A Planine Odjeknuse Odlomak

Download A Planine Odjeknuse Odlomak

Post on 29-Oct-2015

814 views

Category:

Documents

0 download

Embed Size (px)

DESCRIPTION

Odlomak

TRANSCRIPT

<ul><li><p>Haled Hoseini</p><p>A plAnine odjeknue </p><p>PreveoNikola Pajvani</p></li><li><p>Naslov originala</p><p>Khaled HosseiniAnd the Mountains Echoed</p><p>Copyright 2013 by Khaled Hosseini and Roya Hosseini, as Trustees of The Khaled and Roya Hosseini Family Charitable Remainder Unitrust No. 2 dated February 29, 2012 All rights reserved.</p><p>Epigraph copyright Coleman Barks</p><p>Translation Copyright 2013 za srpsko izdanje, LAGUNA</p><p>Dijana Radinovi</p><p>Kupovinom knjige sa FSC oznakom pomaete razvoj projekta odgovornog korienja umskih resursa irom sveta.</p><p> 1996 Forest Stewardship Council A.C.SW-COC-001767</p></li><li><p>Ova knjiga posveena je Harisu i Fari,oboje nur mojih oiju, i mom ocu</p><p>koji bi se ponosio</p></li><li><p>Elejni</p></li><li><p>Sa one strane idejeo dobrim i loim delima,postoji jedno polje.Tamo emo se nai.</p><p>Delaludin Rumi, 13. vek</p></li><li><p>JEDAN</p><p>Jesen 1952.</p><p>Znai tako. Hoete priu, pa u jednu i da vam ispriam. Ali samo jednu. Da niste posle traili jo, ni jedno ni drugo. Kasno je, a mene i tebe, Pari, sutra eka dugaak put. Noas mora da se naspava. A i ti, Abdulah. Raunam na tebe, sine, dok ja i tvoja sestra budemo odsutni. Rauna i tvoja majka. Dobro. Rekoh, jednu priu. Sluajte, oboje, i to dobro sluajte. I nemojte da me prekidate.</p><p>Nekada davno, u doba kad su zemljom hodili zlodusi divovi, vatreni dinovi i orijai, bio jedan seljak po imenu baba Ajub. iveo je sa porodicom u seocetu zvanom Maj-dan Sabz. Baba Ajub je imao da prehrani brojnu decu, pa mu je ivot prolazio u mukotrpnom radu. Svakog dana je crnio od zore do mraka, orao, okopavao i starao se o svojih nekoliko stabala pistaa. ovek ga je uvek mogao videti presamienog na polju, lea krivih kao srp kojim je itav dan zamahivao. ake su mu veito bile uljevite </p></li><li><p>Haled Hoseini12</p><p>i esto su krvarile, a san bi ga svake noi odneo im mu obraz dodirne jastuk.</p><p>A u tome, rei u vam, nikako nije bio jedini. ivot u Majdan Sabzu bee svima teak. Postojala su i druga, srenija sela, na severu, u dolinama, gde je bilo voaka, cvea i sveeg vazduha, i gde je potocima tekla studena, bistra voda. Majdan Sabz, meutim, bee oajno mesto i ba ni po emu nije podseao na sliku koju biste zamislili kad ujete njegovo ime, Zeleno polje. Nalazio se u pra-njavoj ravnici, okruen vencem krevitih planina. Tu je duvao vreo vetar i bacao prainu u oi. Nalaenje vode bee svakodnevna muka, zato to bi seoski bunari, ak i oni najdublji, esto presahnuli. Da, postojala je i reka, ali su seljani morali da hodaju do nje pola dana, a voda joj je svejedno itave godine bila muljevita. Sada je, posle deset godina sue, ak i voda u reci sasvim opala. Recimo samo da su ljudi u Majdan Sabzu radili dvaput tee da bi iveli makar upola kao nekad.