ПРВИ ДЕО

1. ПОЈАМ НАСЛЕЂИВАЊА И НАСЛЕДНОГ ПРАВА, НАЧЕЛАНаслеђивање произдови дејство након смрти физичког лица, а састоји се у ступању наследника у имоинскоправне односе умрлог лица који су постојали у време смрти тог лица. Умрло лице се назива оставилац, а ако је саставио тестамент назива се тестатор. Лице које наслеђује је наследник, а ако их има више, називају се сунаследници. Имовина која се наслеђује је оставина или заоставштина. Израз “Наследно право” обухвата објективно и субјективно наследно право, као и науку наследног права.Објективно наследно право је систем прописа који регулише наследноправне односе који подразумевају прелазак заоставштине са оставиоца на наследнике. Субјективно наследно право је право једног лица, тј наследника да после смрти оставиоца стекне права на целој или делу заоставштине. Наука наследног права је научна дисциплина која изучава објективно и субјективно наследно право, испитује га и предлаже нове, примереније норме. Начела наследног права код нас су: наслеђивање у моменту смрти (тек кад наступи смрт физичког лица), стицање заоставштине по сили закона (заоставштина прелази на законске, тј тестаменталне наследнике након смрти оставиоца), непосредна универзална сукцесија (подразумева да заоставштина прелази на једног наследника или сунаследнике), равноправност (једнакост деце рођене у браку и ван брака), добровољност стицања (наслеђивање заоставштине је добровољно), слобода тестирања (оставилац сам одређује коме ће и шта оставити), расправљање заоставштине по службеној дужности (суд покреће поступак чим сазна да је лице умрло или је проглашено за умрло).

1

ДРУГИ ДЕО – ПРЕТПОСТАВКЕ ЗА НАСЛЕЂИВАЊЕ

2. СМРТ ОСТАВИОЦА И ПРОГЛАШЕЊЕ НЕСТАЛОГ ЛИЦА ЗА УМРЛО Да би дошло до наслеђивања морају бити испуњене следеће претпоставке: да је наступила смрт физичког лица (или да је лице проглашено за умрло), да постоје наследници, да постоји заоставштина, као и основ за наслеђивање.Наслеђивање је могуће тек након смрти физичког лица, што значи да се живо лице не може наследити. Оставилац може да буде свако физичко лице (чак и новорођенче које је живело пар секунди, па умрло, уколлико је по неком основу имало имовину постаје оставилац). Проблем се може јавити када је неизвестан тренутак смрти два или више лица која су била у истој смртној опасности јер се не зна ко је први умро. У овом случају се узима да су сви умрли истовремено.Смрт се доказује изводом из матичне књиге умрлих у коју се уписује дан, час и минут смрти. Ово је врло битно јер се према тренутку смрти оставиоца одређује способност наследника да наследи или не наследи, узроци искључења из нужног дела, као и претпоставке за лишење.До проглашења несталог физичког лица за умрло долази: ако није било никаквих вести о животу лица у последњих 5 година (за лице старије од 70 година), ако за исти период нема вести о лицу које је нестало под околностима из којих се може веровати да није у животу, ако је лице нестало у пожару, бродолому, земљотресу, саобраћајној незгоди или некој другој непосредној опасности а о чијем животу нема вести у року од 6 месеци од дана престанка опасности, као и ако лице нестане у току рата, а нема вести о његовом животу годину дана након престанка рата.Предлог за проглашење подноси заинтересовано лице или тужилац месно надлежном општинском суду. Ако су испуњени сви услови, суд објављује оглас у “Службеном гласнику РС” и на огласној табли суда. Ако се нестало лице не јави у року од три месеца од објављивања огласа и ако нема вести да је уживоту, суд заказује рочиште и доноси решење у коме се лице проглашава за умрло. Решење се доставља матичару (због уписа у матичну књигу умрлих), надлежном суду, органу старатељства и органу који води земљишне и друге књиге о непокретностима.Ако се лице ипак јави суду, решење ће се укинити наком утврђивања идентитета лица.

2

3. ПОСТОЈАЊЕ НАСЛЕДНИКАНаследник може бити само лице које је живо у време смрти оставиоца, као и које је било зачето,по условом да се роди живо.Ако је неко лице постављено за наследника или легатара под одложним условом, мора доживети моменат делације (остваривања наслеђа) и да испуни услове. Лице које је постављено за наследника под одложним условом постаје наследник ако доживи тренутак делације и истек одложног рока. Да би неко физичко лице могло да буде наследник мора да има правну способност која се стиче рођењем, а престаје смрћу. Овде се јављају разна мишљења. Према једном рођење није завршено исзласком детета из утробе, све до пресецања пупчане врпце, док се према другом мишљењу не захтева пресецање. Физичким лицем се сматра се лице које је рођено, показује знаке живота и потиче од мушкара и жене, без обзира на изглед и виталитет (да ли ће брзо умрети или не). Према Закону и наслеђивању постоје и изузетци који дозвољавају наслеђивање и када наследник није био жив у време остварења наслеђа: кад је дете зачето, а није рођено и када је правно лице у оснивању. Зачето дете се сматра да је рођено ако је то у његовом интересу, под условом да се роди живо. Неспособност за наслеђивање може бити апсолутна и релативна.Апсолутна неспособност постоји код лица које иначе може бити учесник и другим правним пословима у држави, али због постојања одређених околности не могу примати наслеђе. Према општој претпоставци, за наслеђивање је способно свако физичко лице од рођења до смрти, изузев страних држављана који морају испуњавати посебне услове.Релативна неспособност или недостојност за наслеђивање је разлог за одузимање својства наследника физичком лицу према оставиоцу због противправног понашања наследникапрема оставиоцу. Ово лице не може ништа да наследи на осноу закона и тестамента, али ни да прими неку корист као легатар. Према ЗОН недостојно за наслеђивање је лице које је напустило РС како би избегло дужности одбране, а до смрти оставиоца се не врати му земљу.

3

4. ЗАОСТАВШТИНАЗаоставштина је скуп свих права, правних стања, правних моћи и обавеза које су припадале оставиоцу у моменту смрти, а које су у наслеђивању подобна и које су слободна за наслеђивање. Права, правна стања правне моћи и обавезе треба да су припадале оставиоцу у моменту смрти да би ушла у заоставштину. Оно што је припадало оставиоцу, али је пре момента смрти престало да буде оставиочево не може ући у заоставштину. Права, правна стања, правне моћи и обавезе морају бити подобне за наслеђивање да би ушле у заоставштину. Оно што је припадало оставиоцу у моменту смрти, иако је према квалитативним карактеристикама подобно за наслеђивање, мора бити слободно за наслеђивање. Односно не могу се наследити бројна имовинска права уколико су обухваћена уговором о доживотном издржавању јер према уговору прелазе на даваоца издржавања у моменту примаочеве смрти. Заоставштина чини једну целину, зато се и каже да је то скуп права, правних стања, правних моћи и обавеза, па наследници, по правилу добијају одређени проценат те целине или њен део.

5. ОДРИЦАЊЕ ОД НАСЛЕЂАЗаоставштина по сили закона прелази на наследнике оставиоца у тренутку његове смрти, без изјаве наследника. Лице које је постало наследник може својом вољом отклонити ово стицање заоставштине. По правилу наследник се можеодрећи наслеђа тек после отварања наслеђа. Поједина права дозвољавају да се потенцијални наследник одрекне наслеђа и пре отварања наслеђа. Потомак који може самостално располагати својим правима, може се споразумно с претком одрећи наследства које би му припало. Такав споразум је пуноважан ако је састављен у писаном облику и ако га је оверио судија. Он важи и за потомке онога ко се одрекне ако споразумом о одрицању или накнадним споразумом није нешто друго одређено. У тренутку смрти оставиоца заоставштина по сили закона прелази на његове наследнике. Од тог момента или стичу право на одрицање од наслеђа које је наследио у тренутку отварања заоставштине.Одрицање у корист одређеног наследника сматра се изјавом о пријему наслеђа уз истовремено уступање наследног дела. Изјава о устипању наследног дела има за значај понуде. Понуда је предлог за закључење уговора, у конкретном случају предлог за закључење уговора о поклону. Ако понуђени изјави да прихвата понуду између страна настаје уговор о поклону. Пошто се ове изјаве страна бележе у судски записник испуњена је и потребна форма за пуноважност уговра о поклону. Наведено уступање наследног дела производи дејство само ако је у чињено у корист наследника а не трећег лица. Не може се одрећи наслеђа наследник који се изричито или прећутно примио наслеђа тј. Понашао се према наслеђу као да је власник – продао, поклонио или разменио неке ствари, оптеретио их залогом итд.

4

6. ОСНОВИ НАСЛЕЂИВАЊАНаслеђивање које се заснива на вољи оставиоца изражава се у виду уговора о наслеђивању и тестамента, тј завештања. Уговор о наслеђивању је споразум две стране којим се постављају за наследнике (може и само један или неко трећи). У нашем праву овај уговор је ништав. Тестамент представља једнострани правни посао којим лице распоређује своју имовину, тј заоставштину за случај смрти.Законско наслеђивање подразумева да је закон, поред тестамента, независно од воље оставиоца одредио наследнике.Из овога следи да су основи наслеђивања у нашем праву тестамент и закон, где тестамент има јачу снагу уколико је пуноважан. Закон се примењује када оставилац није сачинио тестамент, ако га је сачинио али је поништен, ако је касније опозван, ако је тестаментом обухваћен само део заоставштине, ако се наследник из тестамента одрекненаслеђа и сл.

