama Sporazum o zatitnim merama Sporazum o carinskoj vrednosti Sporazum o poreklu robe Sporazum o uvoznim dozvolama Sporazumr o reavanju sporova Trei as: Me. organizacije kao subjekti meunarodnog poslovnog prava WTOPrincipi WTO1. Princip nediskriminacije2. Princip reciprociteta3. Princip trita4. Princip fer konkurencije Trei as: Me. organizacije kao subjekti meunarodnog poslovnog prava WTO Princip nediskriminacije Princip najpovlaenije nacije (Most-favoured-nation MFN) Ukoliko zemlja lanica WTO odobri trgovinske olakice nekoj drugoj zemlji, onda je duna da odmah i bezuslovno odobri iste i svim drugim zemljama lanicama WTO, koje su zainteresovane za izvoz date grupe proizvoda u tu zemlju. Trei as: Me. organizacije kao subjekti meunarodnog poslovnog prava WTO Princip reciprociteta Zasniva se na ravnotei prava i obaveza koje se formiraju izmeu zemalja po pitanju njihove meusobne trgovine. Ravnotena razmena ustupaka dve zainteresovane strane je neophodna da bi do sporazuma uopte i dolo. Trei as: Me. organizacije kao subjekti meunarodnog poslovnog prava WTO Princip tritaPromovisanje liberalizovane trgovinemeu zemljama lanicama zasnovano na pravilima koja ojaavaju njihov zdrav konkurentski odnos.Princip fer konkurencije Lista ponaanja koja su dozvoljena ili zabranjena u meunarodnoj trgovini. Trei as: Me. organizacije kao subjekti meunarodnog poslovnog prava WTO Organi WTO Vrhovni organ WTO : Ministarska konferencija. Sastaje se svake druge godine, uestvuju predstavnici ministarstava inostranih poslova i spoljne trgovine zemalja lanica. Donosi sve odluke o lanstvu zemalja i sadraju sporazuma. Trei as: Me. organizacije kao subjekti meunarodnog poslovnog prava WTO Organi WTOIzvrni organ WTO: Generalnii savet Izvrava zadatke poverene od strane Min. konferencije, osniva pomone organe, koordinira rad, usvaja izvetaj o radu organizacije, priprema sednice Ministarske konferencije. Administrativni organ WTO: Sekretarijat Obavlja tehnike poslove i zaduen je za izvravanje odluka, a po potrebi se osnivaju i pomoni organi (kao to je Meunarodni trgovinski centar). Meunarodno poslovno pravo III nastavna jedinica Opti deo : Drava i me. organizacije kao subjekti meunarodnog poslovnog prava Prvi as: Me. organizacije kao subjekti meunarodnog poslovnog prava Meunarodni monetarni fond Osnovan 1944. g. u Bretton Woods-u (SAD), na meunarodnoj monetarnoj konferenciji posveenoj izgradnji finansijskih institucija koje e pomoi ekonomski oporavak i razvoj nakon velikih razaranja u II svetskom ratu. Statut MMF-a formalno je usvojen 27.12.1945, kada gaje prihvatila veina zemalja iji su predstavnici prisustvovali konferenciji. Poeo sa radom 25. juna 1946. Prvi as: Me. organizacije kao subjekti meunarodnog poslovnog prava Meunarodni monetarni fond Specijalizovana agencija UN sa seditem u Vaingtonu, SAD Danas MMF ima 184 zemlje lanice. Jugosalvija je bila jedna od zemalja osnivaa MMF. Vlada u izbeglitvu Kraljevine Jugoslavije je 1944. g. donela odluku o pristupanju MMF-u i odvojila novac iz zlatnih i deviznih rezervi zemlje, koje su bile pred Drugi svetski rat deponovane u SAD , za osnivaki, lanski ulog. Prvi as: Me. organizacije kao subjekti meunarodnog poslovnog prava Meunarodni monetarni fond Posle raspada SFRJ, osnivaki ulog Jugoslavije je podeljen izmeu Slovenije, Hrvatske, Makedonije, BiH, Crne Gore i Srbije. Na osnovu kapitala ovog osnivakog uloga, svaka od ovih drava je postala nova lanica MMF-a. Republici Srbiji je pripalo 37,5% osnivakog uloga Kraljevine Jugoslavije u MMF-u. Prvi as: Me. organizacije kao subjekti meunarodnog poslovnog prava Meunarodni monetarni fond Ciljevi MMF-a (l. 1. statuta MMF-a) Razvijanje meunarodne monetarne saradnje Odravanje stabilnosti kurseva valuta; Pomaganje uspostavljanju multilateralnog sistema plaanja; Privremeno stavljanje na raspolaganje sredstava Fonda za uspostavljanje ravnotee u platnom bilansu pojedinih zemalja, kojima je to neophodno. Prvi as: Me. organizacije kao subjekti meunarodnog poslovnog prava Znaaj koji MMF ima za zemlju lanicu ne proistie samo od kredita koji ona moe dobiti od MMF za uravnoteenje platnog bilansa, Postignut dogovor o aranmanu sa MMF je preduslov dobijanja bilo kog zajma na svetskom finansijskom tritu. Privatne finansijske institucije nisu voljne da kreditedaju zemlju koja ima platnobilansne tekoe ako nema aranman sa MMF-om. Prvi as: Me. organizacije kao subjekti meunarodnog poslovnog prava Meunarodni monetarni fondFond ima pravo da vri nadzor nad meunarodnim monetarnim sistemom i bilansaima