</p><p>Svejedno, baba Ajub je sebe ubrajao u srenike, zato to je imao porodicu koja mu je znaila vie od svega na svetu. enu je voleo i nikada na nju nije digao glas, a kamoli ruku. Cenio je njene savete i istinski uivao u njenom drutvu. to se dece tie, bog ga je blagoslovio onoliko puta koliko je na aci prstiju, sa tri sina i dve kerke, i on ih je sve silno voleo. Keri mu behu krotke, dobroudne i na dobrom glasu. Sinove je ve nauio vrlinama pote-nja, hrabrosti, prijateljstva i marljivog rada bez alopoj-ki. Oni su bili posluni, kao to to dobri sinovi moraju biti, i pomagali su mu oko useva. Mada je voleo svu svoju decu, baba Ajub je u sebi posebnu naklonost gajio prema </p></li><li><p>A planine odjeknue 13</p><p>najmlaem sinu Kaisu, kome behu tri godine. Kais je bio deai tamnoplavih oiju. Vragolastim smehom umeo je da oara svakoga ko ga sretne. Bio je takoe jedan od onih deaka toliko punih ivotne snage da su je crpili dru-gima. Kada je prohodao, toliko je u tome uivao da je po itav dan hodao na javi, a onda, na brigu roditelja, i nou, dok spava. U snu bi izaao iz porodine kue od naboja pa odlutao u tamu obasjanu meseinom. Naravno da su roditelji brinuli. ta ako upadne u bunar, ako se izgubi ili, najgore od svega, ako ga napadne neko stvorenje koje nou vreba na ravnici? Mnoge su lekove isprobali, ali nijedan nije delovao. Baba Ajub je na kraju pronaao reenje, ono najjednostavnije, kakva su esto najbolja. Skinuo je zvonce s jedne koze i okaio ga Kaisu oko vrata, da zvonjava nekog probudi kad se Kais digne usred noi. Mesearenje je na neko vreme stalo, ali je Kais zavoleo zvonce i nije se vie odvajao od njega. I tako, iako vie nije sluilo prvobitnoj nameni, zvonce je ostalo na uzici oko deakovog vrata. Kada bi se baba Ajub na kraju napornog dana vraao kui, Kais bi izjurio iz kue i naleteo ocu glavom u stomak, a zvonce je pratilo svaki njegov maleni korak. Baba Ajub bi ga digao i uneo u kuu, pa bi Kais pomno posmatrao oca kako se pere, a onda seo kraj njega za veeru. Poto bi jeli, baba Ajub bi pijuckao aj, posmatrao svoje najmilije i zamiljao dan kada e se sva njegova deca poeniti i poudavati, pa i sama dobiti decu, kada e on biti ponosna glava jo vee porodice.</p><p>Avaj, Abdulah i Pari, baba Ajubovim danima sree ubrzo doe kraj.</p></li><li><p>Haled Hoseini14</p><p>Jednoga dana u Majdan Sabz stie div. Dok je prilazio selu iz pravca planina, zemlja je podrhtavala od njego-vih koraka. Seljani pobacae aove, motike i sekire pa se razbeae. Pozakljuavae se po kuama i prestraeno se zagrlie. Kad je zagluujui bat koraka stao, nebo iznad Majdan Sabza potamne od divove senke. Priali su da su mu iz glave trali krivi rogovi, a da su mu grube crne malje prekrivale ramena i silni rep. Priali su da su mu oi crveno sijale. Niko nije zasigurno znao, razumete, barem niko iv: div bi na licu mesta pojeo svakog ko se usudi na makar jedan pogled. Dobro toga svesni, seljani nisu odvajali oi od zemlje.</p><p>Svi su u selu znali zato je div doao. uli su prie o njegovim posetama drugim selima i mogli su samo da se ude zato je Majdan Sabz toliko dugo bio poteen. Moda im je, raunali su, naruku iao sirotinjski, oskudan ivot kakav su vodili u Majdan Sabzu, poto njihova deca nisu jela koliko druga, i nisu bila toliko uhranjena. Kako bilo, srea ih je ipak na kraju izdala.