CRNI LABUD

BUD I LA CRNj Utica krajnj e nev tnih erova zbiva nja

NASIM

LEB L A S TA N I KO

Prevod Ana Imirovi orevi Ana Jei

Naslov originala Nassim Nicholas Taleb: THE BLACK SWAN (The Impact of the Highly Improbable) Copyright 2007, 2010 by Nassim Nicholas Taleb Copyright 2010 za srpsko izdanje, Heliks Izdava Heliks Za izdavaa Brankica Stojanovi Redaktor Aleksandra Dragosavljevi Lektor Vesna uki tampa Newpress, Smederevo Tira 1000 primeraka Prvo izdanje Knjiga je sloena tipografskim pismima Avant Garde i Sabon ISBN: 978-86-86059-10-9 Smederevo, 2010. www.heliks.rs

Benoa Mandelbrotu, Grku meu Rimljanima

Sadraj

Prolog

xix

O ptijem perju Ono to ne znate Strunjaci i prodavci magle Saznajmo kako da saznajemo Nova vrsta nezahvalnosti ivot je vrlo neuobiajen Platon i treberi Predosadno da bi se o tome pisalo Zakljuak Mapa poglavlja

xix xxi xxii xxiii xxiv xxvi xxvii xxviii xxix xxx

dEO I: ANTIBIBLIOTEKA UMBErTA EKA Poglavlje 1: egrtovanje empirijskog skeptika

1 3

Anatomija crnog labuda Postupaj u skladu sa uverenjima Iezli raj Zvezdana no Istorija i trio neprozirnosti Niko ne zna ta se dogaa Istorija ne puzi ona skae

3 6 7 7 8 8 10

viii

Sadraj

Dragi dnevnie: o istoriji koja tee unazad Obrazovanje u taksiju Klasteri Gde je sredite zbivanja? 3,5 kilograma kasnije Psovka kao izraz nezavisnosti Filozof iz limuzinePoglavlje 2: Jevgenijin crni labud Poglavlje 3: Meetar i prostitutka

11 14 14 17 17 20 2122 25

Najbolji (najgori) savet uvajte se skalabilnog! Napredovanje skalabilnosti Skalabilnost i globalizacija Putovanja po mediokristanu Neobina zemlja Ekstremistan Ekstremistan i znanje Divlje i pitomo Tiranija sluajnostiPoglavlje 4: Hiljadu i jedan dan, ili kako ne biti tupadija

25 27 28 30 31 31 32 33 3437

emu nas ui urka? Obueni da budu dosadni Crni labud je uslovljen znanjem Kratka povest problema Crnog labuda Sekst (avaj) Empirik Algazel Skeptik, prijatelj religije Neu da budem urka elja za ivotom u MediokristanuPoglavlje 5: dokazivanje kao zamlaivanje!

39 42 43 44 45 46 47 48 4850

Nojevi nisu sve ptice Dokazi Negativni empirizam Brojati do tri Vidim jo jedan crveni mini!

52 54 55 57 58

Sadraj

ix

To nije sve Natrag u MediokristanPoglavlje 6: Narativna zabluda

59 6061

O razlozima mog odbacivanja razloga Rascep mozga Malo vie dopamina Pravilo Andreja Nikolajevia Bolji nain da se umre Iskrivljeno seanje Ludakova pria Naracija i terapija Greiti uz beskrajnu preciznost Nepristrasna nauka Senzacionalno i Crni labud Slepilo za Crnog labuda Privlanost senzacionalnog Preice Pazite se mozga Kako izbei narativnu zabluduPoglavlje 7: iveti u predvorju nade

61 63 66 67 68 69 70 71 72 74 74 75 78 79 81 8284

Okrutnost kolega Kada je relevantno ujedno senzacionalno Nelinearnosti Proces ispred rezultata Ljudska priroda, srea i neravnomerno nagraivanje Predvorje nade Opijen nadom Slatka zamka iekivanja Kada vam je potrebna tvrava Bastijani? El desierto de los trtaros Krvariti ili puiPoglavlje 8: Nepresuna srea akoma Kazanove: problem nemih dokaza

85 86 87 88 89 90 91 92 92 93 95

99

Pria o utopljenim vernicima Groblje slova

99 101

x

Sadraj

Kako postati milioner u deset koraka? Banja za pacove Opaka zabluda Druge skrivene implikacije Razvoj plivakog tela Ono to vidite i ono to ne vidite Lekari Teflonski zatitni sloj akoma Kazanove Ja rizikujem Ja sam Crni labud: antropska pristrasnost Kozmetiko zatoPoglavlje 9: Ludika zabluda ili treberska neizvesnost

104 105 107 107 108 109 111 111 114 116 118120

Debeli toni Don koji nije iz Bruklina Ruak na jezeru Komo treberska neizvesnost Kockanje s pogrenom kockom Zakljuak prvog dela Kozmetika isplivava na povrinu Odmak od primata

120 121 124 125 127 129 129 131

dEO II: PrOSTO NEPrEdvIdLJIvO

133

Od Jogija Bere do Anrija PoenkareaPoglavlje 10: Skandalozno predvianje

134135

O neodreenosti broja Katarininih ljubavnika Ponovo o slepilu za crne labudove Pogaanje i predvianje Informacije kode znanju Problem strunosti ili tragedija prodaje magle ta napreduje a ta ne Kako da se poslednji smejete Dogaaji su udnovati Zbijanje u krdo Bio sam skoro u pravu Stvarnost? emu?

136 139 140 140 143 143 146 147 148 149 152

Sadraj

xi

Osim toga, bilo je ok Lepota tehnologije: proraunske tabele u Excelu Priroda greaka u predvianju Ne prelazite reku ako je (u proseku) duboka 1,2 metra Naite drugi posao Na aerodromu Don F. KenediPoglavlje 11: Kako traiti ptiju kaku

154 156 157 158 161 162163

Kako traiti ptiju kaku Sluajna otkria Reenje koje eka na problem Stalno tragajte Kako da predvidite svoja predvianja! N-ta bilijarska kugla U stilu Tree republike Problem s tri nebeska tela Hajeka jo ignoriu Kako ne biti treber? Akademski libertarijanizam Predvianje i slobodna volja Zelavi smaragd Velika maina za predvianjePoglavlje 12: Epistemokratija, jedan san

163 164 167 168 169 172 172 174 177 179 181 181 186 187189

Gospodin de Montenj, epistemokrata Epistemokratija Prolost prolosti i budunost prolosti Predvianje, pogreno predvianje i srea Helen i proricanje unatrag Topljenje kockice leda Ponovo o nepotpunosti informacija ta oni nazivaju znanjemPoglavlje 13: Slikar Apel, ili ta initi ako ne moete da predviate?

190 191 192 193 194 195 196 197

199

Saveti su jeftini, vrlo jeftini Biti budala, ali selektivna budala Budite pripravni

199 201 201

xii

Sadraj

Ideja o pozitivnoj sluajnosti Nepostojanost i rizik Crnog labuda Barbel strategija Niko nita ne zna Velika asimetrija

201 202 203 204 208

dEO III: TI SIvI LABUdOvI EKSTrEMISTANSKI Poglavlje 14: Od Mediokristana do Ekstremistana, i nazad

211 213

Svet nije fer Efekat po Mateji Lingua franca Ideje i zaraze U Ekstremistanu niko nije siguran Bruklinski Francuz Dugi rep Naivna globalizacija Odmaci od EkstremistanaPoglavlje 15: Zvonasta kriva, ta velika intelektualna prevara

213 214 217 218 219 219 221 223 225227

Gausovsko i mandelbrotsko Poveanje smanjenja Mandelbrotsko ta da zapamtite Nejednakost Esktremistan i pravilo 80/20 Trava i drvee Zato moete bezbrino uivati u kafi? Ljubav prema izvesnosti Kako izazvati katastrofu Ketleovo proseno udovite Zlatna prosenost Boja greka Poenkare priskae u pomo Eliminisanje nefer uticaja Grci bi to deifikovali Iskljuivo da ili ne, molim

227 229 230 232 232 233 234 235 236 237 238 239 240 241 241 241 242

Sadraj

xiii

(Literarni) misaoni eksperiment o poreklu zvonaste krive Te utene pretpostavke Sveprisutnost Gausove distribucijePoglavlje 16: Estetika sluajnosti

243 248 248251

Pesnik sluajnosti Platonizam trouglova Geometrija prirode Fraktalnost Vizuelni pristup Ekstremistanu/Mediokristanu Biseri pred svinje Logika fraktalne sluajnosti (uz upozorenje) Problem s uspostavljanjem gornje granice Pazite se preciznosti Ponovo o barici vode Od predstave do stvarnosti Jo jednom, pazite se prognozera Jo jednom, sreno reenje Gde je sivi labud?Poglavlje 17: Lokov ludak ili zvonaste krive na pogrenim mestima

251 254 254 255 257 258 260 264 264 264 266 267 268 270272

Samo pedeset godina inovnika izdaja Svako moe da postane predsednik Jo uasa Konfirmacija Bio je to samo Crni labud Kako pruiti dokazePoglavlje 18: Neizvesnost lanog

273 273 275 276 279 279 280284

Ponovo o ludikoj zabludi Prepoznajte lanjaka Mogu li filozofi da budu opasni po drutvo? Nevolja s praksom Koliko Vitgentajna moe da stane na vrh igle? Gde je Poper ba kad vam zatreba? Biskup i analitiar Lake nego to mislite: problem s odluivanjem u skepticizmu

284 285 286 287 287 288 289 289

xiv

Sadraj

dEO Iv: KrAJ Poglavlje 19: Pola-pola ili kako izravnati raune s Crnim labudom

291 293

Bezbolno proputanje vozova KrajEPILOg: JEvgENIJINI BELI LABUdOvI rENIK

295 295297 299

POSTSKrIPTUM ESEJ: O izdrljivOsti i KrHKOsti, dUBLJE fILOZOfSKE I EMPIrIJSKE rEfLEKSIJE IUiti od majke prirode, najstarije i najmudrije 303 305

O sporim ali dugim etnjama Moje greke Izdrljivost i krhkost Suvinost kao osiguranje Veliko je runo i krhko Klimatske promene i preveliki zagaivai Zgusnutost vrsta Drugi tipovi suvinosti Distinkcije bez diferencijacije, diferencijacije bez distinkcije Drutvo otpornije na grekeIIemu tolike etnje ili kako sistemi postaju krhki?

306 307 308 309 312 313 314 315 317 319322

Jo par barbel strategija Pazite se fabrikovane stabilnostiIIIMargaritas ante porcos

322 327328

Glavne greke u shvatanju poruke Kako izbrisati svoj zloin? Put kroz bespueIvAsperger i ontoloki crni labud

329 333 334337

Aspergerovska verovatnoa Ponovo o slepilu za budunost Verovatnoa mora biti subjektivna Termometar za verovatnou

338 339 341 343

Sadraj

xv

v(verovatno) najkorisniji problem u istoriji moderne filozofije

345

ivot u dve dimenzije Zavisnost od teorije u pogledu retkih dogaaja Epimenid Krianin Teorema nereivosti tos je u posledicama... Od stvarnosti do predstave stvarnosti Dokaz glavom i bradom Zabluda o verovatnoi pojedinanog dogaaja Psihologija percepcije devijacija Problem indukcije i kauzalnosti u kompleksnom domenu Indukcija Vonja kolskog autobusa vezanih oijuvIetvrti kvadrant, reenje za te najkorisnije probleme

346 348 348 349 349 350 353 353 355 356 357 357359

Dejvid Fridman, laka mu zemlja Odluke etvrti kvadrant mapavIIta initi s etvrtim kvadrantom?

359 360 361365

Ne koristiti pogrenu mapu: shvatanje ijatrogenosti Negativan savet Ijatrogenost i etiketa nihilizma Fronetika pravila: ako je barbel strategija nemogua, ta je u stvarnom ivotu mudro initi (ili ne initi) da bi se ublailo dejstvo etvrtog kvadranta?vIIIdeset principa za izgradnju drutva otpornijeg na Crnog labuda IXAmor fati: kako postati neunitiv?

365 366 367

368

372 375

Nihil perditiBELEKE BIBLIOgrAfIJA ZAhvALNICE UZ PrvO IZdANJE INdEKS

377379 399 425 431

NapomeNa uz drugo izdaNje

Da bih sauvao celovitost originalnog teksta, dopune ovom izdanju sam ograniio na malobrojne fusnote. Dodao sam dugaak Postskriptum esej u kome dublje zalazim u filozofsku i empirijsku raspravu o temi i bavim se nekim pogrenim shvatanjima koncepta Crnog labuda koja iskrsavaju nakon prvog izdanja knjige.

