uputstvo za polaganje prijemnog ispita -...

PRIRUNIK ZA POLAGANJE PRIJEMNOG ISPITA

PRIRUNIK ZA

POLAGANJE

PRIJEMNOG

ISPITA

Autori: Dr Jovan ivadinovi, vanredni professor Dr Dragan Miloevi, docent Dr Zorana Nikitovi, docent Msc Katarina Radosavljevi, asistent

Visoka kola za poslovnu ekonomiju i preduzetnitvo (PEP)

Beograd, Mitropolita Petra br. 8

Telefon: +381.11.2762.194


~ 1 ~


~ 1 ~

Sadraj

1. OSNOVNI PODACI O VISOKOJ KOLI ZA POSLOVNU EKONOMIJU I PREDUZETNITVO ........ 4

1.1. Opti podaci o koli ................................................................................................................. 4

1.2. Osnovni podaci o akreditaciji kole ......................................................................................... 5

1.3. O koli ..................................................................................................................................... 5

1.4. Osnovni zadaci kole ............................................................................................................... 5

1.5. Ciljevi kole ............................................................................................................................. 6

1.6. Oekivani obrazovni rezultati kole ........................................................................................ 7

2. UPUTSTVO ZA POLAGANJE PRIJEMNOG ISPITA .................................................................. 8

2.1. Uslovi upisa na prvu godinu studija ......................................................................................... 8

2.2. Srednjokolska literatura ........................................................................................................ 9

2.3. Nain polaganja prijemnog ispita ............................................................................................ 9

3. OSNOVI EKONOMIJE ........................................................................................................ 10

3.1. Kratak pregled teorije iz Osnova ekonomije .......................................................................... 10

3.1.1. Nastanak i razvoj ekonomskih nauka .................................................................................... 10

3.1.2. Proces drutvene proizvodnje............................................................................................... 11

3.1.3. Osnovni pojmovi o drutvenoj proizvodnji ........................................................................... 12

3.1.4. Robna proizvodnja i njene zakonitosti .................................................................................. 12

3.1.5. Robni proizvoa i njegova reprodukcija .............................................................................. 14

3.1.6. Makroekonomsko upravljanje privredom ............................................................................ 17

3.2. Pitanja ................................................................................................................................... 18

3.3. Tani odgovorii ...................................................................................................................... 22

4. POSLOVNA EKONOMIJA ................................................................................................... 23

4.1. Kratak pregled teorije iz Poslovne ekonomije ....................................................................... 23

4.1.1. Uvod u poslovnu ekonomiju ................................................................................................. 23

4.1.2. Nosioci privreivanja ............................................................................................................ 23

4.1.3. Preduzee .............................................................................................................................. 23

4.1.3.1. Trokovi poslovanja preduzea ..................................................................................... 26

4.1.3.2. Rezultati poslovanja preduzea ..................................................................................... 27


~ 2 ~

4.1.3.3. Principi i ocene poslovanja preduzea........................................................................... 27

4.1.3.4. Funkcije u preduzeu ..................................................................................................... 27

4.1.3.4.1. Funkcija istraivanja i razvoja ................................................................................. 28

4.1.3.4.2. Funkcija planiranja ................................................................................................. 28

4.1.3.4.3. Proizvodna funkcija ................................................................................................ 28

4.1.3.4.4. Funkcija nabavke .................................................................................................... 29

4.1.3.4.5. Prodajna funkcija .................................................................................................... 29

4.1.3.4.6. Skladina funkcija ................................................................................................... 30

4.1.3.4.7. Transportna funkcija .............................................................................................. 30

4.1.3.4.8. Finansijska funkcija ................................................................................................. 30

4.1.3.4.9. Funkcija informisanja ............................................................................................. 30

4.1.3.4.10. Kadrovska funkcija ............................................................................................... 30

4.1.3.4.11. Funkcija kontrole .................................................................................................. 30

4.2. Pitanja ................................................................................................................................... 30

4.3. Tani odgovori....................................................................................................................... 34

5. RAUNARSTVO I INFORMATIKA ....................................................................................... 35

5.1. Kratak pregled teorije iz Raunarstva i informatike ............................................................... 35

5.1.1. Uvod u raunarstvo i informatiku ......................................................................................... 35

5.1.2. Komponente hardvera PC-a .................................................................................................. 46

5.1.3. Operativni sistemi ................................................................................................................. 48

5.1.4. Raunarske komunikacije ...................................................................................................... 50

5.2. Pitanja ................................................................................................................................... 55

5.3. Tani odgovori....................................................................................................................... 58

6. STUDIJSKI SMER - PRAVO ................................................................................................. 59

6.1. Literatura: ............................................................................................................................. 59

6.1.1. Osnovni pravni pojmovi- ....................................................................................................... 59

6.1.2. Pravni odnos ......................................................................................................................... 59

6.1.3. Predpostavke postojanja pravnog odnosa ............................................................................ 59

6.2. Pojam pravne sposobnosti fizikih lica .................................................................................. 59

6.2.1. Prestanak pravne sposobnosti .............................................................................................. 60

6.2.2. Poslovna sposobnost ............................................................................................................ 60

6.2.3. Stepenovanje poslovne sposobnosti- ................................................................................... 60

6.2.4. Individualizacija fizikog lica- ine: ........................................................................................ 60

6.3. Pojam pravnog lica ................................................................................................................ 60

6.4. Pojam pravne norme ............................................................................................................. 60

6.4.1. Elementi pravne norme ........................................................................................................ 61


~ 3 ~

6.5. Izvori prava- Materijalni izvori prava ..................................................................................... 61

6.5.1. Formalni izvor prava- (izvor prava u formalnom smislu) ...................................................... 61

6.5.2. Vrste formslnih izvora prava ................................................................................................. 61

6.6. Pojam ustava ........................................................................................................................ 61

6.6.1. Donoenje i izmena ustava ................................................................................................... 61

6.6.2. Sadrina i struktura ustava .................................................................................................... 62

6.6.3. Ustav Republike Srbije .......................................................................................................... 62

6.7. Pojam ugovora robnog prometa ........................................................................................... 62

6.7.1. Naela i pravila o zakljuivanju ugovora u privredi ............................................................... 63

6.7.2. Naelo izvrenje obaveza na nain kako je ugovoreno ......................................................... 63

6.7.3. Naelo potenja i savesnosti ................................................................................................. 63

6.7.4. Naelo neformalnosti - privredne okolnosti, ........................................................................ 63

6.7.5. Naelo teretnosti .................................................................................................................. 63

6.8. Pravne grane ......................................................................................................................... 63

6.8.1. Ustavno pravo ....................................................................................................................... 64

6.8.2. Upravno pravo ...................................................................................................................... 64

6.8.3. Krivino pravo ....................................................................................................................... 64

6.8.4. Gradjansko pravo .................................................................................................................. 64

6.8.5. Stvarno pravo ........................................................................................................................ 64

6.8.6. Obligaciono pravo ................................................................................................................. 64

6.8.7. Porodino pravo .................................................................................................................... 65

6.8.8. Nasledno pravo ..................................................................................................................... 65

6.8.9. Privredno pravo .................................................................................................................... 65

6.9. Poreklo i razvoj ljudskih prava obuhvata: .............................................................................. 65

6.9.1. Lina prava ............................................................................................................................ 65

6.9.2. Politika prava ....................................................................................................................... 66

6.9.3. Ekonomska prava .................................................................................................................. 66

6.9.4. Socijalna prava ...................................................................................................................... 66

6.10. Ostvarivanje i zatita ljudskih prava .................................................................................. 66

6.11. Sudska vlast i javno tuilatvo ........................................................................................... 66

6.12. Ustavni sud Repulike Srbije ............................................................................................... 67

6.13. Lokalna samouprava ......................................................................................................... 67

6.14. Pojam i neophodnost tumaenja prava ............................................................................. 68

6.15. Pitanja .............................................................................................................................. 68

6.16. Tani odgovori : ................................................................................................................ 71


~ 4 ~

1. OSNOVNI PODACI O VISOKOJ KOLI ZA POSLOVNU EKONOMIJU I PREDUZETNITVO

U ovom delu prirunika elimo da budue studente upoznamo sa naom Visokom kolom za

poslovnu ekonomiju i preduzetnitvo (u daljem tekstu kola). Kroz kratku prezentaciju kole, elimo

da buduim studentima to vernije prikaemo kolu i njen nain rada. elimo da budue student

upoznamo sa mnogim pogodnostima koje, u znatnoj meri, olakavaju studiranje na koli.

1.1. Opti podaci o koli

Pun naziv kole: Visoka kola za poslovnu ekonomiju i preduzetnitvo

Skraeni naziv kole: VPEP

PIB: 105706484

Matini broj: 17737147

Odgovorno lice: Dr Rade Stankovi, redovni profesor

Adresa: Mitropolita Petra br. 8

Mesto i optina: 11 000 Beograd

Broj telefona/faksa: 011/2762 - 194

Web sajt: http://www.vspep.edu.rs

E-mail: [email protected]

Odbeznik PDV: DA

Broj evid. Prijave: 419969474

ifra delatnosti: 8542

Naziv banke i broj rauna: Intesa 160 - 336346 - 32

Akreditacija: 612-00-00135/24/2010-04

Visokokolske jedinice van sedita:

Visokokolska jedinica van sedita bez svojstva pravnog lica AAK,

Adresa: Pivarska 85, AAK

Broj telefona: 032/347-102


Visokokolska jedinica van sedita bez svojstva pravnog lica JAGODINA,

Adresa: Kneza Miloa bb, JAGODINA

Broj telefona: 035/242-700


Visokokolska jedinica van sedita bez svojstva pravnog lica LOZNICA,

Adresa: Miloa Pocerca bb, LOZNICA

Broj telefona: 063/10-27-781


mailto:[email protected]:[email protected]:[email protected]


~ 5 ~

1.2. Osnovni podaci o akreditaciji kole

Visoka kola za poslovnu ekonomiju i preduzetnitvo dobila je Dozvolu za rad 6. juna 2008

godine za osnovne akademske studije i Reenje o dopuni dozvole za rad 2. jula 2010 godine. kola je

pored osnovnih akademskih (do-diplomskih), dobila dozvolu i za diplomske (master) akademske

studije, od Nacionalnog saveta 23. aprila 2010, pod nazivom Poslovna ekonomija i preduzetnitvo.

1.3. O koli

Visoka kola za poslovnu ekonomiju i preduzetnitvo iz Beograda nudi studentima najnovija

nauna i struna saznanja iz svih oblasti poslovne ekonomije, preduzetnitva, logistike i logistikog

menadmenta koja su nasuna potreba poslovnih ljudi, ali i svih drugih korisnika i davalaca usluga u

jedinstvenom lancu snabdevanja. Zato se prilikom struktuiranja nastavnih sadraja vodilo rauna da

budu ispunjeni osnovni standardi kvaliteta i obezbedi usaglaenost sa slinim studjskim programima

kod nas i u Evropskoj uniji. Tokom studija studenti stiu profesionalne kompetencije za poslove

ekonomiste.

