BUDUNOST UMA

o d i s t o g au t o r a

Fizika budunostiFizika nemoguegParalelni svetoviHiperprostorVizijeAjntajnov kosmosPosle Ajntajna

DR MIIO KAKUprofesor teorijske fizike

na univerzitetu city u njujorku

BUDUNOST UMANauka u uzbudljivoj potrazi za NapredNijim, savreNijim i moNijim umom

Prevod Ana Jei

Naslov originalaMichio Kaku:

THE FUTURE OF THE MIND

Copyright 2014 by Michio KakuCopyright 2014. za srpsko izdanje, Heliks

IzdavaHeliks

Za izdavaaBrankica Stojanovi

LekturaVesna uki

RedakturaAleksandra Dragosavljevi

tampaNewpress, Smederevo

Prvo izdanje

Knjiga je sloena tipografskim pismima Minion Pro, Cyclone

i Scala Sans Pro

ISBN: 978-86-86059-48-2

Smederevo, 2014.www.heliks.rs

Ovu knjigu posveujem mojoj voljenoj supruzi izue

i kerkama Miel i Alison

SADRAJIzjave Zahvalnosti xi

Uvod 1

K N J I G A I : S V E S T I U M

1 OTKLJUAVANJE UMA 132 SVEST IZ PERSPEKTIVE FIZIARA 39

K N J I G A I I : U M C A R U J E N A D M A T E R I J O M

3 TELEPATIJA: DINAR ZA VAE MISLI 614 TELEKINEZA: KAD UM VLADA NAD MATERIJOM 785 SEANJA I MISLI PO PORUDBINI 1016 AJNTAJNOV MOZAK I UNAPREENJE NAE INTELIGENCIJE 126

x sadraj

K N J I G A I I I : I Z M E N J E N A S V E S T

7 U TVOJIM SNOVIMA 1638 MOE LI SE UM KONTROLISATI? 1749 IZMENJENA STANJA SVESTI 18710 VETAKI UM I SILICIJUMSKA SVEST 20611 REVERZNI INENJERING MOZGA 24112 BUDUNOST: UM IZVAN MATERIJE 25613 UM KAO ISTA ENERGIJA 27414 VANZEMALJSKI UM 28415 ZAVRNA ZAPAANJA 305

DODATAK: KVANTNA SVEST? 317

nAPOMENE 331

Preporuena literatura 343

indeks 345

O autoru 363

IZJAVE ZAHVALNOSTI

Veliko mi je zadovoljstvo to sam razgovarao sa istaknutim naunicima, vodeim u svojim oblastima. eleo bih da im se zahvalim na vremenu koje su velikoduno odvojili za intervjue i diskusije o budunosti nauke. Dali su mi smernice, nadahnuli me i uveli u osnove svojih polja istraivanja.

Hteo bih da se zahvalim tim pionirima i inovatorima, posebno onima koji su pristali da se pojave u mojim dokumentarnim emisijama za kanale BBC, Discovery i Science, kao i u radio-emisijama Science Fantastic i Explorations.

Piter Doerti, dobitnik Nobelove nagrade, Istraivaka bolnica Sveti Dud

Derald Edelman, dobitnik Nobelove nagrade, Istraivaki institut Skrips

Leon Lederman, dobitnik Nobelove nagrade, Tehnoloki institut IlinoisMari Gel-Man, dobitnik Nobelove nagrade, Institut Santa Fe i

Kalifornijski tehnoloki institutpokojni Henri Kendal, dobitnik Nobelove nagrade,

Masausetski tehnoloki institutVolter Gilbert, dobitnik Nobelove nagrade, Univerzitet HarvardDejvid Gros, dobitnik Nobelove nagrade,

Kavlijev institut za teorijsku fiziku

xii izjave zahvalNosti

Dozef Rotblat, dobitnik Nobelove nagrade, Bolnica Sveti VartolomejJoiiro Nambu, dobitnik Nobelove nagrade, ikaki univerzitetStiven Vajnberg, dobitnik Nobelove nagrade,

Teksaki univerzitet u OstinuFrenk Vilek, dobitnik Nobelove nagrade,

Masausetski tehnoloki institut

. . .

Amir Ael, autor knjige Uranijumski ratoviBaz Oldrin, Nasin astronaut, drugi ovek koji je hodao po MesecuDef Andersen, Vazduhoplovna akademija, autor knjige TeleskopDej Barbri, autor knjige Pucanj na mesecDon Barou, fiziar, Univerzitet Kembrid, autor knjige NemogueMara Bartusijak, autor knjige Ajntajnova nedovrena simfonijaDim Bel, astronom, Univerzitet KornelDefri Benet, autor knjige Iza NLO-aBob Berman, astronom, autor knjige Tajne nonog nebaLesli Biseker, Nacionalni institut za zdravljePirs Bizoni, autor knjige Kako da napravite sopstveni svemirski brodMajkl Bliz, Nacionalni institut za zdravljeAleks Besi, osniva Muzeja podvalaNik Bostrom, transhumanista, Oksfordski univerzitetpotpukovnik Robert Bauman, Institut za svemirske i bezbednosne

studijeSintija Brizil, vetaka inteligencija, Medijska laboratorija

Masausetskog tehnolokog institutaLorens Brodi, Nacionalni institut za zdravljeRodni Bruks, direktor Laboratorije za vetaku inteligenciju

Masausetskog tehnolokog institutaLester Braun, Institut za strategije za ouvanje planeteMajkl Braun, astronom, Kalifornijski tehnoloki institutDejms Kanton, autor knjige Ekstremna budunostArtur Kaplan, direktor Centra za bioetiku na Pensilvanijskom

univerzitetuFritdof Kapra, autor knjige Leonardova nauka

izjave zahvalNosti xiii

on Kerol, kosmolog, Kalifornijski tehnoloki institutEndru ajkin, autor knjige ovek na MesecuLiroj Kjao, astronaut pri NASAErik ivijan, Meunarodni fiziari za spreavanje nuklearnog rataDipak opra, autor knjige SupermozakDord er, direktor Centra za raunarsku genetiku

Univerziteta HarvardTomas Kokran, fiziar, Savet za odbranu prirodnih resursaKristofer Kokinos, astronom, autor knjige Palo neboFransis Kolins, Nacionalni institut za zdravljeViki Kolvin, nanotehnolog, Univerzitet TeksasNil Komins, autor knjige Opasnosti svemirskih putovanjaStiv Kuk, predstavnik za tampu agencije NASAKristina Kozgrouv, autor knjige Normalan po svaku cenuStiv Kazins, direktor Programa linih robota Vilou GeridaFilip Kojl, nekadanji pomonik sekretara za odbranu Ministarstva

odbrane Sjedinjenih DravaDanijel Krevijer, vetaka inteligencija, direktor kompanije CorecoKen Krozvel, astronom, autor knjige Velianstveni svemirStiven Kamer, raunarske nauke, Univerzitet DjukMark Katkovski, mainstvo, Univerzitet StenfordPol Dejvis, fiziar, autor knjige SupersilaDanijel Denet, filozof, Taftsov univerzitetpokojni Majkl Dertuzos, raunarske nauke, Masausetski

tehnoloki institutDared Dajmond, dobitnik Pulicerove nagrade, Univerzitet

Kalifornija u Los AnelesuMariot Dikristina, asopis Scientific AmericanPiter Dilvort, Laboratorija za vetaku inteligenciju

Masausetskog tehnolokog institutaDon Donohju, autor projekta Braingate, Univerzitet BraunEn Drujan, udovica Karla Segana, Cosmos StudiosFriman Dajson, Institut za napredne studije, Univerzitet PrinstonDejvid Iglman, neuronaunik, Bejlorov medicinski fakultetDon Elis, fiziar u CERN-uPol Erlih, ekolog, Univerzitet Stenford

xiv izjave zahvalNosti

Danijel Ferbanks, autor knjige Relikvije rajaTimoti Feris, Kalifornijski univerzitet, autor knjige

Sazrevanje u galaksiji Mleni putMarija Finico, strunjak za matine elije, dobitnik Pibodijeve nagradeRobert Finkelstin, strunjak za vetaku inteligencijuKristofer Flejvin, Institut VorldvoLuis Fridman, saosniva Planetarnog udruenjaDek Galant, neuronaunik, Kalifornijski univerzitet u BerklijuDejms Garvin, naunik pri NASAIvlin Gejts, autor knjige Ajntajnov teleskopMajkl Gacaniga, neurolog, Kalifornijski univerzitet u Santa BarbariDek Gajger, saosniva, Fiziari za drutvenu odgovornostDejvid Gelertner, raunarske nauke, Univerzitet Jejl,

Kalifornijski univerzitetNil Gerenfeld, Laboratorija za medije Masausetskog

tehnolokog institutaDanijel Gilbert, psiholog, Univerzitet HarvardPol Gilster, autor knjige Snovi o KentaurijuRebeka Goldberg, Fond za odbranu prirodeDon Goldsmit, astronom, autor knjige Odbegli univerzumDejvid Gudstin, prodekan Kalifornijskog tehnolokog institutaD. Riard Got III, Univerzitet Prinston, autor knjige

Putovanje kroz vreme u Ajntajnovom svemirupokojni Stiven Dej Guld, biolog, Univerzitet Harvardambasador Tomas Grejem, pijunaa satelitskih i obavetajnih podatakaDon Grant, autor knjige Korumpirana naukaErik Grin, Nacionalni institut za zdravljeRonald Grin, autor knjige Dizajnirane bebeBrajan Grin, Univerzitet Kolumbija, autor knjige Elegantni kosmosAlan Gut, fiziar, Masausetski tehnoloki institut,

autor knjige Inflatorni svemirVilijam Hanson, autor knjige Vrhunski dometi medicineLeonard Hejflik, Medicinski fakultet Kalifornijskog univerziteta

u San FranciskuDonald Hilbrand, Nacionalna laboratorija u Argonu,

budunost automobila

izjave zahvalNosti xv

Frenk N. fon Hipel, fiziar, Univerzitet PrinstonAlan Hobson, psihijatar, Univerzitet HarvardDefri Hofman, astronaut pri NASA, Masausetski tehnoloki institutDaglas Hofteter, dobitnik Pulicerove nagrade, Univerzitet u Indijani,

autor knjige Gedel, Eer, BahDon Horgan, Stivensov tehnoloki institut, autor knjige Kraj naukeDejmi Hajneman, voditelj emisije MythBustersKris Impi, astronom, autor knjige iv kosmosRobert Iri, Laboratorija za vetaku inteligenciju Masausetskog

tehnolokog institutaP. D. Dejkobovic, asopis PCDej Jaroslav, Laboratorija za vetaku inteligenciju

Masausetskog tehnolokog institutaDonald Johanson, antropolog, zasluan za otkrie fosila LusiDord Donson, nauni novinar, New York TimesTom Douns, astronaut pri agenciji NASAStiv Kejts, astronomDek Kesler, strunjak za matine elije, dobitnik nagrade PibodiRobert Kirner, astronom, Univerzitet HarvardKris Kenig, astronomLorens Kraus, Dravni univerzitet Arizone, autor knjige

Fizika Zvezdanih stazaLorens Kun, autor filmova i filozof, Blie istiniRej Kercvejl, pronalaza, autor knjige Doba duhovnih mainaRobert Lanca, biotehnologija, Advanced Cell TechnologiesRoder Launijus, autor knjige Roboti u svemiruSten Li, tvorac Marvelovih stripova i autor SpajdermenaMajkl Lemonik, vii urednik za nauku asopisa TimeArtur Lerner-Lam, geolog, vulkanologSajmon Livaj, autor knjige Kada nauka zakaeDon Luis, astronom, Univerzitet ArizonaAlan Lajtman, Masausetski tehnoloki institut, autor knjige

Ajntajnovi snoviDord Linehan, autor knjige Svemir 1Set Lojd, Masausetski tehnoloki institut, autor knjige

Programiranje univerzuma

xvi izjave zahvalNosti

Verner R. Levenstin, nekadanji upravnik Laboratorije za elijsku fiziku na Kolumbiji

Dozef Liken, fiziar, Fermijeva nacionalna laboratorijaPeti Mejs, Laboratorija za medije Masausetskog tehnolokog institutaRobert Man, autor knjige Forenziki detektivMajkl Pol Mejson, autor knjige Glavni sluajevi: prie o povredama

mozga i njihovim posledicamaPatrik Makrej, autor knjige Nastavi da posmatra nebesaGlen Makgi, autor knjige Savrena bebaDejms Maklarkin, Laboratorija za vetaku inteligenciju