PRoLog

O PTIJEM PErJU

Ljudi u Starom svetu, pre otkria Australije, bili su ubeeni da su svi labudovi beli i inilo se da empirijski dokazi sasvim potkrepljuju to uverenje. Prizor prvog crnog labuda moda je bio interesantno iznenaenje za nekolicinu ornitologa (i druge silno zainteresovane za boje ptica), ali to nije poenta ove prie. Ona ilustruje ozbiljnu ogranienost uenja zasnovanog na posmatranju ili iskustvu i krhkost naeg znanja. Samo jedan prizor moe da poniti opti zakljuak izveden na osnovu opaanja miliona belih labudova tokom celog milenijuma. Dovoljna je jedna jedina (i, kako sam uo, prilino runa) crna ptica.* Proiriu to filozofsko-logiko zapaanje i zai u empirijsku stvarnost, onu koja me opseda jo od detinjstva. Ono to ovde nazivamo Crni labud (i piemo velikim slovom) jeste dogaaj koji ima sledee tri odlike:

* Zahvaljujui sve masovnijoj upotrebi mobilnih telefona s kamerama skupio sam veliku kolekciju slika crnih labudova koje su mi itaoci slali s putovanja. Prolog Boia dobio sam i sanduk vina Crni labud (nije mi omiljeno), video-zapis (ne gledam video-snimke) i dve knjige. Radije gledam fotografije. Za dogaaje tipa Crni labud (velikim slovom) upotrebio sam loginu metaforu s crnim labudom (malim slovom), ali ovaj problem ne bi trebalo brkati s logikim problemom koji postavljaju brojni filozofi. Ovde se ne radi toliko o izuzecima, koliko o ogromnoj ulozi koju ekstremni dogaaji igraju u mnogim domenima ivota. Osim toga, logiki problem se bavi mogunou izuzetka (crnog labuda), a moj se bavi ulogom izuzetnog dogaaja (Crnog labuda) koji dovodi do male predvidivosti i potrebe za veom otpornou prema negativnim Crnim labudovima uz izlaganje pozitivnim Crnim labudovima.

xx

Prolog

Prvo, vanredan je po tome to ne spada u domen uobiajenih oekivanja, jer nita to se zbilo u prolosti ne moe ubedljivo ukazati na to da je on uopte mogu. Drugo, uticaj mu je ogroman. Tree, i pored toga to je vanredan ljudska priroda nas nagoni da smiljamo naknadna objanjenja za njegovu pojavu usled ega on postaje objanjiv i predvidljiv. Zaustaviu se ovde i saeti navedeni trojac osobina: retkost, izuzetan znaaj i retrospektivna (iako ne i perspektivna) predvidljivost.* Mali broj Crnih labudova objanjava gotovo sve u naem svetu, od uspona ideja i religija, dinamike istorijskih dogaanja, do vanih deavanja u naim privatnim ivotima. Jo otkako smo izali iz pleistocena, pre otprilike deset milenijuma, uticaj Crnih labudova se poveavao. Naroito je osnaio tokom industrijske revolucije, kada je svet bivao sve sloeniji, dok su uobiajeni dogaaji, oni koje izuavamo, pretresamo i nastojimo da predvidimo na osnovu itanja novina, bivali sve nevaniji. Zamislite samo koliko bi vam u osvit deavanja 1914. vae shvatanje sveta pomoglo da pogodite ta e uslediti (ne varajte koristei objanjenja koja vam je u glavu usadio dosadni profesor u srednjoj koli). A u sluaju Hitlerovog uspona i novog rata koji je usledio? Ili u sluaju naprasne smrti Istonog bloka? U predvianju uspona islamskog fundamentalizma? Ili u sluaju irenja interneta? Ili kraha berze 1987. godine (i jo manje oekivanog oporavka)? Prolazni trendovi, epidemije, mode, ideje, novi umetniki pravci i kole sve to sledi dinamiku Crnih labudova, kao i, doslovno, gotovo sve bitno ega biste se mogli setiti. Crni labud predstavlja veliku zagonetku upravo zbog te kombinacije male predvidljivosti i ogromnog uticaja. Ali to jo nije glavna tema ove knjige. Dodajmo tom fenomenu i injenicu kako smo skloni da se ponaamo kao da on ne postoji! Ne mislim samo na vas, vaeg roaka Doija i mene, nego i na skoro sve drutvene naunike koji ve due od jednog veka delaju u lanom uverenju da svojim oruima mogu meriti neizvesnost. Primena takvih nauka o neizvesnosti na probleme u stvarnom svetu odista je imala smene posledice. Imao sam privilegiju da vidim takve sluajeve u sferi finansija i ekonomije. Upitajte nekog brokera da vam definie rizik i najverovatnije e umesto definicije predloiti koje mere da preduzmete kako biste iskljuili mogunost Crnog labuda a za predvianje procene ukupnog rizika one nisu nita vrednije od astrologije* Crni labud je i neto to je krajnje oekivano a ne desi se. Obratite panju na to da je, po pravilu simetrije, zbivanje krajnje neverovatne pojave ekvivalentno nedeavanju krajnje verovatne pojave.

Prolog

xxi

(videemo kako se takve prevare zaogru intelektualnim platom matematike). U drutvenom smislu to je endemski problem. Sredinja ideja ove knjige je da smo slepi za sluajnost, posebno za krupne devijacije: Zato smo mi, bili naunici ili ne, genijalci ili obini ljudi, skloni da umesto ume vidimo drvee? Zato se uporno bavimo detaljima, a ne moguim znaajnim i velikim dogaajima, uprkos oiglednim dokazima o njihovom golemom uticaju? I, ako sledite moju argumentaciju, zato itanje novina ak umanjuje vae znanje o svetu? Lako je uvideti da je ivot kumulativan ishod nekolicine znaajnih potresa. Dok sedite u fotelji (ili na barskoj stolici), zaista vam nije teko da utvrdite ulogu Crnih labudova. Izvedite sledeu vebicu. Razmotrite sopstveni ivot. Uzmite u obzir znaajne dogaaje, tehnoloke promene i izume koji su se desili u vaem okruenju otkad ste se rodili i uporedite sve to s onim to se oekivalo pre nego to su se desili. Koliko ih je bilo predvieno? Razmislite o svom privatnom ivotu, recimo o izboru profesije, pronalaenju partnera, preseljenju iz rodne zemlje, izdajama koje ste doiveli, neoekivanim dobicima ili gubicima. Koliko esto su se te stvari odvijale po planu?Ono to ne znate

Po logici Crnog labuda, ono to ne znate je znatno relevantnije od onoga to znate.* Uzmite u obzir da mnoge Crne labudove moe da izazove i rasplamsa upravo to to su neoekivani. Setite se teroristikog napada od 11. septembra 2001. godine: da je 10. septembra taj rizik bio razumno predvidljiv, ne bi se ni desio. Da je takva mogunost smatrana vrednom panje, nebom iznad kula bliznakinja kruili bi borbeni avioni, vrata na avionima bi bila zakljuana i otporna na metke i napad se ne bi ni desio. Moda bi se desilo neto drugo. ta? Ne znam. Nije li udno kada vidite da se dogaaj desi upravo zato to nije trebalo da se desi? Kako da se od toga odbranimo? Bilo kakvo saznanje (na primer, da je Njujork laka meta za teroriste) moe se obezvrediti ako i* Crni labud je rezultat kolektivnih i individualnih saznajnih ogranienja (ili iskrivljenja), a najvie oslanjanja na znanje; to nije objektivan fenomen. Najgora greka uinjena pri interpretaciji mog Crnog labuda jeste pokuaj da se definie objektivan Crni labud koji bi u oima svih posmatraa bio istovetan. Za rtve, dogaaji od 11. septembra 2001. bili su Crni labud, ali oni to svakako nisu bili za njihove poinioce. Ova poenta je dodatno razmotrena u Postskriptumu.

xxii

Prolog

va neprijatelj zna da vi to znate. Moda je udno, ali u takvoj stratekoj igri, ono to znate moe biti zaista beznaajno.* To vai za sve rabote. Razmislite koji je tajni recept vrtoglavog uspeha u ugostiteljskom biznisu. Da je poznat i oigledan, neko bi ve doao na tu ideju i postala bi opte mesto. Novi probitaan potez u poslu s restoranima morao bi da se oslanja na ideju koju niko od trenutnih ugostitelja ne bi tako lako smislio. Mora biti donekle neoekivan. to je uspeh jednog poduhvata manje oekivan, to je manje konkurenata i utoliko e preduzetnik koji sprovede tu ideju u delo postii vei uspeh. Isto se odnosi na industriju cipela i izdavatvo kao i svako drugo preduzetnitvo. Isto vai i za naune teorije nikoga ne zanima da slua trivijalnosti. Isplativost jednog poduhvata je, generalno gledano, obrnuto proporcionalna oekivanosti. Uzmimo pacifiki cunami iz decembra 2004. Da je bio oekivan, ne bi prouzrokovao toliku tetu u pogoenim oblastima bi bilo manje ljudi, jer bi bio aktiviran sistem za rano uzbunjivanje. Ono to znate ne moe ozbiljno da vam nakodi.Strunjaci i prodavci magle

S obzirom na udeo vanrednih dogaaja u istorijskoj dinamici, nesposobnost predvianja vanrednog implicira nesposobnost predvianja toka istorije. Ali, mi se ponaamo kao da smo u stanju da predvidimo istorijske dogaaje ili, to je jo gore, kao da smo u stanju da menjamo tok istorije. Pravimo tridesetogodinje projekcije deficita socijalnog osiguranja i cena nafte, ne shvatajui kako ne moemo da predvidimo ni ta e s time biti sledeeg leta nae kumulativne greke u predvianju politikih i ekonomskih dogaanja tako su strane da se moram utinuti kad god pogledam empirijske podatke jer nisam siguran da li moda sanjam. Ne iznenauju toliko razmere pogrenih predvianja, ve to to ih nismo svesni. To je posebno zabrinjavajue kada se radi o smrtonosnim sukobima: ratovi su u sutini nepredvidljivi (a mi to ne znamo). Zbog toga to ne razumemo kauzalne odnose izmeu politike i prakse, lako se moe desiti da agresivnim neznanjem izazovemo Crne labudove poput deteta koje se igra izvodei hemijske eksperimente.* Ideja o otpornosti: zato formuliemo teorije koje vode do projekcija i prognoza a ne fokusiramo se na izdrljivost tih teorija i posledice greaka? Mnogo je lake nositi se s problemom Crnog labuda ako se usredsredimo na otpornost prema grekama umesto na poboljavanje predvianja.

Prolog

xxiii

Mi smo nesposobni da predviamo u oblastima podlonim uticaju Crnog labuda, a uz to nismo toga svesni, to znai da odreeni profesionalci koji veruju da su strunjaci u stvari to nisu. Sudei po empirijskim podacima o oblastima kojima se bave, oni o njima ne znaju vie od opte populacije, ali su mnogo bolji naratori ili, to je gori sluaj, vetiji su u zamazivanju oiju pomou sloenih matematikih modela. I vea je verovatnoa da nose kravate. Poto su Crni labudovi nepredvidljivi, potrebno je da se prilagodimo njihovom postojanju (umesto to naivno pokuavamo da ih predvidimo). Moemo toliko toga da uradimo ako se usredsredimo na antiznanje, to jest na ono to ne znamo. Izmeu ostalih blagodeti, moete odluiti da sakupljate Crne labudove na koje se nabasa pukom sreom (one pozitivne) tako to ete se maksimalno izloiti njihovom uticaju. Odista, u nekim sferama poput naunih otkria i preduzetnikih kapitalnih investicija dobitak od nepoznatog je nesrazmerno veliki, poto tu od retkih dogaaja obino moe malo da se izgubi, a puno da se dobije. Videemo da, protivno shvatanju drutvenih nauka, gotovo ni do jednog otkria, ni do jedne znaajne nove tehnologije, nije dolo po planu i projektu oni su, naprosto, bili Crni labudovi. Prava strategija za pronalazae i preduzetnike jeste da se manje oslanjaju na detaljno razraene planove i maksimalno se usredsrede na kreativno petljanje i prepoznavanje prilika kada se pojave. Zato se ne slaem sa sledbenicima Marksa i Adama Smita: slobodno trite ne funkcionie zato to nagrauje ili podstie vetinu, nego zato to dozvoljava ljudima da imaju sree, zahvaljujui intenzivnim probama i grekama. Dakle, strategija je sledea: to vie petljanja i nastojanja da se stekne to vie prilika za Crne labudove.Saznajmo kako da saznajemo

