moc navike odlomak

ZATO RADIMO TO TO RADIMO I KAKO TO DA PROMENIMO

PrevelaDubravka Srekovi Divkovi

Copyright 2012, Charles Duhiggall rights reserved.Translation copyright 2013 za srpsko izdanje, LaGUna

ilustracija na str. 197: endru Poul Sve ostale ilustracije: anton Juhnovec

naslov originala

Charles DuhiggThe Power of Habit

Moc navike.indd 4 4/26/2013 9:02:44 aM

Oliveru, Donu Hariju,Donu i Doris,

i mojoj Liz, uvek


SADRAJ

PrologLeenje od navike ix

PRVI DEONavike pojedinaca

1 KOLO NAVIKE Kako navike funkcioni{u 3

2 UDNI MOZAK Kako stvarati nove navike 31

3 ZLATNO PRAVILO PROMENE NAVIKE Kako dolazi do preobraaja 63

DRugI DEONavike uspe{nih organizacija

4 TEMELJNE NAVIKE, ILI BALADA O POLU ONILU Koje su navike najvanije 101


arls Djuhigviii

5 STARBAKS I NAVIKA USPEHA Kada snaga volje postane automatska 132

6 MO KRIZE Kako rukovodioci stvaraju navike

na osnovu nesrenih sluajeva i promi{ljanja 160

7 KAKO TARGET ZNA [TA HOE[ PRE NEGO [TO TO ZNA[ I SAM

Kada kompanije predviaju navike (i manipuli{u njima) 189

trei DEONavike dru{tava

8 CRKVA U SEDLBEKU I BOJKOT U AUTOBUSU U MONTGOMERIJU

Kako se zainju pokreti 225

9 NEUROLOGIJA SLOBODNE VOLJE Da li odgovaramo za svoje navike? 257

DODATAK

Vodi za itaoca: kako primenjivati ova naela 289

Izjave zahvalnosti 301

Bele{ka o izvorima 305

Napomene 307

O autoru 387


Prolog

Leenje od navike

naunicima je bila najomiljeniji uesnik.Lisa alen, itamo u njenom dosijeu, imala je trideset etiri

godine, poela je da pui i pije sa esnaest, veim delom ivota borila se s vikom kilograma. U nekom trenutku, na sredini izmeu dvadesete i tridesete, agencije za uterivanje dugovanja ganjale su je radi povratka ukupno 10.000 dolara. Jedna njena stara radna biografija navodi da je na najdue zadranom poslu ostala manje od godinu dana.

ena koja se tog dana nala pred istraivaima, meutim, bila je vitka i puna ivota, sa zategnutim nogama trkaice. izgle-dala je deset godina mlae nego na fotografijama u kartonu i ostavljala je utisak da u teretani moe nadmaiti sve prisutne u prostoriji. Po poslednjem izvetaju u dosijeu, Lisa sad nije imala nikakvih posebnih dugova, nije pila i ve trideset devet meseci je radila u jednoj firmi za grafiki dizajn.

koliko ima otkako ste zapalili poslednju cigaretu?, upitao je jedan lekar, kreui sa spiskom pitanja na koja je Lisa odgo-varala svaki put kada doe u tu laboratoriju u okolini Betezde u Merilendu.


arls Djuhigx

Jo malo pa pune etiri godine, odgovorila je, i skinula sam skoro trideset kilograma, a u meuvremenu sam uspela da istrim i maratonsku stazu. Upisala se takoe na postdi-plomske studije i kupila stan. Ta deonica njenog ivota bila je krcata dogaajima.

Meu naunicima u toj sobi bilo je neurologa, psihologa, genetiara, prisutan je bio i jedan sociolog. itave tri godine, zahvaljujui novanoj potpori nacionalnih zdravstvenih insti-tuta, oni su podsticali i gurali Lisu i jo blizu trideset ljudi koji su nekada puili, hronino se prejedali, nekontrolisano pili, opsesivno kupovali, te pokazivali druge destruktivne navike. Svim uesnicima je jedno bilo zajedniko: stupili su u nov ivot u manje-vie kratkom vremenskom rasponu. istraivai su eleli da shvate kako se to desilo. Zato su ispitanicima merili vitalne znakove, postavili im u kue video-kamere kako bi im pratili svakodnevnu rutinu, analizirali im sekvence Dnk, te posmatrali, zahvaljujui tehnologiji koja omoguuje da se zaviri u ljudsku lobanju istovremeno s deavanjima u njoj, kako im se krv i elektrini impulsi kreu kroz mozak kada se nau izloeni iskuenjima kao to su dim cigarete i raskoan obrok.prl.1 istraivaima je cilj bio da proue kako navike deluju na neurolokom nivou i ta je potrebno da bi se izmenile.

Znam da ste istu priu priali bar desetak puta, kazao je taj doktor Lisi, ali neke moje kolege ule su je samo iz druge ruke. nemate nita protiv da ponovo opiete kako ste ostavili cigarete?

naravno da nemam, kazala je Lisa. To je poelo u kai-ru. Za taj odmor se odluila donekle navrat-nanos, objasnila je. nekoliko meseci pre toga, njen mu je doao kui s posla i objavio da je ostavlja zato to je zavoleo drugu enu. Lisi je trebalo vremena da pojmi njegovo izdajstvo i shvati injenicu da to zapravo znai razvod. Usledilo je razdoblje tugovanja, pa razdoblje kad ga je opsednuto uhodila, pratila njegovu novu devojku po gradu, zvala je telefonom posle ponoi da bi joj


Mo navike xi

spustila slualicu. Zatim je jedne veeri Lisa banula toj devojci na prag, pijana, lupala joj na vrata i vritala kako e joj spaliti zgradu do temelja.

nisu mi to bili ba sjajni trenuci ivota, kazala je Lisa. Uvek sam elela da vidim piramide, a na kreditnim karticama jo nisam bila udarila u plafon, pa tako

Prvog jutra u kairu Lisu je u cik zore probudio mujezinov poziv sa oblinje damije. U njenoj hotelskoj sobi vladao je mrkli mrak. napola slepa i jo omamljena od promene vre-menske zone, maila se za cigarete.