Nastavni kadar i programi studija predstavljaju garant za obrazovanje studenata koji se

mogu nadati svojoj uspenoj karijeri. kola nudi takve obrazovne profile koji e studentima omoguiti

lako pronalaenje radnog mesta i visok kvalitet ivota.

Studijski program je sveobuhvatan i celovit i sastoji se od obaveznih i izbornih predmeta.

Poseban znaaj pridaje se aktivnoj participaciji astudenata u nastavnom procesu, saradnji i interakciji

izmeu studenata i nastavnika i zajednikom kreiranju i realizaciji nastavnog procesa.

Nastava se odvija u skladu sa savremenim pedagokim i didaktikim metodama. Karakterie je:

rad u malim grupama,

mentorski rad i uspostavljanje neposrednog kontakta sa nastavnicima,

povezivanje teorijskih znanja sa primerima iz prakse kroz analize studija sluaja (case study),

timski rad uz razvoj interpersonalnih vetina.

1.4. Osnovni zadaci kole

Visoka kola za poslovnu ekonomiju i preduzetnitvo u Beogradu (u daljem tekstu: kola) ima

nameru da kolovanjem kadrova po izloenim studijskim programima da svoj doprinos dinamiziranju

privrednog ivota u Beogradu i u vie gradova u Srbiji (aak, Jagodina i Loznica) kao i u okviru ireg

prostora Republike Srbije, putem stvaranja pretpostavki da se bre diseminiraju neophodna znanja iz

vie oblasti poslovne ekonomije, preduzetnitva, finansija, bankarstva i osiguranja koja predstavljaju

izraenu potrebu poslovnih ljudi, ali i svih drugih korisnika i davaoca usluga u jedinstvenom lancu

obrazovanja i usavravanja kadrova.

Zbog izloenog opredeljenja kole, jasno proistie potreba obrazovanja kadrova u

budunosti sa visokim obrazovanjem na akademskom nivou koji treba da budu nosioci za znaajne

funkcije savremenog razvoja drutva, i njegove infrastrukture.


~ 6 ~

kola ima ambicije da sa ovim obrazovnim profilom unese sveinu u nainu obrazovanja

kadrova, ime e im omoguiti da se fleksibilno ukljuuju u poslovne timove sa strunjacima na

interdisciplinarnim projektima

1.5. Ciljevi kole

prenoenje naunih i strunih znanja i vetina;

razvijanje naunih i strunih saznanja i unapreenje strune prakse u oblasti poslovne ekonomije,

menadmenta i marketinga;

obezbeivanje strune obuke za odreena zanimanja i poslove, u skladu sa potrebama novih

tehnologija u oblasti preduzetnitva;

razvijanje naunih i strunih saznanja i unapreenje strune prakse u oblasti finansija, bankarstva

i osiguranja;

podsticanje strunog razvoja studenata u skladu sa njihovim individualnim sposobnostima i

potrebama drutva, kao i dalje razvijanje njihovih interesovanja za novim znanjima i daljeg

strunog obrazovanja;

spajanje obrazovanja iz razliitih naunih oblasti i podruja rada kroz direktnu saradnju sa

privrednim drutvima;

obrazovati to vei broj studenata bez obzira na nacionalno, ideoloko, kulturno, versko ili

drutveno poreklo;

stalno prilagoavanje kurikuluma studijskih programa najnovijim saznanjima i principima

celoivotnog uenja;

inoviranje, razvoj i primenjivanje nove obrazovne tehnologije u prenoenju znanja kroz proces

obrazovanja i naunoistraivakog rada;

razvijati sistem obezbeivanja kvaliteta sledei principe stalnog unapreivanja i implementacije

savremenih dostignua u svim oblastima svog delovanja;

slediti put autonomije u razvoju karijere dajui studentima mogunost izbora izmeu veeg broja

ponuenih opcija;

prenoenje akademskog duha, kreativnosti i inventivnosti na svoje drutveno okruenje;

negovanje standardnih akademskih vrednosti, kao to su integritet, kolektivni duh, solidarnost,

sloboda miljenja, odgovornost, tolerancija, objektivnost, visoka zahtevnost;

podsticati otvorenost, komunikativnost i fleksibilost radi sprovoenja lakih promena u skladu sa

zahtevima drutva i naune zajednice postiui konkurentnost;

podsticati efikasnost studiranja;

u domenu sopstvenog rada i upravljanja ostvariti standarde Evropske unije i utemeljiti strateko

upravljanje kao opti okvir za pojednostavljivanje procesa odluivanja u svim aktivnostima

vezanim za institucionalne promene i unapreivanje rada;

nuditi opcione aktivnosti koje mogu da pomognu u sticanju opte kulture i razvoju kreativnosti;

pomoi da Srbija postane "region znanja" i lider u oblasti poslovne ekonomije, preduzetnitva,

finansija, bankarstva i osiguranja;

podii profesionalizam u svim oblicima rada;


~ 7 ~

podstai razvoj privrednih i drutvenih potencijala;

podstai jaanje postojeih i uspostavljanje novih veza sa drugim akademskim, privrednim i

drutvenim institucijama u zemlji i inostranstvu;

pomoi prihvatanje i potovanje internacionalnih standarda kolovanja kadrova koji e se

uspeno uklapati u globalno drutvo uz obezbeivanje mobilnosti nastavnog kadra i studenata.

1.6. Oekivani obrazovni rezultati kole

Kvalifikacije studenata po zavretku OSNOVNIH AKADEMSKIH STUDIJA:

Savlaivanjem studijskog programa Poslovna ekonomija i preduzetnitvo na osnovnim

akademskim studijama, student stie zvanje ekonomiste koje se kvalifikuje kroz:

- Usvojene metodoloke, osnovne ekonomske i ostale naune discipline, a posebno one iz podruja

organizacije i menadmenta, koje omoguavaju sticanje potrebnih menaderskih znanja i vetina za

uspeno upravljanje i voenje preduzea, banaka, ustanova u obrazovanju, nauci, kulturi, zdravstvu,

sportu; javnim slubama; vladinim institucijama kao i ostalim delatnostima.

- Studije su posebno prilagoene za osposobljavanje studenata za obavljanje menaderskih funkcija

na bilo kom nivou menadmenta. Na ovim studijama studenti se osposobljavaju i za reavanje svih

problema organizacije i manadmenta kao i za projektovanje organizacije. Zavretkom studija na

ovom smeru studenti se osposobljavaju za sve ono to im je potrebno da postanu uspeni

menaderi.

- Svreni student ovog studijskog programa moe obavljati sledee poslove: istraiva u odeljenju za

organizaciju; istraiva u odeljenju za menadment ljudskih resursa, istraiva u odeljenju za razvoj;

konsultant za organizaciju i menadment; projektant organizacije; projektant sistema plaanja i

nagraivanja; menader projekta; menader proizvoda; menader promena; menader poslovnih

procesa; menader pojedinih poslovnih funkcija itd.

Kvalifikacije studenata po zavretku MASTER AKADEMSKIH STUDIJA:

Savlaivanjem studijskog programa Poslovna ekonomija i preduzetnitvo master akademskih studija

student stie zvanje ekonomista master koje se kvalifikuje kroz:

- Usvajanje metodolokih, kvantitativnih i kvalitativnih znanja iz oblasti poslovne ekonomije i

preduzetnitva, koje dopunjuje znanje steeno na osnovnim akademskim studijama i predstavlja

osnovu za razvijanje kritikog miljenja i primenu znanja.

- Studenti su osposobljeni za reavanje problema u novom ili nepoznatom okruenju za obavljanje

visokostrunih, upravljakih i analitikih poslova iz irokog podruja poslovne ekonomije,

preduzetnitva, menadmenta i marketinga, ukljuujui znanja i vetine iz delokruga finansija

preduzea, finansijskih institucija, bankarstva i dravnih finansija.

- Student koji zavri ovaj studijski program stie sposobnost integrisanja znanja, reavanje sloenih

problema i rasuivanje na osnovu dostupnih informacija koje sadre promiljanja o drutvenim i

etikim odgovornostima povezanim sa primenom njihovog znanja i sudova (poslovi planiranja i

analize, nadzora i kontrole, poslove procene profitabilnosti investicionih projekata i sl.). U stanju su

da prenose znanja i naine zakljuivanja strunoj i iroj javnosti na jasan i nedvosmislen nain


~ 8 ~

2. UPUTSTVO ZA POLAGANJE PRIJEMNOG ISPITA Ovaj prirunik je prvenstveno namenjen maturantima srednjih kola koji ele da upiu Visoku

kolu za poslovnu ekonomiju i preduzetnitvo. Radi bolje pripreme kandidata za polaganje prijemnog

ispita Visoka kola za poslovnu ekonomiju i preduzetnitvo je pripremila Priprunik za pripremu prijemnog

ispita. Prirunik moete dobiti u studentskoj slubi svakog radnog dana od 10 do 17 asova. Sadri

osnovne podatke o koli, uputstvo u vezi sa upisom i testove za polaganje prijemnog ispita, kao i pitanja iz

svih oblasti predvidjenih programom. U ovom priruniku data su pitanja od kojih su se neka ranije ve

pojavljivala na prijemnim ispitima i ubudue ne treba oekivati bitnije izmene u njihovoj formi.

2.1. Uslovi upisa na prvu godinu studija

Pravo na upis na studijske programe osnovnih i master akademskih studija Visoke kole imaju

lica koja ispune uslove utvrene Zakonom, Statutom Visoke kole i Pravilnicima o upisu studenata na

studije prvog i drugog stepena.

U prvu godinu studija prvog stepena Visoke kole moe da se upie lice koje ima srednje

obrazovanje u etvorogodinjem trajanju. Redosled kandidata za upis u prvu godinu utvruje se na

osnovu opteg uspeha postignutog u srednjem obrazovanju i rezultata postignutih na prijemnom

ispitu. Pravo na upis stie kandidat koji je na rang listi rangiran u okviru broja studenata utvrenog

odlukom organa Visoke kole i odobrenom broju studenata na studijskom programu datom u dozvoli

za rad. Kandidat za upis na studijski program moe osvojiti ukupno najvie 100 bodova i to po osnovu

opteg uspeha u srednjoj koli i po osnovu rezultata postignutog na prijemnom ispitu. Prijemni ispit

se polae iz oblasti ekonomskih nauka i osnova informatike koje se izuavaju u srednjim kolama.

Opti uspeh kandidata iz srednje kole izraunava se na osnovu sabiranja prosenih ocena

svih predmeta u prvom, drugom, treem i etvrtom razredu, pomnoenih sa 2 (dva). U ukupnom

zbiru kolski uspeh se vrednuje do 40% bodova, a moe biti u rasponu izmeu 16 i 40 bodova. Uspeh

na prijemnom ispitu vrednuje se do 60% bodova, odnosno od 0-60 bodova. Kandidat mora osvojiti

najmanje 51% bodova na kvalifikacionom ispitu, odnosno najmanje 30,6 bodova.