plaanja zemalja lanica. lanice su dune da Fondu redovno dostavljaju podatke o ekonomskim pokazateljima privrede (stanja platnogbilansa, izvoz i uvoz, devizne reserve, cene, budet, investicije ) Zemlje laniceposluju sa MMF preko Ministarstva finansija ili preko centralne banke. Prvi as: Me. organizacije kao subjekti meunarodnog poslovnog prava Meunarodni monetarni fond Organi MMF-a Odbor guvernera (lan i zamenik iz svake zemlje lanice) Odbor izvrnih direktora : 24 izvrna direktora koji rukovode poslovima Fonda. Osmoricu imenuju zemlje sa najiviim kvotama u MMF-u (SAD, Vel Britanija, Nemacka, Francuska, Japan, Saudijska Arabija, Rusija i Kina). Ostalih 16 direktora biraju druge zemlje lanice po grupama koje se nazivaju konstituente. Generalni direktor na elu Odbora izvr. direktora Prvi as: Me. organizacije kao subjekti meunarodnog poslovnog prava Meunarodni monetarni fond Sredstva Fonda za kreditiranje zemalja lanica - uplaeni kapital u vidu kvota: 25% u konvertibilnoj valuti (do 1975. ovaj deo je mogao da bude uplaen i u zlatu, a od tada zlato vie nema ulogu novca) i preostalih 75% kvote u nacionalnoj valuti; - povremeno zaduivanje MMF-a u zemljama lanicama koje su u mogunosti da pozajmljuju sredstva - prihod po osnovu datih zajmova.: kamate koje zemlje dunici moraju da plate. Drugi as: Me. organizacije kao subjekti meunarodnog poslovnog prava Meunarodni monetarni fond Krediti Fonda Srazmerno veliini svoje kvote, svaka zemlja lanica moe da povue kredite Fonda za prevazilaenje platnobilansnog deficita (specijalna prava vuenja). Krediti Fonda su izuzetno povoljni (niska kamatna stopa) Ako je kredit srazmeran veliini kvote, Fond ne postavlja zemlji lanici nikakve uslove. Drugi as: Me. organizacije kao subjekti meunarodnog posl. prava Meunarodni monetarni fond Krediti Fonda. Ako zemlja lanica zahteva kredit vei od srazmernog uea u kapitalu Fonda (kvote), Fond postavlja uslove njenoj vladi. Stepen uslovljavanja zavisi od toga koliko kredita trai zemlja lanica iznad sume koja joj pripada na osnovu njene kvote. to je vea suma taenog kredita iznad pripadajue kvote, to je vii stepen uslovljavanja Drugi as: Me. organizacije kao subjekti meunarodnog posl. prava Meunarodni monetarni fond Vrste aranmana sa MMF: Aranman pojaanog praenja Stand by aranman Kreditni aranman Drugi as: Me. organizacije kao subjekti meunarodnog posl. prava - Aranman pojaanog praenja: Fond ima savetodavnu ulogu, zemlja lanica koja ima deficit platnog bilansa, u odreenim dogovorenim okvirima odrava javnu potronju i uvoz.- Stand by aranman: (kredit na ekanju) Fond odobrava kredit koji zemlja lanica moe da povue. Ako ga povue u okviru kvote, dovoljno je da Fondu prezentira Pismo o namerama: program ekonomkih reformi, usaglaen sa MMF, koji e dovesti do otklanjanja platnobil. deficita. Drugi as: Me. organizacije kao subjekti meunarodnog posl. prava Meunarodni monetarni fond Vrste aranmana sa MMF: Kreditni aranman: MMF odobrava zemlji lanici kredit iznad okvira kvote uz uslov da sa njom postigne usaglaen stabilizacioni program platnobilansnogprilagoavanja. MMF odobrava kredit u tranama i svaka trana je uslovljena uspenou u realizaciji stabilizacionog programa. Trei as: Me. organizacije kao subjekti meunarodnog posl. prava MEUNARODNA BANKA ZA OBNOVU I RAZVOJ MBOR (International Bank for Reconstruction and Development IBRD) Osnovale su je, kao prvu od institucija Svetske banke, 1944. (u BrettonWoods-u, SAD), 44 zemlje. Meu osnivaima je bila i Kraljevina Jugoslavija Osnovana sa ciljem da podpovoljnijim uslovima od trinih finasira obnovu i razvoj zemalja koje su stradale u II svetskom ratu. Trei as: Me. organizacije kao subjekti meunarodnog posl. prava MEUNARODNA BANKA ZA OBNOVU I RAZVOJ Nakon posleratne obnove Evrope, MBOR postala finansijer razvojnih projekata zemalja u razvoju. Banci su do sada pristupile 184 zemlje, lanice MMF. lanstvo u MBOR je uslovljeno lanstovm u MMF-u. Sedite MBOR je u Vaingtonu, SAD. MBOR je danas jedna od institucija Svetske Banke Pored MBOR, Svetsku Banku ine: Medjunarodna finansijska korporacija IFC (1956) Medjunarodno udruenje za razvoj - IDA (1960) Multilat. agencija za garantovanje investicija MIGA(1988) Trei as: Me. organizacije kao subjekti meunarodnog posl. prava MEUNARODNA BANKA ZA OBNOVU I RAZVOJ Osnovni cilj MBOR: smanjivanje siromatvo u nerazvijenim zemljama podsticanjem odrivog razvoja kroz odobravanje zajmova, davanje garancija i pruanjem analitikih i savetodavnih usluga. Zadaci MBOR: Kreditiranje infrastrukturnih projekata Kreditiranje