5

ТРЕЋИ ДЕО – НАСЛЕЂИВАЊЕ НА ОСНОВУ ЗАКОНА

7. КРВНО И ГРАЂАНСКО СРОДСТВОЗа стицање наследног права релевантне су чињенице: крвно сродство између оставиоца и наследника, грађанско сродство између оставиоца и наследника; постојање брака између оставиоца и наследникаи врста и порекло добара заоставштине. Крвно сродство је најважнији облик везе између оставиоца и наследника, а успоставља се рођењем. Крвно сродство може бити брачно и ванбрачно. Брачни и ванбрачни сродници имају иста наследна права. Потомци и преци оставиоца су припадници праве линије сродства. Побочни сродници су лица која имају заједничке претке са оставиоцем. Крвно сродство се рачуна по степенима. Грађанско сродство настаје правним путем између два лица заснивањем усвојења. Усвојеник је законски наследник оставиоца. Породични закон познаје само потпуно усвојење. Усвојеник из непотпуног усвојења и његови потомци наслеђују само усвојиоца, а не и његове сроднике, исто као када деца и њихови потомци наслеђују своје родитеље.

8. БРАК – СУПРУГ КАО НАСЛЕДНИКБрак је по свом значењу за одређивање законских наследника скоро изједначен са чињеницом крвног сродства или усвојења. Преживели супружник је наследник и наслеђује као и остали законски наследници. Он наслеђује део заоставштине који је фиксно унапред одређен, али који се може мењати према Закону о наслеђивању. Супружник може да наследи оставиоца само ако је био са њим у пуноважном браку у тренутку његове смрти. Преживели супружник губи наследна права ако оставилац поднесе тужбу за развод брака, а после смрти се утврди да је тужба била основана. Брак престаје смрћу супружника, проглашењем несталог супружника за умрло лице, поништењем и разводом.Уколико оставиоц нема децу преживели супружник га наслеђује у другом наследном реду. У том случају по правилу наслеђује половину заоставштине.Заједница живота са оставиоцем није основ за наслеђивање. Заједница која је постојала измеђуо ставиоца и његових потмака, његовог супружника и родитеља је чињеница на основу које се стичу предмети домаћинства мање вредности, а који су служили њиховим свакодневним потребама. Имовинско стање и способност за привређивање наследника – уколико неко од наследника нема нужних средстава за живот, може захтевати повећање наследног дела.Што се тиче засотавштине, врло је битно да се каже да је не чине предмети домаћинства мање вредности (намештај и сл.).

6

РАЗВРСТАВАЊЕ НАСЛЕДНИКА У НАСЛЕДНЕ РЕДОВЕ

9. КРУГ ЗАКОНСКИХ НАСЛЕДНИКА, ПАРЕНТЕРАЛНИ СИСТЕМ Након смрти оставиоца јавља се више лица који могу бити стећи наследно право, а то су потенцијални наследници који чине круг законских наследника. Законски наследници су: потомци оставиоца, његови усвојеници и њихови потомци, супружници оставиоца, родитељи оставиоца, браћу и сестре оставиоца и њихове потомке, бабе и деде, као и остале претке наследника.Законски наследници наслеђују у првом, другом и трећем наследном реду, док после трећег наслеђују само преци.Они су разврстани према паратералном систему, који полази од крвног сродства и чињенице да је свака породица везана својим пореклом и да има више генерација. Овај систем се групна подела сродника оставиоца као законских наследника на основу њихових најближих законских предака. У њему се разликују: парентерално градуелни и парентерално линеарни систем.Између наследних редова постоји принцип искључивости, што значи да наследници ближег наследног реда искључују наследнике из даљег наследног реда из даљег наслеђа. Из овога се види на оставиоца не могу истовремено наследнити наследници из различитих наследних редова.На основу закона се наслеђује: ако је оставилац умро без тестамента или ако тестамент поништен (опозван), ако је оставилац располагао само делом своје имовине, ако наследник који је одређен тестаментом умре пре оставиоца, као и ако је тестаметн уништен, сакривен или изгубљен, а не може да се докаже његово постојање и садржина.

10. ОДНОСИ ИЗМЕЂУ ПОТЕНЦИЈАЛНИХ НАСЛЕДНИКА Правила конкуренције одређују који наследници, у једно наследногм реду, имају првенство у односу на друге наследнике из истог наследног реда и који део припада сваком од њих. Ако неко од њих неће или неможе да прими наслеђе, одређују се дури приадници истог наследног реда.Право представљања је право даљих сродника оставиоца да, представљајући свог претка, носиоца линије који је у односу на њих ближи сродник оставиоца, а не може или неће да наследи, наследи његов део. Предност права представљања је што уместо потенцијалног законског наследника који неће или не може да наследи, наслеђују његови потомци. Недостатак је што се не може применити на потомке ако на основу закона наследи њихов предак. Из овога се види да оставиоца могу наследнити само они потомци чији предак не наслеђује.Применом права представљања заоставштина се дели између сродника у линији која припада истом наследном реду. Ово право се примењује када наследник неће или не може да наследи: ако је умрло или проглашено за умрло пре смрти оставиоца, ако

7

није достојно наслеђивања или ако је искључено или потпуно лишено нужног дела. Не жели да наследи онај наследник који се одрекне наследних права. Право прираштаја представља правило да наследни део неког наследника, који неће или не може да наследи, прираста, тј додаје се и припада другим наследицима у истој наследној линији. У нашем праву се прво примењује право представљања.

11. НАСЛЕДНИ РЕДОВИПрви законски наследни ред обухвата оставиочеве потомке и супружника. Родоначелницима овог наследног реда је сам оставилац, а наслеђе се на једнаке делове дели на онолико линија колико има оставиочеве деце и супружника. Ако неко од синова или ћерки неће или не може да наследи тај наследни део наслеђују његови потомци. У првом наследном реду наслеђују брачна, ванбрачна и усвојена деца оставиоца и његов супружник. Супружник је лице које је закључило брак са оставиоцем на начин предвиђен законом. Супружник може наслеђивати у првом наследном реду само у случају кад оставилац има потомака. Ако оставилац нема потомака сукпружник се појављује као наследник у другом наследном реду. Други законски наследни ред чине оставиочев супружник и оставиочеви родитељи и њихово потомство. Супружник се појављује као наследник другог наследног реда само кад оставилац нема ниједног потомка. Наследници ближег наследног реда искључују из наслеђа припаднике даљег наследног реда. У другом наследном реду супружник по правилу наслеђује половину заоставштине. Супружник губи наследна права ако је брак разведен или поништен за живота оставиоца или након његове смрти у ситуацијама предвиђеним законом. Ако су оба оставиочева родитеља живи супружник наслеђује половину, а родитељи половину наслеђа. Супружник наслеђује целокупну заоставштину, ако ни један од оставиочевих родитеља не може или неће да наследе.Трећи наследни ред чине бабе и деде и њихови потомци. Они се позивају на наслеђе ако нема потомака оставиоца, његових родитеља и њихових потомака, али ни супружника оставиоца. У овом наследном реду заоставштина се дели прво на лозу оца и мајке. Половину наслеђују деда и баба са очеве стране, а пола деда и баба са мајчине стране.У четвртом (и осталим) наследном реду искључено је право представљања, а на наслеђе се позивају само родоначелници колена (не и њихови потомци) уз примену права прираштаја наследних редова између потомака исте лозе, као и између лоза.

8

ПОСЕБНА ПРАВИЛА ЗА НЕКЕ ЗАКОНСКЕ НАСЛЕДНИКЕ12. ПОВЕЋАЊЕ НАСЛЕДНОГ ДЕЛА ДЕЦЕ И СУПРУЖНИКА ОСТАВИОЦАПосебна правила законског наслеђивања прописана су за потомке оставиоца, супружника и родитеље оставиоца. Деца и супружник оставиоца наслеђују на једнаке делове (ако има више деце њихов наследни део је мањи). Наследни део супружника се може смањети, а деце повећати ако је супружник позван на наслеђе са једним дететом (или више) из ранијег брака, ако је имовина оставиочевог супружника већа од имовине која би му припадала деобом заоставштине, као и ако суд донесе пресуду да је то оправдано.У другом наследном реду право на наслеђе имају супружник оставиоца, оставиочеви рпдитељи и њихово потомство. У овом наследном реду супружник се позива ако оставилац нема потомства. Он наслеђује једну половину заоставштине, док другу наслеђују родитељи оставиоца. Ако супружник нема средстава за живот може захтевати доживотно уживање, тј плодоуживање на преосталој половини заоставштине коју су остали наследили.

13. ПОВЕЋАЊЕ НАСЛЕДНОГ ДЕЛА РОДИТЕЉА Право на плодоуживање – родитељи оставиоца који немају средстава за живот, а који се јављају као законски наследници, могу у року од годину дана од оставиочеве смрти да захтевају плодоуживање на целој или делу заоставштине. Ако родитељи оставиоца захтевају доживотно плодоуживање суд оцењује: имовинско стање и способност за привређивање родитеља, супружника оставиоца и потомака који ме може или неће да наследи, колико траје заједница живота оставиоца и супружника, колика је вредност заоставштине, као и друге битне ствари.Наслеђивање родитеља оставиоца у својини – родитељи могу да захтевају да, поред налсеђене половине, наследе и преостали део заоставштине “у својини” која би припала супружнику. Ово могу да захтевају ако је део који су наследили толико мали да не би могли да преживе. Захтев за ову врсту наслеђивања могу да поднесу у року од годину дана од смрти оставиоца. Приликом одлучивања о захтеву суд оцењује исто као и код права на плодоуживање.