Masausetskog tehnolokog institutaPol Makmilan, direktor projekta SpacewatchFulvio Melija, astronom, Univerzitet ArizonaVilijam Meler, autor knjige Evolucija RxPol Melcer, Nacionalni institut za zdravljeMarvin Minski, Masausetski tehnoloki institut,

autor knjige Drutvo umaHans Moravec, autor knjige Robotpokojni Filip Morison, fiziar, Masausetski tehnoloki institutRiard Maler, astrofiziar, Kalifornijski univerzitet u BerklijuDejvid Nejhamu, IBM-ova Laboratorija za tehnologiju ljudskog jezikaKristina Nil, vulkanologMigel Nikolilis, neuronaunik, Univerzitet Djukindi Niimoto, neurolog, Kalifornijski univerzitet u BerklijuMajkl Novaek, Ameriki prirodnjaki muzejMajkl Openhajmer, ekolog, Univerzitet PrinstonDin Orni, specijalista za rak i bolesti srcaPiter Palezi, virusolog, Medicinski fakultet Maunt Sinajarls Pelerin, zvaninik pri NASASidni Perkovic, autor knjige Holivudska naukaDon Pajk, GlobalSecurity.orgDena Pinkot, autor knjige Da li mukarci zaista vie vole plavue?Stiven Pinker, psiholog, Univerzitet HarvardTomas Poo, Masausetski tehnoloki institut, vetaka inteligencijaKori Pauel, urednik asopisa DiscoverDon Pauel, osniva organizacije JP Aerospace

izjave zahvalNosti xvii

Riard Preston, autor knjiga Vrua zona i Demon u zamrzivauRaman Prinda, astronom, Univerzitetski koled u LondonuDejvid Kvamen, evolutivni biolog, autor knjige

Neodluni gospodin DarvinKetrin Ramslend, forenziarLiza Randal, Univerzitet Harvard, autor knjige Zakrivljeni prolaziser Martin Ris, Kraljevski astronom Velike Britanije, Univerzitet

Kembrid, autor knjige Pre poetkaDeremi Rifkin, Fondacija za ekonomske trendoveDejvid Rikjer, Laboratorija za medije Masausetskog

tehnolokog institutaDejn Risler, Zajednica odgovornih naunikaStiven Rozenberg, Nacionalni institut za zdravljeOliver Saks, neurolog, KolumbijaPol Safo, futurista, Institut budunostipokojni Karl Segan, Univerzitet Kornel, autor knjige KosmosNik Segan, koautor knjige Ovo zovete budunou?Majkl H. Salamon, program Posle Ajntajna, NASAAdam Sevid, voditelj emisije Razbijai mitovaPiter varc, futurista, osniva Globalne poslovne mreeMajkl ermer, osniva Drutva skeptika i asopisa SkepticDona irli, program NASA MarsSet ostak, Institut SETINil ubin, autor knjige Riba u vamaPol er, Savez SETIPiter Singer, autor knjige Opremljeni za ratSajmon Sing, autor knjige Veliki prasakGari Smol, autor knjige iMozakPol Spadis, glavni naunik projekta Odyssey Moon LimitedStiven Skvajers, astronom, Univerzitet KornelPol Stajnhart, Univerzitet Prinston, autor knjige Beskrajni univerzumDek Stern, hirurg za matine elijeGregori Stok, Kalifornijski univerzitet u Los Anelesu, autor knjige

Redizajniranje ljudiRiard Stoun, autor knjiga Objekti blizu Zemlje i TunguskaBrajan Salivan, Hajdenov planetarijum

xviii izjave zahvalNosti

Leonard Saskind, fiziar, Univerzitet StenfordDanijel Tamet, autor knjige Roen tunog danaDefri Tejlor, fiziar, Univerzitet Melburnpokojni Ted Tejlor, projektant nuklearnih bojevih glava

u Sjedinjenim DravamaMaks Tegmark, kosmolog, Masausetski tehnoloki institutAlvin Tofler, autor knjige Trei talasPatrik Taker, Drutvo za budunost svetaKris Tarni, Univerzitet Volongong, autor knjige Led, blato i krvNil de Gras Tajson, direktor Hajdenovog planetarijumaSe Velamur, Fondacija za budunostRobert Volas, autor knjige pijunska letelicaKevin Vorvik, ljudski kiborzi, Univerzitet Reding (Velika Britanija)Fred Votson, astronom, autor knjige Posmatra zvezdaMark Vajser, Xerox PARCAlan Vajsman, autor knjige Svet bez nasDanijel Verthajmer, SETI@Home, Kalifornijski univerzitet u BerklijuMajk Vesler, Laboratorija za vetaku inteligenciju Masausetskog

tehnolokog institutaRoder Vins, astronom, Nacionalna laboratorija Los AlamosArtur Vigins, autor knjige Radosti fizikeEntoni Vino-Boris, Nacionalni institut za zdravljeKarl Cimer, biolog, autor knjige EvolucijaRobert Cimerman, autor knjige Naputajui ZemljuRobert Cubrin, osniva Udruenja za Mars

Zahvalan sam i svom agentu, Stjuartu Krievskom, koji je bio uz mene sve ove godine i davao mi korisne savete za moje knjige. Njegove razborite procene su mi uvek bile od pomoi. Pored toga, zahvalio bih i svojim ure-dnicima, Edvardu Kastenmajeru i Melisi Danacko, koji su me usmeravali u pisanju i davali mi dragocene urednike savete. Zahvalnost upuujem i dok-toru Miel Kaku, mojoj erki i neurologu u Bolnici Maunt Sinaj u Njujorku, za stimulativne, promiljene i korisne diskusije o budunosti neurologije. Njeno pametno i temeljno itanje teksta umnogome je poboljalo nain izla-ganja i sadraj ove knjige.

BUDUNOST UMA

UVOD

Dve najvee misterije u svekolikoj prirodi jesu um i vasiona. Zahvaljujui naoj monoj tehnologiji, u stanju smo da fotografiemo galaksije daleke milijarde svetlosnih godina, upravljamo genima koji kontroliu ivot i prodremo u privatnost atoma, ali um i univerzum nam i dalje izmiu i drae nas. Najtajanstvenije i najfascinantnije su granice znane nauci.

Ako poelite da iskusite velianstvenost kosmosa, dovoljno je da za noi usmerite pogled ka nebesima to plamte od milijardi zvezda. Otkad su nai preci prvi put opazili blistavost zvezdanog neba mue nas ova vena pitanja: otkud sve to potie? ta sve to znai?

Poelite li da iskusite misteriju ljudskog uma, dovoljno je da pogledate svoj odraz u ogledalu i da se zapitate: ta se skriva iza naih oiju? To pokree pitanja koja nas neprestano mue. Imamo li duu? ta se deava s nama posle smrti? Ko sam, uopte, ja? I, to je najvanije, tako stiemo do konanog pitanja: gde je nae mesto u velikoj kosmikoj emi? Istaknuti viktorijanski biolog Tomas Haksli jednom je rekao: Pitanje nad pitanjima za oveanstvo, problem iza svih ostalih i najzanimljiviji od svih njih jeste odreivanje ove-kovog mesta u Prirodi i njegov odnos s Kosmosom.

Galaksija Mleni put broji stotinu milijardi zvezda, koliko je otprilike i neurona u naem mozgu. Mogue je da biste morali prei put od trideset osam biliona kilometara, do prve zvezde van naeg solarnog sistema, ne biste

2 buduNost uma

li nali objekat sloen koliko i ono to nosite na ramenima. Um i vaseljena su najvei nauni izazov, a meu njima postoji udan odnos. S jedne strane, predstavljaju potpune suprotnosti. Jedno je prostranstvo spoljnog svemira u kome nailazimo na udne obitavaoce: crne rupe, eksplodirajue zvezde i galaksije koje se sudaraju. Drugo se odnosi na unutranji univerzum u kome su nae najintimnije i najprivatnije nade i elje. Um je blizu koliko i naa naredna misao, a ipak, esto nemamo predstavu kako da ga smisleno objasnimo.

Meutim, iako ih zbog svega toga moda moemo smatrati suprotnostima, imaju zajedniku istoriju i narativ. Odvajkada, dokle nam seanje see, prati ih praznoverje i magija. Astrolozi i frenolozi su tvrdili da im se smisao uni-verzuma otkriva u svakom sazveu zodijaka i u svakoj kvrgi na naoj glavi. Uz to, itae misli i proroke su tokom godina naizmenino slavili i kudili.

Univerzum i um nastavljaju da se dodiruju na razliite naine, ne malim delom zahvaljujui otrenjujuim idejama na koje esto nailazimo u naunoj fantastici. itajui knjige u detinjstvu, zamiljao sam da sam pripadnik Slana, rase telepat, tvorevine A. E. van Vouta. Divio sam se silnoj telepatskoj moi mutanta Mazgova, junaka trilogije Zadubina Isaka Asimova, jer pomou nje zamalo da preuzme vlast nad Galaktikim carstvom. A gledajui film Zabranjena planeta, pitao sam se kako je napredna civilizacija, milionima godina ispred nae, mogla da preoblikuje stvarnost kako god poeli pomou svojih ogromnih telekinetikih moi.

Potom, kada sam imao desetak godina, na televiziji je poela da se daje emisija udesni Daninder.* Publika je ostajala bez daha pred njegovim spektakularnim maioniarskim trikovima. Njegov moto bio je: Onima koji veruju nikakvo objanjenje nije potrebno; onima koji ne veruju, nijedno objanjenje nee biti dovoljno. Jednog dana objavio je da e uputiti svoje misli milionima ljudi irom zemlje. Zatvorio je oi i poeo da se koncentrie, rekavi da odailje prezime jednog predsednika Sjedinjenih Drava. Zatraio je od ljudi da mu na dopisnici poalju ime koje im je iskrslo u mislima. Sledee nedelje pobedniki je objavio da su mu stigle hiljade dopisnica s reju Ruzvelt, a upravo je to prezime mislima poslao irom Sjedinjenih Drava.

Nije me oborio s nogu. U to vreme seanje na Ruzveltove predsednike dane bilo je jo snano meu onima koji su preiveli Veliku depresiju i Drugi svetski rat, te njegovo ime nije bilo iznenaenje. (Pomislio sam kako bi eksperiment bio odista zadivljujui da je mislio na predsednika Milarda Filmora.)

* Dozef Daninder (18921975) bio je poznati ameriki maioniar koji je voleo da raskrinkava navodne medijume. (Prim. prev.)

uvod 3

Ipak, zagolicalo mi je matu i nisam mogao odoleti a da sm ne eksperi-mentiem s telepatijom, pokuavajui da proitam misli drugih ljudi to jae se koncentriui. Zatvorivi oi i upirui se, pokuavao sam da ujem ta drugi ljudi misle i da snagom misli pomeram predmete po sobi.

Nisam uspeo.Moda su negde telepate i hodile Zemljom, ali ja nisam bio jedan od njih.

Posle izvesnog vremena poeo sam da uviam da su udesni poduhvati telepata bili verovatno nemogui barem bez pomoi sa strane. Ali u godinama koje su usledile nauio sam jo jednu lekciju: da bi se dokuile najvee tajne uni-verzuma, nisu potrebne telepatske niti natoveanske sposobnosti. Dovoljno je imati otvoren, odluan i radoznao um. Posebno ako elite da saznate mogu li se nainiti udesne sprave iz naunofantastinih dela, neophodno je da se posvetite naprednoj fizici. Da biste shvatili gde je granica izmeu mogueg i nemogueg, morate razumeti zakone fizike.

Dve strasti su raspaljivale moju matu svih ovih godina: poriv da razumem osnovne zakone fizike i da vidim kako e nauka oblikovati budunost naih ivota. Da bih vam to doarao i podelio ushienje istraivanjem konanih zakona fizike, napisao sam knjige Hiperprostor, Posle Ajntajna i Paralelni svetovi. A da bih izrazio svoju opinjenost budunou, napisao sam Vizije, Fiziku nemogueg i Fiziku budunosti. Dok sam pisao te knjige neprestano me je pratilo uvianje da je ljudski um i dalje jedna od najveih i najtajanstvenijih sila na svetu.

Odista, sve doskoro nismo bili u stanju da shvatimo ta je na um niti kako funkcionie. Stari Egipani su, pored svih svojih slavnih dostignua u umetnosti i nauci, verovali da je mozak beskoristan organ i bacali su ga prili-kom balsamovanja svojih faraona. Aristotel je bio ubeen da dua prebiva u srcu, ne u mozgu ija je jedina uloga bila da ohladi kardiovaskularni sistem. Ostali, recimo Dekart, smatrali su da dua ulazi u telo kroz majunu modanu lezdu, epifizu. Ali bez ikakvih vrstih dokaza, nijedna od ovih teorija nije se mogla potvrditi.

Ovo mrano doba trajalo je hiljadama godina, s dobrim razlogom. Mozak tei samo kilo i po, a ipak, najsloeniji je objekat u Sunevom sistemu. Iako na njega odlazi samo dva posto teine ljudskog tela, ima ogroman apetit i grabi za sebe itavih 20 posto nae ukupne energije (mozak novoroenadi troi zadivljujuih 65 posto energije bebe), dok je 80 posto ljudskih gena kodirano za mozak. Procenjuje se da unutar nae lobanje boravi 100 milijardi neurona s eksponencijalnom koliinom neuralnih veza i putanja.

