Lab Odlomak

Download Lab Odlomak

Post on 15-Jul-2015

37 views

Category:

Documents

0 download

Embed Size (px)

TRANSCRIPT

<p>CRNI LABUD</p> <p>BUD I LA CRNj Utica krajnj e nev tnih erova zbiva nja</p> <p>NASIM</p> <p>LEB L A S TA N I KO</p> <p>Prevod Ana Imirovi orevi Ana Jei</p> <p>Naslov originala Nassim Nicholas Taleb: THE BLACK SWAN (The Impact of the Highly Improbable) Copyright 2007, 2010 by Nassim Nicholas Taleb Copyright 2010 za srpsko izdanje, Heliks Izdava Heliks Za izdavaa Brankica Stojanovi Redaktor Aleksandra Dragosavljevi Lektor Vesna uki tampa Newpress, Smederevo Tira 1000 primeraka Prvo izdanje Knjiga je sloena tipografskim pismima Avant Garde i Sabon ISBN: 978-86-86059-10-9 Smederevo, 2010. www.heliks.rs</p> <p>Benoa Mandelbrotu, Grku meu Rimljanima</p> <p>Sadraj</p> <p>Prolog</p> <p>xix</p> <p>O ptijem perju Ono to ne znate Strunjaci i prodavci magle Saznajmo kako da saznajemo Nova vrsta nezahvalnosti ivot je vrlo neuobiajen Platon i treberi Predosadno da bi se o tome pisalo Zakljuak Mapa poglavlja</p> <p>xix xxi xxii xxiii xxiv xxvi xxvii xxviii xxix xxx</p> <p>dEO I: ANTIBIBLIOTEKA UMBErTA EKA Poglavlje 1: egrtovanje empirijskog skeptika</p> <p>1 3</p> <p>Anatomija crnog labuda Postupaj u skladu sa uverenjima Iezli raj Zvezdana no Istorija i trio neprozirnosti Niko ne zna ta se dogaa Istorija ne puzi ona skae</p> <p>3 6 7 7 8 8 10</p> <p>viii</p> <p>Sadraj</p> <p>Dragi dnevnie: o istoriji koja tee unazad Obrazovanje u taksiju Klasteri Gde je sredite zbivanja? 3,5 kilograma kasnije Psovka kao izraz nezavisnosti Filozof iz limuzinePoglavlje 2: Jevgenijin crni labud Poglavlje 3: Meetar i prostitutka</p> <p>11 14 14 17 17 20 2122 25</p> <p>Najbolji (najgori) savet uvajte se skalabilnog! Napredovanje skalabilnosti Skalabilnost i globalizacija Putovanja po mediokristanu Neobina zemlja Ekstremistan Ekstremistan i znanje Divlje i pitomo Tiranija sluajnostiPoglavlje 4: Hiljadu i jedan dan, ili kako ne biti tupadija</p> <p>25 27 28 30 31 31 32 33 3437</p> <p>emu nas ui urka? Obueni da budu dosadni Crni labud je uslovljen znanjem Kratka povest problema Crnog labuda Sekst (avaj) Empirik Algazel Skeptik, prijatelj religije Neu da budem urka elja za ivotom u MediokristanuPoglavlje 5: dokazivanje kao zamlaivanje!</p> <p>39 42 43 44 45 46 47 48 4850</p> <p>Nojevi nisu sve ptice Dokazi Negativni empirizam Brojati do tri Vidim jo jedan crveni mini!</p> <p>52 54 55 57 58</p> <p>Sadraj</p> <p>ix</p> <p>To nije sve Natrag u MediokristanPoglavlje 6: Narativna zabluda</p> <p>59 6061</p> <p>O razlozima mog odbacivanja razloga Rascep mozga Malo vie dopamina Pravilo Andreja Nikolajevia Bolji nain da se umre Iskrivljeno seanje Ludakova pria Naracija i terapija Greiti uz beskrajnu preciznost Nepristrasna nauka Senzacionalno i Crni labud Slepilo za Crnog labuda Privlanost senzacionalnog Preice Pazite se mozga Kako izbei narativnu zabluduPoglavlje 7: iveti u predvorju nade</p> <p>61 63 66 67 68 69 70 71 72 74 74 75 78 79 81 8284</p> <p>Okrutnost kolega Kada je relevantno ujedno senzacionalno Nelinearnosti Proces ispred rezultata Ljudska priroda, srea i neravnomerno