9

ЧЕТВРТИ ДЕО – НУЖНИ ДЕО

14. ПОЈАМ И ПРИРОДА ПРАВА НА НУЖНИ ДЕОПраво на нужни део је право сваког појединца, које би било позвано на наслеђе, да супротно последњој вољи оставиоца буде ималац имовинског права из заоставштине. Нужни наследници су лица која увек наслеђују део заоставштине, а део који наслеђују назива се нужни део. Право на нужни део је, према једном становишту, наследно право, а према другом је облигационе природе (нужни наследник не може да захтева аликвотни део целе заоставштине).Према Закону о наслеђивањ у право на нужни део је облигационо право уколико оставилац није сачинио тестамент или уколико не одреди у тестаменту да је нужни део наследно право. Ако је нужни део наследно право, тада нужни наследник може бити лице које надживи оставиоца, као и дете које је зачето у време смрти оставиоца (под условом да се роди живо). Ако је нужни део облигационе природе, овлашћено лице постаје поверилац и стиче потраживање новчане противвредности нужног дела од свих завештајних наследника и легатара, сразмерно делу који су добили.

15. КРУГ НУЖНИХ НАСЛ, ВЕЛИЧИНА И ПОВРЕДА НУЖНОГ ДЕЛА Круг нужних наследника је мањи од круга потенцијалних законских наследника. Апсолутни нужни законски наследници су потомци оставиоца, усвојеници из потпуног усвојења и њихови потомци, супружник, родитељи и усвојиоци из потпуног усвојења. Релативни нужни законски наследници су усвојилац из непотпуног усвојења, оставиочева браћа и сестре, деде и бабе и остали преци.Величина – нужни део из првог наследног реда обухвата ½ од дела који би сваком од њих припао по законском реду наслеђивања. Део осталих представља 1/3 дела који би сваком припао. Величина нужног дела се одређује тако што се прво одреди величина законског наследног дела који би том наследнику припао. Од дела који је утврђен, нужном наследнику припада одређени део.Повредом нужног дела смањује се заоставштина и враћају се поклони. До повреде може доћи оставиочевим тестаментарним располагањима у корист једног или више наследника, легатара или поклонопримца. Располагања могу бити у корист нужних законских наследника, тј законских наследника који не би били позвани на наслеђе.Ако је нужни део повређен тестаментарним располагањима и поклонима прво се смањују располагања, јер се сматрају последњим поклоном оставиоца.

10

16. ИЗРАЧУНАВАЊЕ НУЖНОГ ДЕЛААко је наследник поднео захтев за остваривање нужног дела, у случају повреде његовог нужног дела тај део се израчунава на основу утврђене обрачунске вредности заоставштине. Да би се утврдила обрачунска вредност заоставштине прво се мора утврдити оставинска актива. Оставинску активу чини целокупна заоставштина коју је оставилац имао у време смрти-сва наслеђивању подобна праваа која су оствариоцу припадала у тренутку смрти. Актива се процењује, изражава у новчаном еквиваленту и од ње се одбија вредност пасиве., тј. дугова оставиоца, као и износ тошкова пописа и процене заоставштине и уобичајених трошкова сахране. Дугови оставиоца настали за време његовог живота улазе у пасиву независно од тога да ли су доспели или недоспели. Трошкови пописа и процене су сви трошкови настали са циљем обезбеђења и очувања заоставштине, износи исплаћени радницима суда или вештацима на име накнада и награде за попис и процену. Нужни трошкови сахране су уобичајни трошкови настали сахрањивањем лица. Кад се од утврђене активе одбије износ оставиочевих дугова ао и износ трошкова пописа и процене заоставштине и уобичајених трошкова сахране том остатку се додаје вредност свих поклона које је оставилац на ма који начин учинио неком од наследника.

17. СМАЊЕЊЕ ТЕСТАМ. РАСПОЛАГАЊА И ВРАЋАЊЕ ПОКЛОНААко оставилац не одреди природу нужног дела у тестаменту, нужни наследник стиче облигационо право да захтева од осталих наследника новчану противвредност нужног дела из активе заоставштине. Нужни наследник који стекне облигационо право је у неповољнијем положају у односу на нужног наследника који има наследно право на заоставштини, не сматра се држаоцем заоставштине, а своје потраживање најчешће потражује судским путем. Тестаментарни наследник и легатар морају у целости испунити легате који их терете под условом да је то назначио у тестаменту. Наследник не мора а испуни легат или налог ако би дошао у додир са његовим нужним делом. Смањење легата се врши само по захтеву тестаментарног наследника, тј легатара. Део нужног наследника се предаје без терета. Завешталац може изјавом воље да искључи примену начела сразмерног смањења легата, тј да одреди више легатара и за неке од њих одреди погодности да се намире пре осталих.

11

18. ЗАСТАРЕЛОСТ ЗАХТЕВА И ГУБИТАК ПРАВААко је нужни део облигационе природе, а дође до његове повреде одређивањем наследника или остављањем легата, исплату новчане противвредности нужни наследник може да захтева у року од три године од дана проглашења тестамента. Рок од три године који тече од проглашења тестамента или оставиочеве смрти је рок застарелости.Ако је нужни део наследноправне природе, смањење тестаментарних располагања и враћање поклона се врши у натури. Смањење располагања се може захтевати у року од три године, од дана проглашења тестамента.Ако је нужни део наследне природе, рок је преклузивни. Његовим истеком, у коме право није стечено, дефинитивно се губи и о сили закона престаје могућност да се заштите права. Преклузивни рок се не може прекинути. Лица која могу захтевати нужни део , тј исплату новчане противвредности, смањење тестаментарног располагања и враћање поклона су нужни наследници који су у конкретном случају позвани да наследе на основу закона. Захтев могу подићи у року од три године од проглашења тестамента ако је нужни део повређен тестаментарним располагањима, а у року од три године од оставиочеве смрти ако је нужни део повређен поклонима.Тужба за исплату новчане противвредности, смањење тестаментарних располагања и враћање поклона може бити усмерено према свим наследицима.

12

ПЕТИ ДЕО – ИСКЉУЧЕЊЕ И ЛИШЕЊЕ НУЖНИХ НАСЛЕДНИКА ИЗ НАСЛЕЂА

19. ИСКЉУЧЕЊЕ НУЖНИХ НАСЛЕДНИКАИскључење нужних наследника из наслеђа је мера коју предузима оставилац како би казнио лице због одређених радњи, спречавајући га том приликом да наследи као нужни наследник.Оставилац, тј завешталац може да искључи наследника из наслеђа ако се грубо и увредљиво понашао према њему, ако је према оставиоцу, његовом детету, усвојиоцу или родитељима умишљајно извршио кд, као и ако се одао нераду и непоштеном животу. Поред овога постоје и друге законске и моралне обавезе.Законска обавеза супружника је да се поштују и помажу, родитеља и деце да се међусобно издржавају и сл. Морална обавеза није законски одређена, а зависи од схватања средине у којој оставилац живи. Од воље оставиоца зависи због ког кд ће искључити наследника из наслеђа. Узрок може бити само ако је кд учињено са умишљајем, што значи не и из нехата.Закон о наслеђивању препоручује да се приликом искључења наследника из наслеђа обавезно наведе разлог искључења. Пуноважно искључење је искључење које је извршено у било којој форми потребној за тестамент. Услов је и да оставилац има пуну тестаментарну способност, тј 50 година живота и способност за расуђивање. Искључење мора бити изражено на несумњив начин, мора имати лични карактер и производити наследноправна дејства за само искључено лице. Ако је нужни наследник потпуно искључен из нужног дела губи својство наследника због чега уопште не може да наследи као тестаменатарни, али ни као законски наследник.

20. ЛИШЕЊЕ НУЖНИХ НАСЛЕДНИКА Лишењем нужног дела се спречава потомак оставиоца да наследи као нужни наследник, а омогућава се потомцима лишеног да наследе. Оно има заштитни, али и казнени карактер.Оставилац може лишити наследника права на нужни део ако су кумулативно исшуњене две претпоставке: презадуженост или расипништво лица које се лишава (ако нема довољно средстава да испуни потраживања поверилаца или нерационално троши) и постојање његових потомака (малолетно дете или малолетног унука од раније умрлог детета или пунолетно дете неспособно за привређивање).Оставилац може да лиши нужног дела своју природну, као и потпуно и делимично усвојену децу, без обзира на степен сродства.Лишење се врши само тестаментом, тј последњом изјавом оставиоца, која мора бити изражена на несумњив начин, а пожељно је да се наведе и разлог лишења.Нужни наследник се може лишити у целини или делимично. Ако је делимично лишен, нужни наследник губи наслеђе. Део који је изгубио припада потомку, тј потомцима лишеног. Потомци законског нужног наследника наслеђују део који би он требало да прими, да није искључен, тј ½ од дела који би им припао по законском наслеђу.

13

ШЕСТИ ДЕО

21. УРАЧУНАВАЊЕ ПОКЛОНА И ЛЕГАТА У ЗАКОНСКИ НАСЛЕДНИ ДЕО Урачунавање је овлашћење санаследника да захтевају смањење наследних делова оних санаследника заоставштине у висини поклона и легата које су добили од оставиоца.Према Закону о наслеђивању поклони и легати који су учињени законском наследнику се урачунавају у његов законски наследни део. Урачунавање се врши како би сродници оставиоца у истом наследном реду били изједначени. Поклон и легат може се урачунати сваком законском наследнику који може и хоће да наследни оставиоца, што значи да се примењује на редовне и нужне законске наследнике.Поклоном се сматра одрицање од било ког имовинског права, укључујући и одрицање од наслеђа у корист неког наследника, отпуштање дуга, све што је оставилац за живота дао наследнику на име наследства или проширења домаћинства и сл, као и свако друго бесплатно располагање. Такође се и сваки легат, који је остављен законском наследнику, урачунава у његов наследни део.Поклони се не урачунавају ако је оставилац у време поклона (или касније, тј у тестаменту) изјавио да се поклон неће урачунати или се из одређених околности може закључити да је то била намера оставиоца. У наследни део се не урачунавају се плодови и друге користи које је наследник имао од поклоњене ствари до смрти оставиоца. Не урачунавају се ни издаци које је оставилац имао за издржавање и обавезно или додатно школовање наследника.Легати се не урачунавају у законски наследни део само ако је завешталац изричито одредио у тестаменту да се легат не урачунава или из садржине тестамента проистиче да је то била његова намера.Поступак урачунавања – приликом урачунавања поклона и легата се процењује вредност поклоњене ствари, али према стању у ком је била у време када је поклоњена. Урачунавају се тако што прво остали законски наследници добију из заоставштине вредност која одговара вредности поклона и легата (почевши од поклона и легата најмање вредности). Ако заоставштина није довољна да се намире остали наследици, наследник коме се врши урачунавање не мора да врати ништа. Поклони и легати се не урачунавају у законски наследни део по службеној дужности, него само по захтеву.