</p><p>Ceo Majdan Sabz je zadrhtao i zaustavio dah. Ljudi su se molili da div zaobie njihovu kuu, jer su znali da e, zakuca li im po krovu, morati da mu daju jedno dete. Div bi onda strpao dete u dak, prebacio dak preko ramena pa se vratio odakle je doao. Siroto dete vie niko nikada ne bi video. A ako bi ukuani odbili, div bi im odneo svu decu.</p><p>A kuda je to div vodio decu? U svoju tvravu, na vrhu strme planine. Divova tvrava bee veoma daleko od Maj-dan Sabza. Morali biste prei doline, nekoliko pustinja i dva planinska venca da stignete do nje. A ko bi zdrave pameti tamo poao kad ga tamo samo smrt eka? Prialo </p></li><li><p>A planine odjeknue 15</p><p>se da je tvrava puna tamnica sa satarama okaenim na zidovima. S tavanice su visile kuke za meso. Prialo se da ima ogromnih ranjeva i ognjita. Prialo se da ako uhvati uljeza, div ume da savlada odbojnost prema mesu odraslih.</p><p>Sad ve sigurno slutite na iji je krov div kucnuo. Poto u taj zvuk, baba Ajubu se s usana otre bolni krik, a ena mu pade u nesvest. Deca zaplakae od strave ali i tuge, jer su znala da je odlazak jednog od njih sada neizbean. Zajedno su ekali zoru da prinesu svoju rtvu.</p><p>ta da vam kaem o mukama koje su baba Ajub i nje-gova ena istrpeli te noi? Nijedan roditelj ne bi trebalo da donese takvu odluku. Baba Ajub je sa enom raspravljao ta im je initi, tako da deca ne uju. Priali su i plakali, priali i plakali. itavu su no razgovarali, a kada se zora pribliila, jo nisu doneli odluku to je moda div i pri-eljkivao, poto e zbog njihove neodlunosti moi da uzme petoro dece umesto jedno. Na kraju je baba Ajub ispred kue uzeo pet jednakih kamenova. Na svakom je napisao ime jednog deteta i kad je to uradio, ubacio je kamenje u dak. Kada je ponudio dak eni, ona je ustuk-nula kao da je u njemu zmija otrovnica.</p><p>Ne mogu, ree ona muu odmahujui glavom. Ne mogu ja da odluim. Ne bih to podnela.</p><p>Ne bih ni ja, zausti da kae baba Ajub, ali onda kroz prozor vide da e sunce svaki as proviriti iznad brda na istoku. Vreme je isticalo. Sav ojaen se zagledao u svoje petoro dece. Morao je odsei prst da spase aku. Zamurio je i izvadio kamen iz daka.</p><p>Sigurno slutite i koji je kamen baba Ajub izvadio. Poto je video ime na njemu, digao je lice ka nebu i vrisnuo. </p></li><li><p>Haled Hoseini16</p><p>Slomljenog srca, uzeo je u naruje najmlaeg sina, a Kais, koji je imao slepo poverenje u oca, radosno ga je zagrlio. Tek kada ga je baba Ajub stavio pred kuu i zatvorio vrata, deak je shvatio ta se sprema, i baba Ajub je vrsto mu-rei, sa suzama na licu, stajao leima naslonjen na vrata, dok je njegov voljeni Kais tukao malenim pesnicama po njima, viui ocu da ga pusti unutra, a baba Ajub je samo stajao i aputao Oprosti mi, oprosti mi dok se zemlja tresla od divovih koraka, a njegov sin vritao i zemlja izno-va podrhtavala dok je div odlazio iz Majdan Sabza, sve dok na kraju nije otiao i zemlja se ponovo umirila i sve ponovo utihnulo, sve sem baba Ajuba, koji je jo jecao i molio Kaisa da mu oprosti.</p><p>Abdulah. Sestra ti je zaspala. Pokrij joj noge ebetom. Tako. Lepo. Je li bilo dosta prie? Nije? Hoe da nastavim? Jesi li siguran, sine? Dobro onda.