4 buduNost uma

Godine 1977. astronom Karl Segan je objavio knjigu Zmajevi iz raja, za koju je dobio Pulicerovu nagradu. U njoj je dao opiran presek dotadanjeg znanja o mozgu. Ta predivno napisana knjiga predstavljala je pokuaj da se doaraju najvea dostignua neuronauke koja se u to vreme ponajvie osla-njala na tri glavna izvora. Prvi je bio poreenje naeg mozga s mozgovima drugih vrsta. To je bio naporan i teak poduhvat, jer se morala obaviti disekcija mozga hiljada ivotinja. Druga metoda bila je jednako indirektna: analiziranje rtava modanog udara i drugih oboljenja zbog kojih su se bolesnici esto bizarno ponaali. Samo autopsijom se moglo otkriti koji delovi mozga nisu pravilno funkcionisali. U treem vidu istraivanja naunici su elektrodama ispitivali reakcije mozga i polako i mukotrpno otkrivali koji delovi mozga su bili odgovorni za pojedine oblike ponaanja.

Ali pomou osnovnih alatki neuronauke nije se mogao sistematski ana-lizirati mozak. Naravno, niste tek tako mogli da naruite rtvu modanog udara sa oteenjem u oblasti koju ste eleli da prouavate. Kako je mozak iv, dinamian sistem, autopsije esto nisu otkrivale najzanimljivije odlike ak ni to kako se ostvaruju interakcije meu delovima mozga, a kamoli kako nastaju tako raznolike misli poput onih o ljubavi, mrnji, ljubomori i radoznalosti.

SRODNE REVOLUCIJE

Pre etiri stotine godina konstruisan je teleskop i gotovo prekono taj udesni instrument je uspeo da prodre u srca nebeskih tela. Bio je to jedan od najre-volucionarnijih (i najsubverzivnijih) instrumenata svih vremena. Iznenada, sopstvenim oima ste mogli da vidite kako mitovi i dogma iezavaju poput jutarnje izmaglice. Umesto da budu savreni primeri boanske mudrosti, Mesec je imao dombaste kratere, Sunce tamne mrlje, Jupiter mesece, Venera faze, a Saturn prstenove. Vie se o kosmosu saznalo u petnaest godina od pojave teleskopa nego u itavoj dotadanjoj ljudskoj istoriji.

Kao to je otkrie teleskopa preobrazilo neuronauku, tako su NMR maine i raznovrsne napredne metode skeniranja mozga sredinom 90-ih i s poetka novog milenijuma preobrazili neuronauku. O mozgu smo vie nauili u pro-teklih petnaest godina nego u sveukupnoj istoriji, a um, nekad smatran da je van naeg domaaja, napokon dospeva u prvi plan.

Nobelovac Erik R. Kandel s Instituta Maks Plank u Tibingenu u Nemakoj, pie: Najvrednije uvide u ljudski um koji su se javili u ovom periodu nisu

uvod 5

iznedrile discipline tradicionalno orijentisane na analizu uma filozofija, psihologija ili psihoanaliza. Ti uvidi su rezultat spajanja tih disciplina s bio-logijom mozga...

Fiziari su imali vodeu ulogu u ovom poduhvatu, obezbeujui brojne alatke, znane po skraenicama NMR, EEG, PET, CT, TCM, TES i DBS, koje su dramatino izmenile prouavanje mozga. Iznenada smo pomou ovih maina mogli da vidimo kako se misli kreu unutar ivog, misleeg mozga. Neurolog V. S. Ramaandran s Kalifornijskog univerziteta u San Dijegu kae: Sve to to su filozofi prouavali milenijumima, mi, naunici, moemo poeti da istraujemo snimajui mozak, prouavajui pacijente i postavljajui prava pitanja.

Kad se osvrnem unazad uviam da su neki moji prvobitni pohodi u svet fizike bili povezani upravo s tehnologijama koje sada otvaraju vrata uma nauci. Na primer, u srednjoj koli sam saznao za antimateriju, novi oblik materije, i odluio da uradim nauni projekat o njoj. Kako je re o jednoj od najegzotinijih supstanci na Zemlji, morao sam da zatraim direktno od Komisije za atomsku energiju majunu koliinu natrijuma-22, elementa koji prirodno emituje pozitivne elektrone (antielektrone ili pozitrone). Sa svojim malim uzorkom u rukama, uspeo sam da napravim Vilsonovu komoru i da uspostavim mono magnetno polje, to mi je omoguilo da fotografiem magliasti trag koji za sobom ostavljaju estice antimaterije. U to vreme nisam znao da e natrijum-22 uskoro postati izuzetno vaan u novoj teh-nologiji, nazvanoj PET (engl. positron emission tomography pozitronska emisiona tomografija), koja je od tada omoguila zadivljujue nove uvide u mislei mozak.

U srednjoj koli sam eksperimentisao s jo jednom tehnologijom: magnet-nom rezonancom. Tako sam otiao na predavanje Feliksa Bloha s Univerziteta Stenford. On i Edvard Persel dobili su 1952. godine Nobelovu nagradu za fiziku, za otkrie nuklearne magnetne rezonance. Doktor Bloh je nama, srednjokol-cima, objasnio da e se atomi u dovoljno monom magnetnom polju postaviti vertikalno, nalik na iglu kompasa. Ako te atome izloite impulsu radio-talasa na rezonantnoj frekvenciji, oni e se okrenuti. Kada se okrenu atomi e, kao eho, emitovati drugi impuls koji omoguava da se utvrdi identitet tih atoma. (Kasnije sam primenio princip magnetne rezonance da napravim akcelerator estica od 2,3 miliona elektronvolti u maminoj garai.)

Samo nekoliko godina kasnije, kad sam bio bruco na Harvardu, imao sam ast da mi doktor Persel predaje elektrodinamiku. U to vreme naao sam

6 buduNost uma

posao preko leta i imao priliku da radim s doktorom Riardom Ernstom koji je pokuavao da generalizuje rad Bloha i Persela na magnetnoj rezonanci. Ostvario je spektakularan uspeh i dobio je 1991. godine Nobelovu nagradu za fiziku, za postavljanje temelja moderne NMR (nuklearna magnetna rezo-nanca) maine. NMR aparatima smo dobili podrobnije fotografije ivog mozga s jo finijim detaljima nego na snimcima nainjenim pomou PET maina.

PROIRIVANJE MOI UMA

Postao sam profesor teorijske fizike, ali moja fascinacija umom nije izble-dela. Uzbudljivo je videti da su pomaci u fizici samo iz protekle decenije omoguili neke telepatske podvige koji su me fascinirali kad sam bio dete. Zahvaljujui NMR slikama, naunici sada mogu da itaju misli koje krue mozgom. Mogu da umetnu ip u mozak potpuno paralisanih pacijenata i da ga poveu s raunarom, tako da dotini pacijenti pukim mislima mogu da krstare vebom, itaju i piu e-poruke, igraju video-igre, kontroliu invalidska kolica, koriste aparate za domainstvo i upravljaju mehanikim rukama. Zapravo, ti pacijenti mogu da urade sve to i normalna osoba pomou raunara.

Naunici napreduju: povezuju mozak tih pacijenata direktno s egzoskele-tom koji mogu nositi oko svojih paralisanih udova. Kvadriplegiari bi jednoga dana mogli da vode gotovo normalne ivote. Takvi egzoskeleti mogli bi dati i supermoi za reavanje potencijalno kobnih vanrednih situacija. Jednog dana nai astronauti bi ak mogli da istrauju planete umom, kontroliui mehanike surogate iz svojih udobnih domova.

Moda e doi dan kada emo moi da preuzimamo seanja i sposobnosti koristei raunare, kao u filmu Matrica. Naunicima je ve polo za rukom da u eksperimentima sa ivotinjama umetnu seanja u mozak. Moda je samo pitanje trenutka kada emo i mi moi da unosimo vetaka seanja u svoje mozgove da bismo nauili nove stvari, letovali na novim destinacijama i ovladali novim hobijem. A mogunost umetanja tehnikih vetina u umove radnika i naunika mogla bi da potrese i svetsku ekonomiju. Moda emo ak biti u stanju i da delimo ova seanja. Jednoga dana naunici bi mogli da konstruiu internet uma ili mozaknet, u okviru koga bi misli i emocije mogle da se alju po svetu elektronskim putem. ak bi se i snovi snimali i slali umnom potom preko interneta.

uvod 7

I tehnologija bi nam mogla dati mo da poboljamo inteligenciju. Ve se vie zna o izuzetnim moima nadarenih ija su mentalna, umetnika i mate-matika umea istinski zadivljujua. Povrh toga, u toku je sekvenciranje gena koji nas razdvajaju od majmuna, to nam daje neuporediv uvid u evolutivno poreklo mozga. Ve su u ivotinjama izdvojeni geni koji mogu da poboljaju njihovo pamenje i mentalne performanse.

Svaki ovaj prosvetljujui napredak donosi toliko silno ushienje i obeanje, da su svi privukli panju i politiara. Zapravo, nauka o mozgu iznenada je postala uzrok rivalstva izmeu najveih ekonomskih sila na planeti. Januara 2013. i predsednik Barak Obama i Evropska unija najavili su neto to bi moglo da preraste u dva nezavisna projekta reverznog inenjeringa nad mozgom, za koje e se izdvajati milijarde dolara. Odgonetanje neuralne eme mozga, nekad smatrano beznadeno nedostinim za modernu nauku, sada je fokus dva udarna projekta koji e, poput Projekta ljudski genom, promeniti nauni i medicinski krajolik. Ne samo da e nam to omoguiti da se duboko zagledamo u na um, nego e pokrenuti nove industrije, podstai ekonomsku aktivnost i otvoriti nove vidike neuronauci.

Poto se neuralne putanje u mozgu napokon dekodiraju, spoznaemo kako nastaju mentalne bolesti, to e nas moda dovesti i do leka za ove drevne boljke. Ovo dekodiranje omoguie i da se napravi kopija mozga, to pobuuje filozofska i etika pitanja. Ko smo mi, ako se svest moe uitati u raunar? Moemo se poigravati i s konceptom besmrtnosti. Naa tela e svenuti i umreti, ali mogu li nae svesti veno da ive?

A posle toga, moda e u dalekoj budunosti um biti osloboen svojih telesnih okova i krstarie meu zvezdama, kako je nekoliko naunika ve spekulisalo. Vekovima u budunost, itave neuralne eme mogle bi se preneti na laserske zrake koji e se poslati u duboki svemir, to je moda najpogodniji nain da naa svest istrauje zvezde.

Otvara nam se put u briljantan nauni predeo koji e preobraziti sudbinu oveka. Ulazimo u zlatno doba neuronauke.

Dok sam formulisao ova predvianja, neprocenjivu pomo dobio sam od naunika koji su mi velikoduno dozvolili da ih intervjuiem, prenosim njihove ideje preko dravnih radio-stanica, ak i da uvedem televizijsku ekipu u njihove laboratorije. Ti naunici postavljaju temelje budunosti uma. Da bi se njihove ideje nale u ovoj knjizi, morale su da zadovolje samo dva zahteva: njihova predvianja moraju se strogo drati zakona fizike; neophodno je da postoje prototipovi kao potvrda osnovnih koncepata tih dalekosenih ideja.

8 buduNost uma

DODIR MENTALNE BOLESTI

Dok sam pisao biografiju Alberta Ajntajna Ajntajnov kosmos morao sam da prouim i najsitnije detalje njegovog privatnog ivota. Znao sam da je mlai Ajntajnov sin patio od izofrenije, ali nisam pojmio koliki je emotivni danak veliki naunik plaao zbog toga. Ajntajn je u dodir s duevnim bolestima doao i na drugoj strani: jedan od njemu najbliih kolega bio je fiziar Pol Erenfest, koji mu je pomogao da formulie teoriju opte relativnosti. Borei se s depresijom u vie navrata, Erenfest je na kraju ubio svog sina koji je imao Daunov sindrom, a potom je izvrio samoubistvo. Tokom godina saznavao sam da su se mnogi moji prijatelji i kolege uz napor nosili s mentalnim bolestima u svojim porodicama.

Mentalna bolest duboko je dotakla i moj ivot. Pre nekoliko godina majka mi je umrla posle duge bitke s Alchajmerovom boleu. Srce mi se cepalo dok sam posmatrao kako postepeno gubi seanje na svoje voljene, kad bih pogle-dao u njene oi i shvatio da ne zna ko sam. Pratio sam kako se sjaj ovenosti lagano gasi. ivot je provela trudei se da nas podigne i umesto da uiva u zlatnim godinama, ostala je bez svih seanja koja su joj bila draga.

Tuno iskustvo kroz koje sam proao ja i mnogi drugi ponavljae se irom sveta. elja mi je da munjevit napredak neuronauke jednog dana otkloni patnje onih pogoenih mentalnim bolestima i demencijom.

TA POKREE OVU REVOLUCIJU?