14

СЕДМИ ДЕО – РЕПУБЛИКА СРБИЈА КАО ЗАКОНСКИ НАСЛЕДНИК

22. ДРЖАВА КАО НАСЛЕДНИКРепублика Србија је специфичан законски наследник који наслеђује ако оставилац нема других законских наследника. Држава наслеђује ако оставилац нема других законских и тестаментарних наследника. Чињеница да оставилац нема других наследника мора бити учињена извесном. Матичар ће у смртовници навести податак да иза умрлог нису остали налседници који могу и хоће да наследе, ако их је добио од сродника умрлог, од лица са којима је умрли живео, као и од других лица који могу пружити овај податак и податке који се уносе у смртовницу. И кад је вероватно да нико није постао наследник оставиоца постоји могућност да је неколице постало наследник на основу закона или тестамента за који суд не зна. Кад није познато да ли има наследника суд ће огласом позвати лица која полажу право на наслеђе да се пријаве суду у року од једне године од дана објављивања огласа. Оглас ће се исписати на огласној табли суда, објавити у службеном гласнику РС, службеном листу РС а по потреби и на други начин. Република Србија стиче право својине после протека рока од три године рачунајући од дана отварања наслеђа, а право својине на непокретним стварима у року од 10 година од дана отварања наслеђа. Рокови предвиђени за коначно стицање права својине оправдано произилазе из чињенице да је Република Србија законити и савесни држалац ствари. Протеком ових рокова наследник губи права и стиче их Република Србија.

23. ПОСТУПАК СА ЗАОСТАВШТИНОМ АКО НИЈЕ ПОЗНАТ НАСЛЕДНИКЗаоставштином без наследника сматра се она заоставштина коју не може да наследи ни једно лице, ни по уговору о наслеђивању ни по завештању ни по закону. До ове појаве долази када оставилац нема сродника који би га могли наследити као законски наследници, а није сачинио уговор о наслеђивању, нити је сачинио завештање. Држава је законски наследник на заоставштини без наследника. Држава одговара за дугове оставиоца, као и други законски наследници а дужна је и да испуни налоге из завештања ако је постала наследник у случају када се завештајни наследник није прихватио наслеђа. По истеку рока од једне године ако се не јави законски наследник суд ће заоставштину предати на уживање Републици Србији. Према Закону о наслеђивању Република Србија стиче својину на предатим стварима из заоставштине и то на покретним стварима у року од три године а на непокретним у року од десет година од дела отварања наслеђа. Ако наследник буде захтевао заоставштину по протеку ових рокова његов захтев ће бити одбијен.

15

ОСМИ ДЕО – НАСЛЕЂИВАЊЕ НА ОСНОВУ ТЕСТАМЕНТА

24. ПОЈАМ И ОБЕЛЕЖЈА ТЕСТАМЕНТАТестамент, последња изјава воље је једнострана , лична увек опозива изјава воље тестаментарно способног физичког лица, којом распоређује своју заоставштину за случај смрти у законом прописаној форми. Тестамент је једностран правни посао јер настаје изјавом воље једног лица. Тестатор тестаментом може само располагати својим правима и стварати обавезу за себе. Тестамент мора бити резултат слободне и праве воље завештаоца управљена на сачињавање тестамента. Предузимање изјава воље лично представља изузетак од правила да се уговор као и други правни посао може предузети и преко заступника. Тестамент је правни посао који се може у целини или делимично опозвати у било које време све до момента смрти тестатора. Наследници, легатори и друга лица на основу тестамента могу стицати права, а обавезе само ако пристану да приме права, при чему обавезе не могу бити веће од права. Тестамент је правни посао за случај смрти и производи дејства тек после смрти тестатора, без обзира колико времена прође од његовог сачињавања. Може се сачинити у једној од Законом прописаних форми. Ако у време сачињавања тестамента није поштована форма одређена законом, тестамент је рушљив.

25. СПОСОБНОСТ ЗА САЧИЊАВАЊЕ ТЕСТ. И ЗАКОНСКА ФОРМА је могућност физичког лица да изјавама своје воље сачини тестамент или га пуноважно опозове. Тестаментарна способност се стиче ако су испуњене опште, али чак и неке посебне претпоставке. Опште претпоставке обухватају узраст физичког лица и његову способност за расуђивање, што значи да тестамент може сачинити само лице које је навршило 15 година живота, јер је ништав ако га сачине лица млађа од 15 година. Способност за расуђивање обухвата свест и вољу. Завешталац мора бити свестан чињенице да сачињава тестамент и каква правна дејства из њега произлазе, док воља подразумева способност управљања сопственим одлукама.тестамент је ништав ако га закључи лице које није способно за расуђивање. Исти услови важе и за опозивање тестамента.Посебне претпоставке за сачињавање тестамента су да својеручни, писсани тестамент и један облик судског тестамента може сачинити само лице које зна, тј које је у стању да чита и пише. Тестаментје једнострани правни посао који је пуноважан само ако је дат у форми која је одређена законом. На овај начин је онемогућено брзоплето доношење одлука и смањена је могућност злоупотребе.Према Закону о наслеђивању постоје следећи облици тестамента: својеручни, писани пред сведоцима, судски, конзуларни,међународни, војни, бродски и усмени.

16

26. РАЗВРСТАВАЊЕ ТЕСТАМЕНАТАП рема приликама у којима се могу закључити , тестаменти се могу поделити на редовне и ванредне, тј изузетне. Редовни тестаменти су они који се сачињавају у редовним условима, може их сачинити било које лице које је тестаментарно способно, а трају неодређено време. Ту спадају: својеручни, писани тестамент пред сведоцима, судски, конзуларни и међународни.Ванредни тестаменти се сачињавају у ванредним, тј неуобичајеним околностима: на броду, за време рата или ако се из неких разлога не може сачинити писани тестамент.Ту спадају: бродски, војни и усмени тестамент.Према учествовању или неучествовању државних органа у састављању, тестаменти се деле на јавне и приватне.Јавне сачињава тестатор уз учешће овлашћеног државног органа који му у томе помаже. Ту спадају:судски, конзуларни, међународни, бродски и војни тестамент.Приватне тестаменте сачињавају сами тестатори, без државног органа. Ту спадају: својеручни,усмени и писани тестамент пред сведоцима.Према облику у коме је испољен, тестаментможе бити писмени и усмени. Писмени (писани) тестаменти се испољавају у јавној или приватној, написаној форми, а имају предност у односу на усмено сачињене тестаменте. Садржина ми је позната и јасна, а изјаву воље представља само оно што је у њему наведено.Усмени тестамент настаје на основу усмене изјаве тестатора у којој је изрекао последњу изјаву воље, а предвиђен је само за изузетне прилике у којима налази тестатор.

27. СВОЈЕРУЧНИ ТЕСТАМЕНТ Сојеручни или олографски тестамент сачињава завешталац који је тестаментарно способан, и који зна да чита и пише. Познат је од Јустинијановог права и било је довољно да буде потписан, без сведока. Овај тестамент је редован, приватан и писан. За његово настајање потребно је да га завешталац напише и потпише, што су и битни састојци својеручног тестамента.Да тестамент мора бити написан руком тестатора значи да мора користити писана слова, тј рукопис. Ово значи да није пуноважан тестаметн који је откуцам на писаћој машини или написан штампаним словима. Бројеви такође морају бити написани словима, јер су у супротном неважећи. Уместо потписа се не може ставити неки други знак (отисак прста, неки крстић или слично).Тестамент мора бити потписан именом, познатим надимком или псеудонимом по ком је завешталац познат. Потпис се ставља испод текста јер означава његов крај. Изузетак је ако тестамент буде написан у виду декларације („Ја Марко Марковић...“). Небитни састојци који се могу наћи у тестаметну су место и датум сачињавања. Ако се наведе место, то може бити корисно због уврђивања где је сачињен тестамент, код нас или у иностранству, док се на основу датума може закључити који је тестамент пуноважан (ако је тестатор сачинио више тестамената).

17

28. ПИСАНИ ТЕСТАМЕНТ ПРЕД СВЕДОЦИМАПисани тестамент пред сведоцима, тј адвокатски или алографски тестамент је последња изјава воље тестаментарно способног лица, које зна да чита и пише, сачињена у изјави коју је тестатор показао пред два сведока, изјавио да је исправу прочитао и да она представља његов тестамент и који потписују тестатор и сведоци. Овај тестамент је редован и приватан. Овај тестамент не могу сачинити неписмена лица, тј лица која нису у стању да пишу и читају.Битни састојци овог тестамента су: састављање исправе о тестаменту, изјава и потпис завештаоца и потпис сведока.Исправу о завештањеу не саставља завешталац, него неко други. Изјава није својеручна ако је написана писаћом машином или на рачунару. Овај облик тестамента лако се може фалсификовати јер садржи само потпис тестатора.Изјаву последње воље тестатор прочита и потпише. Изјава мора бити изричита и јасна. Завешталац се потписује испод текста пуним именом и презименом, почетним словом имена и пуним презименом (или обрнуто) или псеудонимом по ком је познат. Није дозвољено стављање рукознака (крстића, отисака прстију и сл). Сведоци тестамента могу бити само пословно способна лица, тј пунолетна лица која нису потпуно ни делимично лишена пословне способности, као ни еманципована лица.Потпис два сведока је неопходан за пуноважност овог тестамента. Сведоци морају знати језик којим се завешталац служи приликом давања изјаве да је прочитао оно што је написано, да то представља његову последњу вољу и да га својеручно потписује. Они не морају збати садржај тестамента.Састојци овог тестамента који нису неопходни, а који се могу унети суозначење својства сведока, датум и место сачињавања тестамента.