</p><p>Gde ono stadoh? A da. Usledila je alost od etrdeset dana. Komije su svakog dana kuvale neto baba Ajubovi-ma, i bdele zajedno s njima. Ljudi su donosili ta su imali aj, slatkie, hleb, bademe kao i svoje sauee i tugu. Baba Ajub jedva da bi smogao snage da im zahvali. Sedeo je u oku, plakao, suze su mu lile iz oba oka kao da njima hoe da okona suu u selu. Ni najgorem dumaninu ne biste poeleli njegove muke i patnju.</p><p>Proe nekoliko godina. Sue se nastavie i u Majdan Sabzu zavlada jo gora beda. Nekoliko novoroenadi umrlo je od ei u kolevci. U bunarima je bilo jo manje vode, a reka je presuila, za razliku od baba Ajubove boli, reke koja je samo bujala i bujala, iz dana u dan. Vie svo-jima nije bio ni od kakve koristi. Nije radio, nije se molio, </p></li><li><p>A planine odjeknue 17</p><p>jedva da je jeo. ena i deca su ga preklinjali da se prene, ali uzalud. Posao su morali da preuzmu preostali sinovi, jer je baba Ajub po ceo dan samo sedeo na kraju njive, samotna nesrena prilika zagledana u planine. Prestao je da razgovara sa seljanima jer je verovao da mu apuu iza lea. Govorili su da je kukavica to je tako olako predao sina. Da nije dostojan da bude otac. Pravi otac bi se uhva-tio ukotac sa divom. Poginuo bi branei svoju porodicu.</p><p>Jedne noi je to spomenuo eni.Niko to ne kae, odgovori njegova ena. Ne misle </p><p>da si kukavica.ujem ih ja, rekao je.uje sopstveni glas, muu, ree ona. Nije mu, meu-</p><p>tim, rekla da seljani zaista apuu iza njegovih lea. Da apuu kako je moda poludeo.</p><p>A onda im je jednog dana pruio dokaz za te prie. Ustao je u zoru. Nije probudio enu i decu, ve je u dak stavio nekoliko okrajaka hleba, obuo cipele, vezao srp za pojas, pa poao.</p><p>Mnogo je, mnogo dana hodao. Hodao je sve dok sunce nije postalo slabani crveni sjaj u daljini. Nou je spavao u peinama dok je vetar napolju zvidao. Ili je spavao pored reka i ispod drvea i u zaklonu stenja. Pojeo je hleb, a onda je jeo ta je naao divlje bobice, peurke, ribu koju je golim rukama hvatao u potoku a nekih dana uopte nije jeo. Svejedno je hodao. Kada bi ga namernici pitali kuda se zaputio, on bi im odgovorio, pa bi se neki smejali, neki bi ubrzali korak iz straha da je lud, a trei bi se pak za njega molili, poto je i njima div odneo dete. Baba Ajub nije dizao glavu, ve je samo hodao dalje. Kada su mu se </p></li><li><p>Haled Hoseini18</p><p>cipele raspale, vezao ih je za stopala uetom, a kada se ue prekinulo, nastavio je bosonog. Tako je preputovao pustinje, doline i planine.</p><p>Napokon je stigao do planine na kojoj se dizala divova tvrava. Tolika bee njegova enja da ispuni zavet da nije stao da se odmori, ve je odmah poeo da se penje, sav u ritama, krvavih stopala, kose ulepljene od praine, ali nepokolebljivo odluan. Otre stene sekle su mu taba-ne. Sokolovi su mu kljuvali obraze dok se penjao pokraj njihovog gnezda. Siloviti naleti vetra zamalo su ga odneli sa planine. Svejedno se dalje penjao, od jedne stene do druge, sve dok napokon nije stao pred ogromnu kapiju divove tvrave.</p><p>Ko se to usuuje?, zagrme divov glas kada baba Ajub kamenom pogodi kapiju.</p><p>Baba Ajub izgovori svoje ime. Dolazim iz sela Majdan Sabz, ree. </p><p>Jesi li se to smrti ueleo? Druge sigurno nema, kada mi smeta u mom domu! ta hoe?