nagraivanje Predvorje nade Opijen nadom Slatka zamka iekivanja Kada vam je potrebna tvrava Bastijani? El desierto de los trtaros Krvariti ili puiPoglavlje 8: Nepresuna srea akoma Kazanove: problem nemih dokaza</p> <p>85 86 87 88 89 90 91 92 92 93 95</p> <p>99</p> <p>Pria o utopljenim vernicima Groblje slova</p> <p>99 101</p> <p>x</p> <p>Sadraj</p> <p>Kako postati milioner u deset koraka? Banja za pacove Opaka zabluda Druge skrivene implikacije Razvoj plivakog tela Ono to vidite i ono to ne vidite Lekari Teflonski zatitni sloj akoma Kazanove Ja rizikujem Ja sam Crni labud: antropska pristrasnost Kozmetiko zatoPoglavlje 9: Ludika zabluda ili treberska neizvesnost</p> <p>104 105 107 107 108 109 111 111 114 116 118120</p> <p>Debeli toni Don koji nije iz Bruklina Ruak na jezeru Komo treberska neizvesnost Kockanje s pogrenom kockom Zakljuak prvog dela Kozmetika isplivava na povrinu Odmak od primata</p> <p>120 121 124 125 127 129 129 131</p> <p>dEO II: PrOSTO NEPrEdvIdLJIvO</p> <p>133</p> <p>Od Jogija Bere do Anrija PoenkareaPoglavlje 10: Skandalozno predvianje</p> <p>134135</p> <p>O neodreenosti broja Katarininih ljubavnika Ponovo o slepilu za crne labudove Pogaanje i predvianje Informacije kode znanju Problem strunosti ili tragedija prodaje magle ta napreduje a ta ne Kako da se poslednji smejete Dogaaji su udnovati Zbijanje u krdo Bio sam skoro u pravu Stvarnost? emu?</p> <p>136 139 140 140 143 143 146 147 148 149 152</p> <p>Sadraj</p> <p>xi</p> <p>Osim toga, bilo je ok Lepota tehnologije: proraunske tabele u Excelu Priroda greaka u predvianju Ne prelazite reku ako je (u proseku) duboka 1,2 metra Naite drugi posao Na aerodromu Don F. KenediPoglavlje 11: Kako traiti ptiju kaku</p> <p>154 156 157 158 161 162163</p> <p>Kako traiti ptiju kaku Sluajna otkria Reenje koje eka na problem Stalno tragajte Kako da predvidite svoja predvianja! N-ta bilijarska kugla U stilu Tree republike Problem s tri nebeska tela Hajeka jo ignoriu Kako ne biti treber? Akademski libertarijanizam Predvianje i slobodna volja Zelavi smaragd Velika maina za predvianjePoglavlje 12: Epistemokratija, jedan san</p> <p>163 164 167 168 169 172 172 174 177 179 181 181 186 187189</p> <p>Gospodin de Montenj, epistemokrata Epistemokratija Prolost prolosti i budunost prolosti Predvianje, pogreno predvianje i srea Helen i proricanje unatrag Topljenje kockice leda Ponovo o nepotpunosti informacija ta oni nazivaju znanjemPoglavlje 13: Slikar Apel, ili ta initi ako ne moete da predviate?</p> <p>190 191 192 193 194 195 196 197</p> <p>199</p> <p>Saveti su jeftini, vrlo jeftini Biti budala, ali selektivna budala Budite pripravni</p> <p>199 201 201</p> <p>xii</p> <p>Sadraj</p> <p>Ideja o pozitivnoj sluajnosti Nepostojanost i rizik Crnog labuda Barbel strategija Niko nita ne zna Velika asimetrija</p> <p>201 202 203 204 208</p> <p>dEO III: TI SIvI LABUdOvI EKSTrEMISTANSKI Poglavlje 14: Od Mediokristana do Ekstremistana, i nazad</p> <p>211 213</p> <p>Svet nije fer Efekat po Mateji Lingua franca Ideje i zaraze U Ekstremistanu niko nije siguran Bruklinski Francuz Dugi rep Naivna globalizacija Odmaci od EkstremistanaPoglavlje 15: Zvonasta kriva, ta velika intelektualna prevara</p> <p>213 214 217 218 219 219 221 223 225227</p> <p>Gausovsko i mandelbrotsko Poveanje smanjenja Mandelbrotsko ta da zapamtite Nejednakost Esktremistan i pravilo 80/20 Trava i drvee Zato moete bezbrino uivati u kafi? Ljubav prema izvesnosti Kako izazvati katastrofu Ketleovo proseno udovite Zlatna prosenost Boja greka Poenkare priskae u pomo Eliminisanje nefer uticaja Grci bi to deifikovali Iskljuivo da ili ne, molim</p> <p>227 229 230 232 232 233 234 235 236 237 238 239 240 241 241 241 242</p> <p>Sadraj</p> <p>xiii</p> <p>(Literarni) misaoni eksperiment o poreklu zvonaste krive Te utene pretpostavke Sveprisutnost Gausove distribucijePoglavlje 16: Estetika sluajnosti</p> <p>243 248 248251</p> <p>Pesnik sluajnosti Platonizam trouglova Geometrija prirode Fraktalnost Vizuelni pristup Ekstremistanu/Mediokristanu Biseri pred svinje Logika fraktalne sluajnosti (uz upozorenje) Problem s uspostavljanjem gornje granice Pazite se preciznosti Ponovo o barici vode Od predstave do stvarnosti Jo jednom, pazite se prognozera Jo jednom, sreno reenje Gde je sivi labud?Poglavlje 17: Lokov ludak ili zvonaste krive na pogrenim mestima</p> <p>251 254 254 255 257 258 260 264 264 264 266 267 268 270272</p> <p>Samo pedeset godina inovnika izdaja Svako moe da postane predsednik Jo uasa Konfirmacija Bio je to samo Crni labud Kako pruiti dokazePoglavlje 18: Neizvesnost lanog</p> <p>273 273 275 276 279 279 280284</p> <p>Ponovo o ludikoj zabludi Prepoznajte lanjaka Mogu li filozofi da budu opasni po drutvo? Nevolja s praksom Koliko Vitgentajna moe da stane na vrh igle? Gde je Poper ba kad vam zatreba? Biskup i analitiar Lake nego to mislite: problem s odluivanjem u skepticizmu</p> <p>284 285 286 287 287 288 289 289</p> <p>xiv</p> <p>Sadraj</p> <p>dEO Iv: KrAJ Poglavlje 19: Pola-pola ili kako izravnati raune s Crnim labudom</p> <p>291 293</p> <p>Bezbolno proputanje vozova KrajEPILOg: JEvgENIJINI BELI LABUdOvI rENIK</p> <p>295 295297 299</p> <p>POSTSKrIPTUM ESEJ: O izdrljivOsti i KrHKOsti, dUBLJE fILOZOfSKE I EMPIrIJSKE rEfLEKSIJE IUiti od majke prirode, najstarije i najmudrije 303 305</p> <p>O sporim ali dugim etnjama Moje greke Izdrljivost i krhkost Suvinost kao osiguranje Veliko je runo i krhko Klimatske promene i preveliki zagaivai Zgusnutost vrsta Drugi tipovi suvinosti Distinkcije bez diferencijacije, diferencijacije bez distinkcije Drutvo otpornije na grekeIIemu tolike etnje ili kako sistemi postaju krhki?</p> <p>306 307 308 309 312 313 314 315 317 319322</p> <p>Jo par barbel strategija Pazite se fabrikovane stabilnostiIIIMargaritas ante porcos</p> <p>322 327328</p> <p>Glavne greke u shvatanju poruke Kako izbrisati svoj zloin? Put kroz bespueIvAsperger i ontoloki crni labud</p> <p>329 333 334337</p> <p>Aspergerovska verovatnoa Ponovo o slepilu za budunost Verovatnoa mora biti subjektivna Termometar za verovatnou</p> <p>338 339 341 343</p> <p>Sadraj</p> <p>xv</p> <p>v(verovatno) najkorisniji problem u istoriji moderne filozofije</p> <p>345</p> <p>ivot u dve dimenzije Zavisnost od teorije u pogledu retkih dogaaja Epimenid Krianin Teorema nereivosti