Podaci dobijeni skeniranjima mozga sada se tumae i napredak je zadivlju-jui. Nekoliko puta godinje novi pomak dospe u udarne vesti. Trista pedeset godina je prolo otkako je otkriven teleskop dok nismo uli u svemirsko doba, ali samo petnaest godina posle pojave NMR-a i naprednih metoda skeniranja mozga mozak se aktivno povezao sa spoljnim svetom. Zato tako brzo i koliki nas jo napredak eka?

Razlog za ovakav munjevit progres delimino je to to fiziari danas dobro razumeju elektromagnetizam, fenomen koji vodi elektrine signale kroz neu-rone. Matematike jednaine Dejmsa Klerka Maksvela, pomou kojih se raunaju vrednosti u fizici antena, radara, radio-prijemnika i mikrotalasnih tornjeva, predstavljaju kamen temeljac tehnologije NMR. Proli su vekovi dok napokon nismo reili tajne elektromagnetizma, ali neuronauka moe da uiva u plodovima tog velikog dostignua. U prvom delu knjige osvrem se

uvod 9

na evoluciju mozga i objanjavam kako je itava galaksija novih instrumenata izala iz fizikih laboratorija i dala nam velianstvene slike mehanike misli. Poto svest ima sredinju ulogu u svakoj diskusiji o umu, predoiu i perspek-tivu fiziara, dajui definiciju svesti kojom je obuhvaeno i ivotinjsko carstvo. Zapravo, ponudiu rangiranje svesti, pokazujui kako je mogue dodeliti broj razliitim vrstama svesti.

Ali da bismo dali potpun odgovor na pitanje kako e ova tehnologija napre-dovati, moramo se osvrnuti i na Murov zakon koji kae da se mo raunara udvostruuje na svakih osamnaest meseci. esto iznenadim ljude jednostav-nom injenicom: dananji mobilni telefoni imaju veu raunarsku mo nego itava NASA kada je poslala ljude na Mesec 1969. Raunari su danas dovoljno moni da belee elektrine signale koji dopiru iz mozga i da ih delom pre-vedu na poznati digitalni jezik. To omoguava da se mozak direktno spoji s raunarom kako bi kontrolisao bilo koji objekat oko njega. Ovo polje koje se brzo razvija naziva se BMI (engl. brain-machine interface interfejs izmeu mozga i maine), a kljuna tehnologija je raunar. U drugom delu knjige istraujem ovu novu tehnologiju koja je omoguila beleenje seanja, itanje misli, snimanje snova i telekinezu.

U treem delu razmatram alternativne oblike svesti, poev od snova, uticaja droga i mentalnih oboljenja, preko robota, pa ak do vanzemaljaca. Ovde takoe uimo o potencijalu da se mozak kontrolie da bi se savladale mnoge bolesti, recimo Parkinsonova, Alchajmerova, depresija itd. Pred-staviu i projekat BRAIN (Brain Research Through Advancing Innovative Neurotechnologies Istraivanje mozga naprednim inovativnim neuroteh-nologijama) koji je najavio predsednik Obama, i projekat Ljudski mozak (Human Brain Project) Evropske unije, koji bi mogli da privuku milijarde dolara za dekodiranje putanja u mozgu, sve do neuralnog sloja. U ova dva intenzivna programa nesumnjivo e biti otvorene potpuno nove oblasti istraivanja, nai e se novi naini leenja mentalnih bolesti i otkrie se najdublje tajne svesti.

Poto damo definiciju svesti, oslanjajui se na nju moemo da istraujemo i neljudsku svest (odnosno, svest robota). Koliko roboti mogu da napreduju? Mogu li imati emocije? Da li e biti opasni po nas? Istraivaemo i svest van-zemaljaca iji ciljevi bi mogli biti sasvim drugaiji od naih.

U dodatku knjige razmatram moda najudniju ideju iz itave nauke, kon-cept iznikao iz kvantne mehanike po kome bi svest mogla biti fundamentalna osnova realnosti.

10 buduNost uma

Ovo polje u silovitom zamahu nadahnjuje na brojne zamisli. Samo e vreme pokazati koje su pusti snovi, nastali iz preteranih uzleta mate pisaca naune fantastike, a koje predstavljaju vrstu osnovu za budua nauna istraivanja. Napredak u neuronauci je ogroman i, na mnogo naina, presudnu ulogu u tome imala je moderna fizika koja koristi punu mo elektromagnetne sile i nuklearnih sila da istrai velike tajne skrivene u naim umovima.

Valjalo bi da istaknem da nisam neuronaunik. Teorijski sam fiziar, s neugaslim zanimanjem za um. Nadam se da bi perspektiva fiziara mogla doprineti da se produbi nae znanje i da se stekne svee razumevanje objekta koji nam je od svih u svemiru u najveoj meri i blizak i stran: naeg mozga.

Ali, s obzirom na vrtoglavu brzinu kojom nastaju nove i radikalno drugaije perspektive, vano je da imamo dobar uvid u strukturu mozga.

Razmotrimo prvo korene moderne neuronauke: ona je, kako neki istoriari smatraju, roena u trenutku kada je gvozdeni klin proburazio mozak izvesnog Fineasa Gejda. Ovaj presudni dogaaj pokrenuo je lananu reakciju koja je doprinela da se mozak podvrgne ozbiljnoj naunoj analizi. Iako je dogaaj bio nesretan po gospodina Gejda, utro je put modernoj nauci.

KNJIGA I SVEST I UM

Moja osnovna premisa o mozgu glasi da su njegova delovanja

ono to ponekad nazivamo um posledica njegove anatomije i

fiziologije, nieg drugog.

karl segaN

1 OTKLJUAVANJE UMA

Godine 1848. Fineas Gejd, predradnik na eleznici u Vermontu, zatekao se na radnom mestu kada je iznenada eksplodirao dinamit, silovito odbacivi klin od 110 cm pravo njemu u lice. Klin mu je probio prednji deo mozga, izleteo mu kroz teme i prizemljio se 25 metara dalje. Prisutni radnici su, premda okirani prizorom raznesenog mozga njihovog predradnika, odmah pozvali doktora. Radnici i lekar su bili zabezeknuti to Gejd nije umro na licu mesta.

Nedeljama je bio polusvestan, ali se na kraju, kako se inilo, potpuno opo-ravio. (Godine 2009. pojavila se retka Gejdova fotografija i na njoj se video zgodan, samouvereni ovek, povreene glave i levog oka, s gvozdenom ipkom u rukama.) Ali posle ovog incidenta, njegove kolege su zapazile otru promenu u njegovoj linosti. Dotad vedar predradnik koji je voleo da pomae, preobrazio se u zlonamernu, odbojnu i sebinu osobu. ene su upozoravane da se dre dalje od njega. Don Harlou, njegov doktor, zapazio je da je Gejd bio udljiv i kolebljiv, smiljao je brojne planove za budue poduhvate i vrlo brzo ih odba-civao u korist drugih koji su se inili izvodljivijim. Bio je dete po intelektualnom kapacitetu i iskazivanju, ali sa ivotinjskim strastima snanog oveka. Doktor Harlou je zabeleio da se drastino promenio i da su njegove kolege rekle

14 buduNost uma

kako to nije vie Gejd. Posle Gejdove smrti 1860. doktor Harlou je sauvao i lobanju i klin koji ju je probio. Detaljni rendgenski snimci lobanje potvrdili su da je klin izazvao obimno oteenje u oblasti mozga iza ela, poznatoj kao eoni (frontalni) reanj, u levoj i desnoj modanoj hemisferi.

Ova neverovatna nezgoda izmenie ne samo ivot Fineasa Gejda, ve i tok nauke. Do tada je vailo miljenje da su mozak i dua dva zasebna entiteta ta filozofija zvala se dualizam. Ali bilo je sve jasnije da su oteenja naneta eonom renju uzrokovala opte promene u Gejdovoj linosti. To je dovelo do promene paradigme u naunom razmiljanju: moda su se odreene oblasti mozga mogle povezati s odreenim oblicima ponaanja.

BROKIN MOZAK

Godine 1861, samo godinu dana posle Gejdove smrti, ovakvo stanovite uvrstio je u svom radu Pjer Pol Broka, pariski doktor koji je zabeleio sluaj naizgled normalnog pacijenta s ozbiljnim govornim nedostatkom. Pacijent je savreno razumeo ta mu se govori, ali je bio u stanju da izrekne samo slog tan. Po smrti pacijenta, doktor Broka je uradio autopsiju i potvrdio da je pacijent imao leziju u levom temporalnom (slepoonom) renju, oblasti mozga blizu njegovog levog uva. Doktor Broka je kasnije imao jo dvanaest slinih pacijenata s ovakvim oteenjem te oblasti mozga. Danas se za pacijente s oteenjem ovog dela mozga kae da pate od Brokine afazije. (Pacijenti s ovim poremeajem naelno razumeju govor, ali ne mogu nita da kau ili kad govore izostavljaju mnogo rei.)

Nedugo potom, 1874. godine, nemaki lekar Karl Vernike je opisao pacijente koji pate od suprotnog problema. Mogli su razgovetno da se izraavaju, ali nisu bili u stanju da shvate napisano ili reeno. esto su ti pacijenti teno govorili, gramatiki i sintaksiki ispravno, ali bile su to besmislene rei i apsurdan ar-gon. Naalost, ti pacijenti esto nisu bili svesni toga da trabunjaju besmislice. Vernike je posle obavljenih autopsija utvrdio da su ovim pacijentima oteene oblasti nedaleko od levog temporalnog renja.

Radovi Broke i Vernikea bili su prekretnice za neuronauku jer je u njima uspostavljena jasna veza izmeu promenjenog ponaanja, kakvi su problemi s govorom i razumevanjem, i oteenja odreenih oblasti mozga.

Drugi veliki pomak desio se usred ratnog haosa. Tokom istorije, mnogi verski tabui zabranjivali su seciranje ljudskog tela, to je strogo ograniavalo napredak u medicini. Meutim, u ratnim okolnostima, kada su hiljade vojnika

otkljuavaNje uma 15

umirale na bojnom polju, lekari su morali hitno da se dosete kakvog god uspenog medicinskog tretmana. U prusko-danskom ratu, 1864, nemaki lekar Gustav Fri leio je mnogo vojnika sa zjapeim ranama u mozgu i esto bi, dodirnuvi jednu hemisferu mozga, primetio trzaj u drugoj. Fri je siste-matski dokazao da prilikom elektrine stimulacije mozga leva hemisfera kon-trolie desnu stranu mozga, i obrnuto. To zaprepaujue otkrie pokazivalo je da mozak ima elektrinu prirodu i da odreena oblast mozga kontrolie drugu stranu tela. (Zanimljivo je da su primeri primene elektriciteta u leenju zabeleeni skoro dve hiljade godina pre toga, u starom Rimu. U zapisima stoji da je godine 43. n. e. dvorski lekar imperatora Klaudija stavljao naelektrisanu ribu drhtulju na telo pacijenta kog su muile teke glavobolje.)

Slika 1. Ovu mapu motornog korteksa nacrtao je dr Vajlder Penfild; mapa pokazuje koji deo mozga kontrolie koji deo tela.

rame

lakat

noniprsti

nonizglobovi

kolenokuk

torzo runi zglobaka

malidomali prst

srednji prstkaiprst

palacvratobrva

okoliceusne

vilica

jezik

gutanje

vakanje

luenje pljuvake

vokalizacija

16 buduNost uma

Uvianje da postoje elektrine putanje koje povezuju mozak s telom nije sistematski analizirano sve do tridesetih godina prolog veka, kada je doktor Vajlder Penfild poeo da radi s epileptiarima koji su esto trpeli iscrpljujue greve i potencijalno smrtonosne napade. Poslednja mogunost za njih bila je operacija mozga, kojoj je prethodilo uklanjanje delova lobanje da bi se pristupilo mozgu. (Kako mozak nema senzore za bol, pacijent moe biti svestan tokom itave procedure, te je doktor Penfild operisao pod lokalnom anestezijom.)

Doktor Penfild je primetio da pri stimulisanju odreenih delova mo-dane kore elektrodama reaguju razliiti delovi tela. Najednom je shvatio da je uspostavio grubu direktnu vezu izmeu delova modane kore i ljudskog tela.

Slika 2. etiri renja neokorteksa mozga odgovorna su za razliite, premda srodne funkcije.

EONI(FRONTALNI)

REANJ

TEMENI(PARIJETALNI)

REANJ

POTILJANI(OKCIPITALNI)

REANJSLEPOONI(TEMPORALNI)REANJ

otkljuavaNje uma 17

Njegovi crtei bili su toliko tani da se i danas koriste u gotovo neizmenjenom obliku, i potresli su naunu zajednicu i javnost im su se pojavili. Na jednom dijagramu vidi se koje oblasti mozga priblino kontroliu koje funkcije i koliko je vana svaka funkcija. Na primer, poto su nam ruke i usta vrlo vani za opstanak, znatan deo modanih kapaciteta je posveen njihovoj kontroli, dok su senzori za torzo gotovo zanemareni.