Bila je toliko dezorijentisana da nije ni shvatila sve dok nije osetila kako gori plastika da umesto marlbora pokua-va da pripali hemijsku olovku. etiri prethodna meseca ona je plakala, na smenu gladovala i prederavala se, nije mogla da spava, oseala se posramljeno, bespomono, depresivno i besno, sve odjednom. Leei tako u krevetu, briznula je u pla. Pravi-pravcati talas tuge, rekla je. imala sam utisak da se sruilo u prah sve to sam ikada elela. vie nisam bila u stanju ni da puim kako treba.

i tad sam poela da razmiljam o svome bivem muu, o tome koliko e mi biti teko da naem nov posao kad se vratim, koliko e mi sve to biti grozno i koliko se nezdravo oseam sve vreme. Ustala sam i zakaila bokal s vodom, pa je pao na pod i razbio se, a ja sam zaplakala jo jae. oseala sam se oajno, kao da moram neto promeniti, makar jedno nad ime u povratiti vlast.

istuirala se i izala iz hotela. Dok se u taksiju vozila razro-vanim ulicama kaira, potom i zemljanim putevima to vode do Sfinge, piramida u Gizi i ogromne, beskrajne pustinje oko njih, na jedan kratak tren popustilo joj je samosaaljenje. Treba mi neki cilj u ivotu, pomislila je. neto ka emu u uporno stremiti.

Zato je odluila, dok je sedela u taksiju, da ponovo doe u egipat i proputuje pustinjom.


arls Djuhigxii

Lisa je znala da je to suluda ideja. Bila je bez trunke kon-dicije, nagojena, bez novca u banci. nije znala ni kako se zove ta pustinja koju upravo gleda, niti da li je takav izlet uopte izvodljiv. ali sve joj je to bilo nebitno. Trebalo joj je neto na ta e se usredsrediti. Lisa je odluila da d sebi godinu dana za pripreme. a da bi preivela takvu ekspediciju, u to je bila sigurna, morae poneto i da rtvuje.

Pogotovu e morati da raskrsti s puenjem.kad je kroz jedanaest meseci Lisa konano uspela da pree

pustinju dodue, u motorizovanoj grupi, s klima-ureajima i jo petoro-estoro drugih ljudi njihov karavan je nosio sa sobom toliko vode, hrane, atora, mapa, GPS ureaja i aparata za radio-vezu da ubacivanje boksa cigareta zaista ne bi neto posebno promenilo.

ali u taksiju to Lisa nije znala. a naunicima u laboratoriji nisu ni bile vane pojedinosti njenog putovanja. Jer iz odree-nih razloga koje su oni tek poinjali da razumevaju, ta jedna mala promena u Lisinoj percepciji, tog dana u kairu ubeenje da mora ostaviti cigarete kako bi ostvarila svoj cilj pokrenula je itav niz promena koje e se na kraju proiriti na svaki deli njenog ivota. Za narednih est meseci puenje je zamenila dogiranjem, a dogiranje joj je pak izmenilo i sistem po kom e jesti, raditi, spavati, tediti, nametalo joj je raspored radnih dana, uobliavalo planove za budunost i tako dalje. krenula je da tri polumaraton, kupila kuu, verila se. naposletku se ukljuila i u istraivanje naih naunika, a kada su krenuli da pregledaju snimke Lisinog mozga, istraivai su uoili neto vrlo upeatljivo: jedan skup neurolokih obrazaca njenih starih navika preplavili su i nadvladali novi obrasci. Jo se mogla videti neuronska aktivnost starih navika, ali te impulse sada su guile nove potrebe. kako su joj se menjale navike, tako se Lisi menjao i mozak.

Tu promenu nije izazvao put u kairo, bili su ubeeni nauni-ci, a ni razvod, niti putovanje pustinjom. Zasluno je bilo to to


Mo navike xiii

se Lisa usredsredila na promenu samo jedne navike puenja za poetak. Svi uesnici ovog istraivanja proli su neki slian proces. Usredsreivanjem na jedan obrazac ponaanja koji znamo pod nazivom temeljna navika Lisa je samu sebe nau-ila da reprogramira i ostale svakodnevne navike u svom ivotu.

Za takve promene nisu sposobni samo pojedinci. kada se preduzea usredsrede na promene navika, mogu se preobraziti itave organizacije. Firme kao to su Prokter i Gembl, Starbaks, Alkoa i Target prihvatile su ovakvo vienje kako bi uticale na obavljanje poslova, komunikaciju zaposlenih i naina iako kupci toga nisu svesni na koji ljudi kupuju.

Hteo bih da vam pokaem jedan od vaih najnovijih ske-nova, kazao je jedan istraiva Lisi potkraj tog ispitivanja. otvorio je na monitoru sliku gde su se videli snimci unutra-njosti njene glave. kad ugledate hranu, i dalje su aktivna ova podruja pokazao je na jedno mesto blizu centra mozga koja su povezana sa udnjom za jelom i sa glau. va mozak i dalje proizvodi pobudu koja vas tera da se prejedete.