Kandidat koji je ostvario pravo na upis, podnosi:

1. Svedoanstva svih razreda zavrene etvorogodinje srednje kole (overene

fotokopije).

2. Diploma o zavrenom maturskom ispitu (overena fotokopija).

3. Fotokopija line karte

4. Izvod iz matine knjige roenih.

5. Dve fotografije, formata 3,5 x 4,5 cm.

Ukoliko je student polagao prijemni ispit ili upisao neku drugu odgovarajuu visoku kolu ili

fakultet, a eli da nastavi studiranje na koli, podnosi:

1. Uverenje (ili potvrda) o poloenom prijemnom ispitu.

2. Uverenje (ili potvrda) o poloenim ispitima na drugoj visokoj koli ili fakultetu.

http://www.vspep.edu.rs/:/pep.m9resenja.com/s10_osnovne_studije.htmlhttp://www.vspep.edu.rs/:/pep.m9resenja.com/s20_master_studije.html


~ 9 ~

Kandidat koji je stekao pravo upisa, a ne upie se u za to predvienom roku, gubi pravo na upis.

Student koji se upie zakljuuje sa Visokom kolom Ugovor o studiranju, kojim su

utvrena meusobna prava i obaveze, kao i visina kolarine i nain njenog plaanja.

2.2. Srednjokolska literatura

Testovi su bazirani na srednje-kolskom gradivu obuhvaenom delom programa iz

odgovarajueg predmeta, a literaturu za pripremu ine sledei udbenici:

OSNOVI EKONOMIJE

o D. Bogdanovi i G. Ivanievi, Osnovi ekonomije za I razred ekonomske kole, Zavod za

udbenike i nastavna sredstva, Beograd, 2005. i kasnija izdanja

o D. Dragii, B. Ili, B. Medojevi, M. Pavlovi, Osnovi ekonomije za II razred ekonomske

kole, Zavod za udbenike i nastavna sredstva, Beograd, 2005. i kasnija izdanja

POSLOVNA EKONOMIJA

B. Stavri, B. Paunovi, P. Bojovi, Poslovna ekonomija za I razred ekonomske kole,

Zavod za udbenike i nastavna sredstva Beograd , 2003.

S. Kisi, M. Pavlovi, Poslovna ekonomija za II razred ekonomske kole, Zavod za

udbenike i nastavna sredstva, Beograd, 2006. i kasnija izdanja.

RAUNARSTVO I INFORMATIKA

N. Klem, Raunarstvo i informatika za I razred srednje kole, Zavod za udbenike i

nastavna sredstva, Beograd (izdanja od 2002. do 2006. godine).

2.3. Nain polaganja prijemnog ispita

Prijemni ispit se polae pismeno u vidu testa u unapred zakazanim terminima. Na testu e biti

ukupno 30 pitanja. Svaka od tri navedene oblasti bie zastupljene sa po desetak pitanja.

Na svako postavljeno pitanje potrebno je zaokruiti samo jedan taan odgovor. Sve

ispravke, kao i pitanja kod kojih se jasno ne vidi ta je zaokrueno, se ne boduju.

Svaki taan odgovor se boduje sa 2 boda, to znai da je na prijemnom ispitu maksimalano

mogue sakupiti 60 bodova. Negativnih poena nema.


~ 10 ~

3. OSNOVI EKONOMIJE

3.1. Kratak pregled teorije iz Osnova ekonomije

3.1.1. Nastanak i razvoj ekonomskih nauka

Literatura: B. Stavri, B. Paunovi, P. Bojovi, Poslovna ekonomija za I razred ekonomske

kole, Zavod za udbenike i nastavna sredstva Beograd , 2003.

Nauna misao na polju ekonomije prolazila je tokom istorije kroz razliite faze. Ekonomska

misao pratila je promene u privredi i drutvu. Otkrivanje novih delova sveta (Amerike, Indije)

predstavljaju znaajne dogaaje kako za istoriju, tako i za razvoj ekonomije. Otvorila su se nova

trita gde su Evropske zemlje poele prodavati svoju robu, a za uzvrat su dobijale srebro i zlato.

Proizvodnja i privreda evropskih zemalja dobila je podsticaj i poela je bre da se razvija. U takvim

okolnostima, nastaje prva kola ekonomske misli pod nazivom merkantilizam (od XV do XVII veka).

Predstavnici merkantilistike kole su Antonio Sera, Tomas Man i Antoan Monkretijen. Oni smatraju

da je cilj drutva i pojedinca sticanje i uveanje bogatstva. Merom bogatstva smatrali su zlato i srebro

koje se dobijalo trgovinom sa drugim zemljama. Glavnim zadatkom drave smatrali su podsticanje

trgovine i proizvodnje kako bi se uveavalo bogatstvo tj. priliv zlata u dravu.

U XVIII veku, kao odgovor na merkantilistiko shvatanje, pojavljuje se pravac u ekonomiji

nazvan fiziokratizam, iji je predstavnik Fransoa Kene. Osnovni postulati ove teorije su da drutvom i

privredom vladaju prirodni zakoni i da zato drava ne treba da se mea u privredni ivot i da je izvor

bogatstva privrede u poljoprivrednoj proizvodnji.

Tokom XVIII veka zahvaljujui brojnim pronalascima u oblasti tehnike, Engleska postaje

centar industrijske revolucije. Ekonomska misao i shvatanja ekonomista se takoe menjaju

pokuavajui da objasne novonastale promene i procese u ekonomiji. Tako se razvija klasina kola

politike ekonomije iji su predstavnici Vilijem Peti, Adam Smit, Dejvid Rikardo u Engleskoj, Boagijber

i Sismondi u Francuskoj. Oni su smatrali da drava ne treba da se mea u privredne tokove ve treba

privredni ivot prepustiti slobodnom delovanju trinih zakona. Najvei doprinos ove kole je analiza

podele rada i teorija radne vrednosti. Teorija radne vrednosti je bitna jer objanjava kako se stvara

vrednost robe na osnovu ljudskog rada koji je uloen u proizvodnju te robe.

U XIX veku nastaje novi pravac u ekonomskoj nauci, marksistika politika ekonomija.

Predstavnici ove kole su Karl Marks i Fridrih Engels.Kritikuju klasinu kolu i kapitalistiki nain

proizvodnje. Otkrivaju zakonitosti koje vladaju u odnosima proizvodnje, razmene, raspodele i

potronje.

Na osnovama klasine kole ekonomije razvila su se razliita uenja o privrednom ivotu.

Najvei znaaj za ekonomsku naukue imaju sledee kole: neoklasina, kejnzijanska kola,

monetarizam, radikalna ekonomija.


~ 11 ~

Osnovi ekonomije kao nauka i nastavni predmet bavi se svim bitnim pitanjima zakonitosti

ekonomskog ivota, kao i principima i mehanizmima funkcionisanja privrede. Osnovna etiri pitanja

na koja odgovara ova nauka su: 1. ta proizvoditi i u kom obimu, 2. kako proizvoditi, 3. za koga

proizvoditi i 4. kako donositi odluke o ovim pitanjima. Ekonomske nauke obuhvataju dva osnovna

domena analize- mikroekonomiju i makroekonomiju. Mikroekonomija je orjentisana na istraivanje

ponaanja pojedinanih privrednih subjekata ili delova privrede i njihovih meusobnih odnosa.

Makroekonomija se bavi istraivanjem funkcionisanja privrede kao celine i bavi se fenomenima koji

se javljaju na nivou privrede (nezaposlenost, inflacija, privredni rast, ...).

3.1.2. Proces drutvene proizvodnje

Procesom proizvodnje ljudi oblikuju i prerauju prirodna dobra. Na taj nain ih prilagoavaju

svojim potrebama. Proizvodnja je sloena ljudska delatnost koja je uslov opstanka pojedinca i

drutva. Moe se posmatrati u uem smislu kao materijalna proizvodnja i u irem smislu kao

drutvena proizvodnja ili privreda.

Glavne faze drutvene proizvodnje (proizvodnje u irem smislu) su: 1. materijalna

proizvodnja (proizvodnja u uem smislu), 2. raspodela, 3.razmena i 4.potronja.

Materijalna proizvodnja je proces proizvodnje materijalnih dobara. Raspodela je faza

drutvene proizvodnje izmeu proizvodnje i potronje koja predstavlja uee pojedinaca, preduzea

ili privrednih grana u prisvajanju rezultate proizvodnje. Razmena je proces koji neposredno prethodi

potronji i u kome se uspostavljaju odnosi izmeu privrednih subjekata posredstvom trita. Roba

prelazi iz ruku proizvoaa u ruke potroaa. Potronja je proces zadovoljenja ljudskih potreba.

Za obavljanje procesa proizvodnje neophodno je pribaviti odreene resurse (faktore

proizvodnje). Osnovni faktori proizvodnje su: 1. radna snaga, 2. sredstva za rad i 3. predmeti rada. Bez

ljudi (radne snage) ne bi bilo mogue organizovati proizvodni proces, pa se on smatra glavnim od tri

faktora proizvodnje. Rad u ekonomskom smislu podrazumeva troenje ljudskih potencijala, energije i

napora koji je svesno usmeren na obavljanje neke poslovne aktivnosti. Sredstva za rad su materijalna

dobra kojima se oblikuju predmeti iz prirode. Svi alati, maine, postrojenja koja se koriste da bi se

predmeti iz prirode prilagodili ljudskim potrebama, spadaju u sredstva za rad. Predmeti rada su materije

na koje ljudi deluju sredstvima za rad kako bi ih prilagodili svojim potrebama. Prirodna dobra se nalaze u

samoj prirodi i uzimaju se iz prirode u istom obliku (drvo, kamen, zemlja, voda), dok sirovine predstavljaju

materijalna dobra koja su prola kroz odreeni proces prerade (brano, koa).

U svetu koji nas okruuje, opaamo mnogo pojava i procesa. Nauka trai odgovore na pitanja

zato nastaju odreene pojave i koje sile ih reguliu. Kada to spozna, nauka definie zakone. Meu

pojavama u privredi i ekonomiji takoe postoje mnoge pravilnosti (zakonitosti) i cilj ekonomske

nauke je da ih otkrije i definie. Pored ekonomskih pravilnosti (zakona) koje reguliu privredni ivot,

vanu ulogu imaju i odreeni ekonomski principi (naela). Oni predstavljaju pravila ponaanja ljudi u

obavljanju privrednih delatnosti.


~ 12 ~

Osnovni princip u savremenoj robnoj proizvodnji je princip maksimuma. Sutina ovog

principa je u maksimiranju (uveanju) rezultata proizvodnje uz minimalna ulaganja faktora

proizvodnje (rada, sredstava za rad i predmeta rada). Ovaj princip se moe ralaniti na tri posebna

principa: 1. produktivnost,2. ekonominost, 3. rentabilnost.

Produktivnost izraava zahtev da se proizvede odreeni obim proizvodnje uz to manje

ulaganja ljudskog rada. Ekonominost izraava zahtev da se proizvede odreena vrednost uz to nie

faktora proizvodnje. Rentabilnost izraava zahtev da se ostvari odreeni dohodak uz to manje

ulaganje faktora proizvodnje.