Povrh toga, Penfild je otkrio da su pacijenti izloeni stimulaciji odreenih delova temporalnog renja iznebuha jasno navodili davno zaboravljena seanja. okirao se kada je pacijent, usred operacije mozga, najednom progovorio: Bilo je to... stajao sam na kunom pragu kao kolarac... uo sam majku kako preko telefona kae tetki da svrati dovee. Penfild je shvatio da aka po seanjima zakopanim duboko u mozgu. Svoje rezultate je objavio 1951. i tako ponovo preobrazio nae poimanje mozga.

MAPA MOZGA

Do ezdesetih godina prolog veka ve je postalo mogue napraviti grubu mapu mozga s pozicijama oblasti mozga i ak s funkcijama nekih od njih.

Na slici 2 vidimo neokorteks, spoljni omota mozga, podeljen na etiri renja. Kod ljudi je veoma razvijen. Svaki reanj mozga posveen je obradi signala od naih ula, izuzev jednog, eonog (frontalnog) renja. Racionalno razmiljanje se najvie odvija u prefrontalnom korteksu, elnom delu eonog renja. Informacija koju itate sada obrauje se u vaem prefrontalnom korteksu. Oteenje ove oblasti moe umanjiti sposobnost sagledavanja budunosti, kakav je bio sluaj s Fineasom Gejdom. U ovom delu mozga procenjuju se informacije koje alju ula i planiraju se aktivnosti koje e se preduzeti.

Parijetalni reanj nalazi se na vrhu mozga. Desna hemisfera kontrolie senzorsku panju i predstavu o telu; leva hemisfera kontrolie sloenije pokrete i neke aspekte jezika. Povreda temenog renja moe izazvati brojne probleme poput tekoe u lociranju delova sopstvenog tela.

Potiljani reanj obrauje vizuelne informacije prosleene od oiju. Ote-enje ove oblasti moe izazvati slepilo i tekoe u vidu.

Temporalni reanj kontrolie jezike (samo leva strana) te vizuelno prepo-znavanje lic i izvesne emocije. Oteenje ovog renja liava nas moi govora i sposobnosti da prepoznajemo poznata lica.

18 buduNost uma

EVOLUCIJA MOZGA

Kad pogledamo ostale delove tela, na primer miie i kosti, i organe, recimo plua, njihova svrha je na prvi pogled oigledna. Ali za strukturu mozga moglo bi nam se uiniti da je prilino haotino sklepana. Zapravo, pokuaji mapiranja mozga esto su nazivani kartografija za budale.

Da bi naao smisao u naizgled nasuminoj strukturi mozga, doktor Pol Maklin s Nacionalnog instituta za mentalno zdravlje primenio je 1967. godine Darvinovu teoriju evolucije na mozak. Podelio je mozak na tri dela. (Studije su otad unele poboljanja u ovaj model, ali iskoristiemo ga kao grub organi-zacioni princip da objasnimo naelnu strukturu mozga.) Pre svega, zapazio je da su zadnji i centralni deo naeg mozga koji sadre modano stablo, mali mozak i bazalne ganglije, gotovo istovetni s mozgovima gmizavaca. Te naj-starije strukture mozga, poznate kao reptilski mozak, upravljaju osnovnim ivotinjskim funkcijama, izmeu ostalog odravanjem ravnotee, disanjem, varenjem, sranim otkucajima, krvnim pritiskom. Kontroliu i oblike pona-anja kao to su borba, lov, parenje i ouvanje svoje teritorije, neophodne za opstanak i reprodukciju. Reptilski mozak razvio se pre oko 500 miliona godina (slika 3).

U evoluciji od gmizavaca do sisara i mozak se uslonjavao, razvijajui se ka spolja i stvarajui potpuno nove strukture. Sada nailazimo na sisarski mozak ili limbiki sistem; lociran je blizu centra naeg mozga, a okruuje delove rep-tilskog mozga. Limbiki sistem je izraen kod ivotinja koje ive u drutvenim grupama, kao to su ovekoliki majmuni. Takoe, sadri strukture koje imaju ulogu u upravljanju emocijama. Kako dimanika drutvenih grupa moe biti prilino sloena, limbiki sistem je presudan za razvrstavanje potencijalnih neprijatelja, saveznika i rivala.

Razliiti delovi limbikog sistema koji kontroliu oblike ponaanja dru-tvenih ivotinja jesu:

Hipokampus.Ovojekapijaseanja,mestogdesekratkotrajnaseanjaobrauju i pretvaraju u dugotrajna. Njegovo ime znai morski konjic takav mu je oblik. Posle oteenja hipokampusa gube se sposobnosti stvaranja novih dugotrajnih seanja. Bili biste zatoenici sadanjosti.

Amigdala.Tojesediteemocija,presvegastrahamestogdesegeneriu emocije. Amgidala znai badem.

otkljuavaNje uma 19

Talamus.Ovajdeomozgajenalikrazvodnojstanici:prikupljasenzorskesignale iz modanog stabla, a potom ih alje u razliite delove modane kore. Talamus znai unutranja komora.

Hipotalamus.Regulietelesnutemperaturu,biolokiasovnik,glad,ei aspekte reprodukcije i zadovoljstva. Lei ispod talamusa, otud mu ime.

Na kraju dolazimo do tree i najmlae oblasti sisarskog mozga, kore velikog mozga (cerebralni korteks), koja je spoljni omota mozga. Poslednja evolu-tivna struktura u kori velikog mozga je neokorteks (to znai nova barka); on upravlja viim kognitivnim ponaanjem. Kod ljudi je kora velikog mozga najrazvijenija: ini 80 posto nae modane mase, a ipak, tanka je kao salveta.

Slika 3. Evoluciona istorija mozga, s reptilskim mozgom, limbikim sistemom (sisarskim mozgom) i neokorteksom (ljudskim mozgom). Grubo govorei, putanja evolucije naeg mozga vodila je od reptilskog mozga preko sisarskog mozga do ljudskog mozga.

CingulumKorpus kalozum

Forniks

Hipokampus

Mali mozak

Modano stablo

REPTILSKIMOZAK

SISARSKIMOZAK

LJUDSKIMOZAK

Talamus

HipofizaHipotalamus

eoni reanj

20 buduNost uma

Neokorteks pacova je gladak, ali kod ljudi je nabran u velikom stepenu, to omoguava da se u lobanju smesti ogromna povrina.

Moe se kazati da je ljudski mozak svojevrstan muzej ostataka svih pret-hodnih etapa nae evolucije spolja i napred, u veliini i funkciji tokom miliona godina. (Ovo je, takoe priblino, put razvoja kroz koji prolazi mozak novoroeneta. Njegov mozak se iri ka spolja i ka napred, moda podraa-vajui etape evolucije.)

Neokorteks se moda ini neuglednim, ali izgled vara. Pod mikroskopom se otkriva sloena unutranja arhitektura mozga. Sivu modanu masu ine neuroni, milijarde majunih modanih elija. Poput divovske telefonske mree, primaju poruke od drugih neurona preko dentrita koji su kao pipci to niu iz jednog kraja neurona. Na drugom kraju neurona je dug izdanak, akson (ner-vno vlakno). Akson se povezuje ak i sa deset hiljada drugih neurona preko njihovih dendrita. Na spoju ta dva produetka je sinapsa, majuni jaz. Ove sinapse se ponaaju kao kapije, reguliui protok informacija unutar mozga. Posebne hemijske supstance, neurotransmiteri, mogu da zau u sinapsu i da izmene tok signal. Kako neurotransmiteri, recimo dopamin, serotonin i noradrenalini, mogu da utiu na kontrolu protoka informacija du mno-tva putanja u mozgu, imaju izrazitog efekta na raspoloenje, emocije, misli i psihino stanje (slika 4).

Ovaj opis mozga priblino odslikava ono to se znalo o mozgu osamdesetih godina. Meutim, devedesetih godina, zahvaljujui uvoenju novih tehnologija izniklih iz polja fizike, poeo je da se otkriva mehanizam misli do najsitnijih detalja. To je pokrenulo eksploziju naunih otkria koja jo uvek traje. Jedan od motora te revolucije bila je NMR maina.

NMR: PROZOR U MOZAK

Da biste shvatili kako je ova radikalno nova tehnologija doprinela dekodiranju misleeg mozga, moramo se osvrnuti na neke osnovne principe fizike.

Radio-talasi, vrsta elektromagnetnog zraenja, mogu da prolaze kroz tkivo ne oteujui ga. Pri konstrukciji NMR maina primenjena je ta injenica, stoga elektromagnetni talasi slobodno prodiru kroz lobanju. Zahvaljujui tome, ova tehnologija nam je pruila velianstvene fotografije unutranjeg delovanja mozga tokom doivljavanja oseta i emocija, a nekad se smatralo da je to nemogue snimiti. Motrei ples svetala u NMR aparatu, moemo pratiti

otkljuavaNje uma 21

kako se misli kreu unutar mozga. To je kao da pogledate u unutranjost asovnika dok otkucava.

Kada pogledate NMR aparat prvo upadaju u oi ogromni, cilindrini magnetni kalemovi koji mogu proizvesti magnetno polje od dvadeset do ez-deset hiljada puta jae od Zemljinog. Upravo zbog dinovskog magneta NMR skener moe da tei itavu tonu, ispunjava celu prostoriju i kota vie miliona dolara. (NMR maine su bezbednije od maina sa X-zraenjem jer ne proizvode tetne jone. Prilikom CT skeniranja, kojim se takoe dobijaju 3D slike, telo se izlae viestruko veoj dozi nego pri snimanju obinim rendgenom, pa se takvo skeniranje mora paljivo podeavati. Nasuprot tome, NMR maine su bezbedne kad se pravilno koriste. Meutim, problem je nepaljivost radnika. Ako se maina

Slika 4. Dijagram neurona. Elektrini signali putuju du aksona neurona do sinapse. Neu-rotransmiteri mogu da reguliu protok elektrinih signala kroz sinapsu.

MOTONEURON

Dendriti

Telo elije

Jezgro

Akson

Zavrna grana

Sinaptiki vorovi

22 buduNost uma

ukljui u pogrenom trenutku, mono magnetno polje moe da munjevito zavitla alatke kroz vazduh. Neki ljudi su tako povreeni, ak i poginuli.)

Evo kako funkcioniu NMR maine. Pacijent legne na lea i postavljaju ga u cilindrino kuite s dva ogromna kalema koji stvaraju magnetno polje. Kada se ukljui magnetno polje, jezgra atoma u vaem telu ponaaju se slino igli kompasa: poravnavaju se horizontalno u smeru polja. Potom se generie mali radio-talasni impuls usled ega e se neka jezgra u telu okrenuti naglavce. Kada se jezgra kasnije vrate u normalan poloaj, emituju sekundarni impuls radio-talasa koji NMR maina analizira. Na osnovu analize tih majunih eha rekonstruie se lokacija i priroda tih atoma. Kao to slepi mi prema ehu procenjuje poloaj objekata ispred sebe, tako i naunici na osnovu eha koje stvara NMR maina formiraju izvanrednu sliku deavanja u mozgu. Posle toga, raunari rekonstruiu poziciju atoma, dajui nam divne dijagrame u tri dimenzije.

Kada su se NMR maine pojavile mogle su da pokau statiku strukturu mozga i njegovih oblasti. Meutim, sredinom devedesetih godina konstruisan je novi tip NMR aparata, funkcionalna NMR ili fNMR (engl. fMRI), koji moe da detektuje postojanje kiseonika u krvi u mozgu. (Naunici ponekad stavljaju malo slovo ispred skraenice NMR da oznae razliite vrste NMR maina; mi emo uglavnom koristiti akronim NMR za sve tipove NMR aparata.) NMR skeniranjem ne moe se direktno registrovati protok elektrinih impulsa u neuronima, ali kako je kiseonik neophodan za dopremanje energije neuronima, oksidovana krv moe posredno da oznai protok elektrine energije u neuro-nima i da pokae kako razliite oblasti mozga ulaze u meusobne reakcije.

NMR snimci iskorieni su da se definitivno opovrgne ideja kako se razmi-ljanje odvija u jednom centru. Stoga sad moemo videti da elektrina energija cirkulie po razliitim delovima mozga dok se razmilja. NMR snimanja, budui da prate putanju naih misli, bacila su novo svetlo na prirodu Alchajmerove i Parkinsonove bolesti, izofrenije i drugih mentalnih oboljenja.

NMR aparati imaju veliku prednost, a to je njihova izuzetna sposobnost da lociraju majune delove mozga razmera do delia milimetra. NMR snimak nee generisati samo piksele, take na dvodimenzionalnom ekranu, nego i voksele, take u trodimenzionalnom prostoru. Na taj nain dobijamo skup desetina hiljada taaka u boji u trodimenzionalnom prostoru, u obliku mozga.