Meutim, javlja se nova aktivnost u ovom podruju pokazao je na oblast najbliu elu gde se zainju, po naem ubeenju, inhibicija ponaanja i samodisciplina. Ta aktivnost je sve izraenija svaki put kad doete.

Lisa je ovim naunicima bila najomiljeniji uesnik jer su njeni skenovi mozga bili krajnje primamljivi, krajnje korisni za iscrtavanje mape mesta na kojima se u naim glavama nalaze odreeni obrasci ponaanja navike. vi nama pomaete da shvatimo kako odluka prelazi u automatsko ponaanje, rekao joj je taj doktor.

Svima u prostoriji inilo se da su na samom pragu neeg vanog. i jesu bili.

kada ste jutros ustali, ta ste prvo uradili? Jeste li uskoili u kadu da se istuirate, pregledali elektronsku potu ili dohvatili


arls Djuhigxiv

krofnu sa kuhinjskog pulta? Jeste li oprali zube pre nego to ste se izbrisali pekirom ili posle toga? Jeste li vezali prvo levu ili prvo desnu pertlu? ta ste rekli deci dok ste ili ka vratima? kojim putem ste se odvezli na posao? kad ste seli za svoj rad-ni sto, jeste li se posvetili poti, askanju s kolegom ili ste se odmah bacili na pisanje memoranduma? Da li ste ruali salatu ili hamburger? kad ste doli kui, jeste li obuli patike i izali na tranje, ili ste nasuli sebi pie i veerali ispred televizora?

itav na ivot, u onoj meri u kojoj poseduje konani oblik, svodi se samo na mnotvo navika, pisao je 1892. vilijam Dejms.prl.2 veina naih svakodnevnih izbora moda deluje kao proizvod dobro promiljene odluke, ali oni to nisu. oni su navike. i premda svaka navika sama po sebi znai srazmerno malo, jela koja naruujemo, rei koje svake veeri izgovaramo svojoj deci, naa tednja ili troenje, redovnost vebanja i naa organizacija misli i radnih rutina neizmerno utiu, s vreme-nom, na nae zdravlje, produktivnost, materijalnu bezbednost i sreu. U radu koji je 2006. objavio jedan istraiva sa Djukovog univerziteta ustanovljeno je da vie od 40 posto naih svakod-nevnih postupaka nisu prave odluke, ve navike.prl.3

vilijam Dejms je poput bezbroja drugih, od aristotela do opre veliki deo svog ivota posvetio nastojanju da shvati zato postoje navike. ali tek u poslednje dve decenije naunici i istraivai trita zaista poinju da razumevaju kako navike funkcioniu i to je jo vanije, kako se menjaju.

ova knjiga podeljena je na tri dela. Prva celina fokusira se na objanjenje kako se navike raaju u ivotu pojedinca. ona istrauje neurologiju formiranja navike, pitanje izgradnje novih navika i promene starih, kao i metoda pomou kakvih je, reci-mo, jedan jedini majstor za reklame uspeo da pranje zuba pre-obrazi iz kriom primenjivane prakse u optenarodnu opsesiju. U njoj se pokazuje kako je firma Prokter i Gembl preokrenula osveiva s nazivom febreze u milijarderski posao samo time to je iskoristila odreene porive u navikama potroaa; kako


Mo navike xv

anonimni alkoholiari preureuju ljudima ivot kreui u napad na navike koje poivaju u sri zavisnosti; kako je trener Toni Dandi preokrenuo sreu najgoreg tima nacionalne ragbi lige time to se usredsredio na automatske reakcije igraa na neprimetne znake razmenjene na igralitu.

U drugom delu ispituju se navike uspenih preduzea i organizacija. U njemu se podrobno opisuje kako je izvrni direktor Pol onil pre nego to je postao ministar finansija preobrazio proizvoaa aluminijuma na ivici opstanka u vrhunskog poslovaoca po industrijskom indeksu Dau Do-uns time to se usredsredio na jednu jedinu temeljnu naviku; kako je Starbaks jednog nesvrenog srednjokolca preobrazio u vrhunskog menadera time to mu je ulio navike ija je namena bila da mu ojaaju snagu volje. opisuje se i zato veini nadare-nih hirurga mogu da se omaknu kobne greke kad se izvitopere organizacione navike u bolnici.

Trei deo bavi se navikama drutava. Tu se govori o tome kako su Martin Luter king i pokret za graanska prava postigli uspeh, posebno time to su izmenili neke usaene drutvene navike u Montgomeriju u alabami i zato je slino fokusira-nje pomoglo mladom pastoru Riku vorenu da u dolini Sedlbek u kaliforniji izgradi najveu crkvu u dravi. i najzad, tu se ispituju neka trnovita etika pitanja, kao to je pitanje da li u Britaniji ubica sme biti puten na slobodu ukoliko ubedljivo dokae da su ga na ubistvo navele navike.

Svako poglavlje vrti se oko nae stoerne tvrdnje: navike se mogu menjati ako shvatimo kako funkcioniu.

ova knjiga zasniva se na stotinama akademskih radova, na razgovorima sa vie od trista naunika i izvrnih direktora, te na istraivanjima koja su sprovodile desetine preduzea. (Spi-sak izvora dat je na kraju knjige i na http://www.thepowerofha-bit.com.) U njenoj ii su navike u smislu u kom ih definiemo: kao izbori koje svi mi svesno u nekom trenutku izvrimo, posle ega vie ne razmiljamo o njima, ali nastavljamo po njima da


arls Djuhigxvi

postupamo, esto i svakodnevno. U nekom trenutku svi smo mi svesno odluili koliko emo pojesti i na ta emo se usred-srediti kad stignemo na radno mesto, koliko esto emo piti i kada emo na dogiranje. a onda smo prestali da odluuje-mo o izboru i to ponaanje nam je postalo automatsko. To je prirodna posledica naeg nervnog sistema. a ako razumemo kako se sve to deava, moemo izgraditi njegove obrasce kako god je nama po volji.