budeta Promovisanje kljunih politika i institucionalnih reformi Trei as: Me. organizacije kao subjekti meunarodnog posl. prava MEUNARODNA BANKA ZA OBNOVU I RAZVOJ Organi MBOR: Odbor guvernera: (po jedan lan svake zemlje) sastaje se jednom godinje radi usvajanja godinjeg izvetaja Odbor izvrnih direktora : (24 lana, pet biraju zemlje sa najveim kvotama, 19 biraju izborna tela, mandat im traje dve god) odluuje o kreditima Predsednik : na elu Odbora izvrnih direktora. Trei as: Me. organizacije kao subjekti meunarodnog posl. prava MEUNARODNA BANKA ZA OBNOVU I RAZVOJ Izvori sredstava za kreditiranje nerazvijenih zemalja Kapital Banke iz lanskih uloga zemalja lanica Privatni kapital koji Banka uzima na zajam na meunarodnom finansijskom tritu Kamate koje Banka naplauje na kredite koje odobrava nerazvijenim zemljama. Trei as: Me. organizacije kao subjekti meunarodnog posl. prava MEUNARODNA BANKA ZA OBNOVU I RAZVOJ Politika kreditiranja IBRD Na politiku IBRD najvie uticaja ima vlada SAD-a, koja tradicionalno uestvuje u formiranju kapitala Banke sa 1/5. Od ukupnog kapitala Banke najvei udeo ima SAD, zatim Japan, Velika Britanija i Nemaka. Banka godinje odobri 15 do 20 milijardi dolara dugoronih kredita. Najvei korisnici sredstava su Kina, Indija, Meksiko i Brazil, ali sve vie sredstava koriste i bive republike SSSR-a. Trei as: Me. organizacije kao subjekti meunarodnog posl. prava MEUNARODNA BANKA ZA OBNOVU I RAZVOJ Politika kreditiranja IBRD Zajmove MBOR mogu da dobiju zemlje u razvoju iji je dohodak po stanovniku vii od 1000 SAD dolara. Najmanje razvijene zemlje u svetu, sa doh. po stanoniku niim od 1000 SAD dolara kvalifikuju se za kredite IDA-e (International Development Association), posebne institucije u okviru Svetske Banke Meunarodno poslovno pravo IV nastavna jedinica Opti deo : Drava i me. organizacije kao subjekti meunarodnog poslovnog prava Prvi as: Me. organizacije kao subjekti meunarodnog poslovnog prava EVROPSKA UNIJA Evropska unija (EU) je nadnacionalna zajednica 28 evropskih drava. EU je mogue definisati delimino kao federaciju, konfederaciju i meunarodnu organizaciju: federacija u monetarnim odnosima, poljoprivredi, trgovini i zatiti ivotne sredine; konfederacija u socijalnoj i ekonomskoj politici, zatiti potroaa, unutranjoj politici; meunarodna organizacija u spoljnoj politici. Prvi as: Me. organizacije kao subjekti meunarodnog poslovnog prava EVROPSKA UNIJA Pravna osnova Evropske unije su ugovori izmeu njenih lanica. Ugovor iz Pariza (1951) : Evropska zajednica za ugalj i elik Rimski ugovor (1957) : Evropska ekonomska zajednica Mastrihtski ugovor (1992): Evropska unija Prvi as: Me. organizacije kao subjekti meunarodnog poslovnog prava EVROPSKA UNIJA Evropsko zajednicu za ugalj i elik (1951) koju su inile: Zapadna Nemaka, Francuska, Italija i zemlje Beneluksa, bila je kamen temeljac budueg ujedinjenja Evrope. Evropska ekonomska zajednica (1957) je carinska unija, osnovana Rimskim ugovorom . To je danas prvi stub Evropske unije, koja se kroz proces integracije razvila od trgovakog sistema do ekonomskog i politikog partnerstva. Prvi as: Me. organizacije kao subjekti meunarodnog poslovnog prava EVROPSKA UNIJA Dakle, EU svoje korene vue od Evropske ekonomske zajednice (EEZ) osnovane Rimskim ugovorom 1957. od strane est evropskih drava. EEZ se proirivala pridruivanjem novih drava-lanica. Pod sadanjim imenom postoji od 1992. g. kada su zemlje lanice potpisale Ugovor o Evropskoj uniji (vie poznatim pod imenom Mastrihtski ugovor) Prvi as: Me. organizacije kao subjekti meunarodnog poslovnog prava EVROPSKA UNIJA U ekonomskoj oblasti EU je danas jedinstveno trite koje se bazira na carinskoj uniji, jedinstvenoj moneti (usvojenoj od strane 13 lanica), zajednikoj poljoprivrednoj politici i zajednikoj politici u sferi ribarstva. Sa skoro 500 miliona stanovnika Evropska unija ima 31% udela u svetskom bruto domaem proizvodu . EU predstavlja svoje lanice u Svetskoj trgovinskoj organizaciji Prvi as: Me. organizacije kao subjekti meunarodnog poslovnog prava EVROPSKA UNIJA Kljune institucije Evropske unije su: Evropski parlament (zakonodavna vlast) Savet EU (zakonomdavna vlast) Evropski savet (politika vlast) Evropska komisija (izvrna vlast) Sud pravde EU (sudska vlast) Evropska centralna banka (monetarna vlast) Evropska investicion a banka (finansijska inst) Prvi as: Me. organizacije kao subjekti meunarodnog poslovnog prava EVROPSKA UNIJA Evropski parlament Jedina neposredno birana, parlamentarna institicija Evropske unije Zajedno sa Savetom