tos je u posledicama... Od stvarnosti do predstave stvarnosti Dokaz glavom i bradom Zabluda o verovatnoi pojedinanog dogaaja Psihologija percepcije devijacija Problem indukcije i kauzalnosti u kompleksnom domenu Indukcija Vonja kolskog autobusa vezanih oijuvIetvrti kvadrant, reenje za te najkorisnije probleme</p> <p>346 348 348 349 349 350 353 353 355 356 357 357359</p> <p>Dejvid Fridman, laka mu zemlja Odluke etvrti kvadrant mapavIIta initi s etvrtim kvadrantom?</p> <p>359 360 361365</p> <p>Ne koristiti pogrenu mapu: shvatanje ijatrogenosti Negativan savet Ijatrogenost i etiketa nihilizma Fronetika pravila: ako je barbel strategija nemogua, ta je u stvarnom ivotu mudro initi (ili ne initi) da bi se ublailo dejstvo etvrtog kvadranta?vIIIdeset principa za izgradnju drutva otpornijeg na Crnog labuda IXAmor fati: kako postati neunitiv?</p> <p>365 366 367</p> <p>368</p> <p>372 375</p> <p>Nihil perditiBELEKE BIBLIOgrAfIJA ZAhvALNICE UZ PrvO IZdANJE INdEKS</p> <p>377379 399 425 431</p> <p>NapomeNa uz drugo izdaNje</p> <p>Da bih sauvao celovitost originalnog teksta, dopune ovom izdanju sam ograniio na malobrojne fusnote. Dodao sam dugaak Postskriptum esej u kome dublje zalazim u filozofsku i empirijsku raspravu o temi i bavim se nekim pogrenim shvatanjima koncepta Crnog labuda koja iskrsavaju nakon prvog izdanja knjige.</p> <p>PRoLog</p> <p>O PTIJEM PErJU</p> <p>Ljudi u Starom svetu, pre otkria Australije, bili su ubeeni da su svi labudovi beli i inilo se da empirijski dokazi sasvim potkrepljuju to uverenje. Prizor prvog crnog labuda moda je bio interesantno iznenaenje za nekolicinu ornitologa (i druge silno zainteresovane za boje ptica), ali to nije poenta ove prie. Ona ilustruje ozbiljnu ogranienost uenja zasnovanog na posmatranju ili iskustvu i krhkost naeg znanja. Samo jedan prizor moe da poniti opti zakljuak izveden na osnovu opaanja miliona belih labudova tokom celog milenijuma. Dovoljna je jedna jedina (i, kako sam uo, prilino runa) crna ptica.* Proiriu to filozofsko-logiko zapaanje i zai u empirijsku stvarnost, onu koja me opseda jo od detinjstva. Ono to ovde nazivamo Crni labud (i piemo velikim slovom) jeste dogaaj koji ima sledee tri odlike:</p> <p>* Zahvaljujui sve masovnijoj upotrebi mobilnih telefona s kamerama skupio sam veliku kolekciju slika crnih labudova koje su mi itaoci slali s putovanja. Prolog Boia dobio sam i sanduk vina Crni labud (nije mi omiljeno), video-zapis (ne gledam video-snimke) i dve knjige. Radije gledam fotografije. Za dogaaje tipa Crni labud (velikim slovom) upotrebio sam loginu metaforu s crnim labudom (malim slovom), ali ovaj problem ne bi trebalo brkati s logikim problemom koji postavljaju brojni filozofi. Ovde se ne radi toliko o izuzecima, koliko o ogromnoj ulozi koju ekstremni dogaaji igraju u mnogim domenima ivota. Osim toga, logiki problem se bavi mogunou izuzetka (crnog labuda), a moj se bavi ulogom izuzetnog dogaaja (Crnog labuda) koji dovodi do male predvidivosti i potrebe za veom otpornou prema negativnim Crnim labudovima uz izlaganje pozitivnim Crnim labudovima.