nauka o navikama poela je da me zanima pre osam godina, dok sam bio novinski reporter u Bagdadu. amerika vojska, sinulo mi je dok sam posmatrao vojnike u akciji, mogla bi se ubrojati meu najvee istorijske eksperimente u vezi sa for-miranjem navika.prl.4 vojnici pri osnovnoj obuci stiu briljivo osmiljene navike kako e pucati, razmiljati, komunicirati pod neprijateljskom vatrom. na ratitu svako nareenje pokree ponaanje koje je uvebano do automatizma. itava organiza-cija poiva na bezbroj puta vebanim rutinama uspostavljanja baze, odreivanja stratekih prioriteta i odluka o tome kako e se reagovati na napad. U tim ranim danima rata, kad su plamtele bune i kad je bio sve vei danak u ljudskim rtvama, vojni zapo-vednici su traili one navike koje bi mogli usaditi i vojnicima i iraanima, ali takve da stvore dugotrajan mir.

U iraku sam bio ve oko dva meseca kad sam uo da neki oficir sprovodi improvizovani program modifikacije navika u kufi, gradiu koji se nalazi na oko sto pedeset kilometara od glavnog grada. Taj major je analizirao video-snimke skoranjih ustanaka i ustanovio da postoji obrazac: nasilju je obino pret-hodila gomila okupljenih iraana na kakvom trgu ili drugom otvorenom prostoru, a narednih nekoliko sati broj je rastao. Pojavili bi se prodavci hrane, kao i posmatrai. onda bi neko bacio kamenicu ili flau i krenulo bi opte ludilo.


Mo navike xvii

Sastavi se s gradonaelnikom kufe, major je uputio jed-nu udnu molbu: mogu li ukloniti prodavce hrane s trgova? naravno, kazao je gradonaelnik. Posle nekoliko nedelja, oku-pila se manja gomila u blizini zdanja Mesdid el kufa, to jest kod velike damije u kufi. kako je odmicalo popodne, tako je broj okupljenih rastao. neki su poeli da skandiraju ljutite parole. iraki policajci, namirisavi nevolju, javili su se voki--tokijem u bazu i zamolili ameriku vojsku da im pripomo-gne. U sumrak su svetinu poeli da hvataju nestrpljenje i glad. narod je traio pogledom prodavce evapa, kojih je obino bio pun trg, ali nijedan se nije mogao nai. Posmatrai su se razili. izvikivai parola klonuli su duhom. Do osam uvee svi su poodlazili.

kad sam svratio u bazu kod kufe, razgovarao sam s tim majorom. Dinamika rulje ne mora se nuno posmatrati iz ugla navika, rekao mi je. ali itav svoj radni vek on se trenirao na planu psihologije formiranja navika.

U kampu za obuku usvojio je navike da napuni oruje, da zaspi u ratnoj zoni, da zadri usredsreenost usred haosa bitke, da donosi odluke i kad je iznuren i savladan. Pohaao je nastavu gde su ga uili navikama tednje novca, svakod-nevnog vebanja, komunikacije s cimerima. kako je iao ka viim inovima, tako je nauio i koliko su vane organizacione navike da bi podreeni mogli sa sigurnou donositi odluke bez neprestanog traenja dozvole, te zato ispravne rutine olaka-vaju rad s ljudima koje inae ne bi mogao da smisli. a sada, kao graditelj jedne zemlje uz pomo tapa i kanapa, uviao je i to da se narodne mase i kulture povinuju mnogim slinim pravilima. U izvesnom smislu, rekao je, ljudska zajednica je dinovska zbirka navika koje se javljaju meu hiljadama ljudi i koje, zavisno od toga kako se na njih utie, mogu za ishod imati nasilje ili mir. Sem to je uklonio prodavce hrane, pokrenuo je u kufi i desetine drugih ogleda ne bi li uticao na navike domaeg stanovnitva. otkako je on tu stigao, nije bilo pobune.


arls Djuhigxviii

Razumevanje navika je neto najvanije to sam u vojsci nauio, kazao mi je major. ono menja sve u mome pogledu na svet. Hteo bi da brzo zaspi i probudi se raspoloen? obrati panju na obrasce pred spavanje i na ono to automatski ini im ustane. Hteo bi da ti tranje bude lako? Stvori okidae koji e ga pretvoriti u rutinu. Ja i decu tome uim. ena i ja piemo planove navika za na brak. na sastancima komande samo o tome i priamo. niko u kufi ne bi mi rekao da moemo uticati na svetinu uklanjanjem tezgi s evapima, ali im se sve sagleda kao zbir navika, kao da ti je neko dao baterijsku lampu i pajser moe se baciti na rad.

Major je bio ovek sitne grae, rodom iz Dordije. nepre-kidno je pljuckao u jednu olju ili ljuske suncokreta ili savakani duvan. ispriao mi je da mu je pre stupanja u vojsku najizgledni-ju karijeru predstavljala popravka telefonskih vodova ili moda posao preduzetnika sa metamfetaminom ne mnogo uspena staza kojom su poli nekoliki njegovi drugovi iz srednje kole. a sada je imao pod svojim nadzorom osamsto vojnika u jednoj od najusavrenijih borbenih organizacija na svetu.

Ja kad vam kaem: ako je to mogla da naui ovakva selja-ina kao to sam ja, onda moe svako. Stalno priam vojnicima nema ta se ne moe ako usvoji ispravne navike.