Iz preteranog bavljenja onim to znamo proistie jo jedna naa slina slabost: skloni smo da uimo pojedinosti umesto da usvajamo opte zakonitosti. ta su ljudi nauili iz epizode od 11. septembra? Jesu li uvideli da se neki dogaaju, usled svoje dinamike, skoro nikako ne mogu predvideti? Nisu. Da li su nauili koja je to greka ugraena u sistem zdravorazumskog razmiljanja? Nisu. A ta jesu nauili? Nauili su precizna pravila za izbegavanje moguih islamskih terorista i visokih zgrada. Mnogi me uporno podseaju kako je vanije da budemo praktini i preduzmemo opipljive korake nego da ispredamo teorije o znanju. Pria o Maino liniji

xxiv

Prolog

pokazuje kako smo naueni da se drimo pojedinanog. Francuzi su posle Prvog svetskog rata, du linije nemake invazije u tom ratu, izgradili zid u cilju spreavanja ponovne invazije i Hitler ga je (maltene) bez imalo muke zaobiao. Francuzi su izvanredno poznavali istoriju; samo su je uili tako to su se previe bavili pojedinostima. Izrazita praktinost i opsednutost pojedinostima nije im pomogla da se zatite. Mi ne spoznajemo spontano da ne uimo da ne uimo. Problem lei u strukturi naeg uma: mi ne uimo pravila, ve injenice i samo injenice. Izgleda da ne uviamo najbolje metapravila (a takvo je pravilo da smo skloni da ne uimo pravila). Strastveno nipodatavamo apstraktno. Zato? Na ovom mestu je neophodno ujedno, to mi je plan i u ostatku knjige i da izvrnem konvencionalan nain razmiljanja naglavake i da pokaem koliko je neprimenljiv na nae moderno, kompleksno i sve rekurzivnije okruenje.* Ali, tu je i jedno dublje pitanje: za ta su stvoreni nai umovi? ini se kao da imamo pogreno uputstvo za upotrebu. Izgleda da nisu stvoreni za razmiljanje i introspekciju; da jesu, sada bi nam bilo lake, ali u tom sluaju danas ne bismo ni bili ovde i ja ne bih sada priao o tome jer bi mog pretka nesklonog svetu injenica, introspektivnog i duboko zamiljenog, pojeo lav, dok bi njegov roak, nemislei ali hitriji, odjurio u zaklon. Uzmite u obzir da razmiljanje troi vreme i generalno predstavlja znatno traenje energije, kao i to da su nai preci due od sto miliona godina iveli kao nemislei sisari, te da mozak koristimo tek deli nae istorije, i to na stvari isuvie periferne da bi bile znaajne. Dokazi upuuju na to da razmiljamo mnogo manje nego to smo uvereni da je to sluaj osim, naravno, kada razmiljamo o tome.NOvA vrSTA NEZAhvALNOSTI

Tuno je setiti se svih onih ljudi prema kojima se istorija ponela nepravedno. Recimo, ukletih pesnika poput Edgara Alana Poa ili Artura Remboa koji su u drutvu najpre bili prezreni a kasnije oboavani pa su se nali i u* Rekurzivno ovde znai da u svetu u kome ivimo ima sve vie povratnih sprega. One uzrokuju dogaaje koji onda uzrokuju nove dogaaje (recimo, ljudi kupuju knjigu zato to su je drugi kupili), pokreui tako lavine i arbitrarne i nepredvidljive planetarne ishode tipa pobednik dobija sve. ivimo u svetu prebrzog toka informacija koji dodatno ubrzava takve epidemije. Isto tako, dogaaji se mogu desiti zato to nije trebalo da se dese. (Naa intuicija je stvorena za okruenje u kome je splet uzroka i posledica jednostavniji i u kome je tok informacija sporiji). U doba pleistocena nije preovlaivao takav tip sluajnosti, poto je socioekonomski ivot tada bio znatno jednostavniji.

Prolog

xxv

kolskim programima (ima ak i kola koje nose imena negdanjih srednjokolskih propaliteta). Avaj, ta priznanja su dola malo prekasno kako bi im dala serotoninski podsticaj da se izvuku iz svojih nemilih pozicija ili postignu bolji uspeh u ljubavnom ivotu. Ali postoje heroji prema kojima je istorija ispala jo nepravednija to je vrlo tuna kategorija onih za ije junatvo i ne znamo, a koji su nam spasavali ivote i pomagali da izbegnemo katastrofe. Oni ne ostavljaju traga za sobom i ak nisu ni svesni svog doprinosa. Seamo se onih muenika to su umrli za cilj koji nam je poznat, ali nikada onih, nita manje zaslunih, to su doprineli cilju koga nikada nismo ni postali svesni upravo zahvaljujui njihovom uspenom doprinosu. Naa nezahvalnost prema ukletim pesnicima bleda je senka te druge vrste nezahvalnosti. To je kudikamo podmuklija nezahvalnost jer izaziva oseanje beskorisnosti kod neznanog junaka. Ilustrovau to sledeim misaonim eksperimentom. Pretpostavimo da zakonodavac, hrabar, uticajan, mudar, uporan, vizionar, uspe da donese zakon obavezujui za sve avio-kompanije koji se mora ispuniti do 10. septembra 2001; on propisuje da vrata svih pilotskih kabina moraju biti stalno zakljuana i blindirana (to e mnogo kotati avio-kompanije koje se bore za opstanak) za sluaj da teroristi odlue da upotrebe avione za napad na Svetski trgovinski centar u Njujorku. Znam da je ovo suludo, ali radi se samo o misaonom eksperimentu (svestan sam da zakonodavac koji je pametan, hrabar, vizionar i istrajan moda i ne postoji; ali u tome je poenta misaonog eksperimenta). Zakonske mere nisu popularne meu zaposlenima u avio-kompanijama, poto im komplikuju ivot. Ali takva bi sigurno spreila da se desi ono to se desilo 11. septembra. Osobi koja bi nametnula zakljuavanje pilotskih kabina ne bi dizali spomenike po javnim trgovima. Njen doprinos ne bi bio ni ukratko pomenut, ak ni u itulji: Do Smit, ijom zaslugom smo izbegli katastrofu 11. septembra, umro je od komplikacija oboljenja jetre. Reakcija javnosti na meru koja deluje tako izlino i rastrono bi, uz zdunu podrku pilota, mogla da dovede i do toga da dobije otkaz. Vox clamantis in deserto.* Povui e se s posla deprimiran, oseajui se krajnje neuspeno. Umree u ubeenju da nije uradio nita korisno. eleo bih da mogu da mu odem na sahranu, ali, itaoe, ja ne znam ko je on. Priznanje ipak moe mnogo* Vox clamantis in deserto lat. glas vapijueg u pustinji rei iz Svetog pisma. Danas se ta izreka upotrebljava kad se eli rei da neko neto uzaludno radi ili upozorava na neto, ostajui usamljen u tome. (Prim. prev.)

xxvi

Prolog

da znai. Verujte mi, priznanje ipak daje pravu injekciju serotonina, ak i onima koji arko izjavljuju kako ne veruju u drutveno priznanje i da odvajaju rad od plodova rada. A vidite kako je nagraen neznani junak: ak i njegov hormonski sistem pridruuje se uroti protiv njega. Sada se ponovo prisetite dogaaja od 11. septembra. Ko je, naposletku, dobio drutveno priznanje? Oni koje ste videli u medijima, na televiziji, kako izvode herojska dela, kao i oni koje ste videli kako se trude da ostave utisak na vas da izvode herojska dela. U ovu drugu kategoriju spadaju ljudi poput Riarda Grasoa, upravnika njujorke berze, koji je spasio berzu i za taj doprinos dobio ogroman bonus (u iznosu od nekoliko hiljada prosenih plata). A trebalo je samo da objavi na televiziji poetak rada berze na televiziji koja je, kao to emo videti, nosilac nepravednog tretmana i znaajan uzrok slepila za Crne labudove. Ko e biti nagraen: onaj guverner centralne banke koji izbegne recesiju ili onaj koji ispravi greke svojih prethodnika i bude na tom poloaju za vreme ekonomskog oporavka? iji je doprinos vredniji: politiara koji izbegne rat ili onog koji zapone novi (i bude dovoljno srean da ga dobije)? U pitanju je ista izokrenuta logika s kojom smo se susreli razmatrajui vrednost onoga to ne znamo. Opte je poznato da je potrebnije spreiti nego leiti, ali in prevencije retko biva nagraen. Mi slavimo one ija imena ostaju zapamena u istorijskim knjigama, na raun onih kojih u naim knjigama nema. Ljudska rasa nije samo povrna (to moe biti donekle izleivo), ona je i veoma nepravedna.ivOt je vrlO NeuObiAjeN

Ovo je knjiga o neizvesnosti; vaem autoru, redak dogaaj je jednak neizvesnosti. Moja tvrdnja da pre svega treba da prouavamo retke i ekstremne dogaaje kako bismo shvatili one obine moda zvui preterano ali odmah u je razjasniti. Postoje dva mogua pristupa. Prvi se odnosi na odbacivanje vanrednog i usmeravanje na normalno. Istraiva ostavlja vanrednosti po strani i izuava uobiajene sluajeve. U drugom pristupu za razumevanje fenomena prvo je potrebno uzeti u obzir ekstremne sluajeve, naroito ako imaju izvanredan kumulativni uinak, kao Crni labud. Ja ne marim mnogo za uobiajeno. elite li da steknete sliku o prijateljevom temperamentu, moralnosti ili eleganciji, potrebno je da ga vidite na delu u ekstremnim situacijama, ne u redovnim uslovima uukanosti

Prolog

xxvii

u svakodnevni ivot. Moete li da ocenite koliko je kriminalac opasan na osnovu onoga to radi tokom jednog obinog dana? Moemo li da izuavamo zdravlje bez poznavanja pogubnih bolesti i epidemija? Zaista, normalno je esto nevano. Gotovo sve u drutvenom ivotu posledica je retkih okova i skokova od ogromnog uticaja; a istovremeno, sve to se u drutvenom ivotu izuava usmereno je na normalno, posebno s primenom metoda zakljuivanja pomou zvonaste krive, koje vam ne kau gotovo nita. Zato? Zato to ova kriva zanemaruje velike devijacije, ne moe s njima da se nosi, a ipak nas ostavlja u uverenju da smo savladali neizvesnost. Njen nadimak u ovoj knjizi bie VIP velika intelektualna prevara.PLATON I TrEBErI

Na poetku pobune Jevreja u prvom veku nae ere, njihov bes je dobrim delom bio izazvan upiranjem Rimljana da u jevrejski hram u Jerusalimu postave kip Kaligule, u zamenu za stavljanje statue jevrejskog boga Jahvea u rimske hramove. Rimljani nisu shvatali da je za Jevreje (i kasnije levantske monoteiste) bog neto apstraktno, sveobuhvatno, to nema nikakve veze s antropomorfnom, previe ljudskom predstavom koju su Rimljani vezivali za re deus. Problem je bio u tome to jevrejski bog nije bio prikladan za simboliki prikaz. Isto tako, ono to mnogi imenuju i podrazumevaju kao nepoznato, neverovatno ili neizvesno, ja shvatam drugaije. To nije konkretna i precizna kategorija znanja, jedno treberski odreeno polje, ve upravo suprotno to je nedostatak (i ogranienje) znanja. To je izravna suprotnost znanju i trebalo bi da nauimo da izbegavamo upotrebu termina koji se odnose na znanje za opisivanje njegove suprotnosti. Ono to nazivam platonizmom, po idejama (i linosti) filozofa Platona, jeste naa tendencija da brkamo mapu i realan teren, da se fokusiramo na iste i dobro definisane forme, bilo da su to objekti poput trougla ili drutveni pojmovi, kao to su utopije (drutva izgraena po kakvom smislenom planu) ili ak i nacionalnost. Kada takve ideje i krute konstrukcije nasele na um, dajemo im prednost nad manje elegantnim stvarima, onim ija je struktura haotinija i manje vrsta (ideja koju u dalje razraivati tokom cele knjige). Upravo zbog platonizma mi mislimo da shvatamo vie nego to uistinu shvatamo. Ali to nije uvek tako. Ja ne kaem da platonistike forme ne postoje. Modeli i konstrukcije, te intelektualne mape stvarnosti, nisu uvek pogreni; pogreni su samo u pojedinim specifinim sluajevima primene

xxviii

Prolog

na stvarnost. Potekoa je u sledeem: a) to ne znate unapred (ve tek naknadno) gde mapa grei, i b) to te greke mogu da imaju ozbiljne posledice. Ti modeli su poput potencijalno korisnih lekova koji imaju malobrojne i nepredvidljive ali vrlo ozbiljne nuspojave. Ogranienje platonizma je ona eksplozivna granica na kojoj se platonistiki nain razmiljanja susree s haotinom stvarnou, gde jaz izmeu onoga to znate i onoga to mislite da znate postaje opasno veliki. Upravo tu nastaje Crni labud.PrEdOSAdNO dA BI SE O TOME PISALO