Poto razliiti hemijski elementi odgovaraju razliitim radio-frekvencijama, izmenom frekvencije radio-impulsa moete da identifikujete razliite elemente u telu. Kako smo pomenuli, fNMR maine registruju atome kiseonika u krvi

otkljuavaNje uma 23

da bi merile protok krvi, ali NMR aparati se mogu podesiti da identifikuju i druge atome. U protekloj deceniji uveden je novi oblik NMR tehnologije, NMR difuzioni tenzorski imiding (engl. diffusion tensor imaging MRI DTI), koji detektuje protok vode u mozgu. Kako voda prati neuralne putanje u mozgu, DTI daje predivne slike koje podseaju na mreu puzavica u bati. Naunici sada mogu bez odlaganja da odrede kako se izvesni delovi mozga spajaju s drugim delovima mozga.

Meutim, NMR tehnologija ima nekoliko nedostataka. Iako daje najbolju prostornu rezoluciju i omoguava lociranje voksela do veliine takice u tri dimenzije, NMR nema naroito dobru vremensku rezoluciju. Putanja krvi u mozgu prati se gotovo celu sekundu, to moda ne zvui naroito dugo, ali s obzirom na to da elektrini signali bezmalo trenutno putuju kroz mozak, na NMR snimcima mogu biti izostavljeni neki sloeni detalji eme misli.

Drugi nedostatak je cena od vie miliona dolara, tako da doktori esto moraju da dele maine. Ali tehnologija se razvija, kao to to gotovo uvek biva, pa s vremenom cene padaju.

U meuvremenu, velika cena nije omela potragu za komercijalnim pri-menama. Jedna od mogunosti je korienje NMR snimaka kao detektora lai koji bi, prema nekim studijama, mogli da prepoznaju la s preciznou od 95 ili vie procenata. Nivo preciznosti jo uvek je sporan, ali osnovna ideja je sledea: laljivac svakako zna istinu i zato mora da smisli la i da brzo proceni usklaenost te lai s poznatim injenicama. Neke kompanije danas tvrde da NMR tehnologija pokazuje kako prefrontalni i parijetalni renjevi zasvetle kad neko slae. Konkretno, aktivira se orbitofrontalni korteks (koji, izmeu ostalih funkcija, moe da se ponaa kao korektivni faktor u mozgu kako bi nas upozorio kada neto nije u redu). Ova oblast nalazi se neposredno iza onih duplji i po tome je dobila ime. Prema teoriji, orbitofrontalni korteks uvia razliku izmeu istine i lai, a posledica je njegova intenzivna aktivnost. (Kada neko izrie la ukljue se drugi delovi mozga, poput gornjeg unutranjeg korteksa i inferolateralno prefrontalnog korteksa, koji imaju ulogu u shvatanju.)

Nekoliko komercijalnih firmi ve nudi NMR maine kao detektore lai i NMR nalazi poeli su da se pojavljuju kao dokazi na suenjima. Ali vano je istai da ovi NMR snimci otkrivaju poveanu modanu aktivnost samo u pojedinim oblastima. Dok DNK rezultati ponekad imaju preciznost od 1:10.000.000.000 ili bolju, NMR nalazi to ne mogu da dostignu, jer da bi se smislila la, angauju se mnogi delovi mozga, a to su oblasti odgovorne za obradu i drugih vrsta misli.

24 buduNost uma

EEG SNIMANJE

Druga korisna alatka za dubinsko ispitivanje mozga je elektroencefalogram, skraeno EEG. EEG se pojavio jo 1924, no tek nedavno je postalo mogue nai smisao svih tih podataka od svake elektrode, i to pomou raunara.

Slika 5. Gore je fNMR snimak koji prikazuje oblasti intenzivne mentalne aktivnosti. Dole vidimo cvetnu emu dobijenu snimanjem difuzionom NMR mainom koja moe da prati neuralne putanje i veze u mozgu.

otkljuavaNje uma 25

Prilikom snimanja EEG mainom pacijentu se obino stavi lem futuristi-kog izgleda s elektrodama na povrini. (U naprednijoj varijanti, na glavu se stavlja kapa s nizom siunih elektroda.) Te elektrode detektuju slabe signale koji cirkuliu po mozgu.

Postoji nekoliko kljunih razlika izmeu EEG snimka i NMR snimka. Prili-kom NMR skeniranja mozak se izlae impulsima radio-talasa, a aparat potom analizira radiotalasni eho. To znai da moete menjati impuls radio-talasa i tako birati atome za analizu, te je NMR tehnologija prilino prilagodljiva. Meutim, EEG aparat je strogo pasivan, odnosno, analizira slabe elektromagnetne signale koje mozak prirodno emituje. EEG je izvrsna alatka za beleenje irokog raspona elektromagnetnih signala koji cirkuliu po itavom mozgu, to omoguava naunicima da mere optu aktivnost mozga dok spavamo, koncentriemo se, odmaramo se, sanjamo itd. Razliita stanja svesti vibriraju na razliitim fre-kvencijama. Na primer, dubok san odgovara delta talasima ija se frekvencija kree od 0,1 do 4 ciklusa u sekundi. Aktivna mentalna stanja kao to je reavanje problema povlae za sobom beta talase koji vibriraju uestalou od 12 do 30 ciklusa u sekundi. Zbog ovih vibracija delovi mozga mogu da dele informacije i da meusobno komuniciraju, ak i ako su na suprotnim stranama mozga. A dok se NMR skeniranje radi merenja protoka krvi moe izvesti samo nekoliko puta u sekundi, EEG aparat trenutno meri elektrinu aktivnost.

Ipak, najvee prednosti EEG skeniranja su njegova pristupanost i cena. ak su i srednjokolci u svojim sobama obavljali eksperimente s EEG senzo-rima koje su postavljali sebi na glavu.

Meutim, glavni nedostatak EEG tehnologije koji ve decenijama eka poboljanje jeste veoma loa prostorna rezolucija. EEG registruje elektrine signale koji se rasipaju u prolasku kroz lobanju. Dok se gledaju zbrkani zabe-leeni EEG signali, gotovo je nemogue pouzdano rei koji deo mozga ih je generisao. Povrh toga, i slabi pokreti poput pomeranja prsta mogu da izoblie signal, tako da je ponekad beskoristan.

PET SKENIRANJE

Jo jedna korisna alatka iz sveta fizike je pozitronska emisiona tomografija (engl. positron emission tomography PET), tehnologija pomou koje se protok energije u mozgu izraunava lociranjem postojanja glukoze, molekula eera koji hrani elije. Kao u Vilsonovoj komori napravio sam je kao srednjokolac

26 buduNost uma

informacije se prilikom PET snimanja dobijaju od subatomskih estica koje emituje natrijum-22 u glukozi. Pre poetka PET snimanja pacijentu se ubriz-gava poseban rastvor s radiokativnim eerom. Atomi natrijuma u molekulu eera zamenjeni su atomom radioaktivnog natrijuma-22. Kad god se atom natrijuma raspadne, emituje se pozitivni elektron ili pozitron koji senzori lako detektuju. Pratei putanju atoma radioaktivnog natrijuma u eeru, mogue je registrovati protok energije u ivom mozgu.

PET skeniranje deli mnoge prednosti s NMR snimanjem, ali nema tako dobru prostornu rezoluciju. Meutim, umesto da se meri protok krvi, to je samo posredni pokazatelj potronje energije u telu, tokom PET snimanja se meri potronja energije, pa ono blie prati neuralnu aktivnost.

PET tehnologija ima jo jedan nedostatak. Za razliku od NMR i EEG snima-nja, PET snimanja se obavljaju uz izvesno izlaganje pacijenta radioaktivnosti, tako da se ne mogu uestalo izvoditi. Naelno, nije dozvoljeno vie od jednog PET skeniranja godinje, zbog malog, ali nikako zanemarljivog rizika od zraenja.

MAGNETIZAM U MOZGU

U protekloj deceniji mnogi visokotehnoloki ureaji postali su alatke neu-ronaunika, a meu njima su transkranijalni elektromagnetni skener (TES), magnetoencefalografija (MEG), spektroskopija opsega bliskog infracrvenom (engl. near-infrared spectroscopy NIRS) i optogenetika.

Posebno se magnetizam koristi za sistematsko iskljuivanje odreenih delova mozga bez potrebe da se fiziki prodire u njega. Ove nove alatke zasnivaju se na fizikoj injenici da promenljivo elektrino polje moe stvoriti magnetno polje, i obrnuto. Magnetoencefalografi (MEG) pasivno mere magnetna polja generisana prilikom promene elektrinih polja u mozgu. Ova magnetna polja su izuzetno mala i predstavljaju tek milijarditi deo Zemljinog magnetnog polja. MEG, kao i EEG, ima izuzetno dobru vremensku rezoluciju, sve do hiljaditog delia sekunde. Meutim, prostorna rezolucija je loa reda veliine jednog kubnog centimetra.

Za razliku od pasivnog merenja koje se sprovodi pomou MEG-a, trans-kranijalni elektromagnetni skener (TES) generie veliki elektrini signal koji stvara intenzivan impuls magnetne energije. TES se postavlja kraj mozga tako da magnetni impuls prodire kroz lobanju i stvara drugi elektrini impuls unutar mozga. Ovaj sekundarni elektrini impuls dovoljan je da iskljui ili prigui aktivnost odreenih oblasti mozga.

otkljuavaNje uma 27

Naunici su ranije morali da raunaju na logove ili tumore da iskljue pojedine delove mozga, kako bi na osnovu toga odredili koja im je funkcija. Ali TES omoguava da se bezbedno, po elji, prekine ili umanji aktivnost delova mozga. Kad se uputi magnetna energija u odreenu taku u mozgu i pri tome se posmatra ponaanje dotine osobe, mogue je odrediti funkciju tog regiona. (Na primer, ako uputimo magnetni impuls u levi temporalni reanj, moemo zapaziti negativan uticaj na sposobnost govora.)

Potencijalna mana TES-a jeste to to magnetna polja ne prodiru duboko u mozak (poto magnetno polje opada mnogo bre nego po zakonu obrnutog

Slika 6. Ovde vidimo transkranijalni elektromagnetni skener i magnetoencefalograf koji pomou magnetizma, a ne radio-talasa, prodire kroz lobanju i odreuje prirodu misli u mozgu. Magnetizam moe privremeno da prigui pojedine oblasti mozga, pa naunici u odreivanju funkcije tih delova mozga ne moraju da se oslanjaju na sluajeve pacijenata koji su doiveli modani udar.

Impuls magnetnog polja

iani namotaj

Stimulisanaoblast mozga

Konzola zapozicioniranje

28 buduNost uma

kvadrata koji vai za elektrino polje). TES je prilino korisna tehnologija za iskljuivanje odreenih oblasti mozga, ali magnetno polje ne moe dopreti do vanih centara smetenih duboko u mozgu poput limbikog sistema. Meutim, u buduim generacijama ureaja TES mogao bi se prevazii ovaj tehniki pro-blem ukoliko im se povea intenzitet i preciznost impulsa magnetnog polja.

DUBOKA STIMULACIJA MOZGA

Jo jedna tehnika neprocenjivo vana za neurologe jeste duboka stimulacija mozga (engl. deep brain stimulation DBS). Sonde kojima se sluio doktor Penfild bile su relativno grube. Danas ove elektrode mogu biti tanune kao vlas kose i u stanju su da dosegnu odreene oblasti duboko u mozgu. Njima naunici lociraju razliite delove mozga, a uz to se mogu koristiti za leenje mentalnih poremeaja. DBS se ve pokazao korisnim u leenju Parkinsonove bolesti kod koje su izvesne oblasti u mozgu previe aktivne i esto uzrokuju nekontrolisano drhtanje aka.

Nedavno je ovim elektrodama ciljana nova oblast mozga (Brodmanova oblast broj 25), esto preterano aktivna kod depresivnih pacijenata koji ne reaguju dobro na psihoterapiju ili lekove. Duboka stimulacija mozga prua tim pacijentima gotovo udesno olakanje posle decenija muenja i agonije koje trpe.

Svake godine otkrivaju se nove primene duboke stimulacije mozga. Zapravo, sada se gotovo svi veliki poremeaji mozga ponovo ispituju pomou ove i drugih novih tehnologija skeniranja mozga. Ovo e, po svoj prilici, biti nova uzbudljiva oblast dijagnostike, ak i leenja bolesti.

OPTOGENETIKA OSVETLJAVANJE MOZGA

Ali moda je optogenetika, nekad smatrana naunom fantastikom, najnoviji i najuzbudljiviji instrument u arsenalu neurologa. Kao kakvim arobnim tapiem, mozak se osvetljava i aktiviraju se odreene putanje koje kontroliu ponaanje.

Neverovatno zvui, ali gen osetljiv na svetlost koji uzrokuje aktiviranje elije moe se umetnuti direktno u neuron s hirurkom preciznou. Potom se, putanjem svetlosnog zraka, neuron aktivira. Jo je vanija injenica da se tako omoguava pobuivanje ove putanje, pa se, kao pritiskanjem prekidaa, mogu aktivirati i deaktivirati izvesni oblici ponaanja.

otkljuavaNje uma 29

Iako je optogenetika stara samo jednu deceniju, ve se pokazala uspenom u kontrolisanju izvesnih oblika ponaanja kod ivotinja. Ukljuujui svetlosni prekida, mogue je naterati vone muice da iznenada polete, crve da prestanu da se uvijaju, a mieve da jurcaju ukrug kao ludi. Ispitivanja s majmunima tek su u zaetku, a eksperimenti s ljudima jo uvek se razmatraju. Postoji vrsta nada da e se ova tehnologija direktno primenjivati u leenju poremeaja kao to su Parkinsonova bolest i depresija.