Za poslednjih deset godina, nae razumevanje neurologije i psihologije navika, te naina na koji obrasci funkcioniu u naim ivotima, drutvima, organizacijama, proirilo se onako kako pre pedeset godina ni zamisliti nismo mogli. Sad znamo zato se navike raaju, kako se menjaju, kako nauka objanjava njihovu mehaniku. Umemo da ih razloimo na sastavne delove i iznova sklopimo prema eljenim specifikacijama. Razume-mo kako moemo nauiti ljude da manje jedu, vie vebaju, delotvornije rade, zdravije ive. Preobraavanje navike nije bezuslovno ni lako ni brzo. nije uvek ni jednostavno.

ali je mogue. a sada razumemo i zato.


PRVI

DEO

Navike pojedinaca


KOLO NAVIKE

Kako navike funkcioni{u

I

U jesen 1993, jedan ovek koji e umnogome preokrenuti sve to znamo o navikama uao je u laboratoriju u San Dijegu radi zakazanog pregleda. Bio je postariji, visok metar i osamdeset i neto, uredno odeven u klasinu plavu koulju.1.1 njegova gusta seda kosa izazvala bi zavist na svakoj pedesetogodinjici mature. Zbog artritisa je blago hramao dok je iao hodnicima laboratorije, pa je drao enu za ruku i koraao polako, kao da nije siguran ta e mu doneti sledei korak.

otprilike godinu dana pre toga, dok je Judin Poli, ili J. P., kako e postati poznat u medicinskoj literaturi, u svojoj kui u Plaja del Reju pripremao veeru, ena mu je pomenula da e im doi sin Majkl.

ko je Majkl?, upitao je Judin.1.2Tvoje dete, rekla je Beverli. Zna valjda, dete koje smo

odgajili?Judin ju je pometeno gledao. ko je taj?, upitao je.Sutradan je Judin poeo da povraa i da se previja od greva

u stomaku. Za nepuna dvadeset etiri sata tako je dehidrirao da ga je uspaniena Beverli prebacila na urgentno. Temperatura mu je naglo rasla i dosegla 40,6 dok se oko njega, po bolnikoj

1


arls Djuhig4

posteljini, irio ut oreol znoja. Pao je u bunilo, a zatim postao nasilan, urlao je i gurao bolniare od sebe kad god su pokuali da mu zabodu iglicu za infuziju u ruku. Tek poto su mu dali sedative, lekar je uspeo da ubaci dugaku iglu izmeu dva kimena prljena donjeg dela lea i da izvue nekoliko kapi cerebrospinalne tenosti.

Doktor koji je obavio ovu proceduru smesta je nanjuio nevolju. Tenost koja okruuje mozak i spinalne nerve slui kao zatita od infekcije i povreda. kod zdravog pojedinca ona je bistra i brzo tee, klizi kroz iglu maltene u svilenom mlazu. Uzorak iz Judinove kime bio je zamuen i kapao je uasno sporo, kao da je pun mikroskopski sitnog peska.1.3 kad su stigli rezultati iz laboratorije, Judinov lekar je utvrdio zbog ega ovome nije dobro: oboleo je od virusnog encefalitisa, to je bolest koju izaziva srazmerno bezopasan virus, uzronik tako-zvane groznice i plikova na usnama, te blagih konih infekcija. U retkim sluajevima, meutim, taj virus uspeva da stigne i do mozga, gde izaziva razornu tetu dok progriza sebi put kroz nene nabore tkiva gde nam obitavaju misli, snovi a po nekima i dua.

Judinovi doktori saoptili su Beverli da niim ne mogu popraviti ve nastalu tetu, ali da e velika doza antivirusnih lekova moda spreiti njeno irenje. Judin je pao u komu i deset dana je lebdeo izmeu ivota i smrti. Postepeno, kako su lekovi nadjaavali bolest, groznica je minula i virus je nestao. kada se konano probudio, bio je slab, dezorijentisan i nije mogao da guta kako treba. nije bio u stanju da sroi reenice, a na trenutke bi se i zagrcnuo, kao da je naas zaboravio kako se die. ali bio je iv.

Postepeno se Judin dovoljno oporavio da mu urade ita-vu seriju analiza. Doktori su se zaudili kad su ustanovili da mu telo ukljuujui i nervni sistem deluje u najveoj meri neoteeno. Mogao je da pokree ruke i noge, reagovao je na zvuk i svetlost. Skenovi glave, meutim, otkrili su zloslutne


Mo navike 5

senke u blizini sredita mozga. virus je razorio ovalno podruje tkiva u blizini mesta gde se lobanja spaja s kimenim stubom. Moda nee vie biti onaj kojeg pamtite, upozorio je jedan doktor Beverli. Morate biti spremni za sluaj da vaeg mua vie nema.

Judina su prebacili u drugo bolniko krilo. kroz nedelju dana gutao je s lakoom. Jo nedelju dana i poeo je da govori normalno, traio je puding i so, menjao televizijske programe i alio se na dosadne sapunice. kada su ga posle pet nedelja otpustili radi odlaska u centar za rehabilitaciju, Judin se etkao hodnicima i nudio sestrama i bolniarima netraene savete u vezi s planovima za vikend.

Mislim da nikad nisam video nikog ko se ovako povratio, rekao je jedan doktor Beverli. ne bih da vam budim nadu, ali ovo je udesno.