Evropske unije, ini dvodomnu zakonodavnu granu institucija Unije i jedno je od najmonijih zakonodavnih tela na svetu. Graani Evropske unije svoje predstavnike u Evropskom parlamentu biraju svakih 5 godina. Prvi as: Me. organizacije kao subjekti meunarodnog poslovnog prava EVROPSKA UNIJA Evropski parlament -Zajedno sa Savetom EU, ima kontrolu nad budetom EU, i na kraju budetske procedure, usvaja budet u celini. -Vri demokratski nadzor nad Evropskom komisijom, ukljuujui i pravo veta nad postavljenjem Predsednika i celokupnog sastava Komisije, kao i pravo izglasavanja nepoverenja Komisiji. Prvi as: Me. organizacije kao subjekti meunarodnog poslovnog prava EVROPSKA UNIJA : Evropski parlament Ima 750 lanova (drugo po veliini demokratski izabrano zakonodavno telo na svetu, nakon indijskog Parlamenta) Sa 342 miliona graana sa birakim pravom, najvee nadnacionalno birako telo u istoriji. Bira se na neposrednim izborima svakih pet godina, od 1979.g. Izbori se odravaju u svakoj dravi lanici , nezavisno od nacionalnih ili lokalnih izbora. lanovi su predstavnici vie velikih sveevropskih politikih grupacija, kao i najvanijih politikih stranaka zemalja lanica. Drugi as: Me. organizacije kao subjekti meunar. poslovnog prava EVROPSKA UNIJA Savet Evropske unije (Savet ministara EU) Glavni organ za donoenje odluka u EU. Predstavnici zemalja lanica se okupljaju na ministarskom nivou u okviru Saveta. Na osnovu dnevnog reda, Savet se sastaje u razliitom sastavu: inostrani poslovi, finansije, obrazovanje, telekomunikacije itd. Drugi as: Me. organizacije kao subjekti meunar. poslovnog prava EVROPSKA UNIJA: Savet EU Nadlenosti Saveta EU: Zakonodavni organ Unije, zajedno sa Evropskim parlamentom; Koordinira ekonomske politike zemalja lanica; Zakljuuje, u ime EU, meunarodne ugovore sa jednom ili vie drava ili me. organizacijama; Zajedno sa Parlamentom, rukovodi budetom; Donosi odluke potrebne za utvrivanje i sprovoenje zajednike meunarodne bezbednosne politike, na osnovu optih regulativa koje je doneo Savet Evrope. Drugi as: Me. organizacije kao subjekti meunar. poslovnog prava EVROPSKA UNIJA: Evropski savet Politiko telo EU koje ima kljunu ulogu u usaglaavanju interesa i stavova drava lanica ine ga predsednici drava ili vlada drava lanica EU, ministri spoljnih poslova i predsednik Evropske komisije. Sastaju se najmanje dva puta godinje kako bi raspravljali na neformalnim sastancima o pitanjima bitnim za Uniju, i dali politiki podsticaj za dalje aktivnosti. Drugi as: Me. organizacije kao subjekti meunar. poslovnog prava EVROPSKA UNIJA Evropska komisija Izvrni organ EU, svojevrsna Vlada Evropske unije. Uz Evropski parlament i Savet Evropske unije predstavlja jednu od tri glavne institucije koje upravljaju Unijom. Predsednik i lanovi Komisije se biraju od strane zemalja lanica poto su prethodno odobreni od strane Evropskog parlamenta. Drugi as: Me. organizacije kao subjekti meunar. poslovnog prava EVROPSKA UNIJA Evropska komisija: Nadenosti Ima pravo da daje nacrte zakona i potom ih predstavi Parlamentu i Savetu; Kao izvrno telo EU, odgovorno je za implementiranje Evropskog zakonodavstva (direktive, regulative, odluke), budet i programe usvojene od strane Parlamenta i Saveta; Zajedno sa Sudom pravde EU, kontrolie primenu zakona EU Predstavlja Uniju na meunarodnoj sceni Drugi as: Me. organizacije kao subjekti meunar. poslovnog prava EVROPSKA UNIJA Sud pravde EU Institucija koja se od 1989. sastoji od dva suda: Suda EU i Prvostepenog suda. Ima zadatak da osigura da se pri primeni i tumaenju Osnivakog ugovora potuje pravo. Iako ogranienih nadlenosti, Evropski sud je bio izuzetno vaan pri uobliavanju pravnog poretka Unije. Sedite Suda je u Luksemburgu. Drugi as: Me. organizacije kao subjekti meunar. poslovnog prava EVROPSKA UNIJA Sud pravde EU Sud pravde EU ine po jedan sudija iz svake drave lanice. Osim 28 sudija, ravnopravan poloaj u Sudu ima osam nezavisnih advokata. Njihova je funkcija da daju Sudu miljenje o nainu reavanja konkretnog predmeta, ne zastupajui pri tom niije interese u postupku. Oni daju strunu ocenu o tumaenju i primeni prava u konkretnoj situaciji. Trei as: Me. organizacije kao subjekti meunar. poslovnog prava EVROPSKA UNIJA Sud pravde EU Nadlenosti Prethodni postupak Tube protiv drave lanice Tube za ponitenje akata EU Tube zbog propusta Tube za naknadu tete Trei as: Me. organizacije kao subjekti meunar. poslovnog prava EVROPSKA UNIJA Sud pravde EU Nadlenosti Prethodni postupak Postupak koji pred Sudom pokree nacionalni sud pred kojim se