Filmski reiser Lukino Viskonti vodio je rauna, bar tako kau, o tome da kada glumci pokau na zatvorenu kutiju u kojoj se navodno nalaze dragulji, u njoj zaista budu pravi dragulji. To je verovatno efikasan nain da se glumci podstaknu na uverljivost, ali mislim da su Viskontijevi razlozi poticali i iz istog smisla za estetiku i autentinost moda mu nije bilo u redu da zavarava gledaoca. Ovo je esej koji izraava jednu osnovnu ideju; nije nikakvo recikliranje niti prepakivanje tuih misli. Esej je u naelu impulsivna meditacija, a ne nauni izvetaj. Zato se izvinjavam ako u ovoj knjizi preskaem par oiglednih tema, iz uverenja da bi ono o emu je meni predosadno da piem i itaocu moglo biti odvie dosadno da ita (takoe, izbegavanje dosadnog moe pomoi i da se proseje nebitno). Pria nita ne kota. Neko ko je pohaao previe predavanja iz filozofije (ili moda nedovoljno) mogao bi staviti primedbu da prizor Crnog labuda ne ponitava teoriju da su svi labudovi beli, poto ta crna ptica tehniki gledano i nije labud, jer je belina sutinska odlika labuda. Odista, oni koji previe itaju Vitgentajna (i pisanija o pisanijima o Vitgentajnu) mogu imati utisak da su jeziki problemi vani. Sigurno jesu vani za napredovanje i ugled na odseku za filozofiju, ali mi, praktiari i donosioci odluka u stvarnom svetu, tako neto ostavljamo za vikend. Kao to objanjavam u poglavljuNeizvesnost lanog, takvi fini detalji, uprkos znatnoj intelektualnoj privlanosti, nemaju nikakve ozbiljne implikacije od ponedeljka do petka, za razliku od supstancijalnijih (ali zanemarenih) pitanja. Ljudi u uionicama koji se ne suoavaju esto sa situacijama u kojima treba doneti odluku u uslovima neizvesnosti, ne shvataju ta je vano a ta ne ak ni oni koji izuavaju neizvesnost (ili naroito oni koji izuavaju neizvesnost). Ono to zovem praksom neizvesnosti moe biti piraterija, robne pekulacije, profesionalno kockanje, rad u nekim ograncima mafije

Prolog

xxix

ili pak obino preduzetnitvo. Stoga grmim protiv sterilnog skepticizma, onog s kojim ne moemo uraditi nita, kao i protiv prekomerno teoretskih jezikih problema koji su dobar deo moderne filozofije uinili veoma irelevantnom za, kako se to podrugljivo naziva, iru javnost. (U prolosti, bila ona dobra ili loa, retki filozofi koji nisu mogli sami da se izdravaju zavisili su od podrke mecene. Dananji akademici apstraktnih disciplina zavise od miljenja kolega, bez spoljnih provera, uz povremene patoloke ispade pretvaranja meusobnih rasprava u uskogruda i razmetljiva nadmetanja u dokazivanju vetine. Kakvi god bili nedostaci starog sistema, makar je osiguravao nekakve standarde relevantnosti). Filozofkinja Edna Ulman-Margalit je otkrila nedoslednost u ovoj knjizi i zamolila me da opravdam zato koristim ba metaforu Crnog labuda za opisivanje nepoznatog, apstraktnog i neodreenog nepoznatog i belih gavranova, ruiastih slonova ili stanovnika pred istrebljenjem na udaljenoj planeti koja krui orbitom Tau Cetija.* Zaista me je uhvatila na delu. Kontradikcija odista postoji; ova knjiga jeste pria, jer sam pre za to da koristim upravo prie za ilustraciju nae lakovernosti prema priama i nae sklonosti opasnom narativnom saimanju. Da biste zamenili jednu priu, potrebna vam je druga pria. Metafore i prie su (avaj) daleko monije od ideja; a i lake ih je zapamtiti i zabavnije itati. Ako sam se namerio na ono to nazivam narativnim disciplinama, najbolje oruje mi je naracija. Ideje dolaze i prolaze, prie ostaju.ZAKLJUAK

Zver na koju sam se ustremio u ovoj knjizi nije samo zvonasta kriva, ni statistiar koji sam sebe zavarava, niti platonistiki uenjak kome su potrebne teorije da se zamajava. To je poriv da se usredsredimo na ono to po nama ima smisla. ivot na ovoj planeti danas zahteva mnogo vie imaginacije nego to je mi po prirodi imamo. Nama manjka imaginacije i guimo je i u drugima. Primetiete da se u ovoj knjizi ne oslanjam na zversku metodu prikupljanja selektivnih potkrepljujuih dokaza. Iz razloga koje objanjavam* Tau Ceti zvezda u sazveu Cetus. (Prim. prev.) Metafora crnog labuda uopte nije novijeg datuma iako se obino pripisuje Poperu, Milu, Hjumu i drugima, ja sam je odabrao zato to korespondira s antikom idejom o retkoj ptici. Rimski pesnik Juvenal govori o ptici retkoj poput crnog labuda rara avis in terris nigroque simillima cygno.

xxx

Prolog

u poglavlju 5, to preterivanje s primerima nazivam naivnim empirizmom jer nizanje anegdota odabranih tako da potkrepljuju neku priu ne predstavlja dokaz. Svako ko trai potvrde prie pronai e ih dovoljno da zavara sam sebe a bez sumnje i svoje kolege.* Ideja o Crnom labudu zasniva se na strukturi sluajnosti u empirijskoj stvarnosti. Da sumiram: ja u ovom (linom) eseju stavljam glavu na panj iznosei tvrdnju, protivnu mnogim naim misaonim navikama, da naim svetom dominira ekstremno, nepoznato i vrlo neverovatno (neverovatno po merilima naeg trenutnog znanja) a da mi, istovremeno, provodimo vreme askajui o sitnicama, usredsreeni na ono to je poznato i to se ponavlja. To ukazuje na potrebu da se kao polazite uzmu ekstremni dogaaji, umesto to se tretiraju kao izuzeci koji se guraju pod tepih. Takoe iznosim jo smeliju (i jo iritantniju) tvrdnju da e, uprkos napretku i irenju naeg znanja ili moda upravo zbog tog napretka i irenja budunost biti sve manje predvidljiva, a ini se kako su se i ljudska priroda i drutvene nauke urotile da to sakriju od nas.Mapa poglavlja

Redosled ove knjige sledi jednostavnu logiku; tee od onoga to se moe nazvati istom literaturom (po temi i obradi) do onoga to se moe smatrati potpuno naunim (po temi, ne po nainu na koji je obraeno). U prvom delu i poetku drugog dela najzastupljenija je psihologija; biznisom i prirodnim naukama bavim se najvie u drugoj polovini drugog i u treem delu. U prvom delu, Antibiblioteka Umberta Eka, govorim uglavnom o tome kako percipiramo istorijske i tekue dogaaje i kakvih distorzija ima u toj percepciji. U drugom delu, Prosto nepredvidljivo, govorim o naim grekama u predvianju budunosti i slabo pominjanim ogranienjima nekih nauka kao i o tome ta initi s tim ogranienjima. U treem delu, Ti sivi labudovi ekstremistanski, zalazim dublje u analizu ekstremnih dogaaja, objanjavam kako se dobija zvonasta kriva (ta velika intelektualna prevara) i iznosim ideje u prirodnim i drutvenim

* Naivni empirizam je i kada se u prilog nekom argumentu navodi serija elokventnih citata mrtvih autoriteta. Ako potraite, uvek moete nai nekoga ko je smislio iskaz koji dobro zvui i govori u prilog vaem stanovitu kao to je, o svakoj temi, mogue nai i misao nekog drugog mrtvog mislioca koja govori potpuno suprotno. Skoro svi citati koje navodim a nemaju veze s Jogijem Berom (Piter Lorens Jogi Bera uveni ameriki bejzbol igra i trener, prim.prev.), potiu od ljudi s kojima se ne slaem.

Prolog

xxxi

naukama neodreeno grupisane pod odrednicom kompleksnost. etvrti deo, Kraj, bie vrlo kratak. Pisanje ove knjige mi je donelo neoekivano mnogo zadovoljstva u stvari, gotovo da se sama napisala i nadam se da e i itaoci imati takvo iskustvo. Priznajem da sam se, posle nunih ogranienja aktivnog ivota ispunjenog transakcijama, navukao na ovo povlaenje u svet istih ideja. Nakon objavljivanja ove knjige, nameravam da se na neko vreme povuem iz metea javnog ivota kako bih u potpunom miru i tiini razmiljao o svojim filozofsko-naunim idejama.

EKA BERTA UM IOTEKA TVRDU BL ANTIBI TRAIMO POeo Pr vi d

O ILI KAK

P

isac Umberto Eko spada u malobrojne intelektualce koji poseduju enciklopedijsko znanje, pronicljivi su i nisu dosadni. On poseduje i veliku linu biblioteku (s trideset hiljada knjiga) i posetioce deli u dve kategorije. U prvoj su oni koji reaguju sa: Auu! Sinjore professore dottore Eko, kakvu biblioteku imate! Koliko ste ovih knjiga proitali?, a u drugoj su oni vrlo mala manjina koji shvataju kako sutina privatne biblioteke nije da dodatno hrani ego, nego da bude istraivako orue. Neproitane knjige su znatno dragocenije od proitanih. Biblioteka bi trebalo da sadri to vie onoga to ne znate, u meri u kojoj vam finansijske mogunosti, hipotekarni krediti i trenutno krizno trite nekretnina dozvoljavaju da nagomilate. to ste stariji, to ete prikupljati vie znanja i vie knjiga, a s polica e vas pretee posmatrati sve vei broj neproitanih dela. Zaista, to vie znate, to su dui nizovi knjiga koje niste proitali. Nazovimo tu zbirku neproitanih knjiga antibiblioteka. Skloni smo da se prema sopstvenom znanju ophodimo kao prema linom vlasnitvu koje treba tititi i braniti jer je znanje ukras koji nam omoguava uspon u hijerarhiji. Ta sklonost da se omalovaava Ekoov senzibilitet prema biblioteci tako to se panja poklanja poznatom, predrasuda je koja se protee i na nae mentalne aktivnosti. Ljudi ne idu naokolo nosei antibiografije u kojima su naveli ta nisu studirali ili iskusili (to umesto njih priaju konkurenti), ali bilo bi lepo da to rade. Ba kao to je potrebno da logiku biblioteke izvrnemo naglavake, radiemo i na

2

AntibibliotekA UmbertA ekA

okretanju znanja naglavce. Imajte na umu da Crni labud proizlazi iz naeg nerazumevanja verovatnoe iznenaenja i nerazumevanja onih neproitanih knjiga, zato to ono to znamo shvatamo preozbiljno. Nazvaemo, stoga, antiintelektualca osobu koja se fokusira na neproitano i trudi se da svoje znanje ne tretira kao bogatstvo, ak ni kao posed ili sredstvo za podizanje samopouzdanja skeptinim empiristom. Poglavlja u ovom delu bave se pitanjem kako mi, ljudi, tretiramo znanje i favorizovanjem onoga to smo uli nad onim to smo iskusili. Poglavlje 1 predstavlja Crnog labuda kroz priu o mojoj sopstvenoj opsesiji. Glavnu razliku izmeu dve vrste sluajnosti izneu u poglavlju 3. Nakon toga, u poglavlju 4, ukratko se vraam problemu Crnog labuda u njegovom izvornom obliku: naoj sklonosti da izvodimo opte zakljuke na osnovu onoga to vidimo. Potom ralanjujem aspekte tog izvornog oblika problema Crnog labuda: a) konfirmacijsku greku (greku u potvrivanju), odnosno sklonost da nezaslueno nipodatavamo onaj netaknuti deo biblioteke (tendencija da vidimo ono to potvruje nae znanje, a ne nae neznanje) u poglavlju 5; b) narativnu zabludu, to jest to samoobmanjivanje priama i anegdotama (u poglavlju 6); c) kako nas emocije ometaju u zakljuivanju (poglavlje 7); i d) problem s nemim dokazima, to se odnosi na trikove kojima istorija skriva od nas Crne labudove (poglavlje 8). U poglavlju 9 raspravljam o pogubnoj zabludi izgradnje znanja na temelju sveta igara.