PROVIDNI MOZAK

Pored optogenetike, jo jedan spektakularan korak napred je mogunost da mozak postane potpuno providan tako da neuralne putanje budu vidljive golim okom. Godine 2013. naunici na Univerzitetu Stenford najavili su da su uinili providnim itav mozak mia, kao i delove ljudskog mozga. Vest je bila toliko zaprepaujua, da se nala na naslovnoj strani New York Timesa, pod naslovom Mozak providan kao elatin serviran naunicima da ga istrauju.

Na elijskom nivou, svaka elija ponaosob je providna i vide se njene mikro-skopske komponente. Meutim, kada se milijarde elija okupe da formiraju organe, recimo mozak, onda postojei lipidi (masti, ulja, vosak i hemijske supstance nerastvorljive u vodi) utiu na to da organ bude neprovidan. Kljuni korak u ovoj novoj tehnici je otklanjanje lipida bez diranja neurona. Nauni-cima sa Stenforda je to polo za rukom: stavili su mozak u hidrogel, gelastu supstancu nainjenu preteno od vode, koja se vezuje za sve molekule mozga sem za lipide. Mozak se stavi u sapunasti rastvor s elektrinim poljem, onda se rastvor ispere i odnese lipide, a mozak ostaje, providan. Kada se dodaju boje, neuralne putanje postaju vidljive. Ovaj postupak moe pomoi da se identifikuju i mapiraju mnoge neuralne putanje u mozgu.

Eksperimenti u kojima su tkiva postajala providna ve su se izvodili, ali da bi se ostvarili uslovi neophodni da itav mozak postane providan bilo je potrebno mnogo pronicljivosti. Spalio sam i istopio preko stotinu mozgova, priznao je doktor Kvangun ang, jedan od glavnih naunika uesnika u toj studiji. Nova tehnika, prozranost (engl. clarity), moe se primeniti i na druge organe (ak i one godinama uvane u formalinu). Dr ang je ve nainio providnima jetru, plua i srce. Ova nova tehnika ima zadivljujue primene u svim poljima medicine.

30 buduNost uma

ETIRI FUNDAMENTALNE SILE

Uspeh ove prve generacije metoda skeniranja mozga bio je spektakularan. Pre njih, sa sigurnou smo mogli rei da poznajemo samo tridesetak oblasti mozga. Danas sm NMR skener moe da prepozna od dve do tri stotine regi-ona mozga, otvarajui potpuno nove vidike nauci o mozgu. S obzirom na to da je fizika u samo proteklih petnaest godina iznedrila toliko mnogo novih tehnologija skeniranja, mogli bismo da se zapitamo: hoe li ih biti jo? Odgo-vor je potvrdan, ali to e biti varijacije i doterivanja postojeih metoda, a ne radikalno nove tehnologije. Razlog je to to postoje samo etiri fundamentalne sile gravitaciona, elektromagnetna, slaba nuklearna i jaka nuklearna koje upravljaju kosmosom. (Fiziari su pokuavali da nau dokaze o postojanju pete sile, ali takvi pokuaji su do sada bili neuspeni.)

Elektromagnetna sila koja osvetljava nae gradove i predstavlja energiju elektriciteta i magnetizma, osnova je gotovo svih novih tehnika skeniranja (uz izuzetak PET snimanja, koje se zasniva na slaboj nuklearnoj sili). Poto su fiziari imali preko sto pedeset godina iskustva u radu s elektromagnet-nom silom, generisanje novih elektrinih i magnetnih polja nije misterija, te e svaka nova tehnologija skeniranja mozga najverovatnije biti modifikacija postojee tehnologije, a ne neto sasvim novo. Kao to se deava s veinom tehnologija, veliina i cena ovih maina e opadati, pa e se ovi napredni apa-rati nairoko koristiti. Fiziari ve sad obavljaju osnovne proraune u procesu konstruisanja NMR maine koja e stati u mobilni telefon. Istovremeno, glavni izazov pred ovim tehnikama skeniranja mozga je rezolucija, kako prostorna tako i vremenska. Prostorna rezolucija NMR slika e rasti s uniformnou magnetnog polja i osetljivou elektronike aparata. NMR skeniranjem se za sada mogu videti take ili vokseli do dela milimetra. Ali svaka taka moe da sadri stotine hiljada neurona. Nova tehnologija skeniranja bi trebalo da omogui da se vide jo manji vokseli. Za sada je konstruisanje maine nalik NMR aparatu, koja bi mogla da identifikuje neurone i njihove veze, slino potrazi za Svetim gralom.

Vremenska rezolucija NMR aparata takoe je ograniena jer ove maine analiziraju protok oksidovane krvi u mozgu. Sam aparat ima veoma dobru vremensku rezoluciju, ali praenje protoka krvi ga usporava. U budunosti, druge NMR maine e moi da lociraju razliite supstance koje su u neposred-nijoj vezi s aktiviranjem neurona, omoguavajui analizu mentalnih procesa

otkljuavaNje uma 31

u realnom vremenu. Dakle, uspesi iz proteklih petnaest godina, ma koliko spektakularni, samo su nagovetaj budunosti.

NOVI MODELI MOZGA

Osvrnemo li se u prolost, vidimo da je svako novo nauno dostignue praeno novim modelom mozga. Jedan od najranijih modela mozga bio je homunkul (lat. homunculus), oveuljak koji ivi u mozgu i donosi sve odluke. Ovakva predstava nije bila naroito korisna, poto nije objanjavala ta se deava u mozgu samog homunkula. Moda je u homunkulu iveo drugi homunkul.

S pojavom jednostavnih mehanikih ureaja, javio se drugi model mozga: maina nalik asovniku, s mehanikim tokiima i zupanicima. Ova analogija bila je zgodna za naunike i pronalazae recimo, za Leonarda da Vinija koji je i dizajnirao mehanikog oveka.

Krajem 19. veka, kada je mo parne maine uzdizala nova carstva, javila se nova analogija mozak je vien kao parna maina u kojoj se sukobljavaju tokovi energije. Istoriari su pretpostavili da je ovaj hidrauliki model mozga uticao na Frojdovu predstavu o mozgu, prema kojoj postoje tri sile u stalnoj meusobnoj borbi: ego (predstavlja sebe i racionalnu misao), id (predstavlja potisnute elje) i superego (predstavlja nau savest). Ukoliko konflikt izmeu te tri sile dovede do prevelikog pritiska, moe nastupiti regresija ili slom itavog sistema. Ovaj model bio je inventivan, ali, kako je ak i sam Frojd priznao, mozak se morao detaljno prouiti na neuronskom nivou, a na to je trebalo ekati jo jedan vek.

Poetkom prolog veka, s pojavom telefona, dolo se do nove analogije sa sloenom razvodnom tablom. Mozak je bio klupko telefonskih linija poveza-nih u obimnu mreu. Svest je bila dug red telefonskih operatera koji su sedeli pred velikom tablom s utinicama, neprestano prikljuujui i iskljuujui ice. Naalost, ovaj model nije govorio nita o tome kako su se ove poruke povezivale da naine mozak.

Otkrie tranzistora pratio je novi model mozga: raunar. Zastarele tele-fonske centrale zamenili su mikroipovi sa stotinama miliona tranzistora. Moda je um tek softverski program koji se izvrava na mozgveru (u tkivu mozga umesto u tranzistorima). Ovaj model opstaje i danas, ali ima ogra-nienja. Tranzistorskim modelom ne moe se objasniti kako mozak izvodi proraune za koje bi trebao raunar veliine Njujorka. Osim toga, u mozgu se ne izvravaju programi, nema operativnog sistema Windows niti Pentium

32 buduNost uma

ipa. (Takoe, PC s Pentium ipom je izuzetno brz, ali nije neogranieno moan. Svi prorauni moraju proi kroz jedan procesor. Mozak funkcionie sasvim suprotno. Svaki neuron ponaosob aktivira se relativno sporo, ali to se i vie nego nadoknauje time to 100 milijardi neurona istovremeno obrauje podatke. Dakle, spor procesor s paralelnim izvravanjem zadataka mnogo je efikasniji od jednog procesora, ma kako brz bio.)

Najnovija je analogija s internetom, koji spaja milijarde raunara. U ovakvoj predstavi svest je fenomen koji se udesno izdie iz kolektivne akcije milijardi neurona. (Problem s ovom slikom je to to ne govori nita o tome kako dolazi do ovog uda. Gura svu sloenost mozga pod tepih teorije haosa.)

Nema sumnje da svaka ova analogija nosi zrnce istine, ali nijedna precizno ne odslikava kompleksnost mozga. Meutim, poreenje mozga s velikom kor-poracijom smatram korisnom analogijom (iako ipak nesavrenom). Prema toj analogiji, postoji ogromna birokratija i lanac upravljanja, s obimnim protokom informacija izmeu razliitih kancelarija. No vane informacije e svakako stii do komandnog centra na ijem elu je direktor. Tu se donose konane odluke.

Ako je ova analogija mozga s velikom korporacijom ispravna, onda bismo mogli da objasnimo odreene odlike mozga.

Veina informacija su podsvesne, odnosno, direktor je sasvim spokojan jer ne zna koliko obimne, sloene informacije neprestano cirkuliu meu birokratijom. Zapravo, samo deli informacija dospeva do direktora, koji bi se mogao uporediti s prefrontalnim korteksom. Direktor iskljuivo saznaje informacije dovoljno vane da im posveti panju, inae bi ga paralisala lavina nebitnih informacija.

Ovakav poredak verovatno je sporedni proizvod evolucije, poto bi nai preci bili preplavljeni povrnim, podsvesnim informacijama koje bi bombardovale mozak u sluaju suoavanja s opasnou. Blaeno smo nesvesni biliona prorauna koji se izvode u naem mozgu. Kada naiemo na tigra u umi, ne moramo da se brinemo o stanju naeg eluca, nonih prstiju, kose itd. Jedino treba da znamo kako da trkom uteknemo.

Emocije su munjevite odluke koje se nezavisno donose na niem nivou. Kako formiranje racionalne misli potraje mnogo sekundi, esto je nemogue promiljeno reagovati na kriznu situaciju zato oblasti mozga nieg nivoa moraju munjevito da procene situaciju i donesu odluku, emociju, bez dozvole s vrha.

otkljuavaNje uma 33

Dakle, emocije (strah, bes, uas itd.) trenutni su alarmi koji se aktiviraju na niem nivou, nastali evolucijom, sa svrhom da upozore komandni centar na potencijalno opasnu ili ozbiljnu situaciju. Nemamo mnogo svesne kontrole nad emocijama. Na primer, koliko god vebali dranje govora pred brojnom publikom, i dalje smo nervozni.

Rita Karter, autor knjige Mapiranje uma, pie: Emocije uopte nisu oseanja, ve uroeni mehanizmi u organizmu koji su se razvili tokom evolucije da bi nas odvratili od opasnosti i naveli na postupke koji bi nam mogli biti korisni.

Neprestano se vapi za panjom direktora. Nema jednog jedinog homunkula, centralne procesorske jedinice ili Pentium ipa da donosi odluke; umesto toga, razliiti podcentri u okviru komandnog centra neprestano se nadmeu za panju direktora. Dakle, nema glatkog, pos-tojanog toka misli, ve kakofonije razliitih petlji s povratnom spregom koje su u rivalstvu. Koncept ja, kao jedinstvene celine koja neprestano donosi odluke, iluzija je proistekla iz naeg podsvesnog uma.

Mentalno, oseamo da nam je um jedan entitet koji neprestano i teno obrauje informacije, imajui potpunu kontrolu nad naim odlu-kama. Ali slika koju daju snimci mozga prilino se razlikuje od naeg poimanja sopstvenog uma.

Profesor Marvin Minski s Masausetskog tehnolokog instituta (MIT), jedan od utemeljivaa vetake inteligencije, rekao mi je da je um vie nalik kolektivu umova s razliitim podmodulima koji pokuavaju da nadvladaju jedni druge.

Kada sam intervjusao Stivena Pinkera, psihologa s Univerziteta Harvard, upitao sam ga kako se iz te zbrke pojavljuje svest. Rekao je da je svest poput oluje koja besni u naem umu. To je dodatno obrazloio kad je napisao kako je nae intuitivno oseanje da postoji izvrno ja koje sedi u kontrolnoj sobi naeg mozga, pregleda ekrane naih ula i pritiska dugmie naih miia, ista iluzija. Svest je, ispostavlja se, vrtlog deavanja svuda po mozgu. Ti dogaaji nadmeu se za panju, i kako jedan nadvlada ostale, mozak naknadno racionalizuje ishod i stvara utisak da je sve vreme jedno ja upravljalo deavanjima.