neko pitanje evropskog prava pojavi kao relevantno za odluivanje u predmetu. Nacionalni sudovi u tom postupku mogu Evropskom sudu postavljati pitanja tumaenja i pitanja valjanosti prava Zajednice. Drugi as: Me. organizacije kao subjekti meunar. poslovnog prava EVROPSKA UNIJA Sud pravde EU Nadlenosti Tube protiv drave lanice Sud je ovlaen da na zahtev Komisije ili drave lanice utvrdi da li drava lanica kri neku od obaveza utemljenih u pravu EU. Postupak se pokree nakon prethodno neuspelog administrativnog postupka. Od tuene drave oekuje se da preduzme sve to je nuno da bi ispravila povredu koja je utvrena presudom Suda. Drugi as: Me. organizacije kao subjekti meunar. poslovnog prava EVROPSKA UNIJA Sud pravde EU Nadlenosti Tube za ponitenje akata EU Sud je ovlaen da poniti akt koji donese institucija EU ako je protivpravan iz nekog od razloga predvienih Ugovorom. Takav zahtev Sudu mogu podneti institucije EU - Savet, Parlament, Komisija i u odreenim sluajevima Evropska centralna banka, drave lanice, ali i pojedinci - pravne i fizika lica iz drava lanica. Drugi as: Me. organizacije kao subjekti meunar. poslovnog prava EVROPSKA UNIJA Sud pravde EU Nadlenosti Tube zbog propusta Isti tuioci kao u postupcima povodom tube za ponitenje ovlaeni su da pokrenu i postupak zbog propusta neke od institucija EU da donese akt, to ju je obavezivalo nekom postojeom pravnom normom. Drugi as: Me. organizacije kao subjekti meunar. poslovnog prava EVROPSKA UNIJA Sud pravde EU Nadlenosti Tube za naknadu tete Institucije, drave lanice, kao i pravna i fizika lica ovlaena su pred Sudom pravde EU da zahtevaju da im institucija EU naknadi tetu koju je uzrokovala protivpravnim delovanjem ili nedelovanjem. Trei as: Me. organizacije kao subjekti meunar. poslovnog prava EVROPSKA UNIJA Evropska centralna banka (ECB) Osnovana 30. juna 1998. g. Od 1. januara 1999. g. je preuzela sve nadlenosti evropske monetarne politike koja je odreena Evropskim sistemom centralnih banaka: mree nacionalnih centralnih banaka i ECB. Sedite ECB nalazi se u Frankfurtu Trei as: Me. organizacije kao subjekti meunar. poslovnog prava EVROPSKA UNIJA Evropska centralna banka (ECB) Organi ECBIzvrni odborUpravljaki savetGeneralni savet Izvrni odbor: Izvrni odbor (6 lanova) zaduen za tekue poslove ECB. lanovi se biraju sporazumno, na osam godina, od predsednika vlada drava lanica evrozone. Trei as: Me. organizacije kao subjekti meunar. poslovnog prava EVROPSKA UNIJA Evropska centralna banka (ECB) Organi ECB Upravljaki savet: lanovi Izvrnog odbora i guverneri centralnih banaka evrozone (6+13=19) Najvaniji organ ECB: upravlja koliinom novca u opticaju, sprovodi menjake poslove, nadzire i upravlja deviznim rezervama drava lanica i promovie nesmetano delovanje platnog prometa na teritoriji EU. Trei as: Me. organizacije kao subjekti meunar. poslovnog prava EVROPSKA UNIJA Evropska centralna banka (ECB) Organi ECB Generalni savet: ine ga predsednik i potpredsednik ECB i guverneri svih zemalja lanica Evropske unije (2+28= 30). Savetodavno telo koje koordinira poslove i priprema budua proirenja evrozone. Trei as: Me. organizacije kao subjekti meunar. poslovnog prava EVROPSKA UNIJA Evropska centralna banka (ECB) Ciljevi ECB: Odravanje stabilnosti cena i finansijskog sistema EU Osnovni zadaci ECB: Utvrivanje kamatnih stopa i koliine novca u opticaju u evrozoni Kontrola poslovanja finansijskih institucija Emitovanje jedinstvene valute evra Trei as: Me. organizacije kao subjekti meunar. poslovnog prava EVROPSKA UNIJA Evropska investiciona banka (EIB) Finansijska institucija Evropske unije. Osnovana u Rimu 1958. g.Ugovorom o osnivanju Evropske zajednice., kao akcionarsko drutvo. Finansira investicione projekte koji doprinose uravnoteenom razvoju Unije. Trei as: Me. organizacije kao subjekti meunar. poslovnog prava EVROPSKA UNIJA Evropska investiciona banka (EIB) Akcionari EIB su zemlje lanice Evropske unije. EIB se zaduuje na tritu kapitala po veoma povoljnim uslovima, da bi obezbedila jeftina sredstva za kreditiranje projekata u EU. EIB nije tedna institucija ve iskljuivo kreditna. Finansira projekte koji na drugi nain ne bi mogli da se finansiraju ili bi po veoma skupoj ceni nabavili kredite. Trei as: Me. organizacije kao subjekti meunar. poslovnog prava EVROPSKA UNIJA Evropska investiciona banka (EIB) Ciljevi projekata koje inansira EIB razvoj evropskih industrija, razvoj malih preduzea, prekoevropske mrea (transport, telekom, energija), podrka informacionim tehnologijama, zatita prirodne okoline, poboljanje