Pr v o p o g la vlje

egrToVaNje empirijSKog SKepTiKa

Anatomija Crnog labuda Trio neprozirnosti itanje knjiga unatrag Retrovizor Sve postaje objanjivo Uvek razgovaraj s vozaem (oprezno) Istorija ne puzi; ona skae Bilo je tako neoekivano Spavati dvanaest sati

Ovo nije autobiografija, te u preskoiti prizore iz rata. Zanemario bih te prizore i da je re o autobiografiji. Kako ne mogu da se nadmeem s akcionim filmovima ili memoarima avanturista koji su znamenitiji od mene, drau se onoga to mi je specijalnost: sluajnosti i neizvesnosti.ANATOMIJA CrNOg LABUdA

Istona obala Sredozemlja zvana Libanonsko gorje, vie od hiljadu godina je bila dom preko deset razliitih sekti, etniciteta i verovanja koji su opstajali u arobnom skladu. To podruje je vie bilo nalik velikim gradovima istonog Sredozemlja (zvanog Levant) nego oblastima u unutranjosti Bliskog istoka (naime, bilo je lake putovati morem nego kopnom po planinskim terenima). Gradovi Levanta su, po svojoj prirodi, bili trgovaki. Ljudi su se u meusobnom ophoenju drali jasnog protokola odravajui mir koji je pogodovao trgovini, a bilo je i intenzivnog meanja razliitih

4

AntibibliotekA UmbertA ekA

zajednica. Taj hiljadugodinji mir povremeno bi prekidala samo sitna trvenja unutar muslimanskih i hrianskih zajednica, a sukobi izmeu hriana i muslimana bili su retki. I dok su gradovi bili trgovaki i preteno helenistiki, u planinskim oblastima ivele su sve mogue verske manjine koje su, po sopstvenom priznanju, izbegle pred vizantijskom i muslimanskom ortodoksijom. Planinski teren bio je idealno sklonite od prevladavajue struje, ali izbegli bi tu nalazio novog neprijatelja drugog izbeglicu s kojim se nadmetao za istu krevitu nekretninu. Tamonji mozaik kultura i religija vrednovao se kao uzor suivota: hriani svih vrsta (maroniti, Jermeni, grko-sirijski vizantijski pravoslavci, ak i vizantijski katolici, a uz njih i aica rimokatolika koji tu ostadoe posle krstakih ratova), muslimani (iiti i suniti), druzi i neto Jevreja. Podrazumevalo se da su se tamonji narodi nauili toleranciji. Seam se da su nas u koli uili kako smo kudikamo civilizovaniji i mudriji od pripadnika balkanskih zajednica ije lokalno stanovnitvo ne samo da se suzdrava od kupanja, nego je i lak plen u borbama izmeu razliitih frakcija. Situacija je, inilo se, bila u stabilnoj ravnotei proistekloj iz istorijske sklonosti ka napretku i toleranciji. Izrazi ravnotea i tolerancija esto su se koristili. Moje poreklo s obe strane je grko-sirijsko ta zajednica bila je poslednje vizantijsko uporite u severnoj Siriji koja je obuhvatala i dananji Liban. Vizantince su na lokalnim jezicima zvali Rimljani Roumi (mnoina Roum). Poreklom smo iz maslinarskog kraja podno Libanonskog gorja, odakle smo u planine proterali hriane maronite u istorijskoj bici kod Amijuna, sela mojih predaka. Od invazije Arapa u sedmom veku, iveli smo u trgovakom miru s muslimanima, a libanski maronitski hriani s planina su nas tek ponekad uznemiravali. Prema nekakvom (doslovno) vizantijskom sporazumu izmeu arapskih vladara i vizantijskih careva, uspevali smo da plaamo poreze obema stranama i da uivamo dvostruku zatitu. Zato smo i mogli da ivimo u miru i gotovo bez krvoprolia preko hiljadu godina. Poslednje istinske nevolje dolazile su nam od problematinih krstaa u kasnijem periodu, a ne od arapskih muslimana. Arapi, koje je, inilo se, zanimalo samo ratovanje (i pesnitvo), a potom i otomanski Turci, kojima je, inilo se, bilo na umu samo ratovanje (i zadovoljstvo), prepustili su nama da se bavimo nezanimljivom trgovinom i bezopasnijim oblicima uenjatva (poput prevoenja tekstova s aramejskog i grkog). Zemlja nazvana Liban kojoj nenadano pripadosmo po padu Otomanskog carstva poetkom dvadesetog veka, inila se kao stabilno rajsko mesto. Ona je, uz to, bila skrojena kao prevashodno hrianska zemlja. Ljudima su na brzinu utuvili u glavu da je nacionalna drava njihov

E G r TO Va N j E E M P I r I j S KO G S K E P T I K a

5

entitet.* Hriani su sami sebe uverili da su na izvoru i u sreditu onoga to se uopteno naziva zapadnom kulturom, s prozorom okrenutim ka Istoku. Bio je to klasian primer statinog razmiljanja, jer niko nije raunao na razlike u stopi nataliteta pojedinih zajednica i smatralo se da e hriani ostati u veini. Poto su Levantinci dobili rimsko dravljanstvo, Sveti Pavle, Sirijac, mogao je slobodno da putuje antikim svetom. Ljudi su se oseali povezanim sa svime to su smatrali vrednim povezivanja. To mesto bilo je izuzetno otvoreno prema svetu, s vrlo naprednim ivotnim standardom, ekonomijom koja je cvetala i s umerenom klimom slinom kalifornijskoj, dok su se nad Sredozemljem uzdizale snegom prekrivene planine. Privlailo je raznovrsne pijune (i sovjetske i zapadne), prostitutke (plavue), pisce, pesnike, trgovce drogom, avanturiste, kompulsivne kockare, tenisere, aprs-skijae i trgovce redom profesije koje se nadopunjuju. Mnogi su se ponaali kao da su iz nekog starog filma o Demsu Bondu, kao iz vremena kad su plejboji puili, pili i, umesto da idu u teretanu, poseivali dobre krojae. Nije izostalo ni glavno obeleje raja: taksisti su, navodno, bili uljudni (premda se ne seam da su i prema meni bili takvi). Pravo govorei, iz dananje perspektive, ovo mesto moda i nije bilo takav raj kakvim ga pamte. Bio sam odvie mlad da iskusim zadovoljstva koja je nudio, budui da sam postao buntovni idealista i vrlo rano razvio asketske sklonosti razmetanje bogatstvom bilo mi je odurno, i bio sam alergian na jurnjavu za imetkom i opsesiju novcem, svojstvene levantskoj kulturi. Kao tinejder, jedva sam doekao da odem u metropolu s manje tipova u stilu Demsa Bonda. Ipak, seam se neeg posebnog u tamonjoj intelektualnoj sredini. Pohaao sam francusku gimnaziju iji su uenici bili meu najuspenijima u sticanju bakalaureata ak i u predmetima kao to je francuski jezik. U gimnaziji se govorio prilino ist francuski: levantska hrianska i jevrejska aristokratija (od Istanbula do Aleksandrije), poput plemikog sloja predrevolucionarne Rusije, kao govorni i pisani jezik stalea koristila je knjievni francuski. Najprivilegovaniji, poput mojih dedova, odlazili su na kolovanje u Francusku deda po ocu, moj imenjak, 1912. godine, a deda po majci, 1929. godine. Dve hiljade godina ranije, isti instinkt za jeziku distinkciju nagonio je snobovske levantske patricije* udesno je koliko brzo i delotvorno moete da izgradite nacionalnost sa zastavom, nekoliko govora i nacionalnom himnom; i dan-danas izbegavam termin Libanac, i radije koristim manje restriktivnu odrednicu Levantinac.

6

AntibibliotekA UmbertA ekA

da piu na grkom umesto na narodnom aramejskom. (Novi zavet napisan je na loem lokalnom aristokratskom grkom kojim se govorilo u naoj prestonici Antiohiji, zbog ega je Nie izrekao kako je Bog govorio lo grki.) Po zamiranju helenizma, oni su prihvatili arapski. Tako se ovo mesto, ve nazivano rajskim, stalo pominjati kao udesno raskre onoga to se povrno oznaava istonom i zapadnom kulturom.POStuPaj u Skladu Sa uverenjiMa

Etika mi je formirana kada sam, kao petnaestogodinjak, zavrio u zatvoru poto sam u nekakvom studentskom buntu (navodno) napao policajca komadom betona. Incident je neobino zakomplikovala okolnost da je tadanji ministar unutranjih poslova, osoba zaduena da ugui nau pobunu, bio moj deda. Jedan demonstrant je ustreljen kada se policajac, udaren kamenom u glavu, uspaniio i otvorio nasuminu vatru na nas. Bio sam u srcu pobune, silno zadovoljan kad su me uhapsili, za razliku od mojih prijatelja koji su se plaili i zatvora i roditelja. Toliko smo prepali vladu, da nam je jamila amnestiju. To to sam jasno iskazivao spremnost da delujem u skladu sa uverenjima, da ni pedalj ne ustuknem kako ne bih uvredio druge ili im zasmetao, imalo je oiglednih prednosti. Bio sam srdit i nisam mario ta moji roditelji (i deda) misle o meni. Oni su se, zato, prilino uplaili mene, te nisam mogao priutiti sebi da se povuem, ak ni da trepnem. Da sam umesto otvorenog iskazivanja neposlunosti prikrivao svoje uee u pobuni (a tako su postupili mnogi moji prijatelji) i da su me raskrinkali, siguran sam da bi se prema meni ophodili kao prema crnoj ovci. Jedno je formalna neposlunost prema autoritetima, recimo nekonvencionalno odevanje ono to sociolozi i ekonomisti nazivaju jeftinim signaliziranjem a sasvim druga stvar je dokazati svoju volju prelaskom s rei na dela. Stric se nije mnogo obazirao na moje politike ideje (one dou i prou), ali besneo je to sam ih koristio kao izgovor da se odevam neuredno. Nedostatak elegancije nekog lana ue porodice za njega je bio ravan smrtnoj uvredi. To to su svi znali za moje hapenje donelo mi je jo jednu bitnu korist mogao sam da izbegnem uobiajene spoljanje znake adolescentske pobune. Otkrio sam da je, pokaete li kako ste spremni da odete dalje od puste prie, mnogo delotvornije biti razuman i ponaati se kao dobar deko. Moete sebi dozvoliti saoseajnost, popustljivost i ljubaznost ako pokatkad, kad se to od vas najmanje oekuje, ali potpuno opravdano,

E G r TO Va N j E E M P I r I j S KO G S K E P T I K a

7

nekoga tuite ili zgazite, tek toliko da pokaete kako ste kadri da delujete u skladu sa uverenjima.iezli raj

Libanski raj je nestao naglo, posle nekoliko ispaljenih metaka i minobacakih granata. Nekoliko meseci iza mog boravka u zatvoru, posle gotovo trinaest vekova zadivljujueg etnikog suivota, niotkuda doe Crni labud i pretvori raj u pakao. Izmeu hriana i muslimana zapoeo je estok graanski rat u kome su na stranu muslimana stale i palestinske izbeglice. Rat je bio brutalan, jer su se zone sukoba nalazile u gradskom sreditu, a veina borbi se vodila u stambenim etvrtima (moja srednja kola je od ratne zone bila daleko tek par stotina metara). Sukob je potrajao preko deceniju i po. Neu previe zalaziti u detalje u opisima. Moda je ba zbog otkria vatrenog i monog oruja neto to bi u doba maa predstavljalo tek napetost preraslo u spiralu nekontrolisanog ratovanja u stilu oko za oko. Osim fizike tete (koju je, pokazalo se, lako nadoknaditi uz pomo nekoliko motivisanih spoljnih dobavljaa, podmitljivih politiara i naivnih akcionara), rat je skinuo dobar deo glazure sofisticiranosti zbog koje su levantski gradovi tokom tri milenijuma bez prekida bili sredite velianstvenog intelektualnog razvoja. Hriani su to podruje poeli da naputaju jo u vreme otomanske imperije oni koji su se preselili na Zapad preuzeli su zapadna imena i uklopili se. Njihovo iseljenje se sada ubrzalo. Broj kulturnih ljudi pao je ispod kritinog nivoa. To mesto se najednom pretvorilo u vakuum. Odliv mozgova je teko preokrenuti, te je deo stare prefinjenosti moda i nepovratno izgubljen.Zvezdana no

Kada sledei put nestane struje, uperite pogled u nebo kako biste pronali utehu. Neete ga prepoznati. U Bejrutu je za vreme rata esto nestajalo struje. Pre nego to su ljudi pokupovali generatore za linu upotrebu, jedna strana nonog neba bila je jasna, jer na nju nije padalo svetlo. Taj deo grada bio je najudaljeniji od zone sukoba. Ostavi bez televizije, ljudi su se dovozili tamo i posmatrali bleskove nonih bitaka. Rizik da ih raznese minobacaka granata inio im se prihvatljivijim od dosadne i jednoline veeri. Dakle, zvezde ste mogli videti jasno kao na dlanu. U srednjoj koli su me uili da su planete u stanju ravnotee pa nismo morali da se brinemo

8

AntibibliotekA UmbertA ekA

hoe li nas strefiti neka zvezda. Mene je to neprijatno podsealo na neke druge prie koje su nam priali, one o jedinstvenoj istorijskoj stabilnosti Libana. I sama ideja o pretpostavljenoj ravnotei me je uznemiravala. Gledao bih sazvea na nebu ni sam ne znajui u ta da verujem.ISTOrIJA I TrIO NEPrOZIrNOSTI

Istorija je neprozirna. Vidi se samo ono to ona izrodi, ali ne i scenario nastajanja dogaaja, generator istorije. Nae razumevanje istorijskih dogaaja je u samoj svojoj osnovi manjkavo, jer ne vidimo ta je, tano, u kutiji, kako mehanizam radi. Generator istorijskih dogaaja razlikuje se od samih dogaaja, otprilike kao to se umovi bogova ne mogu sagledati tek posmatranjem njihovih dela. Veoma je verovatno da ete pogreno protumaiti njihove namere. Ta neusklaenost se moe uporediti s razlikom izmeu hrane koju vam poslue u restoranu i procesom koji se odvija u kuhinji restorana. (Kad sam poslednji put bio na kasnom doruku u jednom kineskom restoranu u Ulici Kanal u donjem Menhetnu, video sam pacova kako izlazi iz kuhinje.) Suoen s istorijom, ljudski um otkriva tri svoje slabosti. Ja ih nazivam trio neprozirnosti. To su: a. Zabluda o razumevanju, ili kako svi misle da znaju ta se dogaa u svetu koji je sloeniji (ili neureeniji) nego to shvataju; b. Retrospektivno izobliavanje, ili kako zbivanja procenjujemo tek poto se dogode, kao u retrovizoru (istorija izgleda jasnije i organizovanije u istorijskim knjigama nego u empirijskoj stvarnosti); i c. Precenjivanje proverenih podataka i hendikep autoritativnih i uenih ljudi, posebno kada kategorizuju, odnosno platonizuju.niko ne zna ta se dogaa