3.1.3. Osnovni pojmovi o drutvenoj proizvodnji

Rezultati drutvene proizvodnje izraavaju se drutvenim bruto proizvodom, drutvenim

proizvodom i nacionalnim dohotkom. Svaka zemlja koristei statistike metode izraunava i prati ove

pokazatelje rezultata proizvodnje.

Drutveni bruto proizvod predstavlja ukupnu vrednost materijalnih dobara i izvrenih usluga u

jednoj zajednici (dravi) tokom jedne godine. Ukupni drutveni bruto proizvod izraunava se tako to se

sabiraju vrednosti svih proizvoda (materijalnih dobara i izvrenih usluga) koje proizvedu razliiti

proizvoai jedne drave u toku godine. Problem koji se ovde javlja je to proizvodi nekih proizvoaa

ulaze u vrednost proizvoda drugih proizvoaa. Na primer, ukoliko proizvoa nametaja kupuje gotove

daske od proizvoaa dasaka i onda ih ugrauje u nametaj, vrednost dasaka e se dva puta uraunati u

drutvenom bruto proizvodu. Jednom kada ih je proizveo proizvoa dasaka, a drugi put kada su ule u

vrednost gotovog nametaja. Da bi se izostavilo viestruko izraunavanje vrednosti predmeta rada

(materijalnih trokova) oni se oduzimaju iz drutvenog bruto proizvoda i tako se dobija precizniji

pokazatelj- drutveni proizvod. Dakle, drutveni proizvod se dobija kada se od drutvenog bruto

proizvoda oduzmu materijalni trokovi (trokovi predmeta rada).

Kada se od drutvenog bruto proizvoda (DBP) oduzme deo koji se odnosi na utroena sredstva za

proizvodnju (trokovi predmeta rada i trokovi sredstava za rad) dobija se nacionalni dohodak. Nacionalni

dohodak je novani izraz novostvorene vrednosti proizvodnje u jednoj dravi u toku jende godine.

Nacionalni dohodak (ND) pokazuje stvarne rezultate rada radnika jedne zemlje izraene u novcu. Interes

svake zemlje je da nacionalni dohodak bude to vei jer je znaajan deo ND namenjen potronji

stanovnika te zemlje. Jedan deo ND je namenjen poveanju proizvodnje i podizanju njenog kvaliteta. Taj

deo ND naziva se akumulacija. Akumulacija praktino znai odricanje od potronje danas da bi se vie

proizvodilo, a samim tim i troilo sutra (odnosno u nekom narednom periodu).

3.1.4. Robna proizvodnja i njene zakonitosti

Roba je proizvod ljudskog rada namenjen razmeni, koji svojim korisnim svojstvima moe da

zadovolji ljudske potrebe, a u procesu razmene se za njega dobija odgovarajua protivvrednost u robnom

ili novanom obliku. Potroai ele da kupe odreenu robu ukoliko ona moe da zadovolji neku njihovu

potrebu. Skup korisnih svojstava proizvoda, kojima se mogu zadovoljiti ljudske potrebe, naziva se

upotrebna vrednost robe. Roba dobija svoju vrednost tek kada se iznese na trite. Tek kada se roba

razmeni za neko materijalno dobro ili za novac vidi se koliku su vrednost toj robi priznali potroai.


~ 13 ~

Vrednost robe se izraava u novcu. Cena predstavlja novani izraz vrednosti robe. Novac

obavlja odreene funkcije u robnom prometu. Te funkcije su: mera vrednsti, sredstvo prometa,

sredstvo plaanja, novac kao blago (uvar vrednosti) i svetski novac.

Drava papirne novanice proglaava zakonskim sredstvom plaanja propisujui im oblik,

veliinu, boju. Papirnom novcu kakav danas postoji prethodile su banknote. Banknote su oblik

papirnog novca koje su izdavale banke kao pismene potvrde o koliini zlata koja je predata na

uvanje banci. U poetku su bile samo dokaz o posedovanju odreene koliine zlata u trezoru banke.

Kasnije su ljudi poeli banknotama da plaaju svoje dugove i one su primane kao sredstvo plaanja, a

uvek su se mogle ponovo pretvoriti u zlato, naravno u banci. Sve do tridesetih godina dvadesetog

veka, novanice su mogle da se zamene za zlato. Meutim, kada je potreba za novcem prevazila

postojee koliine zlata, novac je poeo da se tampa bez pokria u zlatu. Danas novac nema pokrie

u zlatu, trokovi izrade papirnog novca su niski. Novac danas ima vrednost na osnovu toga to obavlja

pomenute funkcije.

Prodaja robe na kredit znai da prodavac ustupa robu kupcu bez istovremene naplate. Tom

prilikom kupac se obavezuje da e u odreenom roku platiti robu i on tom prilikom postaje dunik.

Prodavac postaje poverilac. Izmeu dunika i poverioca uspostavlja se kreditni odnos. Oblici

kreditnog novca su menica, ek i i banknota. Menica predstavlja pismenu obavezu dunika da e u

dogovorenom roku isplatiti naznaenu sumu novca u odreeno vreme i na odreenom mestu. ek je

pismena isprava banke da imaocu isplati sumu novca koja je naznaena u eku.

Monetarna ravnotea je potpuna usaglaenost izmeu raspoloive i potrebne koliine novca

u jednoj zemlji. Takvo stanje moe da se narui ukoliko nastanu ekonomski poremeaji. Jedan takav

poremeaj je inflacija. Inflacija je stanje naruene monetarne ravnotee kada je u opticaju vea

koliina novca od potrebne, to je praeno rastom cena. Ona takoe moe da nastane kada se smanji

ponuda robe na tritu, a koliina novca u opticaju ostane ista. Deflacija je sluaj monetarne

neravnotee suprotan inflaciji. Ona nastaje kada se u opticaju nae manja koliina novca od

potrebne. Deflacija se moe prepoznati po optem padu cena roba i usluga.

Valuta je osnovna novana jedinica jedne zemlje, odnosno njeno zakonsko sredstvo plaanja.

Danas se valute slobodno prodaju na tritu novca i tu se uspostavljaju stvarni odnosi izmeu njih.

Mogunost da se jedna valuta zameni za drugu valutu naziva se konvertibilnost valute. kada se

valuta neke zemlje kupuje, onda ona predstavlja robu. Ta roba ima svoju cenu. Cena strane valute

izraena u jedinicama domae valute naziva se devizni kurs. On pokazuje koliko se za jedinicu strane

valute mora dati jedinica domae valute (npr. za 1$ treba dati 85 dinara). Na devizni kurs, tj. cenu

neke valute, utie ponuda te valute i tranja za tom valutom.

Trite ine svi odnosi ponude robe i tranje za robom koji se uspostavljaju radi razmene roba

i usluga u odreeno vreme i na odreenom mestu. Osnovni inioci trita su ponuda i tranja.

Ponudu ine prodavci koji ele svoje proizvode da prodaju po to vioj ceni kako bi ostvarili to veu

zaradu. Sa druge strane su kupci, koji ine tranju za nekom robom. Njihov cilj je da zadovolje svoje

potrebe. Oni se trude da za to manje novca kupe eljeni proizvod. Do kupoprodaje nekog proizvoda

e doi onda kada prodavac pristane da proizvod proda po ceni po kojoj je kupac spreman da kupi isti

proizvod. Na taj nain se formiraju cene proizvoda na tritu (u uslovima slobodne konkurencije).


~ 14 ~

Ukoliko na tritu doe do rasta cena odreenog proizvoda, proizvoai e eleti da ponude vie tog

proizvoda kako bi prodajom ostvarili veu zaradu. Tanije, sa porastom cene odreenog proizvoda,

raste ponuda tog proizvoda na tritu. I obrnuto, ukoliko cena proizvoda padne, ponuda tog

proizvoda e se smanjiti, jer proizvoai nee biti motivisani da prodaju proizvode po niskoj ceni.

Kada je tranja u pitanju, situacija je drugaija. Ukoliko iz nekog razloga poraste cena proizvoda na

tritu, tranja za tim proizvodom e se smanjiti. I obrnuto, ukoliko cena odreenog proizvoda padne,

kupci e eleti da kupe vie tog proizvoda).

Slobodna konkurencija je stanje na tritu kada postoji veliki broj prodavaca i veliki broj

kupaca nekog proizvoda, pa ni prodavac ni kupac ne mogu da vre uticaj na cenu proizvoda. Ukoliko

bi postojao samo jedan proizvoa nekog proizvoda naspram velikog broja kupaca (takva situacija na

tritu se naziva monopol), onda bi taj proizvoa mogao da poveava cenu proizvoda, a kupci ne bi

imali izbora nego da plate tu visoku cenu. U tom sluaju proizvoa (monopolista) diktira cenu po

kojoj e se proizvod prodavati.

3.1.5. Robni proizvoa i njegova reprodukcija

Literatura: D. Dragii, B. Ili, B. Medojevi, M. Pavlovi, Osnovi ekonomije za II razred

ekonomske kole, Zavod za udbenike i nastavna sredstva, Beograd, 2005. i kasnija izdanja

Proizvodnja vrednosti robe vri se troenjem sredstava za proizvodnju i korienjem u

proizvodnji ljudske radne snage. Sredstva za proizvodnju nastala su kao rezultat ljudskog rada u

nekom prethodnom (minulom) periodu. Zato se taj rad naziva minulim ili prenetim radom. U procesu

proizvodnje, meutim, troi se i radna snaga. Rad koji radnik utroi u tekuem procesu proizvodnje

naziva se tekui ili novododati rad. Utrokom tog rada nastaje novostvorena (novododata) vrednost.

Iz navedenog sledi da se vrednost robe stvara u proizvodnji i da strukturu vrednosti ine preneta i

novododata vrednost (V=PV+NV)

Proces proizvodnje se ne moe obavljati bez odreenog kombinovanja tri osnovna faktora

proizvodnje: sredstava za rad, predmeta rada i radne snage. Svaki od ovih inilaca se troi u procesu

proizvodnje i to na razliite naine. Sredstva za rad se postepeno troe. Ona se ne utroe u jednom

proizvodnom procesu, ve traju dui niz godina u preduzeu. Predmeti rada i sredstva angaovana za

radnu snagu u celini se utroe u jednom proizvodnom ciklusu. Njihova vrednost se najee obrne

nekoliko puta u toku godine. Trokovi proizvodnje su novani izraz utroenih inilaca proizvodnje u

proizvodnji odreene robe. Trokovi proizvodnje po jedinici proizvoda nazivaju se cena kotanja.

Cena kotanja predstavlja odnos trokova proizvodnje i ukupne koliine proizvoda.