zdravlja i obrazovanja. razvoj najnerazvijenijih regija. Meunarodno poslovno pravo V nastavna jedinica Opti deo : Drava i me. organizacije kao subjekti meunarodnog poslovnog prava Prvi as: Me. organizacije kao subjekti meunarodnog poslovnog prava SAVET EVROPE Regionalna meunarodna organizacija evropskih zemalja, ije se sedite nalazi u Palati Evrope u Strazburu. Slui ostvarenju osnovnih linih i demokratskih prava i sloboda u Evropi. Pravni temelji Evropska konvencije o ljudskim pravima (1950.) Evropski sud za ljudska prava (1998.) Stalni sistem pravne zatite (Protokol br. 11 Evropske konvencije o ljudskim pravima). Prvi as: Me. organizacije kao subjekti meunarodnog poslovnog prava SAVET EVROPE Potpisivanjem Evropske konvencije o ljudskim pravima i 13 prateih protokola, utvreni su standardi zatite i mehanizmi praktine primene ljudskih prava irom evropskog kontinenta. U sluaju da nadleni organi drava ugovornica ne potuju prava garantovana Konvencijom, predviena je mogunost zatite pred Evropskim sudom za ljudska prava, Tuena strana je drava iji organi ne potuju obaveze preuzete ratifikovanjem Konvencije. Prvi as: Me. organizacije kao subjekti meunarodnog poslovnog prava SAVET EVROPE Ima 47 lanica, koje su istovremeno i potpisnice Evropske konvencije o ljudskim pravima. Iako je organizacija nadnacionalnog i evropskog karaktera, ne pripada institucijama EU. lanstvo u Savetu Evrope nije uslovljeno lanstvom u Evropskoj uniji, mada je svih 28 zemalja EU, ulanjeno u Savet Evrope. Pored lanica, Savet Evrope i Evropsku uniju povezuje ideja o ujedinjenoj Evropi. Prvi as: Me. organizacije kao subjekti meunarodnog poslovnog prava SAVET EVROPE U okviru Saveta Evrope, nadlenost je podeljena izmeu est institucija : Parlamentarna skuptina, Kongres lokalnih i regionalnih vlasti, Komitet ministara, Generalni sekretar i Sekretarijat, Komesar za ljudska prava, Evropski sud za ljudska prava Prvi as: Me. organizacije kao subjekti meunarodnog poslovnog prava SAVET EVROPE Parlamentarna skuptina i Kongres:savetodavna tela koja daju miljenja i preporuke neobavezujueg karaktera. Komitet ministara: odluuje o funkcionisanju Saveta i pitanjima od interesa svih lanica Saveta, sastavljen je od ministara inostranih poslova svih zemalja lanica. Generalni sekretar i Sekretarijat : preteno se staraju o tekuim administrativnim i finansijskim aktivnostima. Komesar za ljudska prava ima pravo nadzora nad stanjem ljudskih prava u dravama Saveta Evrope Evropski sud za ljudska prava vri sudsku funkciju. Prvi as: Me. organizacije kao subjekti meunarodnog poslovnog prava SAVET EVROPE Radi ostvarenja osnovnih ciljeva, pod okriljem Saveta Evrope, je, od 1949. g., zakljueno vie od 200 meunarodnih ugovora o: ljudskim i socijalnim pravima, medijima, slobodi izraavanja, obrazovanju, kulturi, kulturnom identitetu, kulturnoj razliitosti, sportu, lokalnoj samoupravi, zdravstvu, pravnoj, regionalnoj i dravnoj saradnji. Prvi as: Me. organizacije kao subjekti meunarodnog poslovnog prava SREDNJOEVROPSKI SPORAZUM O SLOBODNOJ TRGOVINI (CEFTA) CEFTA (Central European Free Trade Agreement): sporazum o ekonomskoj saradnji zemalja srednje Evrope Nastao 1992. sa svrhom unapreivanja razmene i otklanjanja carinskih i drugih trgovinskih prepreka, stvaranjem trgovinske zone izmeu zemalja opredeljenih za ulazak u EU. Prvobitno, clanice CEFTA bile su: Poljska, Madjarska, eska, Slovaka, Slovenija, Bugarska, Rumunija i Hrvatska Prvi as: Me. organizacije kao subjekti meunarodnog poslovnog prava CEFTA Zemlja koja bi postala lanica EU, automatski bi prestajala da bude lanica CEFTA-e. CEFTA 2006. Novi sporazum koji su ratifikovale zemlje Zapadnog Balkana: Makedonija, BiH, Albanija, Srbija, Crna Gora, UNMIK Kosovo, kao i i Moldavija Regulie, na multilateralnoj osnovi, formiranje zone slobodne trgovine u Regionu. Prvi as: Me. organizacije kao subjekti meunarodnog poslovnog prava CEFTA Znaaj CEFTA Sporazum kojim se definie jedinstvena zona slobodne trgovine zemalja Zapapdnog Balkana i Moldavije. Donosi ukidanje barijera u trgovini, usklaivanje carinskih i drugih administr. propisa sa standardima STO, uvodi arbitrau za reavanje sporova. Ima snaan uticaj na meusobnu trgovinu zemalja Jugoistone Evrope i podstie proces integracija u Evropsku uniju. Prvi as: Me. organizacije kao subjekti meunarodnog poslovnog prava ORGANIZACIJA ZA EKONOMSKU SARADNJU I RAZVOJ (OECD) (Organization for Economic Cooperation and Development ) Osnovana 14. 12. 1960. (poela sa radom 30. 9. 