</p> <p>xx</p> <p>Prolog</p> <p>Prvo, vanredan je po tome to ne spada u domen uobiajenih oekivanja, jer nita to se zbilo u prolosti ne moe ubedljivo ukazati na to da je on uopte mogu. Drugo, uticaj mu je ogroman. Tree, i pored toga to je vanredan ljudska priroda nas nagoni da smiljamo naknadna objanjenja za njegovu pojavu usled ega on postaje objanjiv i predvidljiv. Zaustaviu se ovde i saeti navedeni trojac osobina: retkost, izuzetan znaaj i retrospektivna (iako ne i perspektivna) predvidljivost.* Mali broj Crnih labudova objanjava gotovo sve u naem svetu, od uspona ideja i religija, dinamike istorijskih dogaanja, do vanih deavanja u naim privatnim ivotima. Jo otkako smo izali iz pleistocena, pre otprilike deset milenijuma, uticaj Crnih labudova se poveavao. Naroito je osnaio tokom industrijske revolucije, kada je svet bivao sve sloeniji, dok su uobiajeni dogaaji, oni koje izuavamo, pretresamo i nastojimo da predvidimo na osnovu itanja novina, bivali sve nevaniji. Zamislite samo koliko bi vam u osvit deavanja 1914. vae shvatanje sveta pomoglo da pogodite ta e uslediti (ne varajte koristei objanjenja koja vam je u glavu usadio dosadni profesor u srednjoj koli). A u sluaju Hitlerovog uspona i novog rata koji je usledio? Ili u sluaju naprasne smrti Istonog bloka? U predvianju uspona islamskog fundamentalizma? Ili u sluaju irenja interneta? Ili kraha berze 1987. godine (i jo manje oekivanog oporavka)? Prolazni trendovi, epidemije, mode, ideje, novi umetniki pravci i kole sve to sledi dinamiku Crnih labudova, kao i, doslovno, gotovo sve bitno ega biste se mogli setiti. Crni labud predstavlja veliku zagonetku upravo zbog te kombinacije male predvidljivosti i ogromnog uticaja. Ali to jo nije glavna tema ove knjige. Dodajmo tom fenomenu i injenicu kako smo skloni da se ponaamo kao da on ne postoji! Ne mislim samo na vas, vaeg roaka Doija i mene, nego i na skoro sve drutvene naunike koji ve due od jednog veka delaju u lanom uverenju da svojim oruima mogu meriti neizvesnost. Primena takvih nauka o neizvesnosti na probleme u stvarnom svetu odista je imala smene posledice. Imao sam privilegiju da vidim takve sluajeve u sferi finansija i ekonomije. Upitajte nekog brokera da vam definie rizik i najverovatnije e umesto definicije predloiti koje mere da preduzmete kako biste iskljuili mogunost Crnog labuda a za predvianje procene ukupnog rizika one nisu nita vrednije od astrologije* Crni labud je i neto to je krajnje oekivano a ne desi se. Obratite panju na to da je, po pravilu simetrije, zbivanje krajnje neverovatne pojave ekvivalentno nedeavanju krajnje verovatne pojave.</p> <p>Prolog</p> <p>xxi</p> <p>(videemo kako se takve prevare zaogru intelektualnim platom matematike). U drutvenom smislu to je endemski problem. Sredinja ideja ove knjige je da smo slepi za sluajnost, posebno za krupne devijacije: Zato smo mi, bili naunici ili ne, genijalci ili obini ljudi, skloni da umesto ume vidimo drvee? Zato se uporno bavimo detaljima, a ne moguim znaajnim i velikim dogaajima, uprkos oiglednim dokazima o njihovom golemom uticaju? I, ako sledite moju argumentaciju, zato itanje novina ak umanjuje vae znanje o svetu? Lako je uvideti da je ivot...</p>