29. СУДСКИ ТЕСТАМЕНТ Судски тестамент на основу усмене изјаве завештаоца саставља судија на начин који је прописан законом. Он нема јачу правну снагу од приватног тестамента пошто су сви облици тестамента равноправни. Судски тестамент сачињава судија општинског суда уз помоћ записничара. Записник се саставља на тај начин шо судија казује гласно записничару шта ће унети у записник. Приликом сачињавања судског тестамента не може поступати судија који је: потомак завештаоца, усвојеник и потомак усвојеника; предак и усвојилац завештаоца; сродник завештаоца у побочној линији од четвртог степена сродства: супружник неког лица које је са завештаоцем у наведеном сродству или је судија супружник самог завештаоца. Пре него што приступи сачињавању тестамента судија утврђује идентитет завештаоца (увидом у јавну исправу са фотографијом или два пословно способна сведока). Након тога судија утврђује да ли завешталац има тестаментарну способност.Ову врсту тестамента може да сачини само лице које зна да чита и пише. По утврђивању способности за расуђивање завешаоца, судија саставља тестамент, тј завешталац усмени, у присуству судије, изјављује последњу вољу.

18

30. КОНЗУЛАРНИ И МЕЂУНАРОДНИ ТЕСТАМЕНТ Конзуларни тестамент је последња изјава воље нашег држављанина у иностранству коју сачињава конзуларни или дипломатски представник Србије. То је писан, редован и јаван облик последње изјаве воље.Саставља се по правилима за судски тестамент. Првенствено се утврђује идентитет завешаоца и сведока увидом у пасоше или јавне исправе издате у Србији. Тестамент саставља шеф конзулата или лице које он за то овласти (има овлашћења судије који саставља судски тестамент), у згради конзулата.Међународни тестамент је писана исправа о последњој изјави воље коју завешталац подноси овлашћеном лицу, изјављујући пред њим и још два сведока, да је то његов тестамент и да је упознат са његовом садржином. Након тога овлашћено лице и сведоци се потписују на тестаменту. Потписује се и завешталац.Овај тестамент је пуноважан без обзира где је сачињен, где је имовина завештаоца, његово држављанство, пребивалиште или боравиште.Мора садржати елемент иностраности, који постоји када су завешталац и наследник страни држављани, када им је пребивалиште или боравиште у иностранству, ако је имовина завештаоца у иностранству, као и ако је тестамент сачињен у иностранству. Међународни тестамент може саставити судија општинског суда, конзуларни или дипломатски представник Србије, заповедник брода, командир чете или други старешина његовог или вишег ранга. Мора бити састављен у писаном облику, само на папиру, а може га написати и овлашћено лице на писаћој машини или рачунару. Сачињава се тако што завешталац предаје потврду о изјављеној последњој вољи овлашћеном лицу, у присуству два сведока и изјављује да писмено које је донео његов тестамент и да је упознат са његовом садржином. На крају завешталац потписује тестамент, а након њега и сведоци и овлашћено лице.

31. УСМЕНИ ТЕСТАМЕНТУсмени тестамент је облик последње изјаве воље који се може сачинити изговореним речима у околностима због којих није могуће сачинити редован тестамент. Овај облик тестамента настаје изговарањем речи завештаоца, који га може сачинити само у изузетним приликама, у чему не учествује државни орган. Изузетне прилике могу бити објективне и субјективне. Објективне су због неуобичајених околности које се нису могле предвидети (пожар, земљотрес и слично), док субјективне изузетне прилике наступају за самог завештаоца (саобраћајна незгода, пад, инфаркт и сл). Усмени тестамент је формалан.Производи пуноважно дејство само воља извршиоца изречена пред 3 истовремено присутна сведока правно способна и старија од 18 год. Сведок код овог тестамента може бити и лице које је у блиском сродству са завештаоцем, па чак и супружник.Дужност сведока је да што пре саставе изјаву завештаоца и прдају је суду, као и да изјаву усмено понове пред судијом уз релевантне прилике којима је завешталац изјавио своју последњу вољу.Усмени тестамент престаје да важи до истека рока од 30 дана, од дана престанка изузетних прилика у којима је сачињен.

19

ДЕВЕТИ ДЕО – ДОЗВОЉЕНА САДРЖИНА ТЕСТАМЕНТА

32. ПОСТАВЉАЊЕ НАСЛЕДНИКА Завешталац може тестаментом одлучити које ће лице (или лица) поставити за наследника. Наследник мора бити одредив, што значи да тестамент мора садржати податке на основу којих се може утврдити ко је то лице. Најчешће се наводи пуно име и презиме наследника (физичког или правног лица, као и лица које тек треба да се роди). У нашем праву постоји и супститут, тј заменик наследника којег поставља тестатор. Заменик се одређује за случај да наследник неће или не може да прими наслеђе. Супститут мора бити способан за наслеђивање, не сме бити недостојан за наслеђивање и не сме га се одрећи.Наследник или легатар не може да наследи ако није надживео тестатора, није зачет или није достојан за наслеђивање или пријем легата. Завешталац једном наследнику може поставити једног супститута, који може бити одређен једном или више наследника.

33. ОСТАВЉАЊЕ ЛЕГАТА (ИСПОРУКЕ) Легат или испорука је одредба последње воље завештаоца којом се неком лицу оставља имовинска вредност. Наследник је лице коме је тестаментом остављена једна или више одређених ствари. Легатар је сингуларни сукцесор који има право потраживања према једном или више лица којима је њемо испуњење наложено, а наследник је универзални сукцесор у тренутку оставиочеве смрти. Предмет легата може бити све што је предмет облигације: давање, чињење, нечињење и трпљење. Остављање легата се врши тестаментом. За његову пуноважност је потребно да завешталац буде тестаментарно способан, воља мора бити стварна, слободна и озбиљна, а намера сачињавања тестамента безусловна и одређена. Легатар мора бити одређен или одредив, а може бити остављен у корист било ког лица.Дужник легата је лице које је обавезно да испуни предмет легата. Легат треба да изврши наследник или друго лице коме је легат наложен ако се на тај начин не вређа нужни део. Извршилац тестамента води рачуна о извршењу легата.Дејство легата – легат се урачунава законском наследнику у његов наследни део (ако није другачије одређено у тестаменту). Ако се наследни део наследника смањи због допуне нужног дела, он може тражити и сразмерно смањење легата. Легатари не одговарају за дугове које је завешталац имао, осим ако то није одредио тестаментом.Привилеговани легат постоји ако завешталац остави више легата и нареди да се један од њих испуни пре осталих.Легат престаје ако легатар умре пре завештаоца, ако се одрекне легата, ако је недостојан да га прими, ако завешталац отуђи или потроши део који предмет легата, као и ако је испуњење легата немогуће.Легат застарева годину дана од проглашења тестамента, тј од када је легатар сазнао за то право и био овлашћен да га захтева.

20

34. ПОСТАВЉАЊЕ УСЛОВА И РОКОВАЗавешталац може одредити у тестаменту одређене услове и рокове. Услов представља неизвесну околност од чијег испуњење или неиспуњење зависи дејство тестамента. Он може бити одложан или суспензивни (одлаже правно дејство тестамента до наступања чињенице од које зависи) и раскидан или резолутиван. Постоји позитиван и негативан услов. Позитивни постоји ако је потребно да наступи чињеница од које он зависи, док негативан не можепуноважно бити постављен у тестаменту.Услови су ништави ако су супротни јавном поретку, прописима и добрим обичајима, ако су немогући, неразумљиви и противречни, као и ако су остварени пре оставиочеве смрти.Рок представља протек времена или тренутак чијим наступањем једно лице престаје или престаје да буде наследник или легатар. Рокови могу бити одложни и раскидни. Одложни постоји ако од његовог наступањазависи стицање наследних права или легата. Раскидни рок постоји ако његовим наступањем престају наследна права, као и права на основу легата.Ништави су рокови који су непримерено дуги или који се не могу испунити.

35. НАЛОГ (МОДУС)Налог или модус је терет који тестаментарном наследнику или легатару поставља завешталац. Предмет налога могу бити неки морални или лични интереси. Терет може бити све оно што може да буде и предмет облигације, што значи да су ништави налози који су супротни прописима, јавном поретку и добрим обичајима. Налог мора бити јасан и разумљив. Може бити апсолутно (објективно) немогућ ако га нико не може извршити и релативно(субјективно) немогућ ако га не може звршити лице које је одређено тестаментом. Наследник или легатар, тј лице које је оптерећено налогом не ступа у облигациони однос са корисником налога (који није овлашћен да захтева његово извршење). Налог се мора испунити у року који је завешталац поставио. Уколико се не оствари у том року, јавља се раскидни услов.Налог може теретити законског (ако не може или неће да наследи, заосташтина прелази на даље законске наследнике) и тестаментарног насленика (ако не може или неће да наследи, заоставштина иде законским наследницима). Уколико се налог тачно не испуни, обавезно лице ће покушати бар приближно да га испуни. Ако обавезно лице не испуни налог долази до остварења раскидног услова, чиме наследник или легатар губи та својства, а заоставштина прелази законским наследницима.Губитак наследних права и права на легат настаје одлуком парничног суда. Поступак покреће извршилац тестамента или лице које за то има прани интерес, тј лица којима би припала заоставштина или њен део (законски или тестаментарни наследници).