1961) u cilju podsticanja ek. saradnje i razvoja. Nastala iz Organizacije za evropsku ekonomsku saradnju (Organization for European E conomic Cooperation - OEEC), bila osnovana 16. 04. 1948. radi upravljanja amerikom i kanadskom pomoi u okviru Maralovog plana za rekonstrukciju Evrope posle Drugog svetskog rata. Prvi as: Me. organizacije kao subjekti meunarodnog poslovnog prava ORGANIZACIJA ZA EKONOMSKU SARADNJU I RAZVOJ (OECD) Izrasla u globalnu meunarodnu organizaciju Jedinstveni forum za analiziranje i profilisanje ekonomskih i socijalnih politika. Poznata po publikacijama i statistikama koje pokrivaju: ekonomska i socijalna pitanja, obrazovanja, odrivog razvoja, nauke i inovacija. Daje nepristrasne kritike analize trenutne privredne situacije, ekonomskih i razvojnih izgleda, projekcije i preporuke, koje aurno priprema za svaku pojedinanu zemlju u svetu. Na toj osnovi zemlje lanice koriguju svoje ekonomsko socijalne politike i proizvodne sisteme. Prvi as: Me. organizacije kao subjekti meunarodnog poslovnog prava ORGANIZACIJA ZA EKONOMSKU SARADNJU I RAZVOJ (OECD) Zemlje lanice danas: Australija, Austrija, Belgija, Kanada, ile, eka Republika, Danska, Estonija Finska, Francuska, Nemaka, Grka, Maarska, Island, Irska, Izrael, Italija, Japan, Koreja, Luksemburg, Meksiko, Holandija, Novi Zeland, Norveka, Poljska, Portugalija, Slovaka, Slovenija, panija, vajcarska, vedska, Turska, Vel. Britanija, SAD Prvi as: Me. organizacije kao subjekti meunarodnog poslovnog prava ORGANIZACIJA ZA EKONOMSKU SARADNJU I RAZVOJ (OECD) Ima aktivne relacije sa jo 70 zemalja - od Brazila, Kine i Rusije do najmanje razvijenih u Africi i drugde. Takoe, sarauje sa brojnim nevladinim organizacijama i civilnim drutvima irom sveta. SFR Jugoslavija je imala specifini status u OECD i bila blizu prijema u stalno lanstvo. Sedite OECD je u Parizu. Prvi as: Me. organizacije kao subjekti meunarodnog poslovnog prava ORGANIZACIJA ZA EKONOMSKU SARADNJU I RAZVOJ (OECD) Uloga OECD je nezamenljiva u podsticanju uspenog planiranja i upravljanja u trinim uslovima,posebno u sektoru javnih usluga i korporativnih aktivnosti. OECD kreira internacionalno prihvatljive instrumente i preporuke u cilju promovisanja pravila igre u oblastima u kojima je neophodna primena multilateralnog sporazuma, da bi pojedinane zemlje mogle da napreduju u globalizovanoj ekonomiji. Drugi as: Me. organizacije kao subjekti me. poslovnog prava MEUNARODNA TRGOVINSKA KOMORA (ICC) (International Chambers of Commerce) Nevladina organizacija u ijem su lanstvu hiljade lanova razliitih kategorija: preduzea, ustanove, udruenja, kompanije, poslovni ljudi iz preko 130 drava. Osnovana 1919. godine, ima karakter savetodavnog organa UN i sedite joj je u Parizu. Drugi as: Me. organizacije kao subjekti me. poslovnog prava MEUNARODNA TRGOVINSKA KOMORA (ICC) U dravama lanicama Komore deluju nacionalni komiteti Komore. Preko nacionalnih komiteta se stupa u lanstvo Komore. Nacionalni komitet okuplja privredna preduzea, udruenja privrednika, strukovna udruenja, naune ustanove. Odnosi u Nacionalnom komitetu su ureeni Statutom. Najvii organ Komore je Kongres, koji se sastaje jednom u dve godine. Izmeu zasedanja Kongresa, upravni organ je Savet koji ine predstavnici svih nacionalnih komiteta. Drugi as: Me. organizacije kao subjekti me. poslovnog prava MEUNARODNA TRGOVINSKA KOMORA (ICC) Formira ekspertske grupe, komitete i komisije, u kojima su predstavnici nacionalnih komiteta. Podruja delatnosti komisija: meunarodna trgovinska praksa, intelektualna i industrijska svojina, prirodna okolina, energija, transport, finansijsko poslovanje, multinacionalna preduzea i meunarodne investicije, meunarodna arbitraa, telekomunikacije, elektronsko poslovanje, poreska politika, pravo konkurencije i praksa, marketing, meunarodna arbitraa. Drugi as: Me. organizacije kao subjekti me. poslovnog prava MEUNARODNA TRGOVINSKA KOMORA (ICC) Znaajan deo aktivnosti se odnosi na normativnu delatnost. Pravila koja priprema ili kodifikuje ICC nemaju obaveznu snagu, ali su podrana autoritetom i kvalitetom reenja, pa su iroko prihvaena meu subjektima me. privrednog prava. To su: Jednoobrazna pravila za ugovorne garancije, Arbitrana pravila Komore, Pravila za borbu protiv mita i korupcije Drugi as: Me. organizacije kao subjekti me. poslovnog prava KONFERENCIJA UN O TRGOVINI I RAZVOJU (UNCTAD) (United Nations Conference on Trade and Development), - - osnovana 30. 12. 