</p><p>Doao sam da te ubijem.S druge strane kapije usledi tiina. A onda se kapija uz </p><p>kripu otvori, i nad baba Ajubom se nadvi div u punoj svojoj strahoti.</p><p>Nije nego?, ree glasom potmulim kao grom.O da, odgovori baba Ajub. Ovako ili onako, jedan od </p><p>nas danas e da umre.Na tren se uini da e div podii baba Ajuba sa zemlje </p><p>i dokrajiti ga jednim jedinim ugrizom zuba otrih kao bodei. Neto, meutim, natera stvorenje da zastane. Ono usitni oima. Moda je to bila sumanutost starevih rei. </p></li><li><p>A planine odjeknue 19</p><p>Moda je to bio njegov izgled, odea u ritama, krvavo lice, praina to ga je oblepila od glave do pete, otvorene ranice na njegovoj koi. Ili je moda bilo to to u starevim oima div nije video ni trunicu straha.</p><p>Odakle ono ree da si?Iz Majdan Sabza, odgovori baba Ajub.Taj Majdan Sabz mora da je daleko, sudei po tvom </p><p>izgledu.Nisam doao ovamo da pregovaram. Doao sam da... Div die aku punu kandi. Da. Da. Doao si da me </p><p>ubije. Znam. Ali zasigurno imam prava na nekoliko rei pre nego to stradam.</p><p>U redu, ree baba Ajub. Ali samo nekoliko.Hvala ti. Div se naceri. Smem li znati kako sam ti to </p><p>naudio, pa zasluujem smrt?Uzeo si mi najmlaeg sina, odgovori baba Ajub. On </p><p>mi je bio najvea dragocenost na svetu.Div huknu i kucnu se po bradi. Ja sam uzeo mnogo </p><p>dece mnogim oevima, ree.Baba Ajub srdito potegnu srp. Onda u se osvetiti i u </p><p>njihovo ime.Moram rei da tvoja hrabrost u meni budi divljenje.Nita ti ne zna o hrabrosti, ree baba Ajub. Da bi </p><p>postojala hrabrost, mora postojati neto to se moe izgu-biti. Ja sam ovamo doao jer nemam vie nita da izgubim.</p><p>Ima da izgubi ivot, ree div.Njega si mi ve oduzeo.Div ponovo huknu pa zamiljeno osmotri baba Ajuba. </p><p>Posle nekog vremena ree: Dobro onda. Pristajem da ti izaem na megdan. Ali prvo zahtevam da poe za mnom.</p></li><li><p>Haled Hoseini20</p><p>Samo brzo, ree baba Ajub. Ponestaje mi strpljenja. Div je, meutim, ve hodao ka ogromnoj dvorani i baba Ajub nije imao izbora nego da ga sledi. Pratio je diva kroz lavirint hodnika, ije su tavanice gotovo dodirivale oblake, a sve ih drali ogromni stubovi. Proli su mnoga stepenita, i odaje velike da u njih stane itav Majdan Sabz. Ili su tako sve dok naposletku div nije uveo baba Ajuba u ogromnu sobu, na ijem je kraju visila zavesa.</p><p>Prii blie, kaza div.Baba Ajub stade pored njega. Div rairi zavesu. Iza nje </p><p>bee staklen prozor. Kroz prozor baba Ajub pogleda dole u prostrani vrt. Drvoredi empresa okruivali su vrt, a oko njih je raslo cvee svih boja. Bilo je vodoskoka s plavim ploicama i mermernih balkona i bujnih zelenih travnjaka. Baba Ajub je video prelepo oblikovane ivice i esme to ubore u senci nara. On ni za tri ivota ne bi mogao da zamisli takvu lepotu.</p><p>Ali ono to je sasvim porazilo baba Ajuba bee prizor dece to se veselo igraju i trkaraju po vrtu. Jurila su se po stazicama i oko drvea. Igrala su se murke iza ivica. Baba Ajubove oi potraie meu decom i na kraju naoe ono to su traile. Eno ga! Njegov sin Kais, iv i zdrav. Izrastao je, a kosa mu je bila dua nego to je bab...</p></li></ul>