Trokovi proizvodnje se mogu posmatrati sa razliitih stanovita. Za Osnove ekonomije

najznaajnija je podela trokova po predmetu troenja. Na osnovu toga oni se dele na fiksne i

varijabilne (proporcionalne) trokove. Fiksni trokovi su trokovi sredstava za rad. Naziv fiksni su

dobili zato to su vezani za instalirane proizvodne kapacitete. Oni su fiksni bez obzira na to da li se

obavlja proizvodnja i u kom obimu se ona obavlja. Amortizacija je kategorija kojom se izraavaju

fiksni trokovi. Varijabilni ili proporcionalni trokovi su trokovi predmeta rada i radne snage. Oni su

promenljivi jer se menjaju zavisno od obima proizvodnje. Sa poveanjem obima proizvodnje

potrebno je angaovati vei broj radnika i vie predmeta rada. Troenje ovih faktora je srazmerno


~ 15 ~

promenama obima proizvodnje, pa se nazivaju i proporcionalni trokovi. Proseni trokovi

proizvodnje se dobijaju na isti nain kao i cena kotanja, a predstavljaju prosean utroak faktora

proizvodnje po jednom proizvodu. Granini (marginalni) troak je troak prizvodnje dodatne

(granine) jedinice proizvoda. On pokazuje koliko e proizvoaa kotati jedan dodatni proizvod koji

eli da proizvede. Za proizvoaa je jako bitno da prati kretanje ovog troka, jer mu on govori o

isplativosti poveanja proizvodnje.

Za kapitalistiko preduzee osnovni motiv poslovanja je ostvarenje profita. Profit se ostvaruje

putem delovanja trita, na osnovu razlike izmeu trine cene i cene kotanja. Profitna stopa

predstavlja odnos profita i ukupnog uloenog kapitala. Ona je pokazatelj toga koliko je preduzee bilo

uspeno u ostvarivanju svog glavnog cilja, a to je maksimiranje profita.

U savremenom drutvu sredstva za proizvodnju i zemlja kao faktor proizvodnje, nalaze se u

svojini odreenih lica (privatna svojina), u svojini zajednica (npr. ukoliko je vlasnik nekog faktora

proizvodnje drava) ili u svojini samih proizvoaa (razliiti oblici line i kolektivne svojine). Svaki od

faktora proizvodnje ima svoju cenu. Vlasnici faktora proizvodnje ustupaju proizvoaima svoje

faktore prizvodnje (radnu snagu, zemljite, kapital, ...), a za uzvrat dobijaju novac. Dakle svako ko

poseduje odreeni faktor proizvodnje, na osnovu njega moe ostvariti dohodak. Nacionalni dohodak

(dohodak privrede kao celine) sastoji se od zbira pojedinanih dohodaka svih subjekata u privredi.

Postojei dohoci u privredi mogu nastati na svojinskoj osnovi (renta, kamata, profit), na svojinsko-

radnoj osnovi (najamnina, kao cena ljudskog rada; posedovanje akcija, i sl.) i radnoj osnovi (dohodak

individualnih proizvoaa, dohodak zaposlenih- ukoliko samo na bazi rada uestvuju u procesu

proizvodnje).

Najamnina-dohodak koji se stie prodavanjem svoje radne snage i radnih sposobnosti.

Naziva se jo i nadnica ili plata. U savremenoj robnoj privredi najvei deo stanovnitva svoju

egzistenciju obezbeuje na ovaj nain.

Jedan deo stanovnitva svoje dohotke obezbeuje radei na vlastitim sredstvima za

proizvodnju (zemljoradnici, zanatlije, radnici u uslunim delatnostima), dok preostali deo

stanovnitva svoje dohotke obezbeuje na bazi iste svojine na sredstvima za proizvodnju (zemljite,

kapital). Ukoliko pojedinac poseduje zemljite koje ne koristi, on ga moe iznajmiti na korienje

drugom licu i za to e dobiti novanu naknadu (tj. ostvarie dohodak). Ukoliko pojedinac poseduje

kapital, on ne eli da ga uva, jer od toga nema nikakve koristi. On moe uloiti kapital u neko

preduzee i na taj nain ostvariti profit. U proizvodnji se kapital uveava, a cilj svakog kapitaliste je da

ostvari to vei profit na kapital koji ulae. Kapital se moe plasirati (uloiti) na razliite naine. U

zavisnosti od toga u ta se uloi, tj. iz koje delatnosti nastaje profit na osnovu uloenog kapitala,

profit moe biti: industrijski profit, trgovaki profit, kamata, dividenda, bankarski profit, zemljina

renta. U nastavku e detaljnije biti opisan svaki od ovih vidova ulaganja kapitala.

Industrijski profit nastaje u proizvodnji. U proizvodnji se javlja viak vrednosti. Da bi se viak

vrednosti prisvojio, rezultati procesa proizvodnje moraju se potvrditi na tritu tj. proizvedeni

proizvodi se moraju prodati. Da bi se kapital uloen u proizvodnju uveao (oplodio) cena po kojoj se

prodaju proizvodi mora biti vea od cene kotanja. Nakon prodaje proizvoda, proizvoa ostvaruje

prihod od prodaje. Prihod od prodaje se izraunava mnoenjem prodajne cene proizvoda sa


~ 16 ~

koliinom prodatih proizvoda. Iz ostvarenog prihoda od prodaje, proizvoa nadoknauje utroena

sredstva za proizvodnju i odvaja odreeni novac za angaovanje radne snage u narednom

proizvodnom procesu. Deo novca koji proizvoau ostane nakon plaanja svih trokova je profit.

Profit se moe posmatrati i po jedinici proizvoda. Profit po jedinici proizvoda je, ustvari, razlika

izmeu prodajne cene proizvoda i cene kotanja tog proizvoda.

Trgovaki profit. Delatnost trgovca se zasniva na preprodaji proizvoda. Trgovac ne organizuje

proizvodni proces, ne proizvodi proizvode sam, ve ih nabavlja od proizvoaa. On organizuje samo

promet robe, tj. oranizuje prodaju. Cilj trgovca je da robu kupi to jeftinije, a da je proda to skuplje.

Razlika izmeu prodajene i nabavne cene proizvoda se naziva mara ili rabat. Sutina mare (rabata)

je da trgovac iz tog iznosa mora nadoknaditi svoje trokove i ostvariti profit. Dakle, jedan deo razlike

u ceni koju trgovac ostvaruje odlazi na pokrivanje trokova trgovca (zakup prostora, plate prodajnog

osoblja,...), a preostali deo trgovac zadrava u vidu profita.

Kamata. Kamata je dohodak vlasnika zajmovnog kapitala. Vlasnik kapitala moe svoj kapital

pozajmiti drugom licu pod odreenim uslovima. Motiv onoga ko pozajmljuje kapital je da ostvari

zaradu na pozajmljena sredstva. Zajmodavac pozajmljuje odreena sredstva (glavnica zajma)

zajmoprimcu pod uslovom da e mu zajmoprimac vratiti ta sredstva u tano odreenom roku i to

uveana za kamatu. Zajmoprimac se ugovorom obavezuje da e vratiti sredstva zajmodavcu. U

ugovoru se navodi taan datum do koga sredstva moraju biti vraena, kao i kamatna stopa na

osnovu koje se obraunava kamata. Kamatna stopa se izraava procentualno. Ona predstavlja

procenat od glavnice koji zajmoprimac mora isplatiti zajmodavcu za koriena sredstva. Kamatna

stopa, zapravo, predstavlja cenu pozajmljenog kapitala. Primenom kamatne stope na glavnicu dobija

se taan iznos kamate.

Bankarski kapital i bankarska dobit. Banka predstavlja specijalizovanu instituciju novanog

prometa. Osnovna uloga banke je da prikuplja novac od onih kojima novac trenutno nije potreban i

da taj novac daje na zajam onima kojima je novac u tom trenutku potrebniji. Banka vri i druge,

sporedne, funkcije kao to su obavljanje poslova platnog prometa za svoje klijente, voenje tekuih

rauna i sl. Banka svojim deponentima (oni koji deponuju novac u banku; tedie) isplauje pasivnu

kamatnu, na osnovu pasivne kamatne stope koju odreuje. Pasivna kamata je ustvari nadoknada

koju banka plaa tediama, jer koristi njihov novac. Taj novac (novac je banka prikupila od tedia)

banka pozajmljuje u vidu kredita onima kojima je novac potreban (preduzeima ili pojedincima). Od

onih kojima pozajmljuje novac, tj. odobrava kredite, banka naplauje aktivnu kamatu. Aktivnu

kamatu obraunava po aktivnoj kamatnoj stopi. Pasivna kamata (pasivna kamatna stopa) je nia od

aktivne kamate (aktivne kamatne stope). Razlika izmeu aktivne i pasivne kamate predstavlja zaradu

banke. Iz te razlike banka pokriva svoje trokove, a ono to ostane nakon pokria trokova, banka

zadrava u vidu profita. Taj profit se jo naziva i bankarska dobit.

Akcijski kapital i dividenda. Jedan od naina plasiranja kapitala, naroito karakteristian za

savremene kapitalistike privrede je kupovina akcija. Prilikom osnivanja svakog preduzea vlasnici

(vlasnik) preduzea mora uneti neki poetni kapital u preduzee, sa kojim e otpoeti poslovanje

(kupiti maine zaposliti radnike, kupiti materijal,....). Akcionarsko drutvo je preduzee iji je osnovni

kapital (poetni kapital) podeljen na odreeni broj akcija. Ukupna suma novca koja se poetno unosi


~ 17 ~

u preduzee podeli se na odreeni broj akcija. Svaka akcija ima svoju nominalnu vrednost.

Nominalna vrednost akcija je vrednost koja je dodeljena akciji prilikom osnivanja preduzea. Na

primer, ukoliko je ukupni poetni osnivaki kapital 100.000 rsd1 i dogovoreno je da se taj kapital

podeli na 1000 akcija, nominalna vrednost svake akcije e iznositi 100 rsd. U zavisnosti od toga koliko

kapitala ele uloiti u preduzee, vlasnici mogu kupiti odgovarajui broj akcija. Kupovinom akcija

preduzea, vlasnik akcija postaje akcionar, tj. suvlasnik preduzea. Ukoliko, na primer, vlasnik kupi

100 akcija, od kojih svaka ima nominalnu vrednost 100rsd, na taj nain on ulae u preduzee

10000rsd. On je na taj nain uneo 10% ukupnog kapitala. Tako da poseduje 10% svih akcija

preduzea. Vlasnik akcija ima pravo da uestvuje u raspodeli godinjeg profita koje preduzee ostvari,

jer je on taj koji je dao poetni kapital bez koga preduzee ne bi moglo da posluje i ostvaruje profit.

Svakom akcionaru se po zavretku poslovne godine isplauje deo profita preduzea i to srezmerno

broju akcija koje poseduje. Akcionaru iz naeg primera bi pripalo 10% profita koje je ostvarilo

preduzee. Ova zarada se naziva dividenda i ona predstavlja zaradu od posedovanja akcija, tj. zaradu

od ulaganja novca u preduzee kupovinom akcija. Jednom kupljene akcije ne moraju uvek ostati u

posedu prvobinog vlasnika. Ukoliko akcionar eli da povrati kapital uloen u preduzee, on moe

svoje akcije prodati na ureenom tritu (finansijsko trite). Prodajna (trina) cena akcija se moe

znaajno razlikovati od nominalne vrednosti akcije. Trina vrednost (cena) akcija zavisi od toga

koliko je preduzee uspeno i kako posluje.