1964, jedna je od globalnih mehanizama integrisanja zemalja u razvoju u svetsku ekonomiju, unutar Ujedinjenih nacija. Glavni cilj aktivnosti UNCTAD-a: unapreivanje meunarodne trgovine u cilju breg razvoja zemalja u razvoju, kroz: ostvarivanje pravednih i stabilnih cena primarnih proizvoda (sirovina), otvoreniji pristup tritima industrijski razvijenih zemalja. Drugi as: Me. organizacije kao subjekti me. poslovnog prava KONFERENCIJA UN O TRGOVINI I RAZVOJU (UNCTAD) Glavni organi UNCTAD-a: Konferencija lanica Odbor za trgovinu i razvoj. Radna tela za razmatranje konkretnih pitanja (privredna saradnja, brodarstvo, industrijska proizvodnja, sirovine, finansije, transfer tehnologije, preferencijali). UNCTAD je stalni organ Generalne skuptine OUN kojoj podnosi izvetaje o svom radu (preko Ekonomskog i Socijalnog saveta UN). lanice UNCTAD su 192 zemlje (sve lanice UN). Sedite UNCTAD je u enevi. Trei as: Me. organizacije kao subjekti me. poslovnog prava KOMISIJA UJEDINJENIH NACIJA ZA ME. TRGOVINSKO PRAVO (UNCITRAL) (United Nations Commission for International Trade Law) sa seditem u Beu. Osnovala je Generalna skuptina UN, svojom rezolucijom, 1966. g. Osnovni cilj: Unifikacija prava koje se odnosi na promet robe, usluga i novca, odnosno postupno usaglaavanje prava meunarodne trgovine. Razlike u pravnim sistemima drava predstavljale smetnju za odvijanje meunarodne trgovine. Trei as: Me. organizacije kao subjekti me. poslovnog prava KOMISIJA UJEDINJENIH NACIJA ZA MEUNARODNO TRGOVINSKO PRAVO (UNCITRAL) U Komisiji su predstavnici 36 drava, lanica UN lanice bira Generalna skuptina UN na est godina, Svake tri godine bira se polovina lanstva. Pri izboru vodi se rauna o ravnomernoj zastupljenosti geografskih regiona sveta i osnovnih pravnih sistema. Trei as: Me. organizacije kao subjekti me. poslovnog prava KOMISIJA UJEDINJENIH NACIJA ZA MEUNARODNO TRGOVINSKO PRAVO (UNCITRAL) Rezultati rada: usvojene meunarodne konvencije koje olakavaju meunarodnu trgovinu i u nju unose jedinstvene standarde modeli zakona, kao pomo davama u usvajanju odreenih standarda u nacionalnom zakonodavstvu, radi unifikacija pravila u meunarodnim ekonomskm odnosima. Trei as: Me. organizacije kao subjekti me. poslovnog prava KOMISIJA UJEDINJENIH NACIJA ZA MEUNARODNO TRGOVINSKO PRAVO (UNCITRAL) Rezultati rada: Uee u izradi: Konvenciju o zastarelosti u oblasti meunarodne trgovine (1974), stupila na snagu 1992.g. Konvencije o ugovorima u me. prevozu robe morem (1978), stupila na snagu 1988.g. Konvenciju UN o ugovorima o me. prodaji robe (1980) stupila na snagu 1988.g. Trei as: Me. organizacije kao subjekti me. poslovnog prava MEUNARODNI INSTITUT ZA UNIFIKACIJU PRIVATNOG PRAVA (UNIDROIT) Osnovan multilateralnim sporazumom, zakljuenim 1926. g. u okviru Drutva Naroda. Posle transformacije sprovedene 1940. g. uspostavio je dananji oblik i strukturu nezavisne, me. vladine organizacije. lanice su drave, a sedite mu je u Rimu. U skladu sa odredbama Statuta, Institut je meunarodno telo odgovorno vladama (zemalja lanica) koje u njemu sudeluju. Trei as: Me. organizacije kao subjekti me. poslovnog prava MEUNARODNI INSTITUT ZA UNIFIKACIJU PRIVATNOG PRAVA (UNIDROIT) Organi Institua Generalna skuptina sastavljena od diplomatskih predstavnika svih drava lanica i predstavnika italijanske vlade. Upravni savet: kontrolie sprovoenje utvrene politike, potovanje Statuta i realizaciju programa rada Instituta. Sekretarijat: izvrni organ Instituta koji sprovodi utvreni program rada. Trei as: Me. organizacije kao subjekti me. poslovnog prava MEUNARODNI INSTITUT ZA UNIFIKACIJU PRIVATNOG PRAVA (UNIDROIT) Osnovni zadatak Instituta. koncipiranje nacrta unifikovanih pravila trgovinskog prava. Izdavanje strunih publikaacija: Godinjak Instituta (Unification of Law) Zbirka sudske i arbitrane prakse (Uniform Law Cases). Trei as: Me. organizacije kao subjekti me. poslovnog prava MEUNARODNI INSTITUT ZA UNIFIKACIJU PRIVATNOG PRAVA (UNIDROIT) Proces unifikacije se odvija u dve faze: preliminarna (pripremna) razmatranje potrebe za sprovoenjem pravnih reformi i njihove izvodljivosti i pripema preliminarnog nacrta unifikacijskog dokumenta diplomatska (pregovaraka) utvrivanje konanog predloga teksta konvencije (modela zakona) koji se potom alje na usvajanje na diplomatskoj konferenciji. Trei as: Me. organizacije kao subjekti me. poslovnog prava MEUNARODNI INSTITUT ZA UNIFIKACIJU PRIVATNOG PRAVA (UNIDROIT) Doprinos na polju unifikacije u oblastima: zastupanja (u meunarodnoj prodaji), meunarodnog prevoza robe, odgovornosti preduzetnika transportnih terminala finansiranja investicija (finansijski leasing) poslovnog odnosno bankarskog finansiranja (faktoring).