Beverli je, meutim, i dalje brinula. U rehabilitacionoj bol-nici postalo je jasno da je bolest uznemirujue promenila nje-nog mua. Judin nije mogao da se seti koji je dan u nedelji, na primer, ili da upamti imena doktora i sestara, koliko god da su mu se puta predstavili. Zato me stalno sve ovo zapitkuju?, upitao je Beverli jednoga dana kad je lekar izaao iz njegove sobe. kada se konano vratio kui, njegovo stanje je postalo jo udnije. Judin kao da nije mogao da se seti eninih i svojih prijatelja. S mukom je pratio razgovore. Ponekad bi ujutru ustao iz postelje, otiao u kuhinju, isprio sebi slaninu s jajima, zatim se zavukao pod pokriva i ukljuio radio. Posle etrdeset minuta opet bi sve isto uradio: ustao, isprio slaninu s jajima, vratio se u krevet, podeavao radio. Pa opet sve isto.

Uznemirena, Beverli se obratila specijalistima, meu koji-ma je bio i jedan istraiva sa kalifornijskog univerziteta u San Dijegu, specijalizovan za gubitak pamenja. i upravo tako su se jednog sunanog jesenjeg dana Beverli i Judin nali u bezlinoj zgradi u krugu univerziteta, drei se za ruke dok su polako ili hodnikom. Uveli su ih u malu ordinaciju. Judin


arls Djuhig6

se upustio u askanje s mladom enom koja je radila neto na kompjuteru.

Godinama se ne bakem elektronikom, oduevljava me sve ovo, kazao je pokazujui na ureaj na kome je upravo kucala. U mojoj mladosti, tako neto bi stajalo u kuitima od dva metra i zauzimalo bi itavu ovu sobu.

ena je i dalje kuckala po tastaturi. Judin se zasmejuljio.Da ne poveruje, rekao je. tampana kola, diode i triode.

U vreme kad sam se ja bavio elektronikom, za to udo bi bilo potrebno kuite od dva metra.

U prostoriju je uao jedan naunik i predstavio se. Upitao je Judina koliko ima godina.

Uh, da vidimo, pedeset devet ili ezdeset?, uzvratio je Judin. Tad je imao sedamdeset jednu godinu.

naunik je krenuo da ukucava neto u kompjuter. Judin se osmehnuo i pokazao prstom. Stvarno estoka stvarica, rekao je. Znate, u vreme kad sam se ja bavio elektronikom, ovo udo bi bilo u kuitu od dva metra!

Taj naunik je bio pedesetdvogodinji Lari Skvajer, profesor koji je ve tri decenije prouavao neuroanatomiju pamenja. Specijalnost mu je bilo istraivanje naina na koji mozak skla-diti podatke. Rad sa Judinom, meutim, uskoro e otvoriti itav jedan nov svet i njemu i stotinama drugih istraivaa koji preoblikuju nae razumevanje funkcionisanja navika. Skvaje-rovi radovi pokazae da ak i neko ko nije sposoban da se seti sopstvenih godina ni gotovo niega drugog moe razviti navike koje deluju nezamislivo sloeno te emo na kraju shvatiti da se svi mi svakodnevno oslanjamo na sline neuroloke procese. njegova istraivanja, uz istraivanja njegovih kolega, pomoi e da se obelodane podsvesni mehanizmi koji utiu na bezbrojne izbore, naizgled produkte misli debelo zasnovanih na razumu, ali zapravo pod uticajem poriva kakve veina nas jedva i da prepoznaje i shvata.


Mo navike 7

Pre nego to je upoznao Judina, Skvajer je nedeljama ve prouavao snimke njegovog mozga. Skenovi su pokazivali da je gotovo sva teta nastala u Judinovoj lobanji ograniena na oblast od pet centimetara u blizini sredita glave. virus mu je gotovo potpuno razorio srednji slepooni reanj, tanak pojas elija za koji su naunici slutili da je odgovoran za sve mogue kognitivne zadatke, kao to su priseanje prolosti i regulisanje pojedinih emocija. Tako potpuno unitenje nije iznenadilo Skvajera virusni encefalitis izjeda tkivo s nemilosrdnom, gotovo hirurkom preciznou. ne, njega je zapanjilo koliko mu poznato izgledaju ti snimci.

Trideset godina pre toga, kao student medicine na Masa-usetskom tehnolokom institutu, radio je s grupom koja je prouavala oveka poznatog kao H. M., jednog od najslav-nijih pacijenata u istoriji medicine. kada je H. M. pravo ime bilo mu je Henri Moleson, ali su naunici krili njegov identitet dok je bio iv imao sedam godina, lupio ga je bicikl i on je pri padu snano udario glavu.1.4, 1.5, 1.6 Ubrzo potom, poeli su mu napadi epilepsije s gubitkom svesti. U esnaestoj godini je imao prvi tonino-klonini napad, koji pogaa itav mozak; ubrzo je poeo da gubi svest i do deset puta na dan.

U vreme kad je napunio dvadeset sedam godina, H. M. je ve bio oajan. antikonvulzivni lekovi nisu mu pomagali. Bio je inteligentan, ali nije mogao da se zadri ni na jednom poslu.1.7 i dalje je iveo s roditeljima. H. M. je eleo norma-lan ivot. Zato je potraio pomo od jednog lekara kod kojeg je popustljivost prema ogledima nadjaavala strah od ravo sprovedenog leenja. nauna istraivanja su nagovetavala da u epileptinim napadima moda ulogu igra deo mozga koji se naziva hipokampus. kada je taj doktor predloio da mu otvori glavu, zadigne prednji deo mozga i uz pomo male slamke isisa hipokampus i deo okolnog tkiva u unutranjosti lobanje, H. M.1.8, 1.9 je dao pristanak.