Konane odluke donosi direktor u komandnom centru. Gotovo itava birokratija je posveena akumuliranju i objedinjavanju informacija za direktora, a on se sastaje samo s direktorima pojedinanih odeljenja.

34 buduNost uma

Glavni direktor pokuava da rastumai sve suprotstavljene informacije pristigle u komandni centar. Na direktoru je odgovornost donoenja konane odluke. Dok ivotinje veinu odluka donose instinktivno, ljudi do odluka vieg nivoa dolaze prosejavajui razliite informacije dobijene od ula. Krajnje odluke donosi direktor u mozgu, smeten u prefrontalnom korteksu.

Tokovi informacija su hijerarhijski. Zbog ogromne koliine infor-macija koje moraju da teku nagore, prema direktorovoj kancelariji ili nadole, prema tehnikoj podrci, informacije se moraju urediti u sloene nizove ugneenih mrea s mnogo grana. Zamislite bor, s komandnim centrom na vrhu i piramidom grana koje se pruaju nadole i dele u mnotvo podcentara.

Naravno, postoji razlika izmeu birokratije i strukture misli. Prvo pravilo svake birokratije glasi iri se da ispuni dodeljeni prostor. Ali gubljenje energije je luksuz koji mozak ne moe sebi da priuti. Mozak troi samo dvadeset vati (snaga slabe sijalice), no to je verovatno maksi-malna energija koju moe troiti, a da telo ne postane disfunkcionalno. Ako proizvede vie toplote, otetie se tkiva. Zato mozak neprestano koristi preice da bi sauvao energiju. U ovoj knjizi predstaviemo dovitljive mehanizme koje je evolucija uspostavila bez naeg znanja, kako bi nam omoguila takve preice.

DA LI JE STVARNOST STVARNO STVARNA?

Svi znamo za izraz verujem samo svojim oima. Ipak, mnogo ta od onog to vidimo je, zapravo, iluzija. Na primer, dok posmatramo krajolik, izgleda nam kao glatka, filmska panorama. U stvarnosti, postoji rupa u naem vidnom polju koja odgovara lokaciji optikog nerva u mrenjai. Trebalo bi da tu veliku, runu, crnu mrlju vidimo gde god da pogledamo. Ali na mozak premouje tu rupu popunjava je, usrednjujui informacije. To znai da je deo onog to vidimo laan konstrukt naeg podsvesnog uma, nastao sa svrhom da budemo obmanuti.

Takoe, jasno vidimo samo foveu, to jest centar naeg vidnog polja. Periferni deo je mutan, ime se tedi energija. No fovea je veoma mala. Da bi oko, uz majunu foveu, pribavilo to vie informacija, ono neprestano eta. To brzinsko, nemirno kretanje naih oiju naziva se sakada. Sve to se radi podsvesno, pri emu nastaje laan utisak da je nae vidno polje jasno i fokusirano.

otkljuavaNje uma 35

Kada sam kao dete prvi put video dijagram spektra elektromagnetnog zra-enja u svoj njegovoj slavi, okirao sam se. Bio sam potpuno nesvestan toga da su veliki delovi elektromagnetnog spektra nevidljivi (na primer, infracrveno, ultraljubiasto i gama zraenje, X-zraenje). Poeo sam da poimam kako je ono to vidim svojim oima samo skromna, gruba aproksimacija stvarno-sti. (Postoji stara izreka Kada bi izgled i sutina bili jedno te isto, ne bi bilo potrebe za naukom.) U mrenjai imamo senzore koji mogu da detektuju samo crveno, zeleno i plavo. To znai da, zapravo, nikada nismo videli utu, smeu, narandastu i sve ostale boje. One postoje, ali na mozak moe da ih priblino predstavi samo meanjem razliitih koliina crvene, zelene i plave. (Moete to opaziti ako se vrlo paljivo zagledate u ekran starog televizora u boji. Vidite samo skup crvenih, zelenih i plavih taaka. TV u boji je, zapravo, iluzija.)

Oi nas obmanjuju, navodei nas na uverenje da moemo videti dubinu. Mrenjae naih oiju su dvodimenzionalne, ali poto su nam oi razdvojene nekoliko centimetara, leva i desna polovina mozga stapaju te dve slike, usaujui nam privid tree dimenzije. Koliko su daleko udaljeniji objekti, procenjujemo registrujui kako se kreu dok pomeramo glavu. To se naziva paralaksa.

(Tim fenomenom se objanjava zato se deca ponekad ale da ih Mesec prati. Poto je mozgu teko da spozna paralaksu udaljenih objekata, ini se da je Mesec uvek na istoj udaljenosti iza nas, ali to je samo iluzija koju mozak stvara jer je odabrao preicu.)

PARADOKS PODELJENOG MOZGA

Jedan od naina na koji ova slika zasnovana na korporativnoj hijerarhiji u kompaniji odstupa od prave strukture mozga ilustruje udan sluaj pacijenata s podeljenim mozgom. Mozak ima tu neobinu odliku da su mu dve polovine, odnosno hemisfere leva i desna gotovo identine. Naunici su se dugo pitali emu ta izlinost, s obzirom na to da mozak moe funkcionisati i ako mu se ukloni itava jedna polovina. Nijedna normalna korporativna hijerar-hija nema ovu neobinu odliku. Ako svaka hemisfera ima svest, znai li to da imamo dva zasebna centra svesti unutar lobanje?

Doktor Roder V. Speri s Kalifornijskog tehnolokog instituta dobio je Nobelovu nagradu 1981. godine zato to je pokazao da dve hemisfere mozga nisu potpuno identine, ve da imaju razliita zaduenja. To otkrie izazvalo je senzaciju u neurologiji (i takoe pokrenulo lavinu prirunika za samopomo,

36 buduNost uma

sumnjive vrednosti, u kojima se govorilo o primeni dihotomije izmeu leve i desne polovine mozga na na ivot).

Doktor Speri je leio epileptiare koji ponekad pate od toninih napada, esto izazvanih petljama povratnih sprega koje se vie ne mogu kontrolisati. Ovi napadi mogu da postanu opasni po ivot. Prvi korak doktora Sperija bio je da prekine spojnicu izmeu dve hemisfere mozga korpus kalozum tako da ne mogu vie meusobno komunicirati i deliti informacije. Time bi se obino prekinula petlja povratne sprege, samim tim i napadi.

Isprva, ovi pacijenti s podeljenim mozgom delovali su sasvim normalno. Bili su pozorni i mogli su da vode razgovor prirodno kao da se nita nije dogodilo. Meutim, paljiva analiza ovih pojedinaca pokazala je neto pot-puno drugaije kod njih.

Normalno je da se hemisfere dopunjuju jer misli protiu iz jedne u drugu i natrag. Levi mozak je analitikiji i loginiji. Izvor je verbalnih sposobnosti, dok je desni mozak vie holistiki i umetniki. Ali levi mozak je dominantan i donosi konane odluke. Naredbe se od levog mozga u desni mozak alju preko korpus kalozuma. Ako se ta veza prekine, desni mozak je osloboen diktature levog mozga. Moda desni mozak moe da ima svoju volju i protivi se eljama dominantnog levog mozga.

Ukratko, u jednoj lobanji mogle bi da postoje dve volje koje se ponekad nadmeu za kontrolu nad telom. To stvara bizarnu situaciju: leva ruka (pod kontrolom desnog mozga) poinje da se ponaa nezavisno od naih elja, kao da je tuinski dodatak.

Zabeleen je sluaj mua koji, smerajui da zagrli svoju enu jednom rukom, otkriva da mu druga ruka ima potpuno drugaiji plan. Zadao joj je desni kroe u lice. Jedna ena je ispriala kako joj se deavalo da odabere haljinu jednom rukom i lepo vidi kako se njena druga ruka hvata za potpuno drugu odeu. Takoe, jedan ovek se nije usuivao da zaspi nou, sve u strepnji da e ga njegova sopstvena, odmetnika ruka zadaviti.

Ljudima s podeljenim mozgom ponekad se ini da ive u crtanom filmu u kome jedna njihova ruka pokuava da kontrolie drugu. Lekari to ponekad zovu sindrom doktora Strejndlava, zbog scene u filmu u kojoj jedna ruka mora da se bori protiv druge ruke.

Doktor Speri je, posle detaljne analize pacijenata s podeljenim mozgom, zakljuio da bi u jednom mozgu mogla funkcionisati dva zasebna uma. Napi-sao je da je svaka hemisfera zaista zaseban sistem svesti, te opaa, razmilja,

otkljuavaNje uma 37

pamti, rasuuje, iskazuje volju i emocije i... leva i desna hemisfera mogle bi biti istovremeno svesne dok stvaraju razliita, ak i meusobno oprena mentalna iskustva koja se paralelno odvijaju.

Doktora Majkla Gacanigu s Kalifornijskog univerziteta u Santa Barbari, strunjaka za pacijente s podeljenim mozgom, upitao sam kakvim bi se ekspe-rimentima mogla proveriti ispravnost ove teorije. Postoje razni naini da se sa svakom hemisferom komunicira nezavisno, tako da druga hemisfera ne zna nita o tome. Na primer, pojedinac bi mogao da nosi posebne naoare na kojima se pitanje prikazuje svakom oku ponaosob, tako da je lako postavljati pitanja svakoj hemisferi. Tei deo je dobiti odgovor od svake hemisfere. Kako desni mozak ne moe da govori (centri za govor su locirani u levom mozgu), teko je dobiti odgovore od desnog mozga. U nameri da otkrije ta misli desni mozak, doktor Gacaniga je osmislio eksperiment u kome (nemi) desni mozak moe da govori pomou slova iz igre skrebl.

Prvo je pitao pacijentov levi mozak ta bi hteo da radi posle diplomiranja. Pacijent je odgovorio kako eli da postane tehniki crta. No situacija je postala zanimljiva kada je isto pitanje postavljeno (nemom) desnom mozgu. Desni mozak je slovima iz skrebla odgovorio: reli-voza. Bez znanja levog mozga, desni mozak je u potaji kovao potpuno drugaije planove za budunost. Desni mozak je doslovno bio um za sebe.

Rita Karter pie: Mogue implikacije ovoga su neverovatne. Kao da sledi zakljuak da svi u lobanjama nosamo nemog zatvorenika sa svojom linou, ambicijom i samosveu, sasvim drugaijeg od svakodnevnog entiteta za koji verujemo da smo.

esto se uje tvrdnja da izvesna osoba ima nekog u sebi ko udi da se oslobodi, i u tome moe biti istine. To znai da bi dve hemisfere mogle ak imati razliita uverenja. Na primer, neurolog V. S. Ramanandran opisuje pacijenta s razdvojenim mozgom koji je na pitanje da li je vernik, odgovorio da je ateista, dok je njegov desni mozak tvrdio da je vernik. Oigledno je mogue da isti mozak neguje dva oprena verska uverenja. Ramaandran nastavlja: Ako ta osoba umre, ta se deava? Da li jedna polovina odlazi u raj, a druga u pakao? Ne znam odgovor.

(Dakle, mogue je da osoba s podeljenim mozgom istovremeno bude i repu-blikanac i demokrata. Ako ga upitate za koga e glasati, navee kandidata levog mozga, poto desni ne moe da govori. Ali moete da zamislite u kakvoj e se pometnji pred glasakom kutijom nai dotini kada bude morao da ubaci listi jednom rukom.)

38 buduNost uma

KO JE GLAVNI?

Meu istraivae koji su prilino vremena posvetili prouavanju podsvesnog uma spada doktor Dejvid Iglman, neuronaunik s Medicinskog fakulteta Bejlor. Prilikom intervjua, upitao sam ga: ukoliko prihvatimo da su svi nai mentalni procesi podsvesni, kako nismo svesni te vane injenice? Kao primer naveo je mladog kraljevia koji je nasledio presto i preuzima zasluge za sve to se deava u kraljevstvu, ali nema ni najmanju predstavu o hiljadama radnika, vojnika i seljaka bez ijeg delovanja ne bi ostao na prestolu.

Kad biramo politiara za kog emo glasati, branog partnera i buduu profesiju, na nas utiu stvari kojih nismo svesni. (Na primer, on kae kako je udno da su ljudi pod imenom Deniz ili Denis nesrazmerno skloniji da postanu zubari, dok je za osobe koje se zovu Lora ili Lorens verovatnije da e postati advokati, to vai i za svakog Dorda i Dordinu i profesiju geologa.*) To znai da je ono to smatramo realnou samo aproksimacija kojom mozak popunjava praznine. Svako od nas realnost vidi na neto drugaiji nain. Na primer, Iglman je istakao da najmanje 15% ena ima genetiku mutaciju zahvaljujui kojoj imaju dodatni (etvrti) tip fotoreceptora za boju, to im omoguava da razluuju boje koje se veini nas, s puka tri tipa fotoreceptora, ine identinim.

Naravno, to nam je jasnija mehanika misli, sve vie pitanja iskr