Prva slabost od pomenute tri jeste patologija razmiljanja po kojoj je svet u kome ivimo razumljiviji, objanjiviji, pa tako i predvidljiviji nego to to uistinu jeste. Odrasli su mi stalno ponavljali da e se rat, koji je na kraju potrajao bezmalo sedamnaest godina, zavriti za samo nekoliko dana. I u tu prognozu su bili prilino uvereni: dokaz je i broj ljudi koji su kraj rata ekali po hotelskim sobama i u drugom privremenom smetaju na Kipru, u Grkoj, Francuskoj i drugde. Jedan moj stric je ponavljao kako

E G r TO Va N j E E M P I r I j S KO G S K E P T I K a

9

su bogati Palestinci, kojima se to desilo trideset godina ranije, izbeglitvo u Liban smatrali veoma privremenim reenjem (veina ih, posle ezdeset godina i dalje ivi tamo). Ipak, kad sam ga upitao hoe li tako biti i s naim sukobom, odgovorio je: Ne, naravno da nee. Liban je drugaiji; oduvek je bio drugaiji. Ono to je vailo za druge nekako se nije odnosilo i na njega. Slepilo za proticanje vremena od kog je patio taj sredoveni izbeglica prilino je rairena boljka. Kasnije, odluivi se da zaobiem prognanikovu opsesiju linim korenima (koreni prognanika pomalo preduboko prodiru u njihovu linost), bacio sam se na prouavanje izbeglike literature, upravo da ne bih upao u zamku sveproimajue i opsesivne nostalgije. Te su izbeglice, izgleda, bile zatoene meu uspomenama na svoje idilino poreklo sedei u drutvu drugih talaca uspomena razgovarale su o starom kraju, uz tradicionalnu hranu i narodnu muziku u pozadini. Neprestano su prebirali po glavi verzije koje se nisu poklapale sa stvarnou, alternativne scenarije koji bi, da su se odigrali, spreili istorijske lomove. Na primer: Da ah nije za premijera postavio onog nesposobnjakovia, jo bismo bili tamo. Kao da je iza datog istorijskog loma stajao konkretan uzrok, pa se i katastrofa mogla izbei uklanjanjem tog specifinog uzroka. Tako, od svakog prognanika na kog sam naiao izvlaio sam priu o njegovom ponaanju u izbeglitvu. Svi su se, gotovo po pravilu, isto ponaali. Stalno sluamo prie bez kraja o kubanskim izbeglicama koje su ezdesetih godina, po dolasku Kastrovog reima na vlast, s napola spakovanim koferima odlazile u Majami na nekoliko dana. Isto je i s Irancima u Parizu i Londonu koji su 1978. godine izbegli iz Islamske Republike, uvereni da odlaze na krai godinji odmor. Tek nekolicina ih se danas, posle etvrt veka, i dalje nada povratku. Mnogi Rusi izbegli 1917. godine, poput knjievnika Vladimira Nabokova, pronali su utoite u Berlinu, moda i da bi se mogli brzo vratiti u domovinu. Sam Nabokov je itav ivot proveo u improvizovanom smetaju, u bedi i luksuzu istovremeno, da bi kraj ivota doekao u hotelu Montreux Palace na enevskom jezeru. U svim tim pogrenim prognozama bilo je i poneto od prieljkivanja, zaslepljenosti usled nade, ali postojao je i problem uvianja. Dinamika libanskog sukoba bila je izvesno nepredvidljiva, ali rasuivanja posmatraa dogaaja imala su zajedniki imenitelj: gotovo svi kojih su se ta zbivanja ticala, bili su uvereni da znaju ta se dogaa. Svakoga dana bilo je deavanja koja se nikako nisu uklapala u njihove prognoze, ali oni nisu mogli da dokue kako su ih prevideli. Veinu onog to se dogodilo, da su

10

AntibibliotekA UmbertA ekA

se rukovodili prolou, mogli su smatrati potpuno suludim. Ipak, nita od toga im nije izgledalo suludo poto bi se dogodilo. Istu takvu zabludu u spoznaji video sam i kasnije, na planu poslovnog uspeha i finansijskog trita.istorija ne puzi ona skae

Kasnije, kada sam se, uobliavajui svoje ideje o percepciji nasuminih dogaaja, priseao ratnih zbivanja, stekao sam snaan utisak da su nai umovi predivne maine za objanjavanje, u stanju da gotovo svemu pridaju znaenje, sposobni da pronau objanjenja za razne fenomene, a naelno nesposobni da prihvate ideju o nepredvidljivosti. Pomenuti dogaaji bili su neobjanjivi, ali inteligentni ljudi su smatrali da mogu ponuditi uverljivo objanjenje za njih naknadno. Povrh toga, to je osoba inteligentnija, objanjenje bolje zvui. Veu strepnju izaziva injenica da se sva ta uverenja i procene ine logiki suvislim i doslednim. I, tako, napustio sam mesto zvano Liban jo kao tinejder, ali kako sam za sobom ostavio brojne roake i prijatelje, i dalje sam ga poseivao, posebno u periodima primirja. Rat se nije odvijao u kontinuitetu borbe su prekidane trajnim reenjima. U tim smutnim vremenima oseao sam dublju vezu sa svojim korenima. Imao sam poriv da se vratim i pruim podrku onima to su ostali u Libanu, koje su esto demoralisali tui odlasci. Oni su zavideli svojim prijateljima koje su viali samo u tim srenijim periodima, a koji su ekonomsku i linu sigurnost mogli potraiti na drugom mestu i u zemlju dolaziti samo o praznicima, tokom povremenih zatija u sukobu. Izvan Libana, nisam uspevao da radim ili itam dok ljudi umiru, ali paradoksalno je ti dogaaji su me manje optereivali kad bih se naao u Libanu, i tada sam se mogao posvetiti svojim intelektualnim preokupacijama bez grie savesti. Zanimljivo je da su ljudi tokom rata vrlo esto prireivali zabave i da im je apetit za luksuznim stvarima porastao, to je posete inilo privlanijim, uprkos borbama. Bilo je i nekolikih tekih pitanja. Kako je iko mogao predvideti da e se ljudi koji su delovali kao uzor tolerancije preko noi pretvoriti u najokorelije varvare? Zato je promena bila tako nagla? Isprva sam mislio da rat u Libanu, za razliku od drugih sukoba, moda zaista nije bilo nemogue predvideti, i da su Levantinci kao rasa previe komplikovani e da bi se mogli razumeti. Kasnije sam, razmatrajui sve velike istorijske dogaaje, polako poeo da uviam kako njihova nepredvidljivost nije nikakva njima svojstvena odlika.

E G r TO Va N j E E M P I r I j S KO G S K E P T I K a

11

Levant je bio svojevrsni masovni proizvoa posledinih dogaaja kojima se niko nije nadao. Je li iko predvideo da e hrianstvo postati dominantna religija u mediteranskom basenu, kasnije i u itavom zapadnom svetu? Rimski hroniari toga doba preskoili su novu religiju istoriare hrianstva zbunjuje to to se ova religija ne pominje u ranim zapisima. Izgleda da je meu tadanjim umnim ljudima bilo premalo onih koji su ideje tobonjeg jevrejskog jeretika shvatali dovoljno ozbiljno da uopte pomisle kako bi one mogle ostaviti traga na potomstvo. Isus iz Nazareta se, u zapisima iz tog vremena, pominje na samo jednom mestu u Judejskim ratovima Josifa Flavija a mogue je da je i to tek naknadni pomen za koji je zasluan kakav poboni prepisiva. ta je s rivalskom religijom koja se pojavila nekoliko vekova kasnije ko je predvideo da e gomila konjanika za samo nekoliko godina proiriti svoje carstvo i islamski zakon od June Azije do panije? irenje islama (njegovog treeg izdanja, da tako kaemo), ak i vie od uspona hrianstva, bilo je proeto potpunom nepredvidljivou, i naglost promena je prenerazila mnoge istoriare to su prouavali tadanje zapise. Za primer, ora Dibija zaprepastila je brzina kojom je levantinski helenizam, koji je trajao gotovo itav milenijum, zbrisan jednim udarcem maa. Pol Vejn, koji je Dibija nasledio na mestu efa Katedre za istoriju na Collge de France, govorio je da se religije ire kao bestseleri a to poreenje upuuje na nepredvidljivost. Ta vrsta diskontinuiteta u hronologiji nije olakala posao istoriarima: briljivim i detaljnim istraivanjem istorije neete bogzna ta nauiti o nainu na koji funkcionie samo ete se zavarati da je razumete. Istorija i drutva ne puze nego napreduju skokovito, od jednog do drugog sloma, uz tek poneka kolebanja. Ipak, mi (i istoriari) volimo da verujemo u predvidljivo, u sitne, postupne korake napred. Svojevremeno mi je na pamet pala ideja koja me jo uvek dri, o tome da smo mi velika maina za osvrtanje unatrag i da su ljudi odlini u samoobmanjivanju. Taj poremeaj mi se iz godine u godinu ini sve izvesnijim.dragi dnevnie: o istoriji koja tee unazad

Dogaaji nam se ukazuju na iskrivljen nain. Razmislite o prirodi informacija: od miliona, moda ak i milijardi sitnih injenica koje se mogu doznati pre nekog dogaaja, samo e se nekoliko njih kasnije pokazati relevantnima za vae razumevanje tog dogaaja. Poto vam je pamenje ogranieno i filtrirano, skloni ste da pamtite one podatke koji se naknadno usklade s injenicama, osim ako niste poput naslovnog junaka iz kratke Borhesove prie Funes ili

12

AntibibliotekA UmbertA ekA

pamenje, koji nita ne zaboravlja, osuen, izgleda, da ivi s teretom rastue gomile neobraenih informacija. (Ne uspeva dugo tako da poivi.) Doarau vam svoj prvi susret s retrospektivnim izoblienjem. U detinjstvu sam bio neumeren, moda ak i nestalan, ali prvu fazu rata proveo sam u podrumu, duom i telom posveujui se knjigama svih vrsta. kola je bila zatvorena, a napolju su pljutale minobacake granate. Boravak u podrumu je dozlaboga dosadan. Isprva sam brinuo samo o tome kako da pobedim dosadu i ta sledee da proitam* premda se u itanju usled nedostatka drugih aktivnosti ne uiva kao kad se ita po sopstvenom izboru. Kako sam hteo da postanem filozof (to me jo uvek dri), smatrao sam da, radi te budunosti, moram sebe naterati da izuavam tue ideje. Okolnosti su me podstakle da prouavam teorijske i opte uvide u ratove i sukobe i pokuam da proniknem u drelo istorije, u mehanizme tog ogromnog generatora dogaaja. Iznenaujue je, ali knjiga koja je najvie uticala na mene nije bila iz filozofske brane, ve je nastala iz pera jednog novinara, Vilijama irera. Bio je to Berlinski dnevnik: kazivanja stranog dopisnika, 1934-1941 (Berlin Diary: The Journal of a Foreign Correspondent, 1934-1941). irer je bio radijski dopisnik i proslavio se knjigom Uspon i pad Treeg Rajha (The Rise and Fall of the Third Reich). Uinilo mi se da Dnevnik nudi neobinu perspektivu. Do tada sam ve bio proitao Hegelova, Marksova, Tojnbijeva, Aronova i Fihteova dela (ili itao o njima) o filozofiji istorije i o njenim svojstvima i mislio sam da imam kakvu-takvu predstavu o dijalektici, u meri u kojoj je u tim teorijama bilo neega to bi se dalo razumeti. Nisam mnogo toga shvatao, sem da istorija ima nekakvu logiku i da se stvari razvijaju kroz kontradikciju (ili suprotnosti) na nain koji je uzdigao oveanstvo u vie drutvene oblike otprilike je tako bilo predoeno. Te ideje bile su uasavajue sline teoretisanju o libanskom ratu koje sam sluao oko sebe. Kad mi neko postavi ono smeno pitanje: Koje su knjige uobliile vae miljenje?, i dan-danas ga iznenadim odgovorom da me je upravo ta knjiga (dodue, sluajno) najvie nauila filozofiji i teorijskoj istoriji, i, videete, nauci, jer mi je otkrila razliku izmeu razmiljanja unapred i naknadnog uvianja. Kako? Autor je u Dnevniku teio da dogaaje opie onako kako su se odigravali, a ne kako su naknadno sagledani. Tavorio sam u podrumu, a nad mojom glavom se istorija buno odvijala (zvuk minobacakih granata* Benoa Mandelbrot, koji je imao slino iskustvo u gotovo istom ivotnom dobu, premda oko etiri decenije ranije, svoju ratnu epizodu pamti kao niz dugih, rastegnutih perioda ubitane dosade isprekidanih kratkim trenucima ekstremnog straha.