21

36. ОДРЕЂИВАЊЕ ИЗВРШИОЦА ТЕСТАМЕНТА Тестаментом може бити одређено једно или више лица за његовог извршиоца. То може бити физичко или правно лице које је пословно способно. Поставља га тестатор, осим ако не прими дужност или није одређен тестаментом, када га поставља суд. Извршилац тестамента је у својству специфичног законског заступника завештаоца ког одређује оставилац својом вољом. Он мора све правне послове да обавља са циљем извршења тестамента и то на начин који је желео оставилац.Ако извршиоца тестамента постави суд, у решењу се наводе његова овлашћења, тј послови које треба да обавља. Извршилац мора да достави суду шта и како ради, а има право на накнаду трошкова и награду за рад и труд, што му се исплаћује на терет заоставштине. Како би обезбедио заоставштину може тражити њен попис и процену. Опозив извршиоца тестамента могу тражити наследници, легатари и заинтересована лица уколико утврде да извршилац не обавља дужност по закону и захтевима оставиоца. Исто тако и извршилац може од суда захтевати да га опозове ако не може да испуни потребне дужности. О опозиву се доноси посебно решење против кога се може поднети жалба у одговарајућем року.

37. ТУМАЧЕЊЕ ТЕСТАМЕНТА Тумачење тестамента је истраживање дејства и значаја његових одредаба, око којих се јављају неслагања између наследника, све у циљу утврђивања намере завештаоца. Предмет тумачења је тестамент, тј смисао једног израза, пасуса, синтагме или цео тестамент. Тумачење врши оставински суд.Одредбе би требало да се тумаче према правој намери завештаоца. Ако се сујбективним тумачењем она не може утврдити, важи супсидијарно правило, тј да се тестаметн тумачи у смислу који је повољнији за законске наследнике. Допунска општа правила понашања су: да све одредбе тестамента имају одредбе које се при тумачењу не могу изоставити, да се нејасне одредбе тумаче у вези са другим одредбама и с обзиром на теск целог тестамента, као и да се општи изрази тумаче тако да се њима обухвата само оно што је предмет тестамента. Постоје и посебна правила која важе код тумачења тестамента. Ако оставилац постави у тестаменту само једног наследника, а не одреди његов наследни део, одредба се тумачи тако да је он једини наследник на целој заоставштини, што значи да законски наследници немају никаква права, осим у случају нужних наследника. Ако је оставилац поставио више наследника, а није им одредио наследне делове, заоставштина ће се делити на једнаке делове. Део наследника који не могу или не желе да приме наслеђе, у овом случају, дели се осталим наследницима на једнаке делове.

22

38. НИШТАВ ТЕСТАМЕНТДа би тестамент произвео дејство потребно је да се кумулативно испуне следеће претпоставке: тестаментарна способност завештаова, његова слободна, лична и озбиљна изјава воље, могућ, одређен или одредив предмет тестамента и његова форма. Ако нека од ових претпоставки није испуњена тестамент је ништав или рушљив.Тестамент је делимично или потпуно ништав ако му је садржина супротна: принудним прописима (правним нормама које се морају применити независно од воље страна и не могу се мењати), јавном поретку или добрим обичајима. Ништав је тестамент који сачини лице млађе од 15 година живота, као и лице које је због неспособности за расуђивање лишено пословне способности. Ништав је, наравно, и фалсификовани тестамент.Према Закону о наслеђивању забрањено је да оставилац одређује наследнике својим наследницима или легатарима. Ништава је и одредба тестамента којом оставилац свом наследнику или легатару забрањује да отуђи ствар или право које му је на име заоставштине оставио. Ништаве су одредбе судског, конзуларног, међународног, војног и бродског тестамента којима се нешто оставља судији или овлашћеном лицу, као и супружницима, прецима, потомцима, браћи и сестрама тих лица. Ништаве су и одредбе писаног тестамента наведених тестамената којима се нешто оставља сведоцима и њиховим породицама. Исти случај је и код усменог тестамента.На ништавост се може позвати свако заинтересовано лице, али и суд мора пазити на ништавост иако се нико не јави. Она настаје по закону , независно од воље тестатора и заинтересованих лица. Тужба за итврђивање ништавости не застарева, што значи да се може поднети у било које време.

39. РУШЉИВ ТЕСТАМЕНТ Рушљив тестамент је облик непуноважног тестамента којим се повређују неки појединачни интереси.Тестамент је рушљив ако га сачини лице које није тестаментарно способно, затим ако је приликом сачињавања било мана у погледу воље тестатора, тј ако је сачињен под принудом, у заблуди, под претњом и сл, као и ако приликом сачињавања нису поштовани облик и услови који су одређени законом. Рушљив је тестамент који је сачињен под принудом, претњом, преваром или у заблуди. Принуда може бити физичка или психичка. Физичка врши притисак на вољу тестатора употребом физичке силе у време сачињавања (наношење повреда, злостављање, мучење и др), док психичка представља стављање у изглед неког зла (прети се да ће нешто бити учињено). Претња постоји ако се притисак на вољу завештаоца врши психичким путем. Превара је свесно изазивање или одржавање завештаоца у заблуди, а заблуда представља погрешну представу о некој битној чињеници која је у стварности другачија. Рок за поништај рушљивог тестамента је годину дана од сазнања за постојање узрока рушљивости, најкасније у року од 10 година од проглашења тестамента. Рок од годину дана је субјективан, што значи да може почети да тече пре проглашења тестамента.

23

40. ОПОЗИВ ТЕСТАМЕНТАОпозив тестамента представљапотпуно или делимично одузимање дејства пуноважном тестаменту вољом завештаоца. Тестамент се може увек опозвати, јер је воља оставиоца променљива докле год је жив.У време опозива завешталац мора бити тестаментарно способан, опозив не сме бити дат под утицајем мане воље, а садржај мора бити допуштен и могућ.Тестамент је могуће опозвати изричито и прећутно. Изричито се опозива прављењем новог тестамента у форми која је законом прописана. Тестамент је прећутно опозван ако је сачињен каснији тестамент који је супротан одредбама ранијег тестамента.Опозивање је могуће и уништењем писане исправе у којој је изражен. Тестамент може бити уништен делимично (поцепан само део) или потпуно, као и уништењем текста (прецртавање, боја, киселина).

41. ЧУВАЊЕ ТЕСТАМЕНТАОд тестатора зависи где ће се и на који начин чувати написани тестамент. Тестатор, тј завешталац га може сам чувати, дати га суду, али и неком правном ли физичком лицу на чување. Својеручни и писмени тестамент пред сведоцима тестатори најчешће сами чувају. Ако се одлучи да га преда другом лицу на чување, тада тестатор и лице које чува тестамент, тј оставопримац, закључују уговор о остави. Најпоузданији начин чувања тестамента је његова предаја суду на чување. О пријему исправе на чување дус обавезно саставља записник који садржи податке о завештаоцу (његов идентитет), као и податке о врсти и називу промљене исправе. Овако припремљена исправа о тестаметну се ставља у посебан омот који се запечати и чува одвојено од осталих списа. Суд подносиоцу исправе издаје потврду о пријему исправе на чување. Завешталац у свако доба може да поднесе захтев за враћање тестамента. Исправа се враћа завештаоцу или његовом пуномоћнику, а суд сачињава записник у коме се наводи начин на који је утврђен идентитет лица коме се враћа тестамент.

24

ДЕСЕТИ ДЕО – ПРЕЛАЗАК ЗАОСТАВШТИНЕ НА НАСЛЕДНИКЕ

42. ОТВАРАЊЕ НАСЛЕЂАНаслеђе се отвара након смрти физичког лица или проглашења несталог лица за умрло. На тај начин грађанскоправни односи прелазе на наследнике. Смрт се мора доказати изводом из матичне књиге умрлих. Решење којим се лице проглашава за умрло мора да садржи дан и час који се сматра за време смрти несталог лица. Од покретања поступка проглашења несталог лица за умрло па све до правоснажности решења не могу да теку било какви рокови. Правоснажно решење се више не може побијати жалбом.Ако су наследници непознати суд путем огласа позива лица која имају право на наслеђе да се јаве суду у року од годину дана од објављивања огласа. Оглас се објављује у Службеном гласнику РС, одговарајућем средству информисања у иностранству или неки други начин који суд сматра потребним. Истеком рока од годину дана, ако се наследници не јаве, суд доноси решење којим заоставштина предаје на уживање Републици Србији. Оставински суд може да постави привременог стараоца заоставштине: ако се не зна да ли оставилац има наследника, ако је пребивалиште или боравиште наследника непознато, као и ако суд оцени да је то потребно. Суд не одређује привременог стараоца ако је постављен управитељ заоставштине, као и ако је оставилац тестаментом одредио једног или више извршиоца тестамента. Привремени старалац има овлашћење, да у име наследника туши и буде тужен, да наплаћује потраћивања, плаћа дугове и легате и заступа наследнике.