Pojedinac koji raspolae kapitalom moe odluiti da tim kapitalom kupi zemljite. Ovaj kapital

se oznaava kao zemljini kapital. Njegova glavna svrha (cilj kupovine zemljita) nije da se ta zemlja

koristi za obraivanje i proizvodnju poljoprivrednih dobara ve da se ostvari dohodak na osnovu

davanja tog zemljita u zakup. Dakle, vlasnik zemljita moe iznajmiti (dati u zakup) zemljite drugom

licu. Nadoknada koju dobija vlasnik zemljita naziva se zemljina renta.

3.1.6. Makroekonomsko upravljanje privredom

Privredna kretanja zasnivaju se na delovanju trita, ali i drava ima svoju ulogu u privrednim

kretanjima. Drava igra vanu ulogu jer svojim merama moe regulisati trine nepravilnosti. Razliite

trine nepravilnosti mogu nastati ukoliko bi se privreda prepustila samo delovanju zakona koji

vladaju na tritu. Inflacija, deflacija, nezaposlenost, nizak nacionalni dohodak su neki od problema sa

kojima se bori drava. Drava sprovodi makroekonomsku politiku koja predstavlja skup mera i akcija

koje preduzima vlada jedne drave radi uspostavljanja makroekonomske stabilnosti i ostvarivanja

ciljeva privrednog razvoja. Monetarno-kreditna politika i fiskalna politika su najee korieni oblici

makroekonomske politike.

Monetarno-kreditna politika je politika usmerena na kretanje i kontrolisanje novane mase.

Njeni osnovni instrumenti su: 1. ekontna stopa, 2. operacije na otvorenom tritu, 3. regulisanje

obaveznih rezervi. Monetarno-kreditnu politiku sprovodi Centralna banka.

Fiskalna politika se sprovodi putem kontrolisanja (odreivanjem) iznosa javnih prihoda i

javnih rashoda. Javni prihodi predstavljaju prihode drave koje ona prikuplja naplatom poreza od

1 Rsd skraenica za dinar.


~ 18 ~

stanovnitva i preduzea. Novac prikupljen putem poreza drava troi na zadovoljenje potreba

drutva kao celine (obrazovanje, zdravstvo, dravna administracija, pravosue, policija, izgradnja

puteva, mostova, ...) i to se zove dravna potronja ili javni rashodi. Javni zajam predstavlja jo jedan

izvor dravnih prihoda koje drava prikuplja tako to se zaduuje kod svojih ili stranih dravljana ili

institucija. Budet predstavlja plan prihoda i rashoda drave u periodu od godinu dana. Dakle,

budetom se unapred odreuje koliko e se novca prikupiti naredne godine (javni prihodi, tj. porezi) i

na ta e se taj novac potroiti (javni rashodi). Ukoliko se porezima prikupi manje novca nego to se

potroi javnim rashodima, budet je u deficitu. Obrnuto, suficit budeta znai da je vie prikupljeno

javnih prihoda nego to je potroeno javnim rashodima.

Spoljno-trgovinska politika je jo jedan od oblika ekonomske politike koju sprovodi drava.

Spoljno-trgovinska politika je usmerena na kontrolisanje transakcija sa inostranstvom. Platni bilans je

glavni instrument pomou koga se prate tokovi novca (transakcije) izmeu zemlje i inostranstva.

Platni bilans je sistematski popis ekonomskih transakcija jedne zemlje i inostranstva tokom

odreenog perioda (najee jedna godina). U njemu se belee tokovi roba i usluga sa inostanstvom

(uvoz, izvoz), kretanje faktora proizvodnje izmeu zemalja (dohodak domaeg stanovnitva koje radi

u inostranstvu ili dohodak inostranih dravljanja koji rade u naoj zemlji, ulaganje kapitala u

inostranstvo, kao i ulaganje stranog kapitala u domau privredu) i dr. Ukoliko drava ostvaruje vea

primanja iz inostranstva nego to ima davanja inostranstvu, onda je platni bilans u suficitu. Obrnuto,

ukoliko su plaanja inostranstvu vea od priliva iz inostranstva, platni bilans je u deficitu.

3.2. Pitanja

1. kola ekonomske misli koja se zasniva na shvatanju da je izvor bogatstva jednog drutva

poljoprivredna proizvodnja, naziva se:

a) merkantilizam

b) fiziokratizam

c) monetarizam

d) kejnzijanska kola

2. Mikroekonomija istrauje:

a) ponaanje pojedinanih privrednih subjekata

b) funkcionisanja privrede kao celine

c) istoriju ekonomske misli

d) inflaciju, nezaposlenost i privredni rast

3. Glavne faze drutvene proizvodnje su:

a) materijalna proizvodnja, raspodela, razmena, prodaja

b) raspodela, razmena, kupovina, prodaja

c) materijalna proizvodnja, raspodela, razmena, potronja

d) proizvodnja, kupovina, prodaja

4. Faza drutvene proizvodnje izmeu proizvodnje i potronje koja predstavlja uee pojedinaca,

preduzea ili privrednih grana u prisvajanju rezultate proizvodnje, naziva se:

a) razmena


~ 19 ~

b) kupovina

c) potronja

d) raspodela

5. Osnovni faktori proizvodnje su:

a) radna snaga i novac

b) kapital i zemljite

c) radna snaga, sredstva za rad i predmeti rada

d) sredstva za rad i predmeti rada

6. Posebni ekonomski princip koji izraava zahtev da se odreeni obim proizvodnje proizvede uz to

manje ulaganje ljudskog rada, naziva se:

a) produktivnost

b) ekonominost

c) rentabilnost

d) likvidnost

7. Drutveni proizvod se dobija kada se:

a) od drutvenog bruto proizvoda oduzme amortizacija

b) od drutvenog bruto proizvoda oduzmu trokovi predmeta rada

c) od drutvenog bruto proizvoda oduzmu utroena sredstva za proizvodnju

d) na nacionalni dohodak doda akumulacija

8. Novani izraz novostvorene vrednosti proizvedene u jednoj dravi u toku jedne godine, naziva se:

a) akumulacija

b) drutveni bruto proizvod

c) drutveni proizvod

d) nacionalni dohodak

9. Papirnom novcu prethodili su:

a) ekovi

b) kreditni novac

c) banknote

d) menice

10. Oblici kreditnog novca su:

a) papirni novac, ek, menica

b) banknota, ek, menica

c) metalni novac, ek, papirni novac

d) menica i papirni novac

11. Stanje naruene monetarne ravnotee kada je u opticaju vea koliina novca od potrebne, to je

praeno rastom cena, naziva se:

a) inflacija

b) deflacija

c) monetarna kontrakcija

d) monetarna liberalizacija

12. Cena strane valute izraena u jedinicama domae valute naziva se:

a) konvertibilnost valute


~ 20 ~

b) paritet kupovne moi

c) devizni kurs

d) vrednost novca

13. Trite je:

a) privredno drutvo

b) socijalna kategorija

c) sveukupni odnos ponude i tranje

d) ograeni prostor za robu

14. Stanje na tritu kada postoji veliki broj prodavaca i veliki broj kupaca nekog proizvoda, pa ni

prodavac ni kupac ne mogu vriti uticaj na cenu proizvoda, naziva se:

a) monopol

b) oligopol

c) slobodna konkurencija

d) trina koncentracija

15. Monopol je stanje trita sa:

a) jednim prodavcem

b) jednim kupcem

c) dva kupca

d) malim prometom

16. Strukturu vrednosti robe ini:

a) novododata vrednost i novostvorena vrednost

b) minuli rad i preneta vrednost

c) novododati rad i novostvorena vrednost

d) preneta vrednost i novostvorena vrednost

17. Troak prizvodnje dodatne jedinice proizvoda naziva se:

a) proseni troak

b) cena kotanja

c) granini troak

d) varijabilni troak

18. Profitna stopa predstavlja odnos:

a) profita i ukupnog uloenog kapitala

b) ukupnog prihoda i profita

c) ukupnih kamata i profita

d) profita i dividende

19. Trgovaki profit je:

a) isto to i mara

b) isto to i rabat

c) deo mare koji preostaje trgovcu nakon pokrivanja trokova

d) razlika izmeu nabavne vrednosti robe i prodajne vrednosti robe

20. Nadoknada koju banka plaa tediama, jer koristi njihov novac naziva se:

a) aktivna kamata

b) pasivna kamata


~ 21 ~

c) dividenda

d) mara

21. Bankarska dobit predstavlja:

a) razliku izmeu aktivne i pasivne kamate umanjenu za trokove banke

b) zaradu koju banka ostvaruje emitovanjem hartija od vrednosti

c) zaradu banke na osnovu poslova platnog prometa i voenja tekuih rauna

d) zaradu banke na osnovu odobravanja kredita stanovnitvu

22. Vrednost koja je dodeljena akciji prilikom osnivanja preduzea je:

a) trina vrednost akcije

b) nominalna vrednost akcije

c) osnovna vrednost akcije

d) osnivaka vrednost akcije

23. Dividenda je:

a) prinos koji akcija donosi svom vlasniku

b) zarada trgovca

c) isto to i bankarska dobit

d) dohodak koji se stie prodavanjem svoje radne snage i radnih sposobnosti

24. Nadoknada koju dobija vlasnik zemljita kada zemljite da u zakup drugom licu naziva se:

a) dividenda

b) kamata

c) najamnina

d) zemljina renta

25. Eskontna stopa je instrument:

a) spoljno-trgovinske politike

b) monetarno-kreditne politike

c) fiskalne politike

d) devizne politike

26. Ekonomska politika koja se sprovodi putem kontrolisanja javnih prihoda i javnih rashoda naziva

se:

a) spoljno-trgovinska politika

b) monetarna politika

c) fiskalna politika

d) kreditna politika

27. Jedan od izvora dravnih prihoda koje drava prikuplja tako to se zaduuje kod svojih ili stranih

dravljana ili institucija naziva se:

a) javni zajam

b) javni kredit

c) budetski deficit

d) fiskalni deficit

28. Plan prihoda i rashoda drave u periodu od godinu dana naziva se:

a) platni bilans


~ 22 ~

b) budet

c) trgovinski bilans

d) dravni plan

29. Popis ekonomskih transakcija jedne zemlje i inostranstva tokom odreenog perioda (najee

jedna godina), naziva se:

a) budet

b) bilans stanja

c) platni bilans

d) bilans novanih tokova

30. Ukoliko su plaanja jedne drave inostranstvu vea od priliva te drave iz inostranstva:

a) platni bilans je u deficitu

b) bilans novanih tokova je u deficitu

c) budet je u deficitu

d) bilans stanja je u deficitu

3.3. Tani odgovorii

1. b); 2. a); 3. c); 4. d); 5. c); 6. a); 7. b); 8. d): 9. c); 10. b); 11. a); 12. c); 13. c); 14. c);

15. a); 16. d); 17. c); 18. a); 19. c); 20. b); 21. a); 22. b); 23. a); 24. d); 25. b); 26. c); 27. a); 28.

b); 29. c); 30. a);


~ 23 ~

4. POSLOVNA EKONOMIJA

4.1. Kratak pregled teorije iz Poslovne ekonomije

Literatura: B. Stavri, B. Paunovi, P. Bojovi, Poslovna ekonomija za I razred ekonomske

kole, Zavod za udbenike i nastavna sredstva Beograd , 2003.