E G r TO Va N j E E M P I r I j S KO G S K E P T I K a

13

drao me je budnim po celu no). Bio sam tinejder, a odlazio sam na sahrane kolskih drugara. Spoznavao sam istoriju, ni u kom pogledu teorijski, i itao o nekome ko ju je oigledno doivljavao onako kako se dogaala. Trudei se da u glavi provrtim nekakav filmski prikaz budunosti, uvideo sam da to i nije tako jednostavno. Shvatio sam: kad bih o tim dogaajima poeo da piem naknadno, inili bi se, pa... vie istorijski. Bilo je razlike izmeu pre i posle. irer je, navodno, dnevnik vodio ne znajui ta e se sledee desiti, kada konani ishod dogaaja jo nije iskrivio podatke kojima je raspolagao. Komentari su mu pokatkad bili prilino prosvetljujui, posebno oni o francuskom uverenju da je Hitler prolazni fenomen, ime se mogla objasniti nespremnost Francuza i potonja munjevita kapitulacija. Ni u jednom trenutku se nije inilo moguim da razaranje dosegne tolike razmere. Za razliku od naeg, vrlo nestabilnog pamenja, dnevnik je izvor nepromenljivih, manje-vie neposredno zabeleenih injenica; to nam omoguava da se usredsredimo na percepciju neiskvarenu naknadnom revizijom i da dogaaje kasnije prouavamo u njihovom sopstvenom kontekstu. Ponavljam, navodna metoda deskripcije dogaaja bila je vanija od samog dogaaja. Zapravo, verovatno su irer i njegovi urednici pomalo varali, jer knjiga je objavljena 1941. godine, a po mom saznanju, izdavai objavljuju tekstove za iru italaku publiku, umesto verne prikaze stanja uma autora bez retrospektivnih izoblienja. (Kada kaem da su varali, mislim da su u trenutku objavljivanja knjige iz teksta uklonili elemente koji se nisu pokazali relevantnim za kasniji sled dogaaja, predoavajui samo ona zbivanja koja su bila potencijalno zanimljivija itaocima. Tekst se uistinu moe ozbiljno izobliiti u urednikom procesu, posebno ako je urednik jedan od onih koje smatraju dobrim urednikom.) Ipak, susret sa irerovom knjigom probudio je u meni intuiciju o funkcionisanju istorije. Eto, ovek bi pomislio da su ljudi na poetku Drugog svetskog rata slutili da se deava neto izuzetno vano. Nimalo.*

* Istoriar Nil Ferguson pokazao je da je sukob, uprkos svim standardnim procenama razvoja dogaaja uoi Prvog svetskog rata u kojima se pominju rastua napetost i sve vea kriza, izbio iznenada. Kao neizbenog su ga videli samo istoriari starije generacije, i to u retrospektivi. Ferguson je svoju ideju potkrepio mudrim empirijskim argumentom: prouio je cene carskih obveznica koje su obino formirane i na osnovu investitorskih predvianja finansijskih potreba vlade i oekivanja sukoba, poto ratovi dovode do ozbiljnih deficita. Meutim, na osnovu cena tih obveznica nije se moglo zakljuiti da se rat oekivao. Ova studija, izmeu ostalog, lepo pokazuje kako prouavanjem cena moemo stei lep uvid u prolost.

14

AntibibliotekA UmbertA ekA

Ispostavilo se da je irerov dnevnik prava vebanka iz dinamike neizvesnosti. Hteo sam da postanem filozof, ne znajui tada od ega veina filozofa ivi. Ta moja ideja odvela me je u avanturu (moda pre u avanturistiko praktino bavljenje neizvesnou) i nagonila da se umesto filozofiji posvetim matematici i nauci.Obrazovanje u taksiju

Poslednju, treu slabost, prokletstvo spoznaje, predstaviu na sledei nain. Svog dedu, nekadanjeg ministra odbrane, kasnije i ministra unutranjih poslova i zamenika premijera u prvim ratnim danima, paljivo sam posmatrao pre nego to je njegova politika uloga izbledela. Uprkos svom poloaju, inilo se da o tome ta e se desiti nije znao mnogo vie od svog vozaa, Mihaila. Ali Mihail je, za razliku od dede, uvek imao isti komentar na deavanja Bog zna a pronalaenje smisla preputao je viim instancama. Primetio sam da veoma inteligentne i upuene osobe nisu bile ni u kakvoj prednosti u davanju prognoza u odnosu na taksiste, ali je meu njima postojala kljuna razlika. Taksisti su smatrali da ne razumeju stvari koliko ueni ljudi nisu bili strunjaci i dobro su to znali. Niko nita znao nije, ali mislea elita je smatrala da ipak zna vie od ostalih samim tim to je mislea elita i ako joj pripadate automatski znate vie od onih koji joj ne pripadaju. Sumnjive vrednosti mogu biti i informacije, ne samo znanje. Zapazio sam kako su svi, do u najsitnijih detalja, bili upueni u aktuelna deavanja. Novine su u toj meri identino izvetavale, da ste, to ste ih vie itali, dobijali sve manje informacija. Ipak, svi su izgarali od elje da saznaju svaku injenicu, te su itali svako novo novinsko izdanje i sluali sve radiostanice kao da im naredno izvetavanje donosi bitan odgovor. Ljudi su postali prave enciklopedije podataka o tome ko se s kim sastao i ta je koji politiar rekao kom politiaru (i kakvim tonom: Je li bio prijatniji nego inae?). Zalud su se trudili.KLASTErI

Tokom libanskog rata uoio sam i da su novinari skloni da se okupljaju ne obavezno oko odreenog stava, ali esto oko istog analitikog okvira. Smatraju jednako vanim isti skup okolnosti i stvarnost redukuju u iste kategorije: jo jedna manifestacija platonizma, odnosno elje da se

E G r TO Va N j E E M P I r I j S KO G S K E P T I K a

15

stvarnost razdeli u jasne oblike. Ono to Robert Fisk naziva hotelskim novinarstvom dodatno je osnailo tu mentalnu zarazu. Liban, koji se u negdanjim novinskim krugovima smatrao delom Levanta (odnosno istonog Sredozemlja), naglo je postao deo Bliskog istoka kao da ga je neko preneo blie pesku Saudijske Arabije. Ostrvo Kipar, stotinak kilometara udaljeno od mog sela na severu Libana, s gotovo identinom hranom, crkvama i navikama, iznenada je postalo deo Evrope (naravno, ta podela se prenela i na stanovnitvo Libana i Kipra). Podelu na Sredozemlje i ne-Sredozemlje (odnosno, na maslinovo ulje i maslac), sedamdesetih godina iznenada je zamenila podela na Evropu i ne-Evropu. Kako je islam kriterijum te podele, gde strpati autohtone hriane (ili Jevreje) koji govore arapski? Svrstavanje u kategorije je nunost, ali kad se kategorije smatraju definitivnim, onda je ono patoloko jer spreava ljude da uvide proizvoljnost tih kategorija a kamoli da ih revidiraju. Krivac za to bila je zaraza. Da ste razdvojili stotinu slobodoumnih, pronicljivih novinara tako da nezavisno jedan od drugog sagledavaju iste inioce, dobili biste stotinu razliitih miljenja. Meutim, novinari su izvetavali kao da u maru slede jedan drugog, to je znaajno suzilo dimenzionalnost njihove misli poklopili su miljenja i isticali iste uzorke. Potraimo primer izvan libanske prie svi dananji novinari se pozivaju na burne osamdesete, kao da se ta decenija izdvajala po neemu. A za vreme internet mehura s kraja devedesetih, novinari su se pozivali na iste sulude pokazatelje navodnih kvaliteta bezvrednih kompanija ne bi li objasnili ogromnu potranju za njihovim akcijama.* Da biste shvatili na ta mislim kada govorim o proizvoljnosti kategorija, razmotrite politiku polarizaciju. Sledei put kada neki Marsovac poseti Zemlju, pokuajte da mu objasnite zato su pobornici legalne likvidacije fetusa u majinoj materici ujedno protivnici smrtne kazne. Ili probajte da mu predoite zato bi oni koji se slau s abortusom trebalo da prihvate i vee poreze, ali i da se protive snanoj vojsci. Zato oni koji istiu pravo na seksualnu slobodu moraju da budu protiv individualne ekonomske slobode? Apsurdnost grupisanja uoio sam jo kao sasvim mlad. Farsini splet okolnosti doveo je do toga da su u pomenutom graanskom ratu u Libanu hriani poeli da zagovaraju slobodno trite i kapitalistiki* U poglavlju 10 predoiu vam neke dovitljive kvantitativne testove kojima je dokazano takvo grupisanje. U njima je pokazano da je, po mnogo emu, razlika u miljenjima zapanjujue manja od razlike izmeu prosenog miljenja i istine.

16

AntibibliotekA UmbertA ekA

sistem odnosno, postali su desniari, novinarskim renikom opisano dok su islamisti postali socijalisti, ime su zasluili podrku komunistikih reima. (U Pravdi, novinama komunistikog reima, nazivani su borcima protiv ugnjetavanja, premda su kasnije, po ruskoj okupaciji Avganistana, Amerikanci bili ti koji su hteli saradnju sa Osamom bin Ladenom i njegovom muslimanskom braom.) Najbolji nain da se dokae proizvoljnost pomenutih kategorija i njihov zarazni uticaj jeste podseanje na to koliko esto se sastav tih klastera ili grupacija menjao u prolosti. Dananje saveznitvo hrianskih fundamentalista i jevrejskog lobija verovatno bi zbunilo intelektualca iz devetnaestog veka bilo je to vreme kada su hriani bili antisemiti, a muslimani zatitnici Jevreja, koji su im bili drai od hriana. Libertarijanci su bili leviari. Meni je, kao probabilisti, zanimljivo kako odreena grupacija koja isprva podrava jednu ideju, pod uticajem sluajnog dogaaja sklapa savez s drugom grupacijom to podrava sasvim drugu ideju, usled ega se dva cilja stapaju i ujedinjuju... do iznenadnog razdvajanja. Kategorizacija neizbeno vodi u redukciju sloenosti koja je realna. Taj nepokolebljivi platonizam koji sam definisao u predgovoru manifestacija je generatora Crnih labudova. Svako pojednostavljivanje sveta oko nas moe imati eksplozivan ishod, poto iskljuuje pojedine izvore neizvesnosti; dovodi nas u zabludu o tome kako je svet istkan. Na primer, moglo bi vam pasti na pamet da su radikalni muslimani (i njihove vrednosti) vai saveznici protiv komunistike pretnje, te biste mogli podrati njihov napredak... sve dok ne poalju dva aviona u donji Menhetn. Par godina po poetku Libanskog rata, kao dvadesetdvogodinjak i student na Vortonu, susreo sam se s idejom efikasnih trita po njoj, trgovina hartijama od vrednosti nikako ne moe doneti profit jer je re o finansijskim instrumentima koji automatski obuhvataju sve raspoloive podatke. Javne informacije zato mogu biti potpuno beskorisne, naroito biznismenu, jer cene ve mogu da obuhvate sve takve informacije, a podaci koji su vam dostupni kad i milionima drugih ne daju vam nikakvu prednost. Vrlo je verovatno da e sto ili nekoliko stotina miliona korisnika pomenutih javnih informacija ve ranije kupiti te hartije od vrednosti, podiui im cenu. Tada sam digao ruke od itanja novina i gledanja televizije, dobivi tako na slobodnom vremenu (i to ne malo, recimo sat ili vie dnevno, dovoljno da proitam jo stotinu knjiga godinje, knjiga koje poinju da se gomilaju nakon par decenija). Ipak, ovaj argument nije bio jedini razlog za moju naelnu tvrdnju u ovoj knjizi da se valja kloniti novina, jer emo kasnije razmotriti i druge prednosti izbegavanja

E G r TO Va N j E E M P I r I j S KO G S K E P T I K a

17

toksinosti informacija. Isprva je to bio izvrstan izgovor da izbegavam trivijalnosti poslovanja, savren alibi, jer nieg zanimljivog nisam nalazio u detaljima poslovnog sveta neelegantnog, jednolinog, pompeznog, pohlepnog, neintelektualnog, sebinog i dosadnog.Gde je sredite zbivanja?