43. СТИЦАЊЕ ЗАОСТАВШТИНЕПрелазак заоставштине ipso iure – У моменту смрти оставиоца (или проглашењем несталог лица за умрло) заоставштина прелази на законске или тестаменталне наследнике. Наследник може бити само лице које је живо у тренутку оставиочеве смрти, као и зачето дете, под условом да се роди живо, као и правно лице. Наследници су универзални сукцесори, тј санаследници, оставиоца. На њих прелазе апсолутна и релативна права у тренутку смрти оставиоца. Оставилац може везати наследника за одрђени рок или услов, што значи да у моменту смрти нема право на наслеђе, него га тек касније остварује.Одрицање од наслеђа – Изјава наследника о пријему наслеђа има декларативни карактер, што значи да се њеним давањем наследник одриче коришћења правне моћи одрицања од наслеђа. Обе изјаве се могу дати по окончању првостепеног поступка, изричито, усменом изјавом наследника пред оставинским судом. Наследник се не може одрећи наслеђа које му припада на основу закона или тестамента, али и права на нужни део. Пријем или одрицање од наслеђа не могу бити делимични, јер је наслеђивање универзална сукцесија, што значи да сва права и обавезе прелазе на наследнике у тренутку оставиочеве смрти. До наследне трансмисије (преласка правне моћи одрицања од наслеђана наследнике умрлог оставиоца) долази ако налседник умре пре неко што се оконча првостепени поступак за расправљање заоставштине, а не одрекне се наслеђа.

25

44. ПРИЈЕМ НАСЛЕЂА Прећутни пријем наслеђа подразумева да је наследник принио наслеђе ако се до окончања првостепеног поступка за расправљање заоставштине не одрекне наслеђа.Акти располагања су правне радње које наследник предузима на начин који би то урадио власник, а то су: предаја права или ствари, поклањање, давање у залогу или уступаеа права или ствари.Наследник кога оставилац постави за управитеља заоставштине овлашћен је да управља заоставштином. Прећутним пријемом наслеђа се не сматра ако је одобрењем суда располагаостварима и правима из заоставштине због исплете посебних трошкова или отклањања неке штете. Прећутним пријемом се сматра подношење тужбе, тј упуштање у расправу наследника као туженог због заштите наследних права. Изричити пријем наслеђа подразумава да се наследник одриче права на одрцање и уступање наслеђа давањем изјаве о пријему наслеђа. На тај начин постаје дефинитиван наследник, а његова изјава се не може преиначити. Изјава о пријему наслеђа не може бити делимична, јер наслеђе представља универзалну сукцесију, што значи да сва права и обавезе прелазе на наследнике и тренутку смрти оставиоца. Она може бити ништава и рушљива. Ништава је ако није дата на начин који је прописан законом, док је разлог рушљивости поништење налсендикоце изјаве због недостатка воље. Рушљивост може захтевати заинтересовано лице у соку од годину дана од сазнања за разлог рушљивости.

26

ЈЕДАНАЕСТИ ДЕО

45. ОДГОВОРНОСТ НАСЛЕДНИКА ЗА ДУГОВЕ ОСТАВИОЦАНаследници одговарају за дугове оставиоца од тренутка остварења наслеђа, тј смрћу оставиоца. Дугови оставиоца оптерећују заоставштину до висине наслеђеног дела, што значи да наследник не одговара имовином коју му је оставилац пренео за живота. Имовина која је уступљена уговором о уступању или доживотном издржавању не улази у заоставштину. Наследник који се одрекао наслеђа не одговара за дугове оставиоца, јер није ни постао наследник, док санаследници одговарају солидарно, до висине наследног дела. Поверилац може да бира од ког наследника ће да потражује испуњење обавезе (од свих, само неких или само једног наследника).

ДВАНАЕСТИ ДЕО – ДЕОБА НАСЛЕДСТВА

46. ПРАВО НА ДЕОБУ, УПРАВЉАЊЕ, РАСПОЛАГАЊЕ И УСТУПАЊЕПраво на деобу је овлашћење санаследника да изјавом воље оконча наследничку заједницу, тако да се из ње стекне реално одређени део ствари и права. Могу је захтевати наследници и то увек, јер право на деобу не застарева.У наследничкој заједници могу бити само законски и тестаментални наследници (заједно или одвојено). Од тренутка оставиочеве смрти, до деобе на заоставштини постоји заједничка имовина, тј заједничка својина санаследника.Управљање и располагање наследством обављају санаследници заједно. Управљање подразумева редовне текуће послове (убирање прихода, чување наследства). Све користи, али и оптерећења сносе заједно, тј сразмерно.Располагање је правни посао којим се отуђују или оптерећују права и ствари из заоставштине. Да би неки од санаследника преузео управљање и располагање заоставштином, потребно је да добије сагласност од свих санаследника. Ако се они не договоре, суд ће извођењем доказа донети решење којим се уређује начин управљања и располагања заоставштином.Ако нема извршиоца тестамента, тј ако није постављен извршлац тестамента, суд решењем преноси управљање на управитеља који ће управљати заоставштином у име свих санаследника. То може бити и неко треће лице.Уступање наследног дела подразумева да наследници могу пренети свој наследни део у целини или делимично само на другог наследника, јер се налазе у наследничкој заједници. Ако сви санаследници пренесу на треће лице део своје заоставштине, тада то треће лице постаје сувласник на идеалном, тј пренесеном делу, а санаследници остају у наследничкој заједници. Санаследници могу и у току оставинског постука да уступе другом санаследнику свој наследни део.

27

ТРИНАЕСТИ ДЕО – УГОВОРИ У НАСЛЕДНОМ ПРАВУ

НАСЛЕДНИ УГОВОРИ

47. УГОВОР О НАСЛЕЂИВАЊУЗакључивањем уговора о наслеђивању две уговорне стране се узајамно постављају за наследнике (настаје двострано обавезни уговор) или једна страна себи означава наследника, а друга не предузима никакву обавезу (настаје једнострано обавезни уговор). Овај уговор је први основ за позивање на наслеђе у земљама, тј правима земаља која дозвољавају њихово закључивање.По овом уговору, наследник има наследно право од момента смрти оставиоца, јер има право да располаже својом имовином за живота како жели. Оставилац не сме након закључења уговора о наслеђивању тестаментом или другим уговором о наслеђивању да располаже истим стварима као у првом уговору.Престанак уговора о наслеђивању је могућ ако је уговорни насленик умро пре оставиоца, ако се одрекао наслеђа, ако није достојан да наследи, ако не оствари одложни или раскидни услов, разводом или поништењем брака. Уговор о наслеђивању је ништав у нашем праву.

48. УГОВОР О БУДУЋЕМ НАСЛЕДСТВУ, ОДРИЦАЊУ ОД НЕОТВОРЕНОГ НАСЛЕЂА И УГОВОР О САДРЖИНИ ТЕСТАМЕНТАУговор о будућен наследству или легату представља уговор по коме једно лице располаже имовином или делом имовине лица које је живо. У нашем праву ови уговори су ништави јер се наследна и друга права не могу стицати на из имовине живих људи (живи се не наслеђују). Свако лице које је сачинило тестамент може за живота располагатисвојом имовином како жели, тј може предузимати правне послове који нису у супротности принудним прописима, јавном поретку и добрим обичајима. Наследна права и права на легат стичу се након смрти завештаоца.Уговор о одрицању од неотвореног наслеђа је уговор на основу кога се потенцијални наследник не може унапред (пре отварања) одрећи наслеђа. Према Закону о наслеђивању потомак који може самостално да располаже својим правима може да се одрекне наследства које би му припало након смрти претка. Уговор о садржини тестамента је уговор завештаоца којим предузима обавезу према другој страни да унесе или не унесе у тестамент, тј опозове или не, одредбу из тестамента. И овај уговор је према Закону о наслеђивању ништав, јер је супротан слободи тестирања.

28

ОБЛИГАЦИОНИ УГОВОРИ У НАСЛЕДНОМ ПРАВУ

49. УГОВОР О ДОЖИВОТНОМ ИЗДРЖАВАЊУУговор о доживотном издржавању је такав уговор код кога се један уговарач (давалац издржавања) обавезује да до краја живота издржава другог уговарача или неко треће лице, а други уговарач (прималац издржавања) се обавезује да даваоцу издржавања уступи одређене ствари и права као накнаду за пружено издржавање. За његову пуноважност је битно да је закључен у писменом облику и оверен од судије који га претходно мора прочитати уговорним странама и примаоцу издржавањаАко ништа друго није прецизирано конкретним уговором треба узети да давалац према примаоцу издржавања има следеће обавезе: обезбеђење одговарајуће хране, потребне обуће и одеће, одговарајућег стана, потребне лекарске помоћи за случај болести, одговарајуће неге у случају болести или дубоке старости, обезбеђење новца са свакодневне ситне потребе, пружање сталне пажње, трошкова сахране примаоца или трећег лица. Давалац нема обавезу да исплаћује примаочеве дугове осим ако је тако уговорено. Уговор мора бити сачињен у писменој форми и оверен од стране судије. Судија је дужан да примаоца издржавања посебно упозори: да имовина која је предмет уговора не улази у његову заоставштину, да се из имовине која је предмет уговора не могу намирити нужни наследници. После закључивања уговора давалац издржавања може уписати у јавне књиге своја права која има на примаочевој имовини која је обухваћена уговором о доживотном издржавању. На тај начин давалац издржавања обезбеђује своја права из уговора о доживотном издржавању.Овај уговор престаје смрћу примаоца издржавања, јер имовинска права не прелазе на његове наследнике. Уговор је могуће и раскинути и то најчешће одустанком једне или обе стране од пуноважног уговора због његовог неизвршења. Раскид је могућ и на основу одлуке суда, а на захтев једне од уговорених страна.