4.1.1. Uvod u poslovnu ekonomiju

Poslovna ekonomija predstavlja skup disciplina ekonomske nauke koje izuavaju poslovanje

preduzea u cilju utvrivanja principa i tehnika, ija primena u privrednoj praksi omoguava efikasno

ostvarivanje ciljeva preduzea. Discipline koje obuhvata poslovna ekonomija su: proizvodnja, marketing,

finansije, kadrovi, raunovodstvo, nauka o ponaanju, informatika, kvantitativna analiza, i dr.

Ciljevi izuavanja poslovne ekonomije su: 1. da omogui potpunije razumevanje i objanjenje

sutine preduzea, zakonitosti njegovog funkcionisanja, odnosa sa okruenjem i sl; 2. razumevanje i

objanjenje poslovanja preduzea jeste teorijski cilj izuavanja poslovne ekonomije.

4.1.2. Nosioci privreivanja

Privreivanje je svesna delatnost iji je cilj to bolje iskoriavanje ogranienih dobara kojima

se mogu zadovoljiti ljudske potrebe. Nosioci privreivanja su pojedinci ili drutvene grupe koje

obavljaju neku privrednu delatnost, koji se drugaije nazivaju privredni subjekti. Nosioci

privreivanja mogu se podeliti prema: delatnosti, broju lica koja obuhvataju, unutranjoj organizaciji

i slino. Prema delatnosti, nosioci privreivanja dele se na: proizvodne i potroake. Preduzee je

osnovni nosilac proizvodnje, a domainstvo osnovni nosilac potronje.

Preduzea kao nosioci privreivanja mogu imati vrlo razliite organizacione pojavne oblike,

zatim mogu biti u razliitim oblicima svojine, mogu imati razliitu delatnost, biti razliite veliine i

razlikovati se po mnogim drugim osobinama.

4.1.3. Preduzee

Preduzee je osnovni subjekt trine privrede, koji se uspostavlja kao samostalna organizacija

ljudi i sredstava za proizvodnju, s odreenim zadacima u okviru drutvene podele rada. Preduzee

zapoinje svoju delatnost preduzimanjem odreenih privrednih aktivnosti. Ono pribavlja elemente

procesa proizvodnje-radnu snagu i sredstva za proizvodnju razmenom za raspoloivi novac- kapital.

Delovanjem radne snage pomou sredstava za rad proizvodi se proizvod. Na tritu se taj proizvod

prodaje za novac. Glavni cilj preduzea je ostvarivanje to veeg profita , tj. ostvarivanje to vee

zarade na uloeni kapital.

Osnovne karakteristike preduzea su sledee:

1. ono predstavlja osnovni subjekt trine privrede

2. predstavlje organizacionu celinu, odnosno sku ljudi i sredstav aza proizvodnju

3. predstavlja samostalno privredno-pravno lice


~ 24 ~

Ispoljavanje odreenih prava i obaveza odreuje pravnu sposobnost preduzea, dok

privreivaka delatnost ini njegovu poslovnu sposobnost.

Preduzee je nosilac odreenih zadataka u procesu privreivanja koje obavlja odgovarajuim

sredstvima. Zadaci preduzea proistiu iz drutvene podele rada. Osnivai datog preduzea i njihov

radni kolektiv specijalizovani su za odreenu delatnost, to im omoguava uspenost u trinoj

konkurenciji sa drugim preduzeima.

Elementi preduzea su: radni kolektiv, sredstva za proizvodnju, rezultati poslovanja,

organizacija.

Radni kolektiv je nosilac radne snagekoju ini skup fizikih i umnih sposobnosti za

odgovarajui rad. Podelom rada u preduzeu svako radno mesto ima svoje parcijalne (posebne)

zadatke u okviru ukupnog zadatka preduzea.

Sredstva za proizvodnju kao materijalni elementi procesa privreivanja obuhvataju sredstva

za rad i predmete rada.

Sredstva za rad su instrumenti koje radnik koristi kao orue pomou koga prenosi delovanje

svoga rada na predmete rada. Sredstva za rad svoju upotrebnu vrednost zadravaju u vie

ponovljenih procesa proizvodnje. Ona postepeno prenose svoju vrednost na proizvode. Tek na kraju

dueg perioda upotrebe, ona postaju neupotrebljiva. Tokom procesa proizvodnje sredstva za rad se

habaju, zato se u toku veka trajanja samnjuje njihova novano izraena vrednost. Kako bi

nadoknadilo trokove sredstava za rad, preduzee nakon to naplati prodate proizvode jedan deo

novca odvaja za zamenu dotrajalih sredstava za rad. Novani izraz troenja sredstava za rad naziva se

amortizacija. Ona podrazumeva postepeno smanjivanje vrednosti sredstava za rad.

Predmeti rada predstavljaju objekte na koje ovek deluje da bi ih prilagodio svojim

potrebama. Najvaniji predmet rada za proizvodno preduzee je materijal od koga preduzee

izrauje proizvod. Materijali se prema upotrebi u proizvodnom procesu dele na: osnovne, pomone i

reijske. Osnovi materijali su glavni za proizvodni proces koje preduzee obavlja i ine najvei deo

materijala koji se ugrauje u novi proizvod. Ovi materijali odreuju karakteristike proizvodnog

procesa. Pomoni materijali ne utiu na tehnoloki postupak proizvodnje proizvoda, oni samo

dopunjuju proizvod i utiu na njegove sporedne karakteristike. Reijski materijali se koriste u

pripremi i kontroli proizvodnog procesa. Oni se troe van samog proizvodnog procesa

(npr.kancelarijski materijal).

Organizacija poslovanja predstavlja skladno povezivanje delova u celinu sistema u cilju

njegovog uspenog delovanja. Organizacija kao specifian sistem, karakterie se po tome to je njen

neophodni element- ovek.

Vrste preduzea. Preduzea se mogu podeliti prema delatnosti, karakteru procesa rada,

strukturi elemenata proizvodnje, veliini, vlasnitvu.

Prema delatnosti preduzea se dele na proizvodna, trgovinska i finansijska. Proizvodna

preduzea su preduzea u kojima dominira tehnoloka faza tj. proizvodni proces je ono na emu se

zasniva njihova delatnost. Rezultat poslovanja ovih preduzea je fiziki izraen proizvod. Trgovinska


~ 25 ~

preduzea obavljaju posao posredovanja u razmeni izmeu proizvoaa i potroaa. Ova preduzea

nabavljaju robu od proizvoaa i prodaju tako nabavljenu robu krajnjem korisniku (potroau).

Finansijska preduzea specijalizovala su se za poslove vezane za finansiranje. U finansijska preduzea

spadaju banke, osiguravajua drutva, berze. Glavni predstavnici finansijskih preduzea su banke.

Njihova osnovna delatnost je prikupljanje slobodnih novanih sredstava od onih kojima ta sredstva

nisu potreba u datom trenutku i plasiranje tih sredstava onima ojima su potrebna (preduzeima za

nastavak procesa proizvodnje ili pojedincima u vidu potroakih kredita).

Prema karakteru procesa rada preduzea se dele na: industrijska, poljoprivredna,

graevinska, umarska, saobraajna i zanatska preduzea.

Prema veliini preduzea se dele na velika, srednja i mala. Uobiajni kriterijumi na osnovu

kojih se odreuje veliina preduzea su: broj zaposlenih, vrednost sredstava, raspoloivi kapital,

ukupni prihod i profit.

Kao vlasnik preduzea moe se pojaviti: pojedinac, udrueni pojedinci, postojea preduzea,

druge organizacije i drava. Prema svojini preduzea mogu biti: privatna, dravna i meovita. Privatna

preduzea svoje poslovanje zasnivaju na privatnoj svojini nad kapitalom. Dravna preduzea svoje

poslovanje zasnivaju na kapitalu iji je vlasnik drava. Upravljanje ovom vrstom preduzea je u

nadlenosti dravnih organa.

Organizacioni oblici preduzea su: privredna drutva i javno preduzee. Pored ovih oblika,

Zakon o preduzeima omoguava pojedincima da obvljaju privrednu delatnost kao preduzetnici.

Privredna drutva dele se na drutva lica i drutva kapitala.

Drutva lica su ortako drutvo i komanditno drutvo. Drutva kapitala su drutvo s

ogranienom odgovornou i akcionarsko drutvo.

Preduzetnik svojom linom imovinom neogranieno odgovara za sve obaveze preduzete u

poslovanju. Neograniena odgovornost predstavlja zakonsku obavezu preduzetnika da isplati sve

dugove nastale u poslovanju i to iz bilo kog izvora kojim raspolae.

Ortako drutvo je oblik poslovne organizacije u koju se udruuju dva ili nekoliko lica (ortaka,

partnera, drugara). Osnovu ortakog drutva predstavlja sporazum ortaka o iznosu njihovog

pojedinanog doprinosa formiranju kapitala drutva, o nainu raspodele dobitka, snoenju gubitka u

poslovanju, o ueu u upravljanju preduzeem i drugim bitnim pitanjima. Za ortako drutvo je, kao i

za preduzetnika, specifino to da ortaci neogranieno odgovaraju za obaveze preduzea nastale u

poslovanju. Oni moraju isplatiti dugove koje ima preduzee iz svoje line imovine.

Komanditno drutvo ima dve vrste lanova- komplementare i komanditore. Komanditori za

obaveze preduzea odgovaraju ogranieno, tj. samo do visine kapitala unetog u preduzee.

Komplementari neogranieno i solidarno odgovaraju za obaveze preduzea.

Drutvo s ogranienom odgovornou je preduzee koje se osniva tako to svako od lanova

ulae odreeni kapital u preduzee. Ovi ulozi alnova ine imovinu preduzea. lanovi snose samo

rizik poslovanja preduzea, tj. ogranieno odgovaraju za obaveze preduzea, samo do visine unetih u

preduzee sredstava.


~ 26 ~

Akcionarsko drutvo osnovni kapital pribavlja izdavanjem akcija. Dakle, poetni kapital koji

se u preduzee unosi, prvo se deli na odreeni broj akcija. Zatim, osnivai otkupljuju eljeni broj

akcija i tako stiu udeo u vlasnitvu akcionarskog drutva. Srazmerno uloenom kapitalu, tj. broju

akcija koje poseduju, akcionari uestvuju u raspodeli profita preduzea. Akcionari odgovaraju za

obaveze preduzea samo do visine unetog kapitala u preduzee.

Dakle za drutva lica karakteristino je da osnivai neogranieno odgovaraju za obaveze

(dugove) preduzea, tj. celokupnom svojom imovinom (i onom koja je uneta u preduzee i linom

imovinom). Za razliku od toga, vlasnici drutva kapitala odgovaraju za obaveze koje je preduzee

napravilo samo do visine unetog u preduzee kapitala.