Ni dan danas nije mi jasno kako je neko ko je planirao da bude filozof ili da se nauno bavi filozofijom istorije zavrio u poslovnoj koli i to ni manje ni vie nego u Vortonu. Ali tamo sam shvatio da neupueni i nedovoljno svesni deavanja nisu samo beznaajni politiari iz neke male i zaostale zemlje (i njihovi vozai-filozofi po imenu Mihailo). Ljudi u malim zemljama i ne treba da znaju ta se dogaa, zar ne? Ali ja sam video sledee: direktori najmonijih korporacija dolazili su u jednu od najprestinijih poslovnih kola na svetu, u najmonijoj dravi u istoriji oveanstva, da govore o tome kako zarauju za ivot i postojala je mogunost da ni oni nisu znali ta se dogaa. Zapravo, meni to nije uopte bila samo mogunost. Oseao sam kako mi se kima savija pod teinom epistemoloke arogancije ljudskog roda.* Postao sam opsesivan. Otprilike u to vreme postao sam svestan predmeta svog interesovanja krajnje neverovatnog posledinog dogaaja. Uviao sam da ta ideja koncentrata sree ne zaluuje po pravilu samo lepo odevene, testosteronom nabijene direktore korporacija nego i veoma uene osobe. Ta spoznaja preobrazila je mog Crnog labuda od problema biznismena koji imaju ili nemaju sree u problem znanja i nauke. Doao sam na ideju da su pojedini nauni rezultati time to potcenjuju uticaj krajnje neverovatnog (ili nas navode na to da ga zanemarujemo) ne samo beskorisni u stvarnom ivotu, ve i da bi mnogi od njih mogli biti generatori Crnih labudova. Nisu to samo taksonomske greke zbog kojih moete pasti na ispitu iz ornitologije. Poeo sam da uviam posledice te ideje.3,5 KILOgrAMA KASNIJE

etiri i po godine poto sam diplomirao na Vortonu (i nabacio 3,5 kilograma), 19. oktobra 1987. godine, krenuo sam kui iz kancelarije investicione banke Credit Suisse First Boston u centru Menhetna, prema Aper Ist Sajdu. Hodao sam polako, kao u bunilu.* Tada sam shvatio da se najvea snaga sistema slobodnog trita krije u injenici da elnici kompanija ne moraju da znaju ta se dogaa.

18

AntibibliotekA UmbertA ekA

Toga dana prisustvovao sam traumatinom finansijskom dogaaju: najveem krahu trita u (savremenoj) istoriji. Dodatnu traumu izazvala je injenica da se slom dogodio kad smo mislili da smo dovoljno napredovali da, sa svim onim pametno zboreim ekonomistima zavedenim platonizmom (i njihovim lanim formulama utemeljenim na zvonastoj krivoj), moemo da spreimo, ili barem da predvidimo i kontroliemo, velike potrese. Slom nije ak bio ni reakcija na neke vesti. Samo dan ranije, niko nije mogao ni zamisliti neto takvo da sam upozorio na takvu mogunost, proglasili bi me ludakom. Bio je to po svemu Crni labud, samo to tada jo uvek nisam znao za taj pojam. Na Park aveniji naleteo sam na kolegu Demetrijusa i ba kada smo otpoeli razgovor, neka vrlo uznemirena ena, ne mogavi da se suzdri, prekinu na razgovor: Hej, zar vas dvojica ne znate ta se dogaa? Ljudi na ulici su bili kao omamljeni. Neto ranije, video sam nekolicinu ljudi u prostoriji za trgovanje u banci da tiho jecaju. Dan sam proveo u epicentru dogaanja, gde su ljudi u oku jurili unaokolo poput zeeva pred svetlom automobilskih farova. Kad sam stigao kui, nazvao me je roak Aleksis da mi kae kako se njegov sused koji je iveo sprat iznad ubio bacivi se kroz prozor svog stana. Ne zgrozih se na to dogaaj me je podsetio na Liban, s jednom razlikom: zgranula me je injenica da finansijski problemi mogu da ubiju volju za ivotom u nekome mnogo lake nego rat (finansijske potekoe i pratea ponienja mogu dovesti do samoubistva, dok se za rat ne bi moglo rei da to ini direktno). Strepeo sam od Pirove pobede: dobio sam intelektualnu zadovoljtinu, ali bojao sam se da sam isuvie u pravu i da mi se sistem rui pod nogama. Ja izvesno nisam eleo da toliko budem u pravu. Nikada neu zaboraviti pokojnog Dimija P. koji je, pratei kako mu se topi neto vrednost, napola u ali molio cenu na ekranu da se zaustavi. Ali ba tad, na tom mestu, shvatio sam da mi nije stalo do novca. Iskusio sam najudniji oseaj u ivotu zagluujui zvuk fanfara u meni je obznanjivao da sam u pravu, toliko je bio glasan da su mi kosti treperile. Nisam ga posle toga nisam osetio i nikad ga neu moi opisati onima koji ga nisu iskusili. Bio je to fiziki oseaj, meavina, moda, radosti, ponosa i uasa. I oseao sam da sam dobio potvrdu. Kakvu? Godinu ili dve po dolasku na Vorton, razvio sam preciznu, ali neobinu specijalnu vetinu: klaenje na retke i neoekivane dogaaje, iz platonistikog zabrana, koje su platonistiki strunjaci smatrali nezamislivim. Platonistiki zabran je mesto na kome nae predstave o realnosti prestaju da vae, ali mi toga nismo svesni.

E G r TO Va N j E E M P I r I j S KO G S K E P T I K a

19

Brzo sam naao redovni posao na polju kvantitativnih finansija. Postao sam i kvant i meetar kvant je vrsta industrijskog naunika koji primenjuje matematike modele neizvesnosti na finansijske (i socioekonomske) podatke i kompleksne finansijske instrumente. Ali, ja sam bio suta suprotnost kvantu: prouavao sam mane i ogranienja tih modela traei platonistiki zabran tamo gde su ti modeli prestajali da funkcioniu. Upustio sam se se i u spekulativno trgovanje: nisam samo priao o njemu to je neuobiajeno za kvantove, jer nisu smeli da se uputaju u rizike, poto im je zadatak bio da analiziraju, a ne da donose odluke. Bio sam uveren da sam potpuno nekompetentan da predvidim trine cene ali i da su ostali, u naelu, isto tako nekompetentni, samo to ne znaju, ili ne znaju da se tako uputaju u goleme rizike. Mnogi meetari su samo skupljali novie ispred parnog valjka*, izlaui se retkom dogaaju s krupnim posledicama i, nesvesni toga to rade, spavajui kao bebe. Moj posao bio je jedini izbor za nekog ko misli da mrzi rizik, da je svestan rizika i vrlo neupuen. Pored toga, ispostavilo se da je tehnika sprema koja ide uz profesiju kvanta (meavina primenjene matematike, inenjerstva i statistike), pored praktine primene, vrlo korisna za nekog ko je eleo da postane filozof. Pre svega, provedete li nekoliko decenija eksperimentiui s ogromnim koliinama podataka, uputajui se u rizike na osnovu tih studija, lako uspevate da uoite elemente u tkanju sveta koje platonizovani mislilac previe indoktriniran ili zaplaen ne vidi. Takoe, to mi je omoguilo da izgradim formalan i sistematski nain razmiljanja, umesto da se veem za neproverene prie. Na kraju, inilo se da su filozofija istorije i epistemologija (filozofija znanja) neodvojive od empirijskih nizova podataka u vremenu, odnosno sleda brojeva tokom vremena, to je neka vrsta istorijskog dokumenta s brojkama umesto slovima. A brojke je lako obraditi na* U originalu picking pennies in front of a streamroller. Ovaj izraz je skovao Taleb. (Prim. prev.) Specijalizovao sam se za komplikovane finansijske instrumente zvane derivati, za koje je neophodna via matematika ali greke koje pri tome nastaju ukoliko primenite pogrene matematike aparate su najvee. Ta oblast je bila nova i dovoljno privlana da doktoriram u njoj. Karijeru nisam mogao izgraditi pukim klaenjem na Crne labudove za to nije bilo dovoljno trgovakih prilika. S druge strane, mogao sam da izbegavam rizike u vezi s Crnim labudovima i da zatitim svoj portfelj od velikih gubitaka. Dakle, da bih eliminisao zavisnost od sluajnosti, usmerio sam se na tehnike disfunkcionalnosti izmeu zamrenih finansijskih instrumenata i otklonivi rizike retkih dogaaja koristio stvorene prilike, pre nego to je moja konkurencija tehnoloki napredovala. Kasnije tokom karijere otkrio sam laki nain zatite (i manje zavisan od sluajnosti) velikih portfelja od Crnog labuda.

20

AntibibliotekA UmbertA ekA

raunaru. Prouavanje povesnih podataka budi u vama svest da se istorija kree unapred, a ne unazad, i da je zbrkanija od svojih narativnih prikaza. Cilj epistemologije, filozofije istorije i statistike jeste razumevanje istina, istraivanje mehanizama koji ih stvaraju i razdvajanje pravilnosti od sluajnosti u istorijskim pitanjima. Sve te oblasti bave se pitanjem ovekovog znanja, samo to, da se tako izrazim, ne obitavaju u istoj zgradi.Psovka kao izraz nezavisnosti

Te noi, 19. oktobra 1987. godine, spavao sam dvanaest sati u cugu. Teko mi je bilo da prijateljima, koji su svi redom na neki nain bili pogoeni slomom trita, opiem pomenuti oseaj da sam u pravu. Tadanji bonusi su bili tek deli dananjih, ali ako bi moj poslodavac, banka Credit Suisse First Boston, i finansijski sistem poiveli do kraja godine, mogao sam se nadati dodatku u visini godinje stipendije naunog saradnika na univerzitetu. To se ponekad naziva novac s kojim kaete: j...te se, to je izraz, koji, uprkos svojoj neotesanosti, oznaava svotu to vam omoguava ivot u stilu viktorijanskog gospodina, osloboenog ropskog dirinenja za platu. To je psiholoki stimulans: novac nije dovoljan da postanete razmaeni bogata, ali je dostatan da vam omogui da odaberete novo zanimanje ne razmiljajui previe o njegovoj finansijskoj isplativosti. Prua vam zatitu od mentalne prostitucije i slobodu od spoljnog autoriteta svake vrste. (Ne tee svi nezavisnosti u istoj meri: uvek me iznova zaudi koliko je onih koje su zaprepaujue visoki prihodi uinili jo gorim laskavcima, kako je jaala njihova potinjenost klijentima i poslodavcima i zavisnost od zaraivanja jo vie novca.) Iako, po nekim standardima, to i nije bila velika para, doslovce me je izleila od svih finansijskih ambicija i posramila, kad god bih vreme predvieno za uenje troio na jurnjavu za materijalnim bogatstvom. Skreem panju na to da je izraz j...te se povezan sa razgaljujuom mogunou da ga izgovorite pre nego to zalupite slualicu. U to vreme, bilo je sasvim uobiajeno da meetari razbiju telefon kad izgube novac. Neki su lomili stolice, stolove ili ta god je stvaralo buku. Jednom je jedan meetar u prostoriji za trgovanje ikake berze pokuao da me zadavi tek etvorica radnika obezbeenja su uspela da ga odvuku. Pobesneo je jer sam stajao na mestu koje je smatrao svojom teritorijom. Ko bi eleo da ostavi takvo okruenje? Uporedite to s rukovima u sumornoj univerzitetskoj menzi gde profesori uglaenih manira razmatraju najnoviju spletku na odseku. Zato sam ostao kvant i meetar (jo uvek sam u tim vodama), samo to sam se tako organizovao da radim minimalno, ali

E G r TO Va N j E E M P I r I j S KO G S K E P T I K a

21

intenzivno (zabavljajui se, pri tome). Bavim se preteno tehnikim aspektima, ne prisustvujem poslovnim sastancima, izbegavam drutvo ambicioznih i onih u odelima koji ne itaju knjige, a, u proseku, na svake tri godine rada, uzmem jednu godinu slobodno, da popunim praznine u naunoj i filozofskoj kulturi. Da bih polako iskristalisao svoju ideju, namerio sam da postanem flneur, profesionalni mislilac, da sedim po kafiima, etam se odvojen od radnog stola i organizacionih struktura, da spavam koliko god mi je potrebno, da itam bez mere i da nikome ne dugujem nikakvo objanjenje. Hteo sam da me ostave na miru da bih, sitnim koracima, izgradio itav sistem rasuivanja utemeljen na ideji o Crnom labudu.Filozof iz limuzine

Rat u Libanu i slom iz 1987. godine inili su se identinim. Postalo mi je oigledno da praktino svi imamo nekakvu mentalnu slepu mrlju za sagledavanje uloge takvih dogaaja: kao da ljudi nisu bili u stanju da vide te dinove, ili da su ih zaboravljali munjevitom brzinom. Odgovor mi je bio pred nosom: bilo je to psiholoko, moda i bioloko, slepilo. Problem nije leao u prirodi dogaaja, ve u nainu na koji smo ih percipirali. Za kraj ovog autobiografskog preludijuma, ispriau jednu priu. Nisam imao jasno odreenu specijalnost (izvan redovnog posla), niti sam je eleo. Kada bi me na koktelima pitali ime se bavim, bio sam u iskuenju da im odgovorim: Ja sam skeptini empirista i italac-flneur, neko ko je duboko posveen prouavanju ideja. Ali obino bih pojednostavio odgovor i rekao da sam voza limuzine. Jednom su me na prekookeanskom letu premestili u prvu klasu, kraj mone gospoe u skupoj odei, pretrpane zlatom i draguljima, koja nije prestajala da jede orahe (moda je bila na dijeti siromanoj ugljenim-hidratima), insistirala na vodi marke Evian, itajui, p