29

50. УГОВОР О УСТУПАЊУ И РАСПОДЕЛИ ИМОВИНЕ ЗА ЖИВОТАОвај уговор може бити закључен између лица која се налазе у одређеном сродничном односу. На једној стани је уговарач предак-уступилац који врши расподелу имовине а на другој страни су сви његови потомци и усвојеници који би у моменту закључивања уговора били позвани на наслеђе као његови законски наследници као и уступиочев брачни друг. Уговором се на страни претка ствара обавеза да потомцима уговарача уступи ствари и права у складу са уговором и истовремено право на страни потомака да захтевају испуњење поменуте обавезе од стране претка. На странеи потомака уговарача најчешће се уговором конституишу разне обавезе. Тако се у корист претка или његовог брачног друга или неког трећег лица може: конституисати плодоуживање на целој уступљеној имовини или неком њеном делу; уговорити доживотна рента или доживотно издржавање на тере потомака уговарача или нека друга корист. Уговор мора бити закључен у писменој форми, потписе уговарача оверава судија. Пре потписивања уговора судија је дужан да уговарачима прочита уговор и да их упозори на последице које он производи. Имовина која је расподељена потомцима неће ући у уступиочеву заоставштину; Заоставштину уступиоца чиниће имовина која није била обухваћена уговором и стечена после закључивања уговора. Потомци могу преузети обавезу да исплате повериочеве дугове али ако такву обавезу нису преузели према законској одредби они не одговарају за уступиочеве дугове. Закључењем оваквог уговора интереси уступиочевих повериоца могу бити озбиљно оштећени па зато они имају право да побијају овакав уговор.

30

ЧЕТРНАЕСТИ ДЕО – ОСТАВИНСКИ ПОСТУПАК

51. ПОЈАМ И ЦИЉЕВИ Оставински поступак представља скуп радњи које предузимају органи управе, странака и ли суда како би се тачно утврдило ко је наследник умрлог лица, која имовина представља заоставштину, као и која права из те заоставштине имају наследници и легатари. Најбитнији део оставинског поступка је оставинска расправа. За спровођење оставинског поступка неопходноје да наступи смрт једног лица (завештаоца), да је иза њега остала заоставштина, као и да има наследнике који могу и хоће да га наследе.Основни циљ оставинског поступка је да се утврде наследноправна дејства оставиочеве смрти, која се утврђују у току поступка расправе који води суд. У њему се утврђује ко је наследник, која имовина представља заоставштину и која права из ње припадају наследницима и легатарима. Иако се оставински поступак води у корист наследника, њиме се остварују и неки други циљеви који су од општег интереса (стара се сигурност у правним односима после смрти завештаоца, утврђују се лица која су дужна да плаћају порез на стицање наследних права, долази до усклађивања правне и фактичке евиденције стварних права и штите се интересинесталих и пословно неспособних наследника).

52. НАДЛЕЖНОСТ СУДА ЗА ОСТАВИНСКИ ПОСТУПАКОставински поступак воде судови опште надлежности. Надлежност може бити стварна, функционална и месна.Према стварној надлежности одлучивање приликом решавања грађанскоправних спорова је подељено на првостепене судове. Општински суд у првом степену решава оставинске предмете, док окружни одлучује о жалбама које се подносе против одлука оптинског суда. Неке радње у поступку оставинског суда могу бити преузете од неког стварно надлежног општинског суда. Функционална или инстанциона надлежност спада у стварну надлежност којој се одређује обим послова судова одређене врсте. То значи да се одређује који суд је стварно надлежан, а који одлучује о правним лековима. Судија појединац је функционално надлежан да одлучује у ванпарничном поступку, док стручни сарадник може даприми изјаву о одрицању од наслеђа у користи неког наследника у иставинском поступку.Одредбама о месној надлежности се који је стварно надлежни суд, а који је територијално надлежан, тј овлашћен да одлучује о појединој правној ствари. Закон о ванпарничном поступку месну надлежност одређује према вези измеђуподручја надлежности суда у странке и везе оставиоца са подручјем суда. Месно је надлежан суд на чијој је територији оставилац имао пребивалиште, тј боравиште.

31

53. УЧЕШЋЕ ОРГАНА УПРАВЕ У ОСТАВИНСКОМ ПОСТУПКУПрема Закону о наслеђивању дужност органа упраје је у састављању смртовнице, достављању тесттамента оставинском суду, попису и процени заоставштине и предузимању мера за привремено обезбеђење заоставштине. Састављање смртовнице – Упис смрти у матичну књигу умрлих врши матичар, који у року од 30 дана по упису, доставља смртовницу оставинском суду. То ради и када умрло лице није имало заоставштину, тј није имало имовину. Уколико оставилац умре ван територије на којој је имао пребивалиште или боравиште, матичар ће остависнком суду доставити само извод из матичне књиге умрлих, као и податке који могу да послуже приликом састављања смртовнице. Смртовница мора садржати податке о оставиоцу (име, презиме, име једног од родитеља, занимање, датум и место рођења, држављанство), потенцијалним законским и тестаменталним наследницима, податке о заоставштини, тестаменту, уговорима о доживотном издржавању, уступању и расподели имовине и др.Попис и процена заоставштине се може извршити по одлуци суда или без ње. Без одлуке суда се врши при састављању смртовнице ако то захтева неки од наследника или легатара. Одлуком суда врши се кад наследници нису познати или им се не зна пребиваллиште тј боравиште, ако су налсендицу малолетна или лица која нису способна да се старају о себи, као и кад заоставштина треба да се преда држави или другом правном лицу. Решење о попису и процени доноси оставински суд. Пописом се обухватају покретне и непокретне ствари које су биле у државини завештаоца у време смрти и на којима има право својине, ствари које је држао, а за које се сматра да му не припадају, као и износ потраживања и дугова (нарочито неплаћеног пореза) које је умрли имао. Заштита интереса и постављање стараоца – по службеној дужности се у оставинском поступку предузимају мере у циљу заштите права и интереса малолетног лица о којем се не старају родитељи, као и лица која нису способна да брину сама о себи. Посебни стараоци се постављају зачетом, а не рођеном детету, наследнику који је одсутан и коме није познато пребивалиште (тј боравиште), детету над којим родитељ врши родитељско прао и који неће да прихвате наслеђе, као и над заоставштином уколико је то потребно.

32

54. ПРОГЛАШЕЊЕ ТЕСТАМЕНТАДо проглашења тестамента долази када је завешталац умро или је проглашен умрлим. Проглашење врши суд (општински) по службеној дужности, тј пре оставинске расправе покреће све тестаменте који су пуноважни. Од врсте тестамента (усмени или писмени) зависи поступак његовог проглашења.Суд (тј судија или надлежни орган) отвара тестамент, чита га у присуству два сведока и о томе саставља записник који мора да садржи следеће: колико је пронађено тестамената и када су сачињени и нађени, подаци о сведоцима, да ли је тестамент приликом предаје био апечаћен или не, као и шта се у њему налази.Уништени, изгубљени или скривени тестамент је пуноважан ако заинтересовано лице докаже да је постојао, да је био прописно састављен и да је имао одговарајућу садржину. Записник се доставља оставинском суду.

55. ПРИПРЕМА ГЛАВНЕ РАСПРАВЕ Припрема главне расправе представља скуп радњи које претходе рочишту оставинске расправе. Првенствено суд испитује да ли је месно надлежан за вођење оставинске расправе. Након тога, уколико је потребно, поставља наследнику или заоставштини стараоца, тј предузеће радње које и мере како би се обезбедила заоставштина. Суд одлучује и о предлогу поверилаца оставиоца да се заоставштина одвоји од имовине наследника, како би они наплатили своје дугове.Припремне радње се завршавају када суд закаже главни претрес, тј рочиште. Приликом позивања суд заинтересовано лице обавештава о постојању тестамента и покретању поступка, али ће их и упозорити да до завршетка поступка могу да се изјасне да ли ће примити наслеђе или не.Уколико није познато да ли завешталац има наследнике, суд путем огласа у „Службеном гласнику РС“ и на огласној табли суда поставља оглас којим се траже његови законски наследници. Исти случај је и када је познат наследник, али му пребивалиште, тј боравиште није познато.

33

56. ГЛАВНА РАСПРАВА Главна расправа подразумева да суд утврди, првенствено, ко су тзаконски и тестаментални наследници, предмет и састав заоставштине, са којим наследним делом наследници могу да наследе, ко су легарати и сл. Наследици могу дати изјаве без присуства заинтересованих лица. Дају их усмено пред оставинским (или другим надлежним) судом о чему се прави записник. Главна расправа се може прекинути ако се јаве неке спорне чињенице око права на наслеђе, тј пуноважности и садржине тестамента, чињенице од којих зависиоснованост захтева брачног друга и потомака, као и чињеница од којих зависи висина наследног дела и др.Решење о наслеђивању садржи: увод, изреку и образложење. У уводу решења се наводи: који је суд поступао, који је судија поступао, о чијој се заоставштини ради и датум доношења решења. Изрека обавезно садржи: податке о умрлом (име, презиме, за лица која су била у браку и њихово презиме по рођењу ако су га мењали пре ступања у брак , име једног родитеља, датум рођења, пребивалиште, односно боравиште, занимање датум смрти и место смрти), име и презиме, сроднички однос са оставиоцем, пребивалиште и занимање сваког од наследника који су се прихватили наслеђа; констатацију која права, по ком основу и на ком делу заоставштине припадају сваком од наследника; одлуку о наследној такси коју треба да плате наследници. Изрека решења је његов најзначанији део и на основу ње се врши упис права која стичу наследници у јавне књиге и тражи деоба заоставштине. Зато је неопходно да изрека буде: јасна, потпуна и са тачним подацима. На ово решење сваки учесник може изјавити жалбу. Жалба се подноси надлежном другостепеном суду и то у року од 15 дана од дана достављања преписа решења. Наследници најчешће траже:да се изврши упис у земљишне књиге стечених права на непокретност, да се изврши деоба наслеђених непокретности, да им се предају покретне ствари које су биле депоноване у суду или код банке, да им се исплати новац који се налазио на рачуну или штедној књижици оставиоца.

34