4.1.3.1. Trokovi poslovanja preduzea

Troenje elemenata proizvodnje odvija se tako to radna snaga pomou sredstava za rad u

tehnolokom procesu deluje na predmete rada radi dobijanja novog proizvoda. Troenje elemenata

proizvodnje ispoljava se u dva, kvalitativno razliita, vida. To su: 1. naturalni vid troenja i 2. novani

vid troenja. Troenjem elemenata proizvodnje u naturalnom vidu nastaju utroci. Utroci su koliine

elemenata proizvodnje koji se utroe u procesu reprodukcije. Trokovi predstavljaju novani izraz

utroaka.

U ekonomskoj teoriji i praksi koriste se brojini kriterijumi za klasifikaciju trokova. Glavni cilj

klasifikacije trokova je da se omogui upravljanje trokovima i njihova kontrola. Osnovni kriterijumi

klasifikovanja trokova su prema: 1. elementima proizvodnje, 2. mestima nastanka, 3. nainu

prenoenja na nosioce, 4. zavisnosti od obima proizvodnje.

1. Podela prema elementima proizvodnje naziva se jo i prirodna podela trokova. Prema ovom

kriterijumu trokovi se dele na trokove rada, trokove predmeta rada i trokove sredstava za

rad. Trokovi radne snage (rada) obuhvataju naknade za izvreni rad (plate radnika). Trokovi

sredstava za rad se iskazuju amortizacijom. Amortizacija predstavlja novani izraz troenja

sredstava za rad. Poto se sredstva za rad ne troe u jednom proizvodnom ciklusu, ve traju dui

niz godina, ona postepeno prenose svoju vrednost na proizvode. Izraz te prenete vrednosti je

amortizacija. Trokovi predmeta rada su najveim delom trokovi materijala.

2. Prema mestima nastanka, trokovi se dele na trokove izrade i reijske trokove. Trokovi izrade

nastaju na radnim mestima izrade proizvoda, pa se jo nazivaju i prizvodni trokovi. Reijski

trokovi nastaju na rukovodilakim radnim mestima, u pripremi proizvodnje, komercijalnoj slubi,

finansijskoj slubi, i td.

3. Prema nainu prenoenja na nosioce trokovi se dele na direktne i indirektne. Direktni trokovi se

direktno mogu pripisati proizvodu koji preduzee proizvodi (nosilac je proizvod). Najbolji primer

direktnog troka je troak materijala. U indirektne trokove spadaju trokovi koji su zajedniki za vie

proizvoda i koji se u trenutku nastanka ne mogu direktno vezati za pojedinane nosioce.

4. U odnosu na to kako se menjaju kada se menja obim proizvodnje, trokovi mogu biti fiksni i

varijabilni. Fiksni trokovi se ne menjaju kada se promeni obim proizvodnje (ukoliko preduzee

povea ili smanji broj proizvedenih proizvoda, oni e ostati isti u zbiru, tj. na nivou preduzea).

Najbolji primer fiksnih trokova su trokovi sredstava za rad i trokovi plata najviih rukovodilaca.


~ 27 ~

Varijabilni trokovi se menjaju ukoliko se promeni obim proizvodnje. Oni se poveavaju sa brojem

proizvedenih jedinica i smanjuju sa smanjenjem proizvedenih jedinica. Najbolji primer varijabinih

trokova su trokovi materijala. Sabiranjem fiksnih i varijabilnih trokova dobijaju se ukupni trokovi

u preduzeu. Njihovo kretanje zavisi od dinamike (promene) i fiksnih i varijabilnih trokova.

Proseni troak se dobija deljenjem ukupnih trokova koliinom proizvedenih proizvoda (obimom

proizvodnje). Proseni troak pokazuje koliko trokova odlazi na jednu jedinicu proizvoda. Proseni

troak obuhvata i deo ukupnih fiksinih i deo ukupnih varijabilnih trokova.

4.1.3.2. Rezultati poslovanja preduzea

Rezultati poslovanja preduzea izraavaju se u tri oblika: 1. fiziki proizvod, izraen prirodnim

jedinicama mere (fiziki obim proizvodnje), 2. ukupni prihod (vrednost proizvodnje) izraen u novcu,

3. dobitak (profit). Ukupni prihod dobija se mnoenjem cene prodatih proizvoda sa koliinom

prodatih proizvoda (u najjednostavnijem sluaju, kada preduzee proizvodi samo jedan proizvod).

Dobit (profit) dobija se kada se od ukupnog prihoda oduzmu ukupni trokovi proizvodnje (ukupni

rashodi). Ukoliko su ukupni trokovi koje je imalo preduzee vei od ukupnih prihoda, preduzee je u

gubitku.

4.1.3.3. Principi i ocene poslovanja preduzea

Osnovni ekonomski princip poslovanja ispoljava se u vidu tenje da se ostvari to vei rezultat

sa to manjim ulaganjima. Ovaj osnovni princip moe se podeliti na tri parcijalna principa koji

predstavljaju ue, preciznije izraavanje glavnog principa. Parcijalni principi poslovanja preduzea su

ekonominost, produktivnost i rentabilnost. Produktivnost se odnosi na zahtev (tenju) preduzea da

se sa to manje uloenog ljudskog rada ostvari to vei obim proizvodnje. Princip ekonominosti je

zahtev da se ostvari to vei ukupni prihod sa to manjim trokovima elemenata proizvodnje. Princip

rentabilnosti je zahtev da se ostvari to vei profit (dobit) sa to manje angaovanih sredstava.

4.1.3.4. Funkcije u preduzeu

Literatura: S. Kisi, M. Pavlovi, Poslovna ekonomija za II razred ekonomske kole, Zavod za

udbenike i nastavna sredstva, Beograd, 2006. i kasnija izdanja.

Skup aktivnosti kojima se ostvaruje neki trajni zadatak u procesu ostvarivanja cilja preduzea

predstavlja funkciju. Funkcije se meusobno razlikuju prema svojim ciljevima, zadacima i nosiocima.

Ono to objedinjuje sve funkcije je globalni cilj funkcionisanja preduzea. Postavljanje odgovarajue

organizacije poslovanja preduzea zahteva klasifikovanje svih funkcija. Klasifikovanje (diferenciranje,

podela) funkcija obavlja se na dva nivoa. Prvo se ostvaruje primarna, takozvana vertikalna podela

funkcija, a zatim sekundarna, odnosno horizontalna podela funkcija.

Prema vertikalnoj podeli, kao osnovne funkcije u preduzeu javljaju se: funkcija upravljanja,

funkcija rukovoenja i funkcija izvrenja. Vertikalnom podelom funkcija stvaraju se organizacioni

nivoi u strukturi preduzea. Vrh preduzea ini upravljaki nivo, srednji nivo predstavlja rukovodilaki

(menaderski) nivo i na kraju izvrioci ine operativni nivo.


~ 28 ~

Funkciju upravljanja sprovode (njeni nosioci su) vlasnici preduzea. Funkcija upravljanja

predstavlja usmeravanje preduzea ka ostvarivanju postavljenih ciljeva. Vlasnici odreuju ciljeve

preduzea (najvaniji cilj vlasnika, tj. cilj kome veina vlasnika tei je rast i razvoj preduzea),

strategiju preduzea i odluuju o raspodeli rezultata poslovanja. Strategija predstavlja nain

ostvarivanja postavljenih ciljeva. Obino postoji vie naina ostvarivanja postavljenih ciljeva. Zadatak

funkcije upravljanja je da odredi koja je najpovoljnija.

Zadatak funkcije rukovoenja je pretvaranje upravljakih odluka u konkretne zadatke. Zadaci

rukovodilaca su takoe: definisanje i poveravanje radnih zadataka izvriocima; koordinacija svih

aktivnosti u procesu ostvarenja ciljeva; kontrola izvrenja aktivnosti. Jednostavnije se moe rei da je

funkcija rukovoenja zaduena za organizaciju funkcionisanja preduzea.

Osnovni zadatak funkcije izvrenja je operativno izvrenje zadataka. Nosioci ove funkcije su

zaposleni radnici u preduzeu.

Glavni zadatak preduzea se moe podeliti na pojedinane zadatke. Zatim se ti pojedinani

zadaci grupiu prema slinosti i tako nastaje horizontalna podela funkcija u preduzeu. Zadaci koji su

slini se obavljaju u okviru iste funkcije. Broj horizontalnih funkcija koje e preduzee imati zavisi od

njegove delatnosti, veliine, kadrovskih mogunosti, i dr. Primeri horizontalnih funkcija su: funkcija

istraivanja i razvoja, marketinka funkcija, funkcija proizvodnje, funkcija nabavke, finansijska

funkcija, funkcija kontrole, kadrovska funkcija, ... U nastavku e biti rei o svakoj od ovih funkcija.

4.1.3.4.1. Funkcija istraivanja i razvoja

Zadatak funkcije istraivanja i razvoja je praenje promena u okruenju i istraivanje

mogunosti primene novih saznanjau cilju podizanja efikasnosti poslovanja preduzea. Jednostavnije-

zadatak ove funkcije je iznalaenje novih mogunosti u poslovanju.

4.1.3.4.2. Funkcija planiranja

Da bi uspeno ostvarilo svoje ciljeve, preduzee mora njima upravljati. Aktivnosti preduzea

se moraju unapred predvideti i definisati za odreeni vremenski period. Planiranje podrazumeva

definisanje ciljeva i naina ostvarivanja tih ciljeva. Planovi predstavljaju detaljan opis postupaka koje

e preduzee preduzeti kako bi dostiglo svoje ciljeve. Planom se mora definisati vremenski period

(rok) u kome se sprovode aktivnosti preduzea. Prema periodu za koji se sastavljaju planovi se dele

na dugorone, srednjorone i kratkorone.

4.1.3.4.3. Proizvodna funkcija

Proizvodnja je proces transformisanja resursa (inputa) u proizvode (autpute) koji su u stanju

da zadovolje odreene potrebe ljudi. U okviru procesa proizvodnje (proizvodne funkcije) obavlja se

tehnoloki proces. Proizvodna funkcija omoguava funkcionisanje proizvodnje kroz izvravanje

poslova koji ine njenu sadrinu. Na proizvodni proces u velikoj meri utie broj proizvoda koji se

proizvodi (vid proizvodnje), sistem proizvodnje (prostorna odreenost toka proizvodnje) i ritam

proizvodnje (vremenski tok proizvodnje).


~ 29 ~

U odnosu na broj proizvoda i nain proizvodnje proizvodnja moe biti: pojedinana, serijska,

masovna i automatska. Pojedinana proizvodnja podrazumeva organizovanje proizvodnje radi izrade

jednog proizvoda (npr. izgradnja mosta, broda i sl.). Serijska proizvodnja predstavlja proizvodnju

veeg, ali ogranienog broja proizvoda

uputstvo za polaganje prijemnog ispita -...

Documents