arls Djuhig8

operacija je obavljena 1953, a kako se H. M. oporavljao, tako su se i napadi ublaili. Meutim, gotovo odmah je postalo jasno da mu je mozak korenito izmenjen. H. M. je znao kako se zove i da mu je majka iz irske. Pamtio je krah berze iz 1929. i novinske vesti o invaziji normandije. ali bezmalo sve to se deavalo posle toga sva seanja, iskustva i borbe iz gotovo itave decenije pred operaciju izbrisalo se. kad je jedan dok-tor krenuo da mu ispituje pamenje tako to mu je pokazivao karte i nizove brojeva, otkrio je da H. M. nijednu novu infor-maciju ne moe da zadri due od dvadesetak sekundi.

od dana operacije pa sve do smrti 2009, za H. M. je svaka osoba koju je upoznao, svaka pesma koju je uo, svaka soba u koju je uao bila potpuno novo iskustvo. Mozak mu je ostao zamrznut u vremenu. Svakog dana ga je zbunjivalo kako to moe promeniti televizijski program uperivi plastini pra-vougaonik u ekran. Predstavljao se svojim doktorima i medi-cinskim sestrama stalno iznova, po desetak puta na dan.1.10

oduevilo me je to to smo uili o H. M., jer pamenje mi je izgledalo kao krajnje opipljiv, uzbudljiv pristup prouava-nju mozga, rekao mi je Skvajer. Ja sam odrastao u ohaju i pamtim kako nam je uitelj svima dao votane bojice, pa sam krenuo da meam sve boje da bih video hou li dobiti crnu. Zato sam to seanje sauvao, a ne mogu da se setim kako mi je izgledao uitelj? Zato moj mozak odluuje da je jedno seanje vanije od drugog?

kada je dobio snimke Judinovog mozga, Skvajera je zadi-vilo koliko je slian mozgu H. M. oba su imala prazne delove veliine oraha pri sredini glave. Judinu je bilo uklonjeno sea-nje ba kao i kod H. M.

Poevi sa ispitivanjem Judina, meutim, Skvajer je otkrio da izmeu ovog pacijenta i H. M. postoje neke vrlo duboke razlike. Dok je pri susretu sa H. M. svako ve posle nekoliko minuta znao da neto s njim nije u redu, Judin je umeo da vodi razgovore i obavlja zadatke koji povrnog posmatraa


Mo navike 9

ne bi upozorili ni na kakvu ometenost. Posledice operaci-je toliko su onesposobile H. M. da je do kraja ivota morao ostati u adekvatnoj ustanovi. Judin je pak iveo kod kue sa svojom enom. H. M. nije mogao ba sasvim da uestvuje u razgovoru. Judin je, nasuprot njemu, imao stranih caka da gotovo svaku diskusiju navede na temu gde moe oputeno i nairoko raspredati, kao to su sateliti svojevremeno je radio kao tehniar u jednoj kompaniji za aerokosmonautiku ili vremenske prilike.

Skvajer je Judinov pregled zapoeo ispitujui ga o mla-dosti. Judin je priao o gradiu u centralnoj kaliforniji gde je odrastao, o dobu koje je proveo u trgovakoj mornarici, o svome putovanju u australiju kad je bio mlad. Pamtio je iz svog ivota veinu dogaaja koji su se odigrali otprilike pre 1960. kada je Skvajer krenuo da ga ispituje o kasnijim decenijama, Judin je uljudno skrenuo temu i rekao kako ima muke da se priseti skorijih dogaaja.

Skvajer mu je zadao nekoliko testova inteligencije i utvrdio da je Judinov intelekt i dalje bridak za oveka koji se ne sea poslednjih trideset godina. Uz to, Judin je jo posedovao sve navike steene u mladosti, te je zahvaljivao i uzvraao kom-plimentom Skvajeru kad god bi mu ovaj dao au vode ili mu pohvalio neki naroito podroban odgovor. kad god je neko uao u prostoriju, Judin bi se predstavio i upitao nepoznatog kako je i ta radi.

ali kad je traio od Judina da upamti niz brojeva ili opie hodnik ispred vrata laboratorije, doktor je ustanovio da nje-gov pacijent ne moe da zadri nove informacije due od oko jednog minuta. kada je neko pokazao Judinu slike njegovih unuia, ovaj pojma nije imao ko su ta deca. kada ga je Skvajer upitao sea li se da se razboleo, Judin je kazao kako ne pamti nikakvu bolest niti boravak u bolnici. U stvari, Judin se gotovo nikad nije priseao ni da pati od amnezije. Slika koju je imao o sebi nije obuhvatala gubitak pamenja, a kako nije mogao


arls Djuhig10

da se seti ni nastale pozlede, pojma nije imao da neto s njim nije u redu.

U prvim mesecima poto je upoznao Judina, Skvajer je sproveo oglede kojima je ispitao granice njegovog pamenja. U to vreme su se Judin i Beverli preselili iz Plaja del Reja u San Dijego kako bi bili blie erki, pa je Skvajer esto dolazio kod njih u kuu kako bi i tamo vrio ispitivanja. Jednog dana je Skvajer zatraio od Judina da skicira plan svoje kue. Jud-in nije mogao da nacrta ni najrudimentarniju mapu koja bi pokazala gde je kuhinja ili spavaa soba. kada ujutru ustanete iz kreveta, kako izlazite iz sobe?, upitao ga je Skvajer.

Znate, odgovorio je Judin, nisam ba sasvim siguran.Skvajer je unosio beleke u laptop, a dok je naunik kucao,

Judinu je popustila panja. Preao je pogledom po sobi, a onda ustao, izaao u hodnik i otvorio vrata kupatila. Posle nekoliko minuta ulo se kako povlai vodu, odvrnuo je esmu, a zatim je Judin, briui ruke o pantalone, opet uao u dnevnu sobu i seo na svoju stolicu pored Skvajera. Strpljivo je ekao sledee pitanje.

U tom trenutku niko se nije zapitao kako ovek koji nije u stanju da nacrta plan svoje kue moe da nae kupatilo bez oklevanja. ali to pitanje, kao i druga njemu slina, postepeno e dovesti nauku do niza otkria koja e preobliiti nae razumeva-nje moi navika.1.11 Pomoi e da se ukree iskra jedne naune revolucije u kojoj danas uestvuju stotine istraivaa, uei, prvi put, da razumeju sve one navike koje utiu na na ivot.

kad je seo za sto, Judin je pogledao u Skvajerov laptop.Da ne poverujete, kazao je pokazujui kompjuter. Znate,

u doba kad sam se ja bavio elektronikom, za to udo bi bilo potrebno kuite od dva metra.

Prvih nedelja po preseljenju u novu kuu Beverli je svakoga dana pokuavala da izvue Judina napolje. Doktori su joj rekli


Mo navike 11

da je vano za njega da se kree, a ujedno ju je i izluivao kad je predugo u kui, poto joj je po bezbroj puta postavljao isto pitanje, kao u nekom beskrajnom kolu. Zato ga je svakog jutra i svakog popodneva vodila u etnju po tom gradskom bloku; uvek su ili zajedno i uvek istim putem.

Doktori su upozorili Beverli da e morati neprekidno da dri Judina na oku. Bude li zalutao, rekli su joj, nee moi da nae put do kue. ali jednoga jutra, dok se ona oblaila, Judin je neopaeno izaao iz kue. Bio je sklon da tumara iz sobe u sobu, pa je zato potrajalo dok nije primetila da ga nema. kad je to shvatila, uasno se uspaniila. istrala je i pogledom pretraila ulicu. nije ga bilo na vidiku. otila je do suseda i zalupala na njihove prozore. kue su im bile sline moda se Judin smeo pa uao kod njih? Potrala je ka vratima i zvonila sve dok neko nije otvorio. Judin nije bio tu. opet je jurnula na ulicu, pa krenula niz taj blok, dozivajui Judina koliko je grlo nosi. Plakala je. ta ako je zabasao meu vozila? kako da ikome kae gde stanuje? ve je petnaest minuta bila napolju, svud ga je potraila. Potrala je kui da pozove policiju.

kad je nahrupila na vrata, zatekla je Judina u dnevnoj sobi: sedeo je ispred televizora i gledao kanal Histori. njene suze su ga zbunile. ne sea se da je izlazio, kazao joj je, ne zna gde je bio i ne razume zato se ona toliko uznemirila. Tad je Beverli na stolu ugledala hrpu iarki, nalik onima koje je videla u dvoritu jednog suseda malo dalje u ulici. Prila je blie i zagledala Judi-nu ruke. Prsti su mu bili lepljivi od smole. Tad je shvatila da je Judin sam-samcit bio u etnji. odlunjao je ulicom i skupio nekoliko suvenira.

i naao je put do kue.Uskoro je Judin poeo da izlazi u etnju svakog jutra.

Beverli se upinjala da ga sprei, ali uzalud.i kad mu kaem da ostane u kui, posle nekoliko minuta

on to vie nije pamtio, priala mi je. nekoliko puta sam ga pratila kako bih bila sigurna da nee zalutati, ali uvek se vraao.


arls Djuhig12

Ponekad bi doao sa iarkama ili kamenjem. Jednom je doao i sa neijim novanikom; drugi put sa tenetom. nikad se nije mogao setiti odakle mu to to je doneo.

kada su Skvajer i njegovi asistenti uli za ove etnje, poeli su da podozrevaju da se u Judinovoj glavi dogaa neto to nema nikakve veze s njegovim svesnim pamenjem. Zato su smislili ogled. Jedna Skvajerova asistentkinja svratila je jednoga dana kod Judina u kuu i zamolila ga da joj iscrta mapu bloka u kojem ivi. nije bio u stanju to da uradi. a gde mu je kua locirana u ulici?, upitala je. Malo je vrckao, a onda i zaboravio na zadatak. Zamolila ga je tad da joj pokae koja vrata vode u kuhinju. Rekao je da ne zna. na to je ona upitala Judina ta bi radio kad bi ogladneo. on je ustao, otiao u kuhinju, otvorio kredenac i uzeo teglu s kotunjavim voem.

neto kasnije te iste nedelje, Judinu se u svakodnevnoj etnji pridruio jedan gost. etali su petnaestak minuta kroz veno prolee june kalifornije, vazduh je bio opojan od mirisa bugenvilije. Judin nije mnogo priao, ali je sve vreme predvo-dio i inilo se da zna kuda ide. nijednom nije pitao za pravac. kad su skrenuli na uglu u blizini kue, gost je upitao Judina gde stanuje. ne znam ba tano, odgovorio je on. Potom se zaputio svojom dvorinom stazom, otvorio vrata kue, uao u dnevnu sobu i ukljuio televizor.

Skvajeru je bilo jasno da Judin upija nove informacije. ali gde u njegovom mozgu te informacije obitavaju? kako neko ume da nae teglu sa orasima, a ne zna da kae gde se nalazi kuhinja? ili da nae put do kue, a pojma nema koja kua je njegova? kako se, pitao se Skvajer, formiraju ti novi obrasci u Judinovom oteenom mozgu?

II

na Masausetskom tehnolokom institutu, u zgradi gde je smeten odsek za prouavanje mozga i kognicije